Pojedinac u fokusu: Ključni faktor u zaštiti prirode i okoline

Ekološka svest svakog pojedinca nedvosmisleno doprinosi očuvanju i zaštiti životne sredine.

Sa napretkom tehnološkog razvoja, tvrde stručnjaci, uporedo bi trebalo da raste i stepen svesnosti lične odgovornosti svakog gradjanina. Na žalost, dostupni podaci pokazuju da to u Srbiji nije slučaj te i da su izostali paralelna edukacija gradjana , ali i rast spremnosti pojedinca za adekvatan odgovor.

Poslednjih godina ekološka svest je u porastu što  će u odredjenom vremenu u budućnosti imati svoj pozitivan efekat.

Najčešća zabluda je da jedan čovek, gradjanin , ne može imati značajan uticaj na svoju životnu sredinu. Realna situacija je potpuno drugačija.  Svaki pojedinac može imati interaktivan uticaj na svoje okruženje , naročito u pogledu odgovornog ponašanja prema svom životnom okruženju.

Osnova je razumevanje ekoloških problema, odnosa čoveka i prirode, sopstvenog ekološkog ponašanja, osećaja participacije, pravne svesti o životnoj sredini, odnosa prema životnoj sredini oko nas i, posebno, da je životna sredina devastirana od strane čoveka.

Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je lična odgovornost osnov za razvijanje i budjenje kolektivne odgovornosti, a samim tim u ishodu i zajedničkom delovanju koje može proizvesti pozitivnu promenu.

Prvi korak ka ličnom napretku jeste prihvatanje činjenice da je čovek taj koji devastira životnu sredinu.

Akcidentno delovanje , što je česta pojava, ne dovodi do bitne promene svesti , ono služi samo za sanaciju trenutno nastalog problema . Kontinuirana edukacija koja dovodi do promene ponašanja i prihvatanja lične odgovornosti pojedinca može doneti trajnu promenu od koje koristi ima šira društvena zajednica.

Od te promene zavise uslovi i kvalitet  života budućih generacija.

Ponašajmo se odgovorno prema svojoj životnoj sredini!

 

 

Otpadne vode kao izvor energije u Srbiji: Izazovi i mogućnosti

Kada se voda prečišćava u postrojenjima za pročišćavanje otpadnih voda, nastaje mulj koji se naziva i biološki mulj ili otpadni mulj. Ovaj mulj sadrži čestice koje su uklonjene iz otpadnih voda tokom procesa pročišćavanja, uključujući organske materije, mikroorganizme, nečistoće, te ponekad i teške metale.

Obrada mulja je važna komponenta postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, jer je potrebno na odgovarajući način upravljati ovim nusproduktom kako bi se smanjili negativni utjecaji na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

U Srbiji se najčešće  pribegava odlaganju mulja na deponije što će od trenutka usaglašavanja sa evropskom direktivom o vodama i njenom primenom biti zabranjeno.

U svetu su sve češći primeri proizvodnje tolplotne energije iz otpadnih voda, a takođe i proizvodnja električne energije iz otpadnog mulja.

U Evropi postoji značajna implementacija tehnologija za proizvodnju toplotne energije iz otpadnih voda.  Danska je poznata po naprednim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda koja koriste anaerobnu digestiju za proizvodnju biogasa, koji se zatim koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Slični primeri postoje i u drugim evropskim zemljama poput Švedske, Holandije i Nemačke. Takvi primeri mogu se naći širom sveta.

Ovakav način proizvodnje energije održiva je alternativa tradicionalnim izvorima energije jer se kako je već dokazano primenom ovakve prakse smanjuje efekat staklene bašte i pospešuje očuvanje životne sredine.

Procene su  da jedno postrojenje za preradu otpadnih voda u gradu prosečne veličine može proizvesti od nekoliko desetina do nekoliko stotina megavat-časova toplotne energije godišnje.

Neophodne komponente i sistemi koji su potrebni za preradu mulja i proizvodnju energije  mogu biti  integrisani  u postojeće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili mogu biti izgrađeni kao deo novog postrojenja.

