Rok za izgradnju postrojenja do januara 2026. godine

Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović podsetila je privredne subjekte koji u procesu proizvodnje generišu otpadne vode, da su od januara 2026. godine dužni da ih prečiste pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, pozivajući ih da poštuju rok za prilagođavanje.

Vujović je podsetila da je prelazni rok za privredu propisan Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, ističući da po isteku roka neće biti tolerisano nikakvo odstupanje od propisanih vrednosti.

Obaveza svih je da izgrade postrojenje za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda koje će biti u funkciji najkasnije do isteka naznačenog roka. Na taj način, obezbeđuje se predtretman otpadnih voda, čime dajemo veliki doprinos zaštiti reka i zaštiti životne sredine u celini -rekla je Vujović. Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, u slučaju da se otpadne vode ispuštaju u javnu kanalizaciju, lokalna samouprava je u obavezi da, propiše lokalni akt o ispuštanju otpadnih voda usklađen sa Uredbom.

JER, ČISTA SRBIJA!

Postrojenja za preradu otpadnih voda u skladu sa direktivom EU

Prošle godine promenjena je uredba Vlade Srbije koja je usklađena sa svim evropskim direktivama i uvedena je obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih jer kod njih za tim nema potrebe, uvede i tercijalna prerada što je u skladu sa direktivom EU, izjavio je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture.

On je, odgovarajući na primedbe u Skupštini Srbije dodao da se sa kineskim izvođačima CRBC rade aneksi u okviru kojih imaju obavezu da prihvate tehnologiju i preradu u skladu sa direktivama EU.

Tako se u okviru projekta “Čista Srbija” rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja, rekao je Vesić i naglasio da “Čista Srbija” nije jedini projekat u okviru kojeg se radi kanalizacija i zahvalio Nemačkoj razvojnoj banci KfV koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, Banci Saveta Evrope, ali i gradovima i opštinama jer i sami ulažu kada je u pitanju kanalizacija.

Vesić je naveo da je kao neko u čijem se ministarstvu nalazi projekat „Čista Srbija“ spreman da čuje svaki predlog kako taj proces može da se ubrza.

Rešenje za problem otpadnih voda u Novom Sadu

Problem Novog Sada sa otpadnim vodama biće resen izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Deo sistema pomenute kanalizacione infrastrukture biće rešen kroz projekat „Čista Srbija“.

JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu kažu  da će se paralelno sa Centralnim prečistačem otpadnih voda  u ovom gradu graditi i povezni kolektor kanalizacije između stare i nove crpne stanice.

Oni Objašnjavaju da je izgradnja glavnog gravitacionog kolektora u dužini od 1.935 m predviđena kroz projekat „Čista Srbija“, koji se finansira preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao deo Komercijalnog ugovora o Projektovanju i izvođenju radova na izgradnji komunalne, odnosno kanalizacione infrastrukture.

Pojedinac u fokusu: Ključni faktor u zaštiti prirode i okoline

Ekološka svest svakog pojedinca nedvosmisleno doprinosi očuvanju i zaštiti životne sredine.

Sa napretkom tehnološkog razvoja, tvrde stručnjaci, uporedo bi trebalo da raste i stepen svesnosti lične odgovornosti svakog gradjanina. Na žalost, dostupni podaci pokazuju da to u Srbiji nije slučaj te i da su izostali paralelna edukacija gradjana , ali i rast spremnosti pojedinca za adekvatan odgovor.

Poslednjih godina ekološka svest je u porastu što  će u odredjenom vremenu u budućnosti imati svoj pozitivan efekat.

Najčešća zabluda je da jedan čovek, gradjanin , ne može imati značajan uticaj na svoju životnu sredinu. Realna situacija je potpuno drugačija.  Svaki pojedinac može imati interaktivan uticaj na svoje okruženje , naročito u pogledu odgovornog ponašanja prema svom životnom okruženju.

Osnova je razumevanje ekoloških problema, odnosa čoveka i prirode, sopstvenog ekološkog ponašanja, osećaja participacije, pravne svesti o životnoj sredini, odnosa prema životnoj sredini oko nas i, posebno, da je životna sredina devastirana od strane čoveka.

Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je lična odgovornost osnov za razvijanje i budjenje kolektivne odgovornosti, a samim tim u ishodu i zajedničkom delovanju koje može proizvesti pozitivnu promenu.

Prvi korak ka ličnom napretku jeste prihvatanje činjenice da je čovek taj koji devastira životnu sredinu.

