Prečišćavanje otpadnih voda jedan od prioriteta

Iako postoje aktivnosti i vidljiv napredak , neophodno je još veće angažovanje na realizaciji Akcionih planova Strategije upravljanja otpadnim vodama  u Srbiji , navodi se izmedju ostalog u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) pod nazivom „Efektivnost mera za zaštitu voda od zagađivanja u cilju unapređenja kvaliteta vode“ .

Prema podacima zvanične statistike tokom 2021. godine samo 28% gradova i opština imalo je obezbeđenu neku vrstu tretmana otpadnih voda pre njihovog ispuštanja u reke, dok u 105 gradova i opština nije bilo obezbeđeno prečišćavanje otpadnih voda ispuštenih u javnu kanalizaciju. Tokom 2022. godine, 81,5% ukupno ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju nije bilo podvrgnuto tretmanu prečišćavanja pre njihovog ispuštanja nazad. Prečišćavanje je bilo obezbeđeno za 18,5% ukupno ispuštenih količina otpadnih voda u javnu kanalizaciju, što je 3,2% više nego u 2015. godini.

U pomenutom izveštaju na dalje se navodi da na osnovu analize podataka zvanične statistike o promeni broja domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu u periodu od 2016. do 2021. godine, utvrđeno je da se broj domaćinstava priključenih na sisteme javne kanalizacije kod 107 gradova i opština ukupno uvećao za 112.971. Prema podacima zvanične statistike, na kraju 2021. godine prečišćavanje otpadnih voda najmanje sekundarnim tretmanom bilo je obezbeđeno u 36 gradova i opština, od kojih u pet gradova i opština takav tretman nije postojao u 2015. godini. Navedene promene uticale su i na povećanje priključenosti stanovništva na sisteme javne kanalizacije kod kojih je obezbeđen najmanje sekundarni tretman otpadnih voda.

U periodu od 2016. do 2021. godine, broj domaćinstava koja imaju priključak na javnu kanalizaciju sa obezbeđenim prečišćavanjem komunalnih otpadnih voda najmanje sekundarnim tretmanom, u gradovima i opštinama kod kojih je ovaj tretman bio obezbeđen i pre 2016. godine, porastao je za 26.353. Pored toga, u pet gradova i opština kod kojih je u istom periodu uspostavljen najmanje sekundarni tretman prečišćavanja komunalnih otpadnih voda, na kanalizacionu mrežu je u 2021. godini bilo priključeno ukupno 55.112 domaćinstava, što predstavlja 68% ukupno nastale promene u broju domaćinstava koja imaju priključak na javnu kanalizaciju sa obezbeđenim prečišćavanjem komunalnih otpadnih voda najmanje sekundarnim tretmanom u odnosu na 2015. godinu.

Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine planirano je sprovođenje devet aktivnosti izgradnje, rekonstrukcije ili dogradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa proširenjem i rekonstrukcijom kanalizacione mreže

Napredak u smanjenju ispuštenih neprečišćenih otpadnih voda u Republici Srbiji prati se preko indikatora koji pokazuje udeo stanovnika koji su priključeni na tretman urbanih otpadnih voda sa najmanje sekundarnim tretmanom. Ovaj indikator beleži konstantan rast, a u periodu od 2016. do 2021. godine povećan je za 3,85%. Prema podacima koje je objavila Statistička jedinica Ujedinjenih nacija, udeo tokova otpadnih voda iz domaćinstva koji se bezbedno prečišćava u u Republici Srbiji iznosio je 36,48% u 2022. godini, što je za 9,42% više u odnosu na objavljeni podatak za 2020. godinu. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, učešće vodnih tela koja imaju dobar kvalitet vode u okruženju (dobar ambijentalni kvalitet vode) za period 2017–2019. godine iznosi 69%, što je za 1,6% više nego za period 2014–2016. godine. Podaci o udelu vodnih tela sa dobrim statusom vode na portalu Statističke jedinice Ujedinjenih nacija dostupni su samo za 2020. godinu. Između vrednosti ovog indikatora za 2020. godinu na portalu Statističke jedinice Ujedinjenih nacija i Republičkog zavoda za statistiku, postoje razlike, koje su najizraženije kada je u pitanju učešće rečnih vodnih tela sa dobrim statusom vode, navodi se u izveštaju.