Mulj se kroz različite tretmane obrade može koristiti i za druge potrebe . Velika Britanija prednjači u načinu upotrebe preradjenog mulja kao đubriva koje se potom distribuira poljoprivrednicima. Stručnjaci tvrde da u mulju ima dosta fosfata i prirodnog fosfora, a u svetu vlada nestašica za ovim elementima. Upotrebom ovog đubriva u poljoprivredi prirodni nutritijenti se vraćaju u zemljište i ono se oplemenjuje. Mulj ima vrednost multivitaminskog preparata za zemljište koje je ispošćeno azotnim jedinjenjima.

U Srbiji za sada ne postoji pomenuti načini upotrebe mulja , ali kako navode stručnjaci postoji interes i potencijal za korišćenje otpadnih voda kao izvora energije.

U 2022.godini prečišćeno ukupno 30miliona m3 otpadnih voda

Po podacima Zavoda za statistiku RS u 2022. godini u sektorima industrije korišćeno je 3 200 mil. m3 vode, što je, u odnosu na 2021. godinu, manje za 14,2%. Isti podaci pokazuju da je od navedene količine korišćene vode prečišćeno samo 30 mil. m3 vode.

Republički Zavod za statistiku u izveštaju „Korišćenje i zaštita voda od zagađivanja, 2022“ navodi podatke da  od ukupno 3 200 mil. m3 zahvaćenih voda u sektorima industrije, 99,4% čine vode iz sopstvenog vodozahvata (98,0% površinske vode i 1,4% podzemne), a 0,6% iz javnog vodovoda.

Vode korišćene za potrebe industrije u 2022, posmatrano po sektorima i u odnosu na prethodnu godinu, zabeležile su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast od 21,1%, Prerađivačka industrija – pad od 5,9%, i Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 14,6%.

Isti podaci pokazuju da  od ukupno 118 mil. m3 otpadnih voda  u industriji, 47,5% čine vode ispuštene iz sektora Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, 33,9% iz sektora Prerađivačka industrija, a 18,6% iz sektora Rudarstvo.

U 2022. godini prečišćeno je ukupno 30 mil. m3 vode, od čega primarnim tretmanom 63,3%, sekundarnim tretmanom 20,0% i tercijarnim tretmanom 16,7%. Najveći udeo u prečišćenim vodama sektora industrije ima oblast Proizvodnja osnovnih metala – 18,7%, a potom slede Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda – 14,5%, Proizvodnja prehrambenih proizvoda – 12,4%, i Proizvodnja papira i proizvoda od papira – 11,4%. Sve ostale oblasti sektora industrije imaju udeo prečišćenih voda od 43,1%, navodi se u izveštaju Zavoda za staatistiku.

Navedeni podaci nesumljivo ukazuju na potrebu izgradnje većeg broja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda što je jedan od primarnih ciljeva realizacije projekta „Čista Srbija“. Projekat predvidja izgradnju 165 PPOV što je  skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju.

foto:pixaby

 

Novi IPARD program šansa za postrojenja za preradu otpadnih voda

Kada se usvoji novi IPARD program, kako se navodi u saopštenju NALED-a, lokalne samouprave mogle bi da konkurišu za bespovratna sredstva do četiri miliona evra, kako bi izgradile postrojenja za preradu otpadnih voda.

Na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, koja je održana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, rečeno je da se u Srbiji prečiščava manje od 8% komunalnih otpadnih voda, a do 2040. sve lokalne samouprave su dužne da izgrade svoja postrojenja, što zahteva ozbiljne investicije.

Novi IPARD program biće zato velika šansa za gradove i opštine da dobiju sredstva kako za prečišćavanje otpadnih voda, tako i za izgradnju puteva, sistema za snadbevanje vodom, postrojenja za bio gas i proizvodnju toplotne energije koja će uz pomoć obnovljivih izvora energije smanjiti nivo zagađenja, pojeftiniti proizvodnju i unaprediti socioekonomske uslove života, kaže se između ostalog u saopštenju NALED-a.

foto:pixabay

Neophodna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Republički zavod za statistiku u godišnjem biltenu navodi da je samo 15,9% stanovništva obuhvaćeno tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda.

Očuvanje pijaće vode jedan je od ključnih zadataka svake države na svetu.

