VESTI

Evropske tehnologije okosnica projekta „Čista Srbija“

26. april 2022.



Podeli ovaj tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Srbija na žalost nije zemlja koja se može pohvaliti ispoštovanim ekološkim standardima Evrope i razvijenih zemalja sveta. Projekat „Čista Srbija“ je jedan od načina da evropski standardi budu dostignuti i naša prirodna bogatstva sačuvana za sve buduće generacije.

Projekat ČISTA SRBIJA obuhvata dva projekta: Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i projekat izgradnje infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji. U okviru ovih projakata predviđena  je izgradnja  kanalizacione mreže ukupne dužine 5.206.679,31m i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda koji obuhvataju oko 3.000.000 stanovnika, na 89 lokacija.

Takođe, projekat će obuhvatiti sanaciju, rekonstrukciju, rekultivaciju i izgradnju centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu sa dva termovalorizatora ( postrojenja koja će od otpada proizvoditi elektičnu i toplotnu energiju).

Radovi su već započeti i odvijaju se na 16 lokacija u 14 JLS (Novi Sad, Kragujevac, Knić, Novi Bečej, Kučevo, Obrenovac, Lazarevac, Mionica, Svrljig, Kladovo, Lajkovac, Vranje, Krupanj, Varvarin)  na kojima se gradi kanalizaciona mreža ukupne dužine 680,344.36m i 26 postrojenja za preradu otpadnih voda, koji obuhvataju 195.100 stanovnika.

Na pomenutih 16 lokacija do sada je već izgrađeno skoro 60.0000 m kanalizacione mreže. Postrojenja za preradu otpadnih voda za sve lokacije su u fazi projektovanja.

U tekućoj 2022. godini planirano je otvaranje još 21 lokacije za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda širom RS.

Ceo projekat je i inicijalno osmišljen kao POJEKAT ZAŠTITE SRPSKIH REKA , pre svega sve tri Morave, Drine i Kolubare.

Realizacija samog projekta za državu Srbiju od izuzetnog je značaja,  jer se naša zemlja upravo sada nalazi u  najvećoj i finansijski najzahtevnijoj fazi u oblasti zaštite kvaliteta voda, a ona se ogleda u izgradnji skoro 6.000 kilometara nove kanalizacione mreže i izgradnji preko 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih  ministarstvo gradjevine gradi skoro 200 postrojenja (pored „Čiste Srbije“, u ovoj oblasti se realizuju još dva projekta- projekat sa KFV bankom i sa Mađarskom državom).

Na ovaj način biće rešen problem 3.000.000 stanovnika u preko 90 gradova i opština u Srbiji.

Zvanični podaci ukazuju da se u Republici Srbiji prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda pre ispuštanja. To je posledica malog broja postrojenja koja su u funkciji i obezbeđuju odgovarajući stepen prečišćavanja, a time i zadovoljavajući kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u okruženje.

Najveći zagađivači voda jesu komunalne i industrijske otpadne vode koje se ispuštaju direktno u vodotokove, bez prethodnog tretmana.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema podacima  iz 2020. godine je iznosio 14,1% u 2018. godini, od čega je 13,1 % povezano najmanje na sekundarni tretman.

Dodatni problem je nedovoljno razvijena kanalizaciona mreža, što ima za posledicu nizak nivo sakupljanja komunalnih otpadnih voda.

Nesporna je činjenica, da je svega oko 1 572 314 domaćinstava  priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, dok ostatak domaćinstava koristi septičke jame.

Kao posledica niskog stepena sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, u vodotocima Srbije prisutan je nedopustivo visok sadržaj potencijalno toksičnih elemenata i prema nivou maksimalne dozvoljene koncentracije i učestalosti njenog pojavljivanja.

Poseban problem predstavljaju otpadne vode iz privrede, koje se veoma često upuštaju u sisteme za odvođenje otpadnih voda iz naselja bez ikakvog tretmana i kontrole kvaliteta, što dodatno opterećuje postojeće sisteme.

Prečišćavanje komunalnih otpadnih voda prepoznato je kao jedan od prioriteta u Republici Srbiji, nalazi se u svim strateškim dokumentima i nezaobilazan je deo   zvanične politike koja analizira oblast voda. U procesu definisanja pregovaračke pozicije za poglavlje 27. identifikovano je kao finansijski najzahtevnija oblast koja nosi dve trećine svih ulaganja u vodni sektor.

Navedene činjenice su opšte poznate i upravo su one motiv ministarstva gradjevine i samog projekta,  da Srbija sačuva svoja prirodna bogatstva , poboljša standard života gradjana i doprinese opštim naporima i težnjama da postanemo deo porodice evropskih naroda.

Izgradnja kanalizacione mreže u grdovima i opštinama Srbije biće zaokružena izgradnjom Postrojenja za preradu otpadnih voda (PPV).  Kada je reč o izgradnji pomenutih postrojenja, važno je istaći da projekat predvidja primenu najboljih i dokazanih  tehnologija za naše uslove, tehnologiju najeminentnijih svetskih proizvođača. Važno je istaći da sve tehnologije koje su već u postupku projektovanja su  primenjene u evropskim gradovima.

Projekat „Čista Srbija“ predvidja primene SBR, MBR i MMBR tehnologije. Podsećamo, da tehnologija koja će biti primenjena u projektu već je implementirana od strane evropskih kompanija u Raškoj, Kruševcu, Čajetini .

Samom početku realizacije projekta „Čista Srbija“ prethodio je niz  stručnih analiza svih dostupnih i široko primenjivanih tehnologija . Tri su ključna parametra na osnovu kojih su uradjene analize i to:veličina postrojenja koje zavisi od veličine grada, recipijent i kvalitet ulazne neprečišćene vode.

Pomenute analize uradili su najeminentniji srpski profesori čiji se angažman  nije završio analizom već su upravo oni lica koja sa stanovišta struke, učestvuju i prate realizaciju projekta.

NAŠA ZEMLjA MORA BITI ČISTA – NAŠE REKE MORAJU BITI BISTRE – VODA KOJU PIJEMO ZDRAVA I ISPRAVNA – ZDRAVLjE NAŠIH GRAĐANA JE PRIORITET I OSNOVNI CILj OVIH PROJEKATA