Zagadjenje naših reka utiče ne samo na zdravlje stanovništva i prirodnu sredinu već ima i ekonomski uticaj .
Svojevremeno je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas upozorio upravo na ekonomski uticaj zagadjenja voda. „Pogoršanje kvaliteta vode koči ekonomski rast i pogoršava siromaštvo u mnogim zemljama”. Kako je objasnio , kada biološka potražnja za kiseonikom — indikator koji meri organsko zagađenje pronađeno u vodi — pređe određeni prag, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) regiona u okviru povezanih vodnih basena opada za trećinu.
Washington D.C.-World Resources Institute’s donosi podatak da skoro 1,8 milijardi ljudi u sedamnaest zemalja, ili četvrtina svetske populacije, kreće prema krizi sa vodom – sa potencijalom ozbiljne nestašice u narednih nekoliko godina.
Ova dva podatka ozbiljno su upozorenje da više pažnje bude usmereno upravo na zaštitu voda.
Samo jedan od očitih primera kako zagadjenje voda utiče na ekonomsku situaciju bilo koje zemlje je poljoprivreda. Korišćenje kontaminiranih voda za zalivanje ili plavljenje oranica zagadjenom vodom utiču na smanjenje prinosa. Smanjenje prinosa se reflektuje na potrebu uvoza . Država će morati više novca da izdvaja za tu namenu, a izvoz će biti redukovan.
Zagadjenja podzemnih voda utiču na kvalitet vode koja stiže do naših postrojenja u kojima se voda prečišćava za piće ipak pojedine materije koje se mogu naći u zagadjenoj vodi teško je prečistiti što utiče na kvalitet vode koju pijemo . Sve ovo zahteva veća ulaganja u pomenuta postrojenja . Ukoliko jedna lokalna samouprava bude u situaciji da umesto u očuvanje svojih voda ulaže velika sredstva kako bi istu vodu dovelo do statusa da je voda za piće , izostaće izdvajanje za druge oblike razvoja društvene zajednice, cena vode biće drastično veća što će uticati i na budžete gradjana tog područja. Smanjeni budžeti uticaće potom na izmirivanje poreskih i drugih obaveza plaćanja što neminovno ima svoj odjek u državnim budžetima.
SZO procenjuje da oko 2 milijarde ljudi nema drugog izbora osim da pije vodu kontaminiranu izmetom, što ih izlaže bolestima kao što su kolera, hepatitis A i dizenterija. Veći broj obolevanja iziskuje veća ulaganja u zdravstvenu zaštitu i suzbijanje epidemija , širenje bolesti, što takodje utiče na budžet i ekonomiju države.
Činjenice zato nedvosmisleno pokazuju da sopstvenim odnosom prema vodama možemo uticati na BDP države. Smanjenjem zagadjenja reka omogućićemo, dakle, ne samo zdravlje stanovništva i nas samih , ne samo očuvati lanac ishrane već i ravnomerniji ekonomski razvoj.
Pored nastojanja države da ovaj proces zaštite drži pod kontrolom od nemerljivog je značaja uticaj samih gradjana . Više odgovornosti učiniće nas bogatijima u svakom smislu.