Realizacija projekta „Čista Srbija“ realan je odgovor Srbije  i  održivo rešenje za tretman otpadnih voda , jer upravo realizacija ovog projekta ima dva osnovna programa :  izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda i sanacija, rekonstrukcija, rekultivacija i izgradnja regionalnih centara za upravljane čvrstim komunalnim otpadom.Projektom je predvidjena   izgradnja 165 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. .

 

 

 

Izgradnju komunalne infrastrukture prate radovi na asfltitranju ulica

Opština Lazarevac je u prvoj grupi lokalnih samouprava potpisala ugovor za realizaciju projekta “Čista Srbija”, a u MZ Veliki Crljeni do sada je izgrađeno 23 od planiranih 52 kilometara kanalizacione mreže. Izgradnju komunalne infrastrukture prate i završni radovi na asfaltiranju ulica.

„U ovoj MZ se trenutno izvode radovi na asfaltiranju ulica u kojima je urađena kanalizaciona mreža. Asfaltirano je 6 od planiranih 22 kilometara ulica. U ostalim delovima opštine je izgradnja kanalizacione mreže pri kraju. Trenutno se radi na ispitivanju zbijenosti tla i u zavisnosti od toga se asfaltiraju ulice u kojima je izgrađena kanalizacija“, rekao je predsednik opštine Lazarevac Bojan  Stević.

Njegov zamenik Tomislav Rikanović  je prilikom obilaska radova na asfaltiranju ulica  naveo da se trenutno asfaltiraju najneophodniji delovi dok će sa stabilizacijom vremenskih prilika biti uradjen i ostatak .

S obzirom da prilikom rekonstrukcije kanalizacione mreže dolazi do oštećenja ulica Rikanović je rekao i da je sa kompanijom CRBC postignut zadovoljavajući dogovor. „Nakon sastanka sa kineskom kompanijom koja je nosilac radova na izvođenju radova na kanalizaciji u Velikim Crljenima u okviru Projekta „Čista Srbija” postignut je dogovor i prvi obrisi ovog dogovora već se vide na terenu, kaže Rikanović.

foto: GO Lazarevac

Srefanović:Kontinuitet u realizaciji projekta “Čista Srbija”

Mladen Stefanović, predsednik opštine Krupanj najavio je da će se novoizabrano rukovodstvo potruditi da u ovoj godini završi izgradnju kanalizacione mreže u okviru projekta “Čista Srbija”.

On je naglasio da je “Čista Srbija” najveći projekat u dosadašnjoj istoriji Krupnja i da mu je vrednost oko pet miliona evra.

Pred novim rukovodstvom opštine je veliki posao rešavanja imovinsko-pravnih odnosa kako bi celo gradsko jezgro bilo pokriveno kanalizacionom mrežom, a paralelno sa završetkom radova planirano je asfaltiranje svih ulica i puteva, najavio je Stefanović.

Li Ming: Čelično prijateljstvo Srbije i Kine

Proslava Kineske Nove godine biće završena koncertom  Kineskog nacionalnog tradicionalnog orkestra 19. februara u Zadužbini Ilije Kolarca u Beogradu.

„ Kineska Nova godina potiče iz Kine, a pripada svetu. Ovo je dobar primer čeličnog prijateljstva dva naroda“, rekao je ambasador Kine u Srbiji Li Ming.

Nizom svečanosti u gradovima Srbije ove godine se obeležava Kineska Nova godina. Procena je da je kroz Kineski festival svetla u Novom Sadu i Beogradu prošlo više od 2 miliona posetilaca do sada.

Ambasador Narodne Republike ine u Srbiji Li Ming rekao je da između naše dve zemlje postoji čelično prijateljstvo, koje se produbljuje u mnogim oblastima.

„Kineska Nova godina podrazumeva porodično okupljanje i sreću. Ona odražava univerzalne vrednosti čovečanstva i dobrobit ljudi stavlja na prvo mesto. Mislim da to predstavlja zajedničku vrednost kineskog i srpskog naroda“, istakao je ambasador Ming.

Deo uspešne saradnje izmedju NR Kine i Srbije upravo je projekat „Čista Srbija“ lčija je realizacija u toku i kojim je predvidjena izgradnja kanalizacione mreže u čak 77 gradova i opština.

foto:printscreen RTS

23 deponije u plavnim područjima – Odroni ugrožavaju reke

Najveći deo komunalnog otpada u Srbiji završava na deponijama . Po dostupnim podacima čak 23 deponije nalaze se u plavnim područjima.

