Kada se voda prečišćava u postrojenjima za pročišćavanje otpadnih voda, nastaje mulj koji se naziva i biološki mulj ili otpadni mulj. Ovaj mulj sadrži čestice koje su uklonjene iz otpadnih voda tokom procesa pročišćavanja, uključujući organske materije, mikroorganizme, nečistoće, te ponekad i teške metale.
Obrada mulja je važna komponenta postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, jer je potrebno na odgovarajući način upravljati ovim nusproduktom kako bi se smanjili negativni utjecaji na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
U Srbiji se najčešće pribegava odlaganju mulja na deponije što će od trenutka usaglašavanja sa evropskom direktivom o vodama i njenom primenom biti zabranjeno.
U svetu su sve češći primeri proizvodnje tolplotne energije iz otpadnih voda, a takođe i proizvodnja električne energije iz otpadnog mulja.
U Evropi postoji značajna implementacija tehnologija za proizvodnju toplotne energije iz otpadnih voda. Danska je poznata po naprednim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda koja koriste anaerobnu digestiju za proizvodnju biogasa, koji se zatim koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Slični primeri postoje i u drugim evropskim zemljama poput Švedske, Holandije i Nemačke. Takvi primeri mogu se naći širom sveta.
Ovakav način proizvodnje energije održiva je alternativa tradicionalnim izvorima energije jer se kako je već dokazano primenom ovakve prakse smanjuje efekat staklene bašte i pospešuje očuvanje životne sredine.
Procene su da jedno postrojenje za preradu otpadnih voda u gradu prosečne veličine može proizvesti od nekoliko desetina do nekoliko stotina megavat-časova toplotne energije godišnje.
Neophodne komponente i sistemi koji su potrebni za preradu mulja i proizvodnju energije mogu biti integrisani u postojeće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili mogu biti izgrađeni kao deo novog postrojenja.
Mulj se kroz različite tretmane obrade može koristiti i za druge potrebe . Velika Britanija prednjači u načinu upotrebe preradjenog mulja kao đubriva koje se potom distribuira poljoprivrednicima. Stručnjaci tvrde da u mulju ima dosta fosfata i prirodnog fosfora, a u svetu vlada nestašica za ovim elementima. Upotrebom ovog đubriva u poljoprivredi prirodni nutritijenti se vraćaju u zemljište i ono se oplemenjuje. Mulj ima vrednost multivitaminskog preparata za zemljište koje je ispošćeno azotnim jedinjenjima.
U Srbiji za sada ne postoji pomenuti načini upotrebe mulja , ali kako navode stručnjaci postoji interes i potencijal za korišćenje otpadnih voda kao izvora energije.
