VESTI

Da li nam je priroda deveta rupa na svirali

27. april 2022.



Podeli ovaj tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo, voda koju pijemo, kao i klima, koja čini našu planetu pogodnom za život, sve to dolazi iz prirode. Nažalost, u Srbiji ne marimo mnogo za prirodu, što se ogleda u kvalitetu vazduha, zagađenosti zemljišta i voda, velikom broju divljih deponija.

Autor popularne emisije Sasvim prirodno Jovan Memedović kaže da je poljoprivredno zemljište toliko degradirano da se postavlja pitanje i kako ćemo se uopšte vratiti na neki normalan kolosek.

„Mora se raditi da se poveća stočni fond i da se te životinje drže na pašnjacima kako bi one same povratile kvalitet zemljišta. To rade sve zemlje na svetu. Konstantnom upotrebom pesticida i ostalih hemikalija, zemlja se jednostavno ispostila“, objašnjava Memedović.

Što se zagađenosti vazduha tiče, ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, navodi da Srbija ima nekoliko gradova koji beleže rekordne stope zagađenosti – Beograd, Niš, Smederevo, Bor, Valjevo…

Primaran razlog tome jeste što Srbija u najvećoj meri koristi energiju proizvedenu iz uglja, a najveći zagađivači su termoelektrane.

„Uprkos tome što se dosta priča o zagađenosti vazduha, izostaje bilo kakva akcija u vezi s tim. Primera radi, u Valjevu je od početka ove godine 90 dana zabeleženo prekomerno zagađenjea. Trenutno je u gradu inicijativa da se na samo 130 metara od Doma zdravlja izgradi još jedna benzinska pumpa preko puta postojeće“, navodi Kristina Cvejanov.

Niska svest ljudi

Trend da građani izlaze na ulice da bi nešto doveli u red je, prema mišljenju Memedovića, zapravo dodatni problem za sve, ne samo za njih koje to tišti već i za širu zajednicu.

„To je problem koji traje decenijama, nismo edukovali mlađe generacije, nismo ih naučili kako treba. Ni oni koji danas vode državu, ni oni koji su je vodili pre 15-20 godina nemaju osećaj da treba sačuvati prirodu, već gledaju da podignu privredni rast“, kaže popularni novinar i aktivista.

Posebno veliki ekološki problem je zagađenost voda. Čak ni Beograd nema prečišćivač otpadnih voda, već se kanalizacija direktno odliva u reke. Srpska prestonica je najveći grad u Evropi bez postrojenja za preradu otpadnih voda.

„Samo 16 odsto voda se u Srbiji prečišćava, dok je 55 odsto domaćinstava prikačeno na septičke jame. Procenjuje se da oko milion stanovnika u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi. Zrenjanin je najpoznatiji po tome da je grad koji 18 godina nema pijaću vodu“, kaže ekspertkinja za upravljanje otpadom.

Kristina Cvejanov, ipak, ostavlja prostora za optimizam, jer se u okviru projekta „Čista Srbija“ planira izgradnja 74 prečistača za otpadne vode.

Više od 3.500 divljih deponija

U Srbiji je zvanično registrovano 3.640 divljih deponija, a procenjuje sa da je ovaj broj mnogo veći. Čak na 13 odsto naseljene teritorije Srbije nema usluge odnošenja smeća.

„Alarmantno je to što mi kao država proizvedemo čak šezdeset miliona tona otpada, uključujući rudarski otpad koji je najdominantniji, a iz domaćinstava u životnu sredinu od 2,5 miliona tona u životnu sredinu. U Srbiji ne postoje postrojenja koja bi otpad mogla da koriste kao energent“, objašnjava Kristina Cvejanov.

Najgore od svega je što je većina deponija nesanitarne prirode.

Preuzeto:RTS