Akcidentno delovanje , što je česta pojava, ne dovodi do bitne promene svesti , ono služi samo za sanaciju trenutno nastalog problema . Kontinuirana edukacija koja dovodi do promene ponašanja i prihvatanja lične odgovornosti pojedinca može doneti trajnu promenu od koje koristi ima šira društvena zajednica.

Od te promene zavise uslovi i kvalitet  života budućih generacija.

Ponašajmo se odgovorno prema svojoj životnoj sredini!

 

 

Otpadne vode kao izvor energije u Srbiji: Izazovi i mogućnosti

Kada se voda prečišćava u postrojenjima za pročišćavanje otpadnih voda, nastaje mulj koji se naziva i biološki mulj ili otpadni mulj. Ovaj mulj sadrži čestice koje su uklonjene iz otpadnih voda tokom procesa pročišćavanja, uključujući organske materije, mikroorganizme, nečistoće, te ponekad i teške metale.

Obrada mulja je važna komponenta postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, jer je potrebno na odgovarajući način upravljati ovim nusproduktom kako bi se smanjili negativni utjecaji na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

U Srbiji se najčešće  pribegava odlaganju mulja na deponije što će od trenutka usaglašavanja sa evropskom direktivom o vodama i njenom primenom biti zabranjeno.

U svetu su sve češći primeri proizvodnje tolplotne energije iz otpadnih voda, a takođe i proizvodnja električne energije iz otpadnog mulja.

U Evropi postoji značajna implementacija tehnologija za proizvodnju toplotne energije iz otpadnih voda.  Danska je poznata po naprednim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda koja koriste anaerobnu digestiju za proizvodnju biogasa, koji se zatim koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Slični primeri postoje i u drugim evropskim zemljama poput Švedske, Holandije i Nemačke. Takvi primeri mogu se naći širom sveta.

Ovakav način proizvodnje energije održiva je alternativa tradicionalnim izvorima energije jer se kako je već dokazano primenom ovakve prakse smanjuje efekat staklene bašte i pospešuje očuvanje životne sredine.

Procene su  da jedno postrojenje za preradu otpadnih voda u gradu prosečne veličine može proizvesti od nekoliko desetina do nekoliko stotina megavat-časova toplotne energije godišnje.

Neophodne komponente i sistemi koji su potrebni za preradu mulja i proizvodnju energije  mogu biti  integrisani  u postojeće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili mogu biti izgrađeni kao deo novog postrojenja.

Mulj se kroz različite tretmane obrade može koristiti i za druge potrebe . Velika Britanija prednjači u načinu upotrebe preradjenog mulja kao đubriva koje se potom distribuira poljoprivrednicima. Stručnjaci tvrde da u mulju ima dosta fosfata i prirodnog fosfora, a u svetu vlada nestašica za ovim elementima. Upotrebom ovog đubriva u poljoprivredi prirodni nutritijenti se vraćaju u zemljište i ono se oplemenjuje. Mulj ima vrednost multivitaminskog preparata za zemljište koje je ispošćeno azotnim jedinjenjima.

U Srbiji za sada ne postoji pomenuti načini upotrebe mulja , ali kako navode stručnjaci postoji interes i potencijal za korišćenje otpadnih voda kao izvora energije.

U 2022.godini prečišćeno ukupno 30miliona m3 otpadnih voda

Po podacima Zavoda za statistiku RS u 2022. godini u sektorima industrije korišćeno je 3 200 mil. m3 vode, što je, u odnosu na 2021. godinu, manje za 14,2%. Isti podaci pokazuju da je od navedene količine korišćene vode prečišćeno samo 30 mil. m3 vode.

Republički Zavod za statistiku u izveštaju „Korišćenje i zaštita voda od zagađivanja, 2022“ navodi podatke da  od ukupno 3 200 mil. m3 zahvaćenih voda u sektorima industrije, 99,4% čine vode iz sopstvenog vodozahvata (98,0% površinske vode i 1,4% podzemne), a 0,6% iz javnog vodovoda.

Vode korišćene za potrebe industrije u 2022, posmatrano po sektorima i u odnosu na prethodnu godinu, zabeležile su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast od 21,1%, Prerađivačka industrija – pad od 5,9%, i Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 14,6%.

Isti podaci pokazuju da  od ukupno 118 mil. m3 otpadnih voda  u industriji, 47,5% čine vode ispuštene iz sektora Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, 33,9% iz sektora Prerađivačka industrija, a 18,6% iz sektora Rudarstvo.

