Dok država nastoji da sistemski reši problem nedostatka sanitarnih deponija , divlje deponije na sve strane stvaraju sami građani. Utvrdjivanje počinilaca je jako teško s obzirom da se divlje deponije stvaraju uz puteve i vrlo često u priobalju reka , šumama.
Po podacima koje je preneo Novi magazin, u Srbiji su za godinu dana gotovo „nikle“ 403 nove divlje deponije. Ipak mnoge od njih nisu ni obuhvaćene popisom jer nastaju svakodnevno.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je registrovano 3.059 divljih deponija. Ipak shodno stanju nastanka divljih deponija i ovaj broj se ne može posmatrati kao konstantan tokom cele godine.
Divlje deponije ne samo da estetski narušavaju prirodnu okolinu već je njihov uticaj na biljni i životinjski svet daleko opasniji. To je naročito izraženo ukoliko se divlje deponije formiraju u priobalju reka pri čemu u situacijama većih padavina i podizanja nivoa reka smeće biva gotovo odneto u sam vodotok što osim što uništava i negativno utiče na biodiverzitet voda, pravi prepreku u odbrani od poplava. Istovremeno, građani neretko na divljim deponijama odlažu i hemijski opasan otpad.
Projekat „Čista Srbija“ predviđa izgradnju sanitarnih deponija , ali divlje deponije ostaju u nadležnosti lokalnih samouprava i njihovog pa i republičkog inspekcijskog nadzora .
