vode – Projekat Čista Srbija

Kada odvrnemo slavinu u našim domovima najčešće ne razmišljamo mnogo o vodi koju pijemo. Voda nam je potrebna da bi živeli. Od toga koliko je čuvamo i načina kako se odnosimo prema njoj zavsi i naš kvalitet života.

Medjunarodne organizacije koje se bave očuvanjem vodnog resursa napominju da jednom iskorišćena voda nakon toga može biti kontaminirana različitim hemijskim supstancama. Na žalost neke od njih nije moguće ni preraditi odnosno prečistiti.

Sredstva koja svakodnevno koristimo mogu zagaditi naše vode: fosfati koji se koriste u proizvodima za čišćenje, plastičnim mikrozrncima ili uljem za kuvanje. U poljoprivredi voda koja se koristi za useve može sadržati ostatke hemikalija koje se koriste u đubrivima i pesticidima. Nakon upotrebe i ponekad tretiranja, deo ove izmenjene vode se vraća u vodno telo.

Evropska agencija za zaštitu životne sredine navodi da je u poslednje četiri decenije, Evropa napravila značajan napredak u regulisanju kvaliteta vode, prečišćavanju otpadnih voda i zaštiti svojih morskih i slatkovodnih staništa i vrsta. “Politika EU se bavi širokim spektrom pitanja od vode za piće, gradskih otpadnih voda, zaštite staništa, određivanja zaštićenih morskih područja i kvaliteta vode za kupanje do poplava, plastike za jednokratnu upotrebu, industrijskih emisija i ograničenja upotrebe opasnih hemikalija. Ovi specifični delovi zakonodavstva EU ojačani su sveobuhvatnim programima i zakonima, kao što su Sedmi akcioni program za životnu sredinu, Okvirna direktiva o vodama i Okvirna direktiva o morskoj strategiji”, navodi se na zvaničnom sajtu ove Agencije.

Vode nemaju i ne poznaju administrativne granice. Država Srbija kao deo evropskih naroda mora pokazati odgvornost u upravljanju vodnim resursima. To je takodje i jedan od ključnih razloga pokretanja projekta “Čista Srbija”. Zaštita naših reka kroz izgradnju kanalizacionih mreža I postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda najbolji su put ka pitkoj vodi i zdravoj životnoj sredini.

Istraživačka stanica Petnica bila je domaćin dvodnevnog naučno-stručnog skupa „Čista Srbija“, na kojem je predstavnicima više od 50 jedinica lokalne samouprave, kako je naglasio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, predstavljen najveći ekološki projekat u istoriji Srbije.

Ministar Momirović je govoreći gradonačelnicima i predsednicima opština uključenih u projekat „Čista Srbija“, rekao da ovaj, najveći ekološki projekat u istoriji naše zemlje, predstavlja investiciono ulaganje vredno preko četiri milijarde evra u komunalnu infrastrukturu. Plan je, kako je rekao, da u naredne četiri godine bude izgrađeno 7.000 kilometara nove kanalizacione mreže i više od 250 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, a da samo ove godine Vlada Srbije planira da uloži više od 400 miliona evra za investicije u komunalnoj infrastrukturi.

„Za mene su ovi projekti, projekti od najvećeg ličnog priopriteta. Džabe nam auto-putevi i prosečna plata od 1.000 evra, ako našu prirodu ne ostavimo čistom za našu decu. Mi to moramo da uradimo. Politika predsednika Aleksandra Vučića ima puno uspeha u ekonomskom rastu i očuvanju nacionalnih inetresa, ali mislim da je velika stvar što smo odlučili da našu prirodu očistimo i da naše reke dovedemo do nivoa reka ravijenog sveta Zapadne Evrope. Želimo da u naredne četiri godine naše reke dovedemo do toga da možemo, ne bukvalno, ali gotovo potpuno bezbedno po zdravlje da pijemo vodu iz njih“, izjavio je ministar Tomiclav Momirović, precizirajući da se projekat „Čista Srbija“ već sprovodi na teritoriji 30 lokalnih samouprava, a ove godine predviđeni radovi započeće na području još 20 opština i gradova širom Srbije.

„Nadam se da će za nekoliko decenija, kada ovaj projekat bude deo istorije, naša deca moći da kažu da su ponosna na to šta je urađeno i da kažu – to je bila ozbiljna država“, zaključio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Pored ministra, na naučno-stručnom skupu, o preduslovima na lokalu za realizaciju projekta, govorio je i profesor Tehnološko-metaluškog fakulteta dr Dragan Povrenović. U tematskoj celini “Otpadne vode” o predviđenim tehnologijama za preradu otpadnih voda govorio je Miroslav Živković iz kompanije China Road and Bridge Corporation, koja sprovodi realizaciju projekta. O zdravstvenim aspektima i posledicama neprečišćavanja otpadnih voda govorila je prof. dr Sanja Milenković sa Medicinskog fakulteta, o stanju kanalizacione infrastructure prof. dr Miloš Stanić sa Građevinskog fakulteta, a o upravljanju i tretmanu otpadnim muljem Nenad Radojević iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Druga tematska celina naučno-stručnog skupa u Istraživačkoj stanici Petnica bila je posvećena “Čvrstom komunalnom otpadu” i konceptu njegovog daljeg upravljanja, o čemu su govorili mr Gorica Aleksić Milosavljević (Institut CIP), prof. dr Željko Kamberović (Tehnološko-metalurški fakultet), mr Momir Milovanović (RD Duboko-Užice), Žarko Kovač (CRBC) i prof. dr Gordana Stefanović (Mašinski fakultet).

U nastavku skupa, organizovan je okrugli sto tokom kojeg su se vodile diskusije o pravcima daljeg razvoja oblasti otpadnih voda i u oblasti upravljanja čvrstim komunalnim otpadom. Sutra, drugog dana naučno-stručnog skupa “Čista Srbija”, predviđeno je formiranje operativnog tima za praćenje projekta i usvajanje zaključaka.

Oznaka: vode

Od kvaliteta vode zavisi i kvalitet naših života

Naučno-stručni skup „Čista Srbija“ u Istraživačkoj stanici Petnica

Čista Srbija