Na deponije u Srbiji godišnje se deponuje oko 3 miliona otpada , a samo do 40% na ovaj način prikupljenog otpada jeste biorazgradivi otpad. Najveći udeo otpada čini plastika, kese, flaše i druge vrste ambalaže.

Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu i član ekspertske mreže za upravljanje otpadom u Green Loop-u za lista Danas navodi da se na deponijama nalazi problematičan otpad kao što su lekovi, hemikalije , pesticidi i drugi otrovi.

„ Na deponije odlazi sav otpad bez ikakvog sortiranja pa je dosta problematično što može da dođe do oslobađanja metana i drugih zapaljivih gasova, posebno kod hemikalija – pesticida i hebricida pod pritiskom vrlo lako dolazi do paljenja. Zbog toga imamo one česte deponijske požare, koje ne možete tek tako da ugasite, jer tu gori sve od plastike, najlona do hemikalija. To je prilično veliki problem ne samo za klimatske promene, već za vodoizvorišta, vodosnabdevanje, za kvalitet zemljišta“, izjavila je Lukić.

Čak 23 deponije koje sadrže navedene vrste otpada nalaze se na plavnom području . To praktično znači da u slučajevima većeg protoka vode dolazi i do odrona . Reke na ovaj način povuku i veliki deo otpada sa sobom . Pomenuti otpad ugrožava biodiverzitet voda .

Problem se produbljuje činjenicom da iste reke potom plave oranice pa hemikalije nošene vodom završavaju u plodnom zemljištu i zagadjuju ga .

Rešenje navedenog problema jeste u većem stepenu reciklaže , ali i podizanju svesti gradjana o značaju sortiranja otpada. Društveni udeo svakako se ogleda u sanaciji postojećih kritičnih deponija kako bi se zaštitile i naše reke.

Radonjić: Srbija odgovara adekvatno na izazov problema otpadnih voda

Ubedljivo najveći projekat kojim se rešava problem zagadjenja voda u Srbiji je projekat „Čista Srbija“, kaže Dušan Radonjić, pomoćnik ministra gradjevinarstva i pojašnjava da je rešavanje problema otpadnih voda  izazov na koji Srbija adekvatno odgovara.

Pomoćnik ministra Radonjić govoreći za javni servis je pojasnio da se radi o projektu koji se finansira iz kineskog kredita i čija je vrednost 3,2 milijarde evra, a koji predvidja izgradnju 5 000km nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave.

Radonjić je naveo da je trenutno u toku  realizacija prve faze ovog projekta na teritoriji 14 jedinica lokalnih samouprava, odnosno 16 lokacija.“ Ova faza predviđa izgradnju 680 kilometara kanalizacione mreže i 25 postrojenja za preradu otpadnih voda. U ovom trenutku smo na 60 odsto realizacije izgradnje kanalizacione mreže, dok se postrojenja nalaze u fazi projektovanja. Spremna je i druga faza, to je devet jedinica lokalne samouprave i izgradnja devet postrojenja za preradu otpadnih voda, čeka se samo pribavljanje druge tranše kineskog kredita“, izjavio je Radonjić objasnivši i da pitanje otpadnih voda nema smisla da se rešava ako se ne reše obe komponente.

„U ovom trenutku postoji uredba koja propisuje obavezu da se do kraja 2025. sva industrija prilagodi, da ili u okviru svojih postrojenja imaju postrojenja za tretman otpadnih voda ili da ih dovedu u takozvani predtretman, da ih dovedu do tog nivoa zagađenosti da oni mogu da budu ispušteni u kanalizaciju“, rekao je Radonjić.

Rizike realizacije projekta Radonjić vidi u nekoliko faktora , najpre u decenijama zaostatka na rešavanju pomenutog problema , a potom i nedostajućih kapaciteta u pogledu kadrovske i materijalne opremljenosti. Ipak , Radonjić vidi rešenje problema u saradnji svih učesnika.“ Ministarstvo se pojavljuje kao finansijer, jedinica lokalne samouprave kao investitor i tu je i izvođač. Da bi ovi poslovi bili obavljeni na najbolji mogući način potrebno je da sva tri partnera budu na visini zadatka.Pritom neophodno je da imamo značajno veću svest o pomenutim problemima i kod samih gradjana, ali i institucija“, rekao je Radonjić.