U 2022. godini prečišćeno je ukupno 30 mil. m3 vode, od čega primarnim tretmanom 63,3%, sekundarnim tretmanom 20,0% i tercijarnim tretmanom 16,7%. Najveći udeo u prečišćenim vodama sektora industrije ima oblast Proizvodnja osnovnih metala – 18,7%, a potom slede Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda – 14,5%, Proizvodnja prehrambenih proizvoda – 12,4%, i Proizvodnja papira i proizvoda od papira – 11,4%. Sve ostale oblasti sektora industrije imaju udeo prečišćenih voda od 43,1%, navodi se u izveštaju Zavoda za staatistiku.

Navedeni podaci nesumljivo ukazuju na potrebu izgradnje većeg broja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda što je jedan od primarnih ciljeva realizacije projekta „Čista Srbija“. Projekat predvidja izgradnju 165 PPOV što je  skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju.

foto:pixaby

 

Novi IPARD program šansa za postrojenja za preradu otpadnih voda

Kada se usvoji novi IPARD program, kako se navodi u saopštenju NALED-a, lokalne samouprave mogle bi da konkurišu za bespovratna sredstva do četiri miliona evra, kako bi izgradile postrojenja za preradu otpadnih voda.

Na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu, koja je održana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, rečeno je da se u Srbiji prečiščava manje od 8% komunalnih otpadnih voda, a do 2040. sve lokalne samouprave su dužne da izgrade svoja postrojenja, što zahteva ozbiljne investicije.

Novi IPARD program biće zato velika šansa za gradove i opštine da dobiju sredstva kako za prečišćavanje otpadnih voda, tako i za izgradnju puteva, sistema za snadbevanje vodom, postrojenja za bio gas i proizvodnju toplotne energije koja će uz pomoć obnovljivih izvora energije smanjiti nivo zagađenja, pojeftiniti proizvodnju i unaprediti socioekonomske uslove života, kaže se između ostalog u saopštenju NALED-a.

foto:pixabay

Neophodna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Republički zavod za statistiku u godišnjem biltenu navodi da je samo 15,9% stanovništva obuhvaćeno tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda.

Očuvanje pijaće vode jedan je od ključnih zadataka svake države na svetu.

Ovaj značajan resurs bez koga je život na zemlji nezamisliv ugrožen je ubrzanim tehničko tehnološkim razvojem.

U 2021. godini u sektorima industrije korišćeno je 3 723 mil. m3 vode što što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,4%.

Od ukupno 3 723 mil. m3 zahvaćenih voda u sektorima industrije 99,6% čine vode iz sopstvenog vodozahvata (98,6% površinske vode i 1,0% podzemne), a 0,4% iz javnog vodovoda.

Vode korišćene za potrebe industrije u 2021, posmatrano po sektorima i u odnosu na prethodnu godinu, zabeležile su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast od 11,3%, Prerađivačka industrija – pad od 5,8%, i Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 6,5%.

U 2021. godini prečišćeno je ukupno 29 mil. m3 vode, od čega primarnim tretmanom 61,2%, sekundarnim tretmanom 19,0% i tercijarnim tretmanom 19,7%.

Zvanična svetska statistika pokazuje da nisu samo fabrička postrojenja zagadjivači naših reka već su to I individualna domaćinstva.

Podaci koje iznosi Republički zavod za statistiku govore da je dužina mreže javne kanalizacije, 18113 km, broj domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu 1 594 484, procenat stanovništva priključenog na kanalizacionu mrežu 67,2% . Ipak procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda  je samo 15,9%.

Postrojenja za prelišćavanje otpadnih voda nisu jeftine investicije za brojne lokalne samouprave naše zemlje, ali su neophodna kao rešenje za očuvanje zdrave životne sredine, naših reka, vode za piće.

Projekat “Čista Srbija” predvidja da realizacijom bude  obuhvaćeno oko dva i po miliona stanovnika u 69 jedinica lokalne samouprave. Ključni segment odnosi se na izgradnju kanalizacione mreže I postrojenja za preradu otpadnih voda pri čemu projekat predvidja izgradnju preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

foto:pixabay

Cilj Čiste Srbije: Čuvajmo naše reke, budimo odgovorni

Projekat Čista Srbija kao državni projekat podrazumeva izmedju ostalog  izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za preradu otpadnih voda širom Srbije. Stanje naših reka, kada se govori o zagadjenosti, može biti značajno bolje I to je jedan od ciljeva projekta “Čista Srbija”. Ipak, postoje  brojne aktivnosti koje sami možemo da preduzmemo kako bismo kao gradjani uticali na kvalitet površinskih voda.

