Niko ne zna precizne podatke o tome koliko plastične ambalaže godišnje završi u vodotokovima u Srbiji. Da bi se razgradila jedna plastična kesa potrebne su desetine pa i stotine godina. Ipak, plastična kesa u vodi može se razgraditi u mikroplastiku koja na kraju može završiti u ljudskoj ishrani.
Nemarno odlaganje otpada pored reka nije novina u Srbiji, a otpad vrlo često završi u samim rekama . U otpadu koji se potom nađe u vodi ponajviše je plastike . Dostupni podaci pokazuju da ona nikada praktično ne nestaje u potpunosti već i razgradnjom prelazi u stanje mikroplastike.
Plastična ambalaža može sadržavati određene hemikalije, kao što su bisfenoli, ftalati i druge aditive, koji mogu migrirati iz ambalaže u vodu ili druge proizvode koje sadrži. Ove hemikalije mogu potencijalno imati negativne efekte na zdravlje ljudi ako dospeju u vodu koja se konzumira.
Posebno je zabrinjavajuća i činjenica koja ukazuje na to da poznate metode prečišćavanja vode u postrojenjima nisu adekvatne kada je mikroplastika u pitanju , odnosno mikroplastika može proći kroz procese sedimentacije i filtracije u postrojenjima za prečišćavanje vode, i na kraju dospeti ponovo u ispuštenu vodu u reke odakle može biti korišćena za vodosnabdevanje .
Istovremeno može doći i do zagadjenja podzemnih voda mikroplastikom što direktno ugoržava vodozahvate i izvorišta pitke vode.
Da bi se smanjio negativan uticaj plastične ambalaže na kvalitet vode, važno je preduzeti odgovarajuće mere za upravljanje plastikom. To uključuje smanjenje upotrebe jednokratne plastike, promovisanje recikliranja, pravilno odlaganje otpada, i razvijanje inovativnih materijala za ambalažu koji su manje štetni za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe je važno sprovoditi istraživanja o uticaju plastike na vodu i raditi na regulacijama koje će zaštititi vodene resurse od zagađenja plastikom.