 

U prošloj godini novi kilometri kanalizacione mreže

Ni zimsko vreme nije zaustavilo radove na izgradnji kanalizacione mreže širom Srbije u okviru realizacije projekta „Čista Srbija“. Brojna gradilišta uveliko su aktivna na desetinama različitih lokacija .

U prošloj godini sa više gradova Srbije potpisani su aneksi ugovora za nove predvidjene dužine i lokacije čime je omogućeno priključenje na kanalizacionu mrežu velikom broju domaćinstava  koja su do sada koristila septičke jame ili pak na divlje, neplanski, izgradjene kanalizacione vodove.

Na brojnim lokacijama radovi su podrazumevali rekonstrukciju kanalizacionih mreža koje su zbog svoje dotrajalosti izgubile prvobitnu funkciju.

„Na pojedinim lokacijama radilo se o teško pristupačnim terenima za rad za šta je bilo neophodno ozbiljno projektovanje pa i dodatni radovi koje prvobitno nismo očekivali“, kažu u pojedinim Regionalnim centrima „Čiste Srbije“.

Izvedeni radovi obuhvatali su ne samo postavljanje cevi i izgradnju  šahti već i završne radove na postavljanju asfaltnog zastora.

Projekat „Čista Srbija“ konkretan je korak Srbije ka očuvanju zdrave životne sredine, rečnih vodotokova i podizanju kvaliteta života samih gradjana. Zajedno sa kineskim partnerom, kompanijom CRBC samo u prošloj godini izvedeni su radovi u dužini većoj od 40 km u čak 15 gradova i opština pri čemu su radovi izvodjeni na više od 70 gradilišta, mikro lokacija.

Centar Valjevo

-Krupanj 3.441,84

-Mionica 8.334,97

-Lajkovac 31. 278,99

-Banja Vrujci 7.873,86

Centar Obrenovac

-Obrenovac 23.532,47

-Lazarevac 16.154,79

-Veliki Crljeni 24. 545,2

Centar Novi Sad

-Novi Sad 50.740,75

-Novi Bečej 48.453,43

Centar Kragujevac

-Kragujevac 26.407,3

-Knić 22.146,42

Centar Bor

-Kladovo 29.582,59

-Kučevo 20. 801,5

Centar Niš

-Svrljig 4.805,4

-Varvarin 39. 544,35

-Vranje 58. 213,3

*navedene mere izražene su u metrima

Krstović: Aktuelno rešenje za očuvanje vodotokova je „Čista Srbija“

„Ono što jeste činjenica, jeste da u nekom kratkoročnijem planu, 140 postrojenja se gradi preko projekta „Čista Srbija“. Prema poslednjim informacijama koje imamo, to je nekih 85 postrojenja. I tu su već odmakli radovi u lokalnim samoupravama, pre svega na izgradnji kanalizacione mreže“, rekao je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alianse za lokalni ekonomski razvoj u gostovanju na RTS-u.

U razgovoru na temu prečišćavanja otpadnih voda i čiste vode kao najvažnijeg resursa Slobodan Krstović direktor NALED-a za RTS kaže  da je u pitanju  jedna civilizacijska tekovina da pored kanalizacije imamo i prečišćavanje  otpadnih voda koje odlaze u naše reke i vodotokove. „I upravo je to jedan od razloga zašto smo uradili jednu studiju koja je pokazala kakvo je trenutno stanje upravljanja otpadnim vodama, šta imamo od potrebne infrastrukture, šta nam je potrebno dodatno da izgradimo, kakvi su finansijski efekti svih tih investicija i naravno, s druge strane, da osvetlimo taj ekološki problem gde mi malo, malo pa imamo neki incident“, rekao je Krstović.

