Pojedinac u fokusu: Ključni faktor u zaštiti prirode i okoline

Ekološka svest svakog pojedinca nedvosmisleno doprinosi očuvanju i zaštiti životne sredine.

Sa napretkom tehnološkog razvoja, tvrde stručnjaci, uporedo bi trebalo da raste i stepen svesnosti lične odgovornosti svakog gradjanina. Na žalost, dostupni podaci pokazuju da to u Srbiji nije slučaj te i da su izostali paralelna edukacija gradjana , ali i rast spremnosti pojedinca za adekvatan odgovor.

Poslednjih godina ekološka svest je u porastu što  će u odredjenom vremenu u budućnosti imati svoj pozitivan efekat.

Najčešća zabluda je da jedan čovek, gradjanin , ne može imati značajan uticaj na svoju životnu sredinu. Realna situacija je potpuno drugačija.  Svaki pojedinac može imati interaktivan uticaj na svoje okruženje , naročito u pogledu odgovornog ponašanja prema svom životnom okruženju.

Osnova je razumevanje ekoloških problema, odnosa čoveka i prirode, sopstvenog ekološkog ponašanja, osećaja participacije, pravne svesti o životnoj sredini, odnosa prema životnoj sredini oko nas i, posebno, da je životna sredina devastirana od strane čoveka.

Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je lična odgovornost osnov za razvijanje i budjenje kolektivne odgovornosti, a samim tim u ishodu i zajedničkom delovanju koje može proizvesti pozitivnu promenu.

Prvi korak ka ličnom napretku jeste prihvatanje činjenice da je čovek taj koji devastira životnu sredinu.

Akcidentno delovanje , što je česta pojava, ne dovodi do bitne promene svesti , ono služi samo za sanaciju trenutno nastalog problema . Kontinuirana edukacija koja dovodi do promene ponašanja i prihvatanja lične odgovornosti pojedinca može doneti trajnu promenu od koje koristi ima šira društvena zajednica.

Od te promene zavise uslovi i kvalitet  života budućih generacija.

Ponašajmo se odgovorno prema svojoj životnoj sredini!

 

 

Zajedno na istom zadatku: Očuvanje reka i jezera

Švedska važi za zemlju koja je u svetu prepoznata po očuvanju rečnih vodotokova. Ovaj rezultat postignut je dugoročnim i vrlo visokim ulaganjima. U Srbiji je trenutno najveći projekat čija je realizacija u toku , a koji štiti naše reke, projekat „Čista Srbija“.

Praksa razvijenih zemalja koja se pokazala dobrom, na putu ka očuvanju rečnih vodotokova, jezera, uglavnom je bazirana na nekoliko segmenata rada i uključuje na samo državne organe već i uključivanje celokupne društvene zajednice, ali i zakonski okvir.

Na prvom mestu uvek je edukacija gradjana o značaju čuvanja prirodnih dobara i medju njima reka. Potom pravilno odlaganje otpada uz smanjenje upotrebe plastike .

Biljke uz reke igraju važnu ulogu u filtriranju vode i sprečavanju erozije pa zabrana gradnje, kontrola poljoprivredne proizvodnje i upotrebe pesticida u priobalnom delu reka  s jedne strane, a sa druge zaštita biljnog sveta može poboljšati kvalitet vode.

Kao značajan deo kontrole i nadzora jeste stroga zakonska regulativa, ali i nadzor industrijskih aktivnosti zajedno  mogu sprečiti ispuštanje opasnih hemikalija i otpadnih voda u reke.

Jedan od ključnih aspekata u borbi za očuvanje čistoće reka jeste izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda . Primena sve savremenijih tehnologija doprinosi podizanju kvaliteta vode. Ne treba zaboraviti ni činjenicu koja je do sada u više navrata medju ekolozima isticana , a to je da stara postrojenja čiji je radni vek prošao ili postrojenja koja primenjuju zastarele tehnologije , podjednaka su opasnost za kvalitet voda.