National geographic svojevremeno je objavio 11 pravila ponašanja kojima svaki pojedinac može poboljšati kvalitet voda u sopstvenom okruženju, a samim tim uticati na celokupnu zdraviju ekološku sredinu :

  1. Smanjiti upotrebu plastike

Poznato je da se plastika veoma teško razgrađuje. Najveći deo plastike koju koristimo nađe svoj put do reka ili jezera, odakle ju je još teže očistiti. Ako je moguće, preporučuje se da se smanji upotreba plastičnih predmeta i time u velikoj meri pomogne okolini.

  1. Recikliranje

Uvek birajte ambalaže koje se lakše recikliraju. Staklene flaše su, na primer, po tom pitanju zahvalnije od plastičnih boca.

  1. Ne prosipati ulja u sudoperu

Iako nema potrebe smanjiti upotrebu različitih vrsta ulja u svakodnevnom životu, važno je ne prosipati ista u odvode. Svaki višak ili neupotrebljenu količinu ulja bi sakupiti u bočice i baciti u kantu.

  1. Hemikalije za čišćenje

Slično ulju, kućna hemija je rizična kada nađe svoj put do izvora vode.

  1. Ne bacati lekove

Nikada ne bacajte lekove u kanalizaciju. Čak iako imate čitava pakovanja lekova koji vam više nisu potrebna, preporučuje se da ih se otarasite bacanjem u đubre.

  1. Ne koristiti pesticide

Pesticidi i herbicidi su u velikoj meri štetni za životnu okolinu. Preko zemljišta, spirane od strane kiša koje padaju, ove hemikalije nalaze svoj put do podzemnih voda i kasnije do reka ili jezera.

  1. Redovno održavati automobile

Kamioni, automobili ili druga prevozna sredstva jedni su od najvećih zagađivača vazduha. Redovnim održavanjem ovih mašina može se drastično smanjiti procenat zagađenja živone sredine. Zagađenje vazduha direktno je povezano sa zagađenjem vodenih površina.

  1. Podrumi i spetičke jame

Ako imate odvode koji su povezani sa vašim podrumom ili septičkom jamom, nikako ih ne smete direktno povezivati sa kanalizacijom. Oni mogu izazvati tešku štetu i zagađenost čitavog sistema.

  1. Ne bacati đubre

Pri boravku u oblastima u čijim se neposrednim blizinama nalaze reke, jezera, mora ili okeani, ne treba bacati bilo kakvu vrstu đubret. Čak i ambalaža bačena na plažu posle određenog vremena može da dospe do vode i zagadi izvor. Dobro bi bilo i organizovati akcije čišćenja priobalnih oblasti, i podići svesnost zajednice o važnosti nezagađivanja okoline.

  1. Zasađivati biljke u blizinama jezera i reka

Ako živite u blizini neke reke ili jezera, poželjno je obogatiti faunu u neposrednoj blizini. Drveće je, takođe, od velike pomoći očuvavanju ekosistema i smanjenja zagađenosti. Time se reguliše nivo ugljen-dioksida u vodi, što direktno utiče na odnos nivoa pH vrednosti.

  1. Zaustaviti isticanje hemiklija

Važno je zustaviti oticanje svih štetnih hemikalija u vode. Bilo da su u pitanju fabrike ili pojedinci koji ispuštaju hemikalije, šteta po vodeni sistem je enormna.

 

Neformalna grupa VIVA: Кo to tamo zagađuje naše reke?

Voda reke Кolubara ispod mesta gde se  izlivaju vode fabrike za prečišavanje otpadnih voda u Goriću je pete klase, potpuno nepodobna za ljudsku upotrebu, slabijeg kvaliteta  u odnosu na kvalitet pre ulivanja otpadnih voda. Reka Кamenica na Divčibarama je najslabije, pete klase zbog fizičkohemijske neispravnosti, slabog ekološkog statusa zbog prisustva fekalnih bakterija. Bukovska reka koja je pritoka reke Gradac je četvrte klase zbog fizičkohemijske neispravnosti. Reka Ljubostinja, koja protiče kroz Valjevo je zbog zagađenja, mrtva. To bi u najkraćem bili zaključci istraživanja kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji su se čuli na konferenciji za medije neformalne grupe „VIVA“.

