„Ako se zna da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, treba da postoji 359 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda da bi dostigli standarde EU koji trenutno važe u ovoj oblasti, jasno je da se naša država nalazi na početku rešavanja ovog problema“ kaže Aleksandar Đukić, vanredni profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a prenosi eKapija.
U Srbiji trenutno postoji 50-ak postrojenja za tretman otpadnih voda od kojih oko jedne trećine realno nije u funkciji. Ostatak, uz par izuzetaka, samo formalno radi, piše u analizi koju je nedavno objavilo Ministarstvo građevinarstva.
Procenat otpadnih voda koje se u Srbiji prečišćava pre ispuštanja u skladu sa standardima Evropske unije je oko 10%, a održavanje postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji uglavnom je nedovoljno i neadekvatno što tokom vremena dovodi do toga da pojedina postrojenja bivaju zapuštena, ponekad i napuštena.
Srbija, u kojoj je 16% stanovištva priključeno na sistem za preradu voda, značajno zaostaje za EU i državama članicama. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36%), Albanija (26%) ili Hrvatska (96,5%).
Ipak, u Srbiji je trenutno u toku realizacija nekoliko programa iz kojih treba da se finansira projektovanje i izgradnja kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda medju kojima je investicioni program na osnovu međudržavnog sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, „Čista Srbija“.
Đukić navodi, da s obzirom na obim ulaganja koji se meri milijardama evra i prostornu razuđenost projekata, za njihovu punu realizaciju će biti potrebno dugo vreme. Đukić je poručio i da realizacija ovakvih infrastrukturnih projekata uvek nosi u probleme u realizaciji, ali da je sigurno da deo njih može biti izbegnut unapređenjima institucionalnog i regulatornog okvira, kao i podizanjem kapaciteta učesnika u realizaciji.
„Proteklih nekoliko decenija razvoj kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji nosi sve odlike razvoja vodoprivrede i komunalnih delatnosti u zemlji: preklapanje nadležnosti, ograničeni kapaciteti institucija na svim nivoima, finansijska neodrživost sektora, nedovoljno održavanje objekata i sistema, nedovoljna koordinacija aktivnosti i izveštavanje. Ovakva situacija je rezultovala u tome da nije došlo do formiranja procedura i jasnih uputstava, u formi regulative ili preporuka, za realizaciju ovakvih projekata“, naveo je Đukić, a prenosi eKapija.