Projekat „Čista Srbija“ najveći je trenutni projekat koji za cilj ima upravo očuvanje reka i jezera. U sklopu projekta izuzev izgradnje kanalizacionih mreža značajno mesto predstavlja i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda .

Pored napora koje ulaže država Srbija neophodno je i veće uključenje društvene zajednice što u lokalnim akcijama čišćenja reka, što kroz rad  organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali  i aktivno učešće u lokalnoj politici kako bi  se postigao željeni cilj.

Otpadne vode kao izvor energije u Srbiji: Izazovi i mogućnosti

Kada se voda prečišćava u postrojenjima za pročišćavanje otpadnih voda, nastaje mulj koji se naziva i biološki mulj ili otpadni mulj. Ovaj mulj sadrži čestice koje su uklonjene iz otpadnih voda tokom procesa pročišćavanja, uključujući organske materije, mikroorganizme, nečistoće, te ponekad i teške metale.

Obrada mulja je važna komponenta postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, jer je potrebno na odgovarajući način upravljati ovim nusproduktom kako bi se smanjili negativni utjecaji na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

U Srbiji se najčešće  pribegava odlaganju mulja na deponije što će od trenutka usaglašavanja sa evropskom direktivom o vodama i njenom primenom biti zabranjeno.

U svetu su sve češći primeri proizvodnje tolplotne energije iz otpadnih voda, a takođe i proizvodnja električne energije iz otpadnog mulja.

U Evropi postoji značajna implementacija tehnologija za proizvodnju toplotne energije iz otpadnih voda.  Danska je poznata po naprednim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda koja koriste anaerobnu digestiju za proizvodnju biogasa, koji se zatim koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Slični primeri postoje i u drugim evropskim zemljama poput Švedske, Holandije i Nemačke. Takvi primeri mogu se naći širom sveta.

Ovakav način proizvodnje energije održiva je alternativa tradicionalnim izvorima energije jer se kako je već dokazano primenom ovakve prakse smanjuje efekat staklene bašte i pospešuje očuvanje životne sredine.

Procene su  da jedno postrojenje za preradu otpadnih voda u gradu prosečne veličine može proizvesti od nekoliko desetina do nekoliko stotina megavat-časova toplotne energije godišnje.

Neophodne komponente i sistemi koji su potrebni za preradu mulja i proizvodnju energije  mogu biti  integrisani  u postojeće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili mogu biti izgrađeni kao deo novog postrojenja.

Mulj se kroz različite tretmane obrade može koristiti i za druge potrebe . Velika Britanija prednjači u načinu upotrebe preradjenog mulja kao đubriva koje se potom distribuira poljoprivrednicima. Stručnjaci tvrde da u mulju ima dosta fosfata i prirodnog fosfora, a u svetu vlada nestašica za ovim elementima. Upotrebom ovog đubriva u poljoprivredi prirodni nutritijenti se vraćaju u zemljište i ono se oplemenjuje. Mulj ima vrednost multivitaminskog preparata za zemljište koje je ispošćeno azotnim jedinjenjima.

U Srbiji za sada ne postoji pomenuti načini upotrebe mulja , ali kako navode stručnjaci postoji interes i potencijal za korišćenje otpadnih voda kao izvora energije.

23 deponije u plavnim područjima – Odroni ugrožavaju reke

Najveći deo komunalnog otpada u Srbiji završava na deponijama . Po dostupnim podacima čak 23 deponije nalaze se u plavnim područjima.

Na deponije u Srbiji godišnje se deponuje oko 3 miliona otpada , a samo do 40% na ovaj način prikupljenog otpada jeste biorazgradivi otpad. Najveći udeo otpada čini plastika, kese, flaše i druge vrste ambalaže.

Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu i član ekspertske mreže za upravljanje otpadom u Green Loop-u za lista Danas navodi da se na deponijama nalazi problematičan otpad kao što su lekovi, hemikalije , pesticidi i drugi otrovi.

