VESTI

Najveći deo rešenja otpadnih voda – projekat „Čista Srbija“

5. januar 2024.



Podeli ovaj tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Iznoseći podatke o tretmanu otpadnih voda u Srbiji , organizacija NALED iznela je podatak da je najveći deo izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda predvidjen projektom „Čista Srbija“.

Stanje u Srbiji kada je u pitanju prečišćavanje otpadnih voda nije zadovoljavajuće, krajnji je zaključak Eurostatove-ove statistike o stanju prečišćavanja otpadnih voda u kom se navodi da Srbija prečišćava samo 14,7% otpadnih voda dok je EU na nivou od 80%.

Vodeći se podacima Eurostata, NALED je ovu statistiku uvrstio kao jednu od polaznih tačaka u svojoj novoj Studiji o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji, gde su prvi put, uz podršku ekspertskog tima kompanije Dvoper,  na jednom mestu pobrojani svi podaci o stanju i planovima upravljanja vodama.

„Prema aktuelnoj uredbi, pravna lica će pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, dok je za lokalne samouprave ostavljen previše dug rok do 2040. Mi smo u okviru studije izradili mapu koja pokazuje da u Srbiji postoji 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije uopšte u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine. Novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i ovi gradovi i opštine mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti“ rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom „Čista Srbija“, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta, navodi NALED.

Krstović je naglasio da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67% stanovništva. Podaci pokazuju da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.

„Prema proceni studije potrebno je uložiti 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i  1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda“, rekao je Krstović.

Ne treba zaboraviti da su dva osnovna programa projekta „Čista Srbija“ izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda te i da su mnoge opštine i gradovi u Srbiji sada već u drugoj fazi realizacije pomenutog projekta.