VESTI

“Čista Srbija” menja odnos Srbije prema svojim vodama

16. januar 2023.



Podeli ovaj tekst

Ujedinjene nacije su svojevremeno upozorile da bi do 2050. godine, čak 5,7 milijardi ljudi moglo da živi u oblastima u kojima nema dovoljno vode . Reke u Srbiji uglavnom zagadjuju komunalne vode i industrijska postrojenja.

Imati čistu, zdravu pijaću vodu u eri industrijalizacije I napretka tehhnologija , interes je svake nacije. Srbija ima značajn interes da sačuva svoje rečne tokove. Na žalost česta slika jeste njihovo zagadjenje bilo da se radi o direktno bačenom otpadu, najčešće plastika kojoj su neophodne stotine godina da bi se razgradila , ali i komunalne vode iz naselja. Svemu tome treba dodati o činjenicu da brojna industrijska postrojenja u Srbiji nemaju svoja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda pa zagadjena voda iz njihovih postrojenja neprečišćena stiže u naše reke.

Zbog svega navedenog ne čude podaci koji govore da većina reka u Srbiji pripada drugoj i trećoj klasi, dok prvoj pripadaju manji planinski vodotoci i gornji tokovi pojedinih reka sa čistom vodom, a četvrtoj „veoma zagađene vode“.

Kao primere najzagađenijih voda u Srbiji, često se  izdvaja kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno Veliki bački kanal i Borska reka koja se uliva u Timok. Borska reka navodi se kao jedna od najzagađenijih srpskih i evropskih reka, koju mnogi nazivaju „mrtvom rekom“. “U njoj više nema tragova života, a zbog velike zagađenosti ne pripada nijednoj klasi”, govore dostupni podaci.

Nekontrolisano izlivanje zagadjene vode u naše reke remeti i sistem podzemnih voda za čiji je oporavak neophodno značajno više vremena. Zagadjenje voda utiče i na kvalitet zemljišta samim tim i na kvalitet poljoprivredne proizvodnje , svih onih proizvoda koji su značajni za ljudski život.

Komunalne vode iz domaćinstava u Srbiji često neprečišćene dospevaju u reke , najpre komunalne vode izlivaju se u neposredno okuženje zemljišta koje okružuje naselje pa potom dospevaju i u reke gde utiču na promenu biodiverziteta rečnog toka.

Dostupni podaci govore da u Srbiji postoji 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali je realno za očuvanje prirodne sredine i zdravog života ljudi neophodno mnogo više.

Voda je ključni resurs za održanje života na Zemlji, a  recimo, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, rađenom 2018. godine, od 42 kontrolisana javna vodovoda u Vojvodini, samo devet je bilo ispravno.

Srbija zato nastoji da promeni ovu sliku .

Projekat “Čista Srbija” ima za cilj očuvanje prirodne sredine , očuvanje naših reka . Stotine kilometara  već izgradjene komunalne mreže, novi ugovori sa gradovima i opštinama omogućiće Srbiji da sačuva svoje vodno bogatstvo, a gradjanima Srbije život dostojan razvijene zajednice.

“Čista Srbija” čuva ekosistem i nastoji da sačuva zdravom ključni životni resurs-voda za piće. Svaki gradjanin sa svoje strane može dati  doprinos tako što će promeniti  odnos prema rekama , smeće odlagati na mesta koja su za to odredjena, a ne u reke, izbeći zagadjenje vode hemikalijama koje se teško mogu preraditi, koristiti biorazgradive proizvode.

Zajedno sa “Čistom Srbijom” moguće je učiniti korak napred ka kvalitetu naših voda.

foto:pixabay.com