Kada odvrnemo slavinu u našim domovima najčešće ne razmišljamo mnogo o vodi koju pijemo. Voda nam je potrebna da bi živeli. Od toga koliko je čuvamo i načina kako se odnosimo prema njoj zavsi i naš kvalitet života.
Medjunarodne organizacije koje se bave očuvanjem vodnog resursa napominju da jednom iskorišćena voda nakon toga može biti kontaminirana različitim hemijskim supstancama. Na žalost neke od njih nije moguće ni preraditi odnosno prečistiti.
Sredstva koja svakodnevno koristimo mogu zagaditi naše vode: fosfati koji se koriste u proizvodima za čišćenje, plastičnim mikrozrncima ili uljem za kuvanje. U poljoprivredi voda koja se koristi za useve može sadržati ostatke hemikalija koje se koriste u đubrivima i pesticidima. Nakon upotrebe i ponekad tretiranja, deo ove izmenjene vode se vraća u vodno telo.
Evropska agencija za zaštitu životne sredine navodi da je u poslednje četiri decenije, Evropa napravila značajan napredak u regulisanju kvaliteta vode, prečišćavanju otpadnih voda i zaštiti svojih morskih i slatkovodnih staništa i vrsta. “Politika EU se bavi širokim spektrom pitanja od vode za piće, gradskih otpadnih voda, zaštite staništa, određivanja zaštićenih morskih područja i kvaliteta vode za kupanje do poplava, plastike za jednokratnu upotrebu, industrijskih emisija i ograničenja upotrebe opasnih hemikalija. Ovi specifični delovi zakonodavstva EU ojačani su sveobuhvatnim programima i zakonima, kao što su Sedmi akcioni program za životnu sredinu, Okvirna direktiva o vodama i Okvirna direktiva o morskoj strategiji”, navodi se na zvaničnom sajtu ove Agencije.
Vode nemaju i ne poznaju administrativne granice. Država Srbija kao deo evropskih naroda mora pokazati odgvornost u upravljanju vodnim resursima. To je takodje i jedan od ključnih razloga pokretanja projekta “Čista Srbija”. Zaštita naših reka kroz izgradnju kanalizacionih mreža I postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda najbolji su put ka pitkoj vodi i zdravoj životnoj sredini.