Krstović je izneo i trenutne podatke Zavoda za statistiku po kojima se  prečišćava samo oko 14,7% otpadnih voda. „To je taj tzv. sekundarni tretman, pored mehaničkog, jedan biološki tretman koji se koristi. Što je zaista, zaista nisko. Kada pogledamo zemlje EU, negde smo na začelju. Prosek 27 zemalja iz EU je 80% na 4/5 otpadnih voda se prečišćava. Da ne pominjemo, da zemlje kao što su Austrija ili Holandija npr. 100% prečišćavaju svoje otpadne vode. I negde je to jedna lampica, odnosno alarm da zaista ubrzamo investicije u ovoj oblasti. Nije da se ništa ne dešava. I Ministarstvo zaštite životne sredine preko projekata EU, i Ministarstvo građevine preko projekta „Čista Srbija“ započelo je dosta infrastrukturnih projekata kada govorimo o prečišćavanju. To je jako važno dati podatak i činjenicu, da ukoliko imamo manje od dve trećine izgrađene kanalizacije, tu pre svega treba izgraditi kanalizacionu mrežu, a tek nakon toga ide prečišćavanje. I to je jedan proces dugoročni u koji smo mi ušli i trajaće nekih narednih 15-20 godina“, pojasnio je Krstović.

Po njegovim rečima prema planu i programu potrebno je izgraditi 398 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.“ Tu treba izdvojiti posebno ove velike, preko 150.000 ekvivalent stanovnika, kao što je Beograd. Takvih postrojenja bi trebalo biti 4. I to je jedno posebno pitanje. Imamo 19 postrojenja koji su u rangu od 50 do 150 hiljada je ekvivalent stanovnika. I upravo tih 19 postrojenja bi negde pokrilo 50% otpadnih voda u celoj Republici Srbiji i njihovo prečišćavanje“, rekao je Krstović i posebno istakao:“ Ono što jeste činjenica, jeste da u nekom kratkoročnijem planu, 140 postrojenja se gradi preko projekta „Čista Srbija“. Prema poslednjim informacijama koje imamo, to je nekih 85 postrojenja. I tu su već odmakli radovi u lokalnim samoupravama, pre svega na izgradnji kanalizacione mreže.“

foto: NALED

RZS: Rastu BDP doprinela I “Čista Srbija”

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), rast bruto dodate vrednosti (BDV) građevinarstva u Srbiji za devet meseci 2023. u odnosu na isti period 2022. godine iznosio je 9,2 odsto, a takvom rastu su doprinos dale i aktivnosti na projektu “Čista Srbija”.

Rastu BDV u građevinarstvu najviše doprinose aktivnosti na izgradnji saobraćajne infrastrukture i izgradnja cevovodnih, komunikacionih i električnih vodova, kao i izgradnja komunalne-kanalizacione infrastrukture u okviru projekta „Čista Srbija“, naveo je RZS u svojoj analizi.

RZS inače prognozira da će rast BDV građevinarstva u poslednjem tromesečju 2023. iznositi oko 13 odsto, kao i da će sektori usluga i građevinarstva najviše doprineti privrednom rastu u 2023. godini.

 

Najveći deo rešenja otpadnih voda – projekat „Čista Srbija“

Iznoseći podatke o tretmanu otpadnih voda u Srbiji , organizacija NALED iznela je podatak da je najveći deo izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda predvidjen projektom „Čista Srbija“.

Stanje u Srbiji kada je u pitanju prečišćavanje otpadnih voda nije zadovoljavajuće, krajnji je zaključak Eurostatove-ove statistike o stanju prečišćavanja otpadnih voda u kom se navodi da Srbija prečišćava samo 14,7% otpadnih voda dok je EU na nivou od 80%.

Vodeći se podacima Eurostata, NALED je ovu statistiku uvrstio kao jednu od polaznih tačaka u svojoj novoj Studiji o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji, gde su prvi put, uz podršku ekspertskog tima kompanije Dvoper,  na jednom mestu pobrojani svi podaci o stanju i planovima upravljanja vodama.

„Prema aktuelnoj uredbi, pravna lica će pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, dok je za lokalne samouprave ostavljen previše dug rok do 2040. Mi smo u okviru studije izradili mapu koja pokazuje da u Srbiji postoji 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije uopšte u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine. Novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i ovi gradovi i opštine mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti“ rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom „Čista Srbija“, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta, navodi NALED.

Krstović je naglasio da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67% stanovništva. Podaci pokazuju da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.

„Prema proceni studije potrebno je uložiti 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i  1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda“, rekao je Krstović.

Ne treba zaboraviti da su dva osnovna programa projekta „Čista Srbija“ izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda te i da su mnoge opštine i gradovi u Srbiji sada već u drugoj fazi realizacije pomenutog projekta.