„ Na deponije odlazi sav otpad bez ikakvog sortiranja pa je dosta problematično što može da dođe do oslobađanja metana i drugih zapaljivih gasova, posebno kod hemikalija – pesticida i hebricida pod pritiskom vrlo lako dolazi do paljenja. Zbog toga imamo one česte deponijske požare, koje ne možete tek tako da ugasite, jer tu gori sve od plastike, najlona do hemikalija. To je prilično veliki problem ne samo za klimatske promene, već za vodoizvorišta, vodosnabdevanje, za kvalitet zemljišta“, izjavila je Lukić.

Čak 23 deponije koje sadrže navedene vrste otpada nalaze se na plavnom području . To praktično znači da u slučajevima većeg protoka vode dolazi i do odrona . Reke na ovaj način povuku i veliki deo otpada sa sobom . Pomenuti otpad ugrožava biodiverzitet voda .

Problem se produbljuje činjenicom da iste reke potom plave oranice pa hemikalije nošene vodom završavaju u plodnom zemljištu i zagadjuju ga .

Rešenje navedenog problema jeste u većem stepenu reciklaže , ali i podizanju svesti gradjana o značaju sortiranja otpada. Društveni udeo svakako se ogleda u sanaciji postojećih kritičnih deponija kako bi se zaštitile i naše reke.

Srbija među prvima testirala sistem za prikupljanje ambalažnog otpada

Dok se u Srbiji i dalje odlučuje o načinu unapređenja prikupljanja ambalažnog otpada, u Zrenjaninu je završeno testiranje prve inovativne tehnologije, koja prihvata sve vrste materijala istovremeno – od PET plastike i limenki, preko stakla do Tetra Pak ambalaže. Ceo proces reciklaže je efikasniji i pouzdaniji nego kod običnih reciklomata, zbog naprednog digitalnog sistema i presovanja ambalaže unutar aparata, što donosi velike uštede u vremenu i novcu.

Mnoge razvijene zemlje, poput Belgije i Velike Britanije, u procesu su razmatranja istih ili sličnih rešenja, a naša zemlja imala je priliku među prvima da ga testira, zahvaljujući projektu „Pametno recikliraj“, koji je realizovan kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koji su zajednički sproveli GIZ, Ball Packaging, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S i Reverse Logistics Group (RLG), u saradnji sa NALED-om i programom „Svaka limenka se računa“.

Tokom pilotiranja projekta, potrošači u Zrenjaninu su mogli na 12 lokacija u gradu da vrate iskorišćenu ambalažu, a putem specijalne aplikacije na mobilnom telefonu sakupljali su bodove za popuste pri narednim kupovinama i druge nagrade koje su dodeljivane svakog meseca.

– Zahvaljujući partnerstvu sa privatnim sektorom, uspeli smo da testiramo i upoznamo se sa primenom tehnologije o kojoj već mnoge zemlje govore i vidimo šta one mogu da donesu. Verujem da će naučene lekcije biti iskorišćena za dalji razvoj sistema na nacionalnom i međunarodnom nivou – naveo je Zoran Jakovljev, savetnik u GIZ-u, na završnoj konferenciji projekta, gde su predstavljeni ključni rezultati.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović istakao je da Srbija sada ima priliku da bude pionir u modernom upravljanju ambalažom, a primeri razvijenih evropskih zemalja, govore da svi idu u tom pravcu.

– Veoma je važno podizanje svesti građana o značaju primarne selekcije i reciklaže otpada. Unazad šest godina se priča o pokretanju novog sistema, nekoliko studija i pilot projekata je sprovedeno, od kojih je ovaj ubedljivo najvažniji, jer povezuje digitalizaciju i održivi razvoj. Digitalni sistemi su transparentniji, što se pokazalo kod svih rešenja koja je NALED zagovarao kao što su elektronske građevinske dozvole, sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, eFakture i mnogi drugi, a to je i poruka koju ćemo preneti donosiocima odluka – izjavio je Krstović.

Prema rečima Jelene Petljanski, menadžerke za održivost i regulatorne poslove u kompaniji Ball Packaging Europe, ono što ovaj sistem čini jedinstvenim jeste njegovo napredno IT rešenje, koje se oslanja na serijalizaciju odnosno na unikatni kod za svaku jedinicu ambalaže, što obezbeđuje veću efikasnost i transparentnost u procesu reciklaže.