Ovaj značajan resurs bez koga je život na zemlji nezamisliv ugrožen je ubrzanim tehničko tehnološkim razvojem.

U 2021. godini u sektorima industrije korišćeno je 3 723 mil. m3 vode što što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,4%.

Od ukupno 3 723 mil. m3 zahvaćenih voda u sektorima industrije 99,6% čine vode iz sopstvenog vodozahvata (98,6% površinske vode i 1,0% podzemne), a 0,4% iz javnog vodovoda.

Vode korišćene za potrebe industrije u 2021, posmatrano po sektorima i u odnosu na prethodnu godinu, zabeležile su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast od 11,3%, Prerađivačka industrija – pad od 5,8%, i Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 6,5%.

U 2021. godini prečišćeno je ukupno 29 mil. m3 vode, od čega primarnim tretmanom 61,2%, sekundarnim tretmanom 19,0% i tercijarnim tretmanom 19,7%.

Zvanična svetska statistika pokazuje da nisu samo fabrička postrojenja zagadjivači naših reka već su to I individualna domaćinstva.

Podaci koje iznosi Republički zavod za statistiku govore da je dužina mreže javne kanalizacije, 18113 km, broj domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu 1 594 484, procenat stanovništva priključenog na kanalizacionu mrežu 67,2% . Ipak procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda  je samo 15,9%.

Postrojenja za prelišćavanje otpadnih voda nisu jeftine investicije za brojne lokalne samouprave naše zemlje, ali su neophodna kao rešenje za očuvanje zdrave životne sredine, naših reka, vode za piće.

Projekat “Čista Srbija” predvidja da realizacijom bude  obuhvaćeno oko dva i po miliona stanovnika u 69 jedinica lokalne samouprave. Ključni segment odnosi se na izgradnju kanalizacione mreže I postrojenja za preradu otpadnih voda pri čemu projekat predvidja izgradnju preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

foto:pixabay

Cilj Čiste Srbije: Čuvajmo naše reke, budimo odgovorni

Projekat Čista Srbija kao državni projekat podrazumeva izmedju ostalog  izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za preradu otpadnih voda širom Srbije. Stanje naših reka, kada se govori o zagadjenosti, može biti značajno bolje I to je jedan od ciljeva projekta “Čista Srbija”. Ipak, postoje  brojne aktivnosti koje sami možemo da preduzmemo kako bismo kao gradjani uticali na kvalitet površinskih voda.

National geographic svojevremeno je objavio 11 pravila ponašanja kojima svaki pojedinac može poboljšati kvalitet voda u sopstvenom okruženju, a samim tim uticati na celokupnu zdraviju ekološku sredinu :

  1. Smanjiti upotrebu plastike

Poznato je da se plastika veoma teško razgrađuje. Najveći deo plastike koju koristimo nađe svoj put do reka ili jezera, odakle ju je još teže očistiti. Ako je moguće, preporučuje se da se smanji upotreba plastičnih predmeta i time u velikoj meri pomogne okolini.

  1. Recikliranje

Uvek birajte ambalaže koje se lakše recikliraju. Staklene flaše su, na primer, po tom pitanju zahvalnije od plastičnih boca.

  1. Ne prosipati ulja u sudoperu

Iako nema potrebe smanjiti upotrebu različitih vrsta ulja u svakodnevnom životu, važno je ne prosipati ista u odvode. Svaki višak ili neupotrebljenu količinu ulja bi sakupiti u bočice i baciti u kantu.

  1. Hemikalije za čišćenje

Slično ulju, kućna hemija je rizična kada nađe svoj put do izvora vode.

  1. Ne bacati lekove

Nikada ne bacajte lekove u kanalizaciju. Čak iako imate čitava pakovanja lekova koji vam više nisu potrebna, preporučuje se da ih se otarasite bacanjem u đubre.

  1. Ne koristiti pesticide

Pesticidi i herbicidi su u velikoj meri štetni za životnu okolinu. Preko zemljišta, spirane od strane kiša koje padaju, ove hemikalije nalaze svoj put do podzemnih voda i kasnije do reka ili jezera.

