VESTI

Projektom „Čista Srbija“ do većeg broja prečistača

1. novembar 2023.



Podeli ovaj tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Po rečima docenta Anite Leovać-Maćerak sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koja se bavi prečišćavanjem otpadnih voda, u Srbiji  je samo 26 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u funkciji , ali i da  u Srbiji svega 20 odsto opština ima komunalne uređaje za prečišćavanje otpadnih voda, dok ih nemaju ni drugi veliki urbani centri pored prestonice  poput Novog Sada i Niša.

Odsustvo sitema za prečišćavanje otpadnih voda nije najveći problem u ovom trenutku već i činjenica , kako je izjavila Leovać-Maćerak da prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture, Srbija spada u grupu srednje razvijenih zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju. Na kanalizacione sisteme priključeno je oko 55 odsto stanovništva (3,9 miliona stanovnika). Takođe, najveći broj postojećih postrojenja za tretman otpadnih voda primenjuju zastarele tehnologije, imajući u vidu da su građena pre 30 i više godina.

Isko postoje nove ideje na polju prečišćavanja otpadnih voda mnoge od njih su za sada samo teoretske . U svetu je do sada prihvaćeno nekoliko oblika tretmana prečišćavanja i to: primarni tretman (uklanjanje suspendovanih materija taloženjem, filtracijom i flotacijom), sekundarni tretman (uklanjanje dela rastvorenih materija biološkim ili hemijskim putem), tercijarni tretman (uklanjanje preostalog zagađenja – bionerazgradive materije, patogeni, toksične materije), dezinfekciju prečišćene vode i na kraju, tretman mulja koji je nastao iz prethodnih procesa.

Po mišljenju docenta Leovać Maćerak sama izgradnja sitema je vrlo skupa što je jedan od dodatni razloga za nizak stepen realizacije prečišćavanja.

Samom sitemu prečišćavanja prethodi i izgradnja kanalizacione mreže kojim bi se zagadjena voda dopremala do postrojenja što podiže cenu i vrednost , a dodatno usporava proces .

U Srbiji poslednjih godina brojna fabrička postrojenja imaju  zakonsku obavezu da poseduju prečistače vode , ipak neretko ti sistemi nisu dovoljni pa voda koju postrojenja ispuštaju takodje imaju odredjeni stepen zagadjenosti što smatramo tehnološkim otpadnim vodama.

Otpadne vode takodje mogu biti komunalne koje ispuštaju domaćinstva , ali i vode koje dolaze sa farmi, medicinskih ustanova.

Za ozbiljan pristup rešavanju ovog problema Vlada Srbije pokrenula je projekat „Čista Srbija“ koji predvidja ne samo izgradnju kanalizacione mreže već i prečistača.