– Za potrebe projekta odštampano je milion kodova i ručno dodavano kao nalepnica, a inače bi mogao da bude originalan deo ambalaže, na čemu je potrebno još raditi, kako bismo unapredili mehanizme za označavanje i istražili metode za automatizaciju ovog procesa  – rekla je Petljanski.

Ovaj kod pruža veliki broj podataka – koliki je životni vek ambalaže, koji se materijali više ili manje recikliraju, gde završavaju i mogu biti od velike koristi za izgradnju efikasnijeg sistema upravljanja otpadom.

Tokom pilotiranja projekta „Pametno recikliraj“, direktorka Sekopaka Violeta Belanović rekla je da su sarađivali sa velikim brojem privatnih partnera, kao što su kompanije Coca-Cola HBC, Carlsberg, Tetra Pak, Red Bull i Knjaz Miloš. Više od 40 brendova ovih kompanija bilo je uključeno u sistem pametnog prikupljanja, a građani koji su želeli da recikliraju i drugi ambalažni otpad mogli su da ga odlože u kante za prikupljanje koje su se nalazile pored mašina.

– Sekopaku kao operateru ambalažnog otpada ključno je da ispita kako građani reaguju na različite načine odvajanja ambalažnog otpada. Saradnja sa lokalnom samoupravom se pokazala kao jako važna za sakupljanje većih količina, a promotivna kampanja i edukacija građana neophodne – zaključila je Belanović.

„Čista Srbija“ najambiciozniji program na polju zaštite životne sredine

Stanje u oblasti zaštite životne sredine nije zadovoljavajuće , a najambiciozniji projekat koji štiti reke je projekat Čista Srbija, izjavio je za Industriju Predrag Bogdanović, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo.

„Stanje nije zadovoljavajuće, o tome se mnogo priča i planira, ali se malo radi i realizuje na terenu. Razloga za to ima mnogo i teško ih je sve nabrojati. Ima pomaka u izgradnji regionalnih deponija i nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali to još uvek nije dovoljno. Oblast kvaliteta vode treba da bude uključena u prioritete, ne samo zbog ispunjenja zahteva poglavlja 27 u pristupanju EU, već zbog ljudi koji ovde žive i njihove budućnosti“, izjavio je Bogdanović.

U izjavi za Industriju je izneo stav da je potrebno  pojačati tempo i efikasnost u ovoj oblasti.

„Velike investicije su u pitanju, pa je izuzetno važno kvalitetno planiranje i projektovanje, odabir prioriteta, vodenje računa o troškovima upravljanja i održavanja, naravno uz adekvatno obaveštavanje i učešće stručne javnosti. Posebno bih naglasio da je za izgradnju PPOV neophodno voditi računa o problemima sa kojima se suočavamo na terenu, a to je nedostatak stručnog kadra koji će tim postrojenjima upravljati i redovno ih održavati, nedostatak kanalizacione infrastrukture, kao i ekonomski faktor – priuštivost korisnicima“, naveo je Bogdanović.

Po njegovom mišljenju najambiciozniji program koji se upravo bavi ovom tematikom je „Čista Srbija“.

„Najambiciozniji program u oblasti izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda u Republici Srbiji koji je u toku je pod nazivom „Čista Srbija“, za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ovaj program je koncipiran na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda, a broj stanovnika koji je obuhvaćen je oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave“, rekao je Bogdanović.

Ne bacajte plastiku u reke ili na njene obale

Niko ne zna precizne podatke o tome koliko plastične ambalaže godišnje završi u vodotokovima u Srbiji. Da bi se razgradila jedna plastična kesa potrebne su desetine pa i stotine godina. Ipak, plastična kesa u vodi može se razgraditi u mikroplastiku koja na kraju može završiti u ljudskoj ishrani.