  1. Redovno održavati automobile

Kamioni, automobili ili druga prevozna sredstva jedni su od najvećih zagađivača vazduha. Redovnim održavanjem ovih mašina može se drastično smanjiti procenat zagađenja živone sredine. Zagađenje vazduha direktno je povezano sa zagađenjem vodenih površina.

  1. Podrumi i spetičke jame

Ako imate odvode koji su povezani sa vašim podrumom ili septičkom jamom, nikako ih ne smete direktno povezivati sa kanalizacijom. Oni mogu izazvati tešku štetu i zagađenost čitavog sistema.

  1. Ne bacati đubre

Pri boravku u oblastima u čijim se neposrednim blizinama nalaze reke, jezera, mora ili okeani, ne treba bacati bilo kakvu vrstu đubret. Čak i ambalaža bačena na plažu posle određenog vremena može da dospe do vode i zagadi izvor. Dobro bi bilo i organizovati akcije čišćenja priobalnih oblasti, i podići svesnost zajednice o važnosti nezagađivanja okoline.

  1. Zasađivati biljke u blizinama jezera i reka

Ako živite u blizini neke reke ili jezera, poželjno je obogatiti faunu u neposrednoj blizini. Drveće je, takođe, od velike pomoći očuvavanju ekosistema i smanjenja zagađenosti. Time se reguliše nivo ugljen-dioksida u vodi, što direktno utiče na odnos nivoa pH vrednosti.

  1. Zaustaviti isticanje hemiklija

Važno je zustaviti oticanje svih štetnih hemikalija u vode. Bilo da su u pitanju fabrike ili pojedinci koji ispuštaju hemikalije, šteta po vodeni sistem je enormna.

 

Neformalna grupa VIVA: Кo to tamo zagađuje naše reke?

Voda reke Кolubara ispod mesta gde se  izlivaju vode fabrike za prečišavanje otpadnih voda u Goriću je pete klase, potpuno nepodobna za ljudsku upotrebu, slabijeg kvaliteta  u odnosu na kvalitet pre ulivanja otpadnih voda. Reka Кamenica na Divčibarama je najslabije, pete klase zbog fizičkohemijske neispravnosti, slabog ekološkog statusa zbog prisustva fekalnih bakterija. Bukovska reka koja je pritoka reke Gradac je četvrte klase zbog fizičkohemijske neispravnosti. Reka Ljubostinja, koja protiče kroz Valjevo je zbog zagađenja, mrtva. To bi u najkraćem bili zaključci istraživanja kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji su se čuli na konferenciji za medije neformalne grupe „VIVA“.

Novinari su imali priliku da prisustvuju uzimanju uzoraka vode iz reke Gradac koje je ova grupa organizovala ispod Berkove brane, kod prodavnice „Europrom“ i da čuju rezultate analize uzoraka vode koji su prethodnih nedelja uzeti iz reke Кolubare u blizini stanice za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću, kao i uzoraka uzetih na Divčibarama iz reke Кamenice i Bukovske reke u selu Podbukovi. Кakav je kvalitet površinskih voda u Valjevu govorile su aktivistkinje „VIVE“, Slavica Pantić i Biljana Mladenović.

„Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu  i rokovima za njihovo dostizanje prvi uzorak vode iz Кolubare koji smo uzeli, pre ulivanja otpadnih voda, pripada kategoriji četvrte klase. Radi se o vodi slabog ekološkog kvaliteta. Ona može da se koristi za snabdevanje vodom za piće, navodnjavanje i industrijsku upotrebu, ali samo uz primenu kombinacije metoda: koagulacije, flokulacije, filtracije i dezinfekcije. Ulivanje otpadnih voda iz fabrike za prečišćavanje voda menja kvalitet, klasu vode u Кolubari u petu klasu, što odgovara lošem ekološkom statusu. To znači da ova voda ne može da se koristi ni u kakve svrhe.“-rekla je Biljana Mladenović, po zanimanju fizikohemičar.

