Gde završava vaš otpad nakon što ga odveze komunalni kamion?

Otpad iz domaćinstva koje se naziva još i komunalni čvrsti otpad ne nestaje samo po sebi nakon što vam nestane iz vida.

U zemljama EU, kamioni otpad odvoze na specijalno dizajnirane lokacije, osposobljene da prihvate određene količine različitih vrsta otpada, uključujući građevinski, kabasti, kao i otpad iz domaćinstava.

Ovi centri opremljeni su adekvatnom infrastrukturom koja onemogućava kontaminaciju tla i okolnih podzemnih voda. U Evropskoj uniji sistem upravljanja otpadom definisan je strateškim planskim dokumentima koji u fokus stavljaju zaštitu životne sredine i zdravlje stanovništva, ali šta je sa zemljama koje nemaju ovako uređene sisteme?

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja ogroman ekološki i zdravstveni problem za sve stanovnike Zapadnog Balkana.

Kao zemlje u tranziciji i na putu EU integracija, Srbija i BiH poslednjih godina ulažu napore u efikasnije upravljanje resursima i unapređenje sistema upravljanja otpadom. U tom pogledu ostvaren je određeni napredak, a najviše u oblasti jačanja javne svesti, naročito u Srbiji.

Međutim, postojeća infrastruktura nema kapacitete da isprati EU standarde, a državna sredstva koja se izdvajaju za ovu oblast i trenutna ulaganja u unapređenje upravljanja otpadom nisu ni približno dovoljna.

Upravo iz tog razloga, ako se vozite magistralnim putevima u BiH i Srbiji, vrlo je verovatno da ćete u pustim predelima čiste prirode naići na ružne prizore divljih deponija.

Rešenje ovog problema je u svim zemljama Zapadnog Balkana još uvek u začetku. Evropska unija kroz IPA fondove prekogranične saradnje ulaže u unapređenje zaštite životne sredine, efikasno korišćenje resursa i očuvanje prirode u zemljama koje teže članstvu u EU.

Jedna od inicijativa koje se istovremeno sprovode na području BiH i Srbije jeste projekat Opštine sa nula otpada koji ima za cilj da principe koncepta nula otpada ugradi u upravljačke sisteme lokalnih zajednica i time direktno podrži unapređenje sistema upravljanja otpadom.

Projekat se realizuje u 6 pilot opština i uključuje direktno angažovanje javnih komunalnih preduzeća, kao i srednjih škola iz pomenutih opština.

Nakon sprovođenja niza aktivnosti poput kreiranja planskih dokumenata – Smernica za uvođenje koncepta nula otpada na lokalnom nivou, Smernica za monitoring i izveštavanje o komunalnom otpadu, kreiranja „tailor-made“ akcionih planova za 6 pilot opština, niza edukativnih treninga za javna komunalna preduzeća i predstavnike lokalnih zajednica prekograničnog područja, kao i sprovođenja intenzivne medijske kampanje za jačanje svesti, projektni tim je uspešno priveo kraju mapiranje divljih deponija u 6 opština i razvio GIS sistem praćenja njihovih lokacija.

Celi set projektnih aktivnosti usmeren na jačanje kapaciteta javnih komunalnih preduzeća, pored nabavke opreme za preduzeća, kao i nabavke setova kanti za odvojeno prikupljanje za stanovništvo pilot opština, uključuje i razvoj interaktivnih GIS mapa sa lokacijama divljih deponija i čišćenje deponija u 6 opština.

Na bazi izrađenih GIS mapa biće odabrana po jedna divlja deponija u svakoj pilot opštini čije će čišćenje biti izvršeno u okviru projekta, a na njihovo mesto će se postaviti kontejneri kako bi se sprečilo njihovo ponovno nastajanje.

U saradnji sa predstavnicima pilot opština izvršeno je mapiranje lokacija divljih deponija i tako su određene njihove osnovne karakteristike u pogledu karaktera (stalna/povremena), pristupačnosti, kao i u pogledu količina i vrsta odloženog otpada. Razvijene GIS mape će uveliko olakšati lociranje deponija javnim komunalnim preduzećima u pilot opštinama. GIS mape su javno dostupne, a pristupiti im se može putem linkova:

  • Opština Ilijaš (BiH)
  • Grad Visoko (BiH)
  • Opština Centar Sarajevo (BiH)
  • Opština Bajina Bašta (SRB)
  • Opština Vladimirci (SRB)
  • Opština Krupanj (SRB)

Kreirana GIS mapa za područje opštine Ilijaš doprineće efikasnijem nadzoru lokacija eventualnog nastanka divljih deponija. Savesni građani i privredni subjekti mogu koristiti GIS mape za lakše prepoznavanje prekršioca zakona i brzo upozoravanje lokalne uprave i JKP na nepravilnosti u zbrinjavanju otpada, a manji deo nesavesnih građana i privrednih subjekta će razvijati strah da krše odredbe pozitivnih zakonskih propisa. Takođe, nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine kroz GIS mape će imati bolji uvid u stanje životne sredine i sistem upravljanja otpadom. Sve skupa će doprineti pravilnom odlaganju otpada, smanjenju broja divljih deponija, manjim troškovima uklanjanja divljih deponija, što će imati za rezultat bolje upravljanje otpadom, čistiju i zdraviju životnu sredinu“ – zaključio je Sadik Alić, komunalni inspektor u Opštini Ilijaš.

———-

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, projekat zajedno implementiraju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija). Projektom se nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajat će 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području.

Preuzeto: Dijalog.net