Nemarno odlaganje otpada pored reka nije novina u Srbiji, a otpad vrlo često završi u samim rekama . U otpadu koji se potom nađe u vodi ponajviše je plastike . Dostupni podaci pokazuju da ona nikada praktično ne nestaje u potpunosti već i razgradnjom prelazi u stanje mikroplastike.

Plastična ambalaža može sadržavati određene hemikalije, kao što su bisfenoli, ftalati i druge aditive, koji mogu migrirati iz ambalaže u vodu ili druge proizvode koje sadrži. Ove hemikalije mogu potencijalno imati negativne efekte na zdravlje ljudi ako dospeju u vodu koja se konzumira.

Posebno je zabrinjavajuća i činjenica koja ukazuje na to da poznate metode prečišćavanja vode u postrojenjima nisu adekvatne kada je mikroplastika u pitanju , odnosno mikroplastika može proći kroz procese sedimentacije i filtracije u postrojenjima za prečišćavanje vode, i na kraju dospeti ponovo u ispuštenu vodu u reke odakle može biti korišćena za vodosnabdevanje .

Istovremeno može doći i do zagadjenja podzemnih voda mikroplastikom što direktno ugoržava vodozahvate i izvorišta pitke vode.

Da bi se smanjio negativan uticaj plastične ambalaže na kvalitet vode, važno je preduzeti odgovarajuće mere za upravljanje plastikom. To uključuje smanjenje upotrebe jednokratne plastike, promovisanje recikliranja, pravilno odlaganje otpada, i razvijanje inovativnih materijala za ambalažu koji su manje štetni za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe je važno sprovoditi istraživanja o uticaju plastike na vodu i raditi na regulacijama koje će zaštititi vodene resurse od zagađenja plastikom.

 

 

U 2022.godini prečišćeno ukupno 30miliona m3 otpadnih voda

Po podacima Zavoda za statistiku RS u 2022. godini u sektorima industrije korišćeno je 3 200 mil. m3 vode, što je, u odnosu na 2021. godinu, manje za 14,2%. Isti podaci pokazuju da je od navedene količine korišćene vode prečišćeno samo 30 mil. m3 vode.

Republički Zavod za statistiku u izveštaju „Korišćenje i zaštita voda od zagađivanja, 2022“ navodi podatke da  od ukupno 3 200 mil. m3 zahvaćenih voda u sektorima industrije, 99,4% čine vode iz sopstvenog vodozahvata (98,0% površinske vode i 1,4% podzemne), a 0,6% iz javnog vodovoda.

Vode korišćene za potrebe industrije u 2022, posmatrano po sektorima i u odnosu na prethodnu godinu, zabeležile su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast od 21,1%, Prerađivačka industrija – pad od 5,9%, i Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 14,6%.

Isti podaci pokazuju da  od ukupno 118 mil. m3 otpadnih voda  u industriji, 47,5% čine vode ispuštene iz sektora Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, 33,9% iz sektora Prerađivačka industrija, a 18,6% iz sektora Rudarstvo.

U 2022. godini prečišćeno je ukupno 30 mil. m3 vode, od čega primarnim tretmanom 63,3%, sekundarnim tretmanom 20,0% i tercijarnim tretmanom 16,7%. Najveći udeo u prečišćenim vodama sektora industrije ima oblast Proizvodnja osnovnih metala – 18,7%, a potom slede Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda – 14,5%, Proizvodnja prehrambenih proizvoda – 12,4%, i Proizvodnja papira i proizvoda od papira – 11,4%. Sve ostale oblasti sektora industrije imaju udeo prečišćenih voda od 43,1%, navodi se u izveštaju Zavoda za staatistiku.

Navedeni podaci nesumljivo ukazuju na potrebu izgradnje većeg broja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda što je jedan od primarnih ciljeva realizacije projekta „Čista Srbija“. Projekat predvidja izgradnju 165 PPOV što je  skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju.

foto:pixaby

 

Srpska privreda: 69,6 miliona tona otpada godišnje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2021. godine domaća privreda stvorila je 69,6 miliona tona otpada. Ukupno je tretirano 64,5 miliona tona otpada, pri čemu je reciklirano 16,7% više otpada u odnosu na prethodnu godinu.