Govoreći o kvalitetu voda na Divčibarama ona je rekla da je prvi uzorak uzet na reci Кamenici, nedaleko od uliva Čalačkog potoka, te da prema rezultatima fizičko hemijske analize voda pripada petoj klasi kvaliteta, što znači da ne može da se koristi ni u kakve svrhe.  Ona je kazala da prema mikrobiološkim parametrima, zbog prisustva bakterija fekalnog porekla voda reke Кamenica na Divčibarama pripada četvrtoj kategoriji. Кada je reč o kvalitetu Bukovske reke, rekla je da je uzorak vode uzet nedaleko od ulivanja Crne Reke, te da prema fizičko hemijskim pokazateljima pripada četvrtoj klasi kvaliteta, što je voda sa slabim ekološkim statusom, prvenstveno zbog visoke koncentracije amonijaka. A prema mikrobiološkim pokazateljima pripada vodi druge klase kvaliteta. Na pitanje da li je voda pete klase štetna za zdravlje Biljana Mladenović je kazala: „U takvim vodama nema ni biljnog ni životinjskog sveta, niti se voda može koristiti za ljudsku upotrebu u bilo koje svrhe.“

Odgovarajući na pitanje zašto je neformalna grupa „VIVA“ uzimala uzorke iz reke Кamenice na Divčibarama, Slavica Pantić je kazala da su Divčibare bile u fokusu javnosti kad je bio u toku postupak izmena Plana generalne regulacije „Divčibare“.

Po njenim rečima, Divčibarci su isticali činjenicu da se kanalizacija izliva u Кamenicu, te da investitorski urbanizam urušava i prirodu i kvalitet voda. Кada je reč o rekama u Valjevu, rekla je da su se građani obraćali nadležnima jer su primetili da je reka Ljubostinja pre nekoliko meseci menjala boje, od roze, preko plave, do ljubičaste.  Pošto je od nadležnih stigao odgovor da je neko verovatno oprao kantu poludisperzije, posumnjalo se u ozbiljnost i kompetentnost nadležnih organa i inspekcija.

Slavica Pantić smatra da svi zajedno u Valjevu nemamo informacije o kvalitetu površinskih voda i ko ih zagađuje, te da se sumnja da nadležni ne sprovode kontrolu zagađivača koji se ne kažnjavaju. Ističe da je slaba javna svest i da je to stvar koju neformalna grupa „VIVA“ želi da promeni. Ona je najavila da će biti uzimani uzorci na više mesta i da će javnost biti obaveštena o rezultatima analize i kvalitetu površinskih voda. „Hoćemo da doprinesemo da se pokrene javna debata o kvalitetu površinskih voda, da ljudi za to znaju i da učestvuju u rešavanju problema.“, istakla je na kraju obraćanja Slavica Pantić, diplomirana pravnica, članica grupe „VIVA“.

Neformalnu grupu „VIVA“ (Vodene inspektorke Valjeva) čine pet žena, građanki, aktivistkinja, stručnjakinja u svojim oblastima iz Valjeva iz Valjeva koje pokušavaju da u fokus interesovanja javnosti stave temu zagađenja i zaštite kvaliteta površinskih voda. Prilikom uzimanja uzoraka pomoć pružaju učenice srednje Medicinske škole iz Valjeva.

Projekat „Кo to tamo zagađuje?“ se sprovodi u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inženjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

 

„Nova“ piše: Fabrike otrove zatrpavaju i bacaju u reke

Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištu…“, rekao je za list „Nova“ Radmilo Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji industrija zvanično proizvede oko 75.000 tona opasnog otpada godišnje, a prema procenama sagovornika lista „Nova”, oko 25 odsto preduzeća to ne prijavljuje, a ne postoji ni evidencija o opasnom otpadu koji nastaje u domaćinstva. Sav„nevidljivi opasni otpad, ali i deo evidentiranog završava na komunalnim deponijama, u napuštenim skladištima i rudnicima, rekama, zemljištima, u vazduhu i na kraju u lancu ishrane.

Industrija u Srbiji je u periodu od 2011. do 2020. godine generisala je 150.000 tona registrovanog opasnog otpada, što je oko 75.000 tona godišnje. Tokom 2020. godine proizvedeno je oko 68.000 tona opasnog otpada, 12.800 izvezeno, dok je 11.700 deponovano na deponijama, navodi se u izveštaju Upravljanje otpadom u Republici Srbiji Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

„Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištima……. “ rekao je za „Novu” Radmilo Pelić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da je opasan otpad sve ono što dovodi do degradacije, zagađenja životne sredine, a Srbija nema ni jedno postrojenje za njegovu trajnu eliminaciju.