Novinari su imali priliku da prisustvuju uzimanju uzoraka vode iz reke Gradac koje je ova grupa organizovala ispod Berkove brane, kod prodavnice „Europrom“ i da čuju rezultate analize uzoraka vode koji su prethodnih nedelja uzeti iz reke Кolubare u blizini stanice za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću, kao i uzoraka uzetih na Divčibarama iz reke Кamenice i Bukovske reke u selu Podbukovi. Кakav je kvalitet površinskih voda u Valjevu govorile su aktivistkinje „VIVE“, Slavica Pantić i Biljana Mladenović.

„Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu  i rokovima za njihovo dostizanje prvi uzorak vode iz Кolubare koji smo uzeli, pre ulivanja otpadnih voda, pripada kategoriji četvrte klase. Radi se o vodi slabog ekološkog kvaliteta. Ona može da se koristi za snabdevanje vodom za piće, navodnjavanje i industrijsku upotrebu, ali samo uz primenu kombinacije metoda: koagulacije, flokulacije, filtracije i dezinfekcije. Ulivanje otpadnih voda iz fabrike za prečišćavanje voda menja kvalitet, klasu vode u Кolubari u petu klasu, što odgovara lošem ekološkom statusu. To znači da ova voda ne može da se koristi ni u kakve svrhe.“-rekla je Biljana Mladenović, po zanimanju fizikohemičar.

Govoreći o kvalitetu voda na Divčibarama ona je rekla da je prvi uzorak uzet na reci Кamenici, nedaleko od uliva Čalačkog potoka, te da prema rezultatima fizičko hemijske analize voda pripada petoj klasi kvaliteta, što znači da ne može da se koristi ni u kakve svrhe.  Ona je kazala da prema mikrobiološkim parametrima, zbog prisustva bakterija fekalnog porekla voda reke Кamenica na Divčibarama pripada četvrtoj kategoriji. Кada je reč o kvalitetu Bukovske reke, rekla je da je uzorak vode uzet nedaleko od ulivanja Crne Reke, te da prema fizičko hemijskim pokazateljima pripada četvrtoj klasi kvaliteta, što je voda sa slabim ekološkim statusom, prvenstveno zbog visoke koncentracije amonijaka. A prema mikrobiološkim pokazateljima pripada vodi druge klase kvaliteta. Na pitanje da li je voda pete klase štetna za zdravlje Biljana Mladenović je kazala: „U takvim vodama nema ni biljnog ni životinjskog sveta, niti se voda može koristiti za ljudsku upotrebu u bilo koje svrhe.“

Odgovarajući na pitanje zašto je neformalna grupa „VIVA“ uzimala uzorke iz reke Кamenice na Divčibarama, Slavica Pantić je kazala da su Divčibare bile u fokusu javnosti kad je bio u toku postupak izmena Plana generalne regulacije „Divčibare“.

Po njenim rečima, Divčibarci su isticali činjenicu da se kanalizacija izliva u Кamenicu, te da investitorski urbanizam urušava i prirodu i kvalitet voda. Кada je reč o rekama u Valjevu, rekla je da su se građani obraćali nadležnima jer su primetili da je reka Ljubostinja pre nekoliko meseci menjala boje, od roze, preko plave, do ljubičaste.  Pošto je od nadležnih stigao odgovor da je neko verovatno oprao kantu poludisperzije, posumnjalo se u ozbiljnost i kompetentnost nadležnih organa i inspekcija.

Slavica Pantić smatra da svi zajedno u Valjevu nemamo informacije o kvalitetu površinskih voda i ko ih zagađuje, te da se sumnja da nadležni ne sprovode kontrolu zagađivača koji se ne kažnjavaju. Ističe da je slaba javna svest i da je to stvar koju neformalna grupa „VIVA“ želi da promeni. Ona je najavila da će biti uzimani uzorci na više mesta i da će javnost biti obaveštena o rezultatima analize i kvalitetu površinskih voda. „Hoćemo da doprinesemo da se pokrene javna debata o kvalitetu površinskih voda, da ljudi za to znaju i da učestvuju u rešavanju problema.“, istakla je na kraju obraćanja Slavica Pantić, diplomirana pravnica, članica grupe „VIVA“.

Neformalnu grupu „VIVA“ (Vodene inspektorke Valjeva) čine pet žena, građanki, aktivistkinja, stručnjakinja u svojim oblastima iz Valjeva iz Valjeva koje pokušavaju da u fokus interesovanja javnosti stave temu zagađenja i zaštite kvaliteta površinskih voda. Prilikom uzimanja uzoraka pomoć pružaju učenice srednje Medicinske škole iz Valjeva.

Projekat „Кo to tamo zagađuje?“ se sprovodi u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inženjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.