Kad je reč o stvorenim količinama otpada, posmatrano po sektorima, i u odnosu na prethodnu godinu, u 2021. godini zabeležena su sledeća kretanja:

-Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – rast od 41,6%,

-Rudarstvo – rast od 30,2%,

-Prerađivačka industrija – rast od 2,7%,

-Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 8,1%,

-Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama – pad od 5,1%,

-Građevinarstvo – pad od 19,0%, i sektori uslužnih delatnosti – pad od 11,4% .

U Srbiji je tokom 2022. godini prijavljeno 134 nesanitarnih deponija i 2.690 divljih deponija.

Deponije i smetlišta, predstavljaju specifične objekte koji mogu da imaju značajan negativan uticaj na životnu sredinu. Neposredno se javlja uticaj na vazduh, podzemne i površinske vode, zemljište i ugrožavanje bukom.

Trenutno u našoj zemlji postoji deset regionalnih deponija. One se nalaze u Užicu, Lapovu, Kikindi, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Subotici i Beogradu. U prilog tome da je ovaj broj nedovoljan za sav otpad koji se generiše govori i podatak da je u planu izgradnja nekoliko novih regionalnih deponija.

U okviru projekta ”Čista Srbija” finansiraće se izgradnja regionalnih centara u Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i proširenje već postojeće deponije u Pančevu.

Izgradnja pogona za proizvodnju elekrične i toplotne energije iz nerecklabilnog otpada u NIŠU i KRAGUJEVCU će pored adekvatnog rešavanja čvrstog komunalnog otpada sa ovih prostora, rešiti i problem otpada koji je van reciklažnog procesa iz deponija: Kruševac, Vranje, Leskovac, Pirot(NIŠ) i regionalnih deponija: Kraljevo, Požarevac i Jagodine (Kragujevac). Količina koja je predviđena za ovakav tretman je 250 tona na dan po postrojenju. Na ovaj način će se proizvesti i značajna količina električne energije i toplotne energije. Ovim programom se potpuno rešavaju navedene geografske oblasti.

Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u kaže da je u narednom periodu, kroz projekat “Program čvrstog otpada u Srbiji” finansiranog od strane Evropske razvojne banke (EBRD) i Francuske razvojne agencije (AFD), planirana  izgradnja novih regionalnih centara za deponovanje otpada.“ U pitanju su deponije Kalenić na Ubu, Banjica u Novoj Varoši, Srem-Mačva u Sremskoj Mitrovici i Rančevo u Somboru, dok je za već postojeće regionalne centre, Duboko za Užice i Pirot planirana nadogradnja. Regionalni centar za upravljanje otpadom u Raškoj je u pripremnoj fazi za formiranje. Vrednost ovog projekta iznosi 150 miliona evra, a NALED će pružati tehničku podršku Ministarstvu za zaštitu životne sredine koje je zaduženo za sprovođenje projekta“, kaže Sanja Knežević Mitrović.

foto:pixabay

 

Novi IPARD program šansa za postrojenja za preradu otpadnih voda

Kada se usvoji novi IPARD program, kako se navodi u saopštenju NALED-a, lokalne samouprave mogle bi da konkurišu za bespovratna sredstva do četiri miliona evra, kako bi izgradile postrojenja za preradu otpadnih voda.

Na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, koja je održana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, rečeno je da se u Srbiji prečiščava manje od 8% komunalnih otpadnih voda, a do 2040. sve lokalne samouprave su dužne da izgrade svoja postrojenja, što zahteva ozbiljne investicije.

Novi IPARD program biće zato velika šansa za gradove i opštine da dobiju sredstva kako za prečišćavanje otpadnih voda, tako i za izgradnju puteva, sistema za snadbevanje vodom, postrojenja za bio gas i proizvodnju toplotne energije koja će uz pomoć obnovljivih izvora energije smanjiti nivo zagađenja, pojeftiniti proizvodnju i unaprediti socioekonomske uslove života, kaže se između ostalog u saopštenju NALED-a.

foto:pixabay