“Govorim o postrojenjima koja to rade na visokotehnološki način, bez zagađenja životne sredine. Radi se o spalionicama gde se vrši pirolitička disoci-jacija recimo na 1.100 stepeni Celzijusa, gde se i najopasniji otpadi uništavaju bez daljeg zagadjenja , što u Srbiji ne postoji”, kaže professor Pešić.

Takva visokotehnološka postrojenja, navodi, nisu toliko skupa koliko košta izvoz otpada za čije uništavanje firme u inostranstvu plaćaju I do 6 evra po kilogramu.Zbog toga pojedine troškove smanjuju skrivajući otpad.

Svaka četvrta firma ne prijavljuje opasan otpad

Inžinjer za zaštitu životne sredine direktor konsultanstke firme za upravljanje opasnim otpadomGreen Group Marko Rokvić, na osnovu iskustva sa terena, ocenjue da čak 25% firmi u Srbiji koje generišu opasan otpad isti ne prijavlju.

“U svom radu često srećem firme koje tek od mene čuju da imaju opasan otpad koji treba da predaju operateru I o tome podnesu izveštaj nadležnom ministarstvu, objašnjava Rokvić za list Nova.

Zakon postoji, kao I obaveza da firme koje proizvode opasan otpad isti registruju , ali to u praksi očigledno ne rade svi kako treba.

“Sa brojem inspektora koje imamo ne može se ništa uraditi. A problem je I dalje procesuiranje, veleiki broj prijava ne dodje do suda, zastari. Nema sistematskog kažnjavanja. Svako ko uradi nešto što nije u skladu sa zakonom, sa propisima, podzakonskom regulativom, treba d asnosi sankcije. Toga u Srbiji nema, zbog čega se problematika životne sredine samo usložnjava”, ocenjuje profesor Pešić, dok iz ministarstva za zaštitu životne sredine na pitanje Nove šta planiraju da urade kako bi smanjili nepropisno uklanjanje opasnim otpadom, ne odgovaraju.

OPASAN OTPAD IZ KUĆE ZAVRŠAVA NA DEPONIJI

Sagovornici našeg lista upozoravju da I gradjani u svojim domovima generiđu opasan otpad , za koji nije obezbedjen poseban tok , ne ulaze u evidenciju I uglavnom završava na deponijama komunalnog otpada.

U pitanju su uglavnom insekticidi , farbe, kućna hemija, razni sprejevi, otrovi I ambalaža istih, lekovi, sijalice, baterije, stari uredjaji…

“Pravilno upravljanje ovim otpadom je pitanje sistemskog finansiranja koje država treba da uredi. Kod lekova bi uvoznici I distributeri trebalo da jedan deo sredstava preusmere na sistem za prikupljanje, ali to ne rade jer ih niko ne tera. U razvijenim gradovima postoje centri za prikupljanje opasnog otpada , odakle ga operateri preuzimaju, a gradjani to plaćaju kroz malo povećan račun”, ukazuje Rokvić.

OTROVI ZAVRŠAVAJU U NAŠEM ORGANIZMU

Nauččna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju I metalurgiju dr Dragana Djordjević objašnjava da kad komunalne deponije gore, što u Srbiji nije retkost otrovi iz opasnog otpada kroz vazduh stižu u pluća.

“Sudovi u kojima se neadekvatno skladište opasne materije vremenom propadaju, korodiraju, hemikalije cure I dospevaju u zemljište, vodotokove. Da ne govorim o onome što zakopavaju I ispuštaju direktno u reke. Iz vode I zemlje kroz biljke I životinje otrovi ulaze u lanc iskhrane I završavaju a našoj trpezi,”upozorava Djordjević I dodaje da osim teških metala , opasan otpad sadrži postojana organska jedinjenja , koja nikako ne bi smela da se nadju u prirodi jer su toksična, kancerogena, teratogena I mutogena, a gotovo ih je nemoguće očistiti.

Izvor: list Nova, autor Milena Ilić Marković

 

 

 

 

Pirot dobija kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu

Pored 3,3 miliona evra koja su do sada uložena u izgradnju  fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju vodovodne mreže, opredeljeno je još 16,2 miliona evra za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju i proširenje kanalizacione mreže, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović danas nakon potpisivanja posebnog ugovora za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i tehničku podršku eksperata u Pirotu.

,,Postojeći kanalizacioni sistem u Pirotu nema prečistač otpadnih  voda, tako da se celokupna količina sakupljenih otpadnih voda ispušta bez prečišćavanja u reku Nišavu odnosno reke u njenom slivu (Gradišnička reka, Rasnička reka, Bistrička reka, reka Rogoz, Kosturska reka), a izgradnjom ovog postrojenja ova ružna slika postaće prošlost“, rekao je Momirović.

Ministar Momirović ugovor za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže potpisao je sa gradonačelnikom Pirota Vladanom Vasićem, direktorom JP Vodovod i kanalizacija Pirot Zoranom Nikolićem, projekt menadžerom Stefani Rauprihom i direktorom KFV predsedništva u Srbiji Rudigerom Hartmanom.

Nakon toga, ministar MGSI Tomislav Momirović potpisao je i ugovor za tehničku podršku eksperata sa Stefani Rauprihom i Rudigerom Hartmanom, koji je tom prilikom rekao da Nemačka razvojna saradnja kao i KFV ostaju posvećeni održivom urbanom razvoju, održivom snabdevanju vodom kao i tretmanom za odvođenjem otpadnih voda.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić zahvalio se ministru Momiroviću, KFV-u, i drugim institucijama , i izrazio veliko zadovoljstvo zbog potpisanog ugovora  i predstojećih radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda  i predočio koji kapaciteti i usluge će biti unapređeni.

„Nakon realizacije ovog projekta Pirot će biti grad koji ispunjava sve ekološke standarde kao i gradovi ove veličine u Evropi“, rekao je Vasić.

U okviru dugogodišnje bilateralne saradnje sa SR Nemačkom, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KFV, sprovodi projekte izgradnje komunalne infrastrukture u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom. Do sada je, u okviru finansijske i tehničke podrške SR Nemačke i KFV banke, obezbeđeno 274 miliona evra za prioritente investicije u 34 grada u Srbiji.

Izgradnjom centralnog prostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pirotu kapaciteta 52.000 ekvivalent stanovnika investicione vrednosti 14,5 miliona evra, obezbediće se prečišćavanje otpadnih voda za grad Pirot i sela Novi Zavoj, Gradašnica, Barje Čiflik, Gnjilan, Poljska Ražana i Berilovac, gde živi oko 45.000 stanovnika ili 85% ukupnog broja stanovnika Pirota i okolnih sela.

Preuzeto tekst i foto: ministarstvo saobraćaja i gradjevine /www.mgsi.gov.rs/

 

 

Žiofre: EU uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji

Nj.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji u svom blogu na stranici ministarstva za evropske integracije posebno ističe ekologiju kao oblast ulaganja EU u Srbiji . Žiofre navodi da sredstva postoje ,ali I da je evidentna zainteresovanost Srbije za ulaganje u “zelenu transformaciju”. Ulaganja se na prvom mestu odnose na postrojenja za preradu otpadnih voda I upravljanje čvrstim otpadom .

“Srbija je  2022. godinu počela optimistično kad je u pitanju zaštita životne sredine nakon što je u decembru 2021. otvoren klaster 4 koji obuhvata transport, energetiku, transevropske mreže i životnu sredinu i klimatske promene.U praksi otvaranje pregovora za klaster poglavlja znači da u ovim oblastima mogu započeti značajni pregovori.To takođe znači da je neophodno da Srbija nastavi sa ulaganjem značajnih napora radi ispunjenja neophodnih uslova za zatvaranje tih poglavlja”piše Žiofre u svom blogu pod naslovom “EU je partner Srbiji na putu zelene transformacije”.

U delu bloga pod nazivom “Fokusiranje na Srbiju” ambasador EU kaže da je Srbija  na konferenciji COP26 izrazila osnovanu zabrinutost u vezi sa finansiranjem zelene tranzicije, obezbeđivanjem energetske sigurnosti i podrške radnicima u okviru prelaska na zelene poslove i privredne grane.

“Dobra vest je da finansijska sredstva postoje. Međutim, da bi „zeleno finansiranje“ imalo smisla, neophodno je da se povećaju ambicije u oblasti klime. Klimatska ambicija svake zemlje odražava se u nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) koji predstavljaju planove sa ciljevima smanjenja emisija i adaptacije obično do 2030. godine, a sadrže i informacije o njihovom ispunjenju. Usvajanje revidiranih nacionalno utvrđenih doprinosa koje je Srbija najavila pre konferencije COP26 najbolji je način da se obezbedi pristup, ne samo globalnim fondovima u oblasti životne sredine i klimatskih promena i bilateralnim grantovima već i povoljnim zelenim zajmovima i drugim kreditnim sredstvima. Značajan privredni rast Srbije i velike investicije u infrastrukturu su očigledni”, kaže Žiofre.

On iznosi I podatak da Srbija trenutno  troši tri puta više energije po jedinici BDP-a od proseka u EU. 

“Istovremeno bismo morali da zajedno radimo na prilagođavanju već izmenjenoj klimi. Znamo iz više studija da su Srbija i Jugoistočna Evropa u regionu koji se zagreva brže od globalnog proseka.To znači da će biti jako pogođen klimatskim promenama i da će deca koja se danas rode verovatno iskusiti dramatične posledice intenzivnih poplava, šumskih požara, suša i ogromnih udara na ekonomiju. Poljoprivrednici će ostati bez prihoda a infrastruktura poput puteva i železnica će trpeti velike posledice. Pa ipak, cena izostanka bilo kakve reakcije premašiće cenu reagovanja. S obzirom da je jako osetljiva na negativne posledice klimatskih promena, Srbija bi mogla da ima gubitke i štetu u iznosu od 13 miliona dolara do kraja ove decenije”, tvrdi Žiofre i navodi da su Srbiji  neophodni otporniji usevi, sistemi za skladištenje vode (kao što su brane i akumulacije) kao i drenažni sistemi. Pored toga, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi smanjila organsko zagađivanje vodotokova i jezera i osigurala bi njihovu održivost usled povećane temperature i očekivanih nestašica vode.

Kako bi se pokrenula zelena transformacija, Evropska unija je pripremila Zelenu agendu za Zapadni Balkan koja je deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za Balkan.

“EU za Zelenu agendu u Srbijiu saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, UNDP, Švedskom agencijom Sida i Evropskom investicionom bankom (EIB) pomoći će Srbiji da unapredi politike, preduzme konkretne mere i poveća ulaganja u zelenu transformaciju. To je program vredan 8 miliona evra za smanjenje zagađenja vazduha, borbu protiv gubitka biodiverziteta, za podršku firmama da postanu u većoj meri cirkularne itd. Mnogi ljudi u Srbiji postaju sve zabrinutiji za životnu sredinu. Nedavne demonstracije organizovane u zemlji protiv, na primer, zagađenja vazduha pokazuju da ova pitanja sve više dobijaju na značaju”tvrdi ambasador.

Poseban segment svog bloga Žiofre je posvetio konkretnim dosadašnjim ulaganjima EU u Srbiju na polju ekologije  Na prvom mestu su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda:

“Evropska unija podržava proces pristupanja Srbije kad je u pitanju ekološko i klimatsko delovanje u tri glavna pravca:

  1. Ulaganja: Do sada je EU uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine. Na to je Srbija dodala još 200 miliona evra što ukupno iznosi preko 600 miliona evra za vodosnabdevanje, postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, zaštitu biodiverziteta i čvrsti otpad. EU je uložila dodatnih 90 miliona evra za oporavak nakon poplava, zaštitu od poplava i smanjenje rizika od vremenskih nepogoda. Finansiranje od strane Evropske unije je značajno a ključan je kvalitet EU ekspertize. Takođe nam je potreban i:
  2. Politički dijalog sa Vladom, opštinama, civilnim društvom i
  3. Ulaganje u ljude i institucije kako bi se povećali kapaciteti na nacionalnom i lokalnom nivou, izradilo i uskladilo zakonodavstvo sa evropskim pravnim tekovinama”.

foto: printscreen /euinfo.rs/plac3/blog/