Ubedljivo najveći projekat kojim se rešava problem zagadjenja voda u Srbiji je projekat „Čista Srbija“, kaže Dušan Radonjić, pomoćnik ministra gradjevinarstva i pojašnjava da je rešavanje problema otpadnih voda izazov na koji Srbija adekvatno odgovara.
Pomoćnik ministra Radonjić govoreći za javni servis je pojasnio da se radi o projektu koji se finansira iz kineskog kredita i čija je vrednost 3,2 milijarde evra, a koji predvidja izgradnju 5 000km nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave.
Radonjić je naveo da je trenutno u toku realizacija prve faze ovog projekta na teritoriji 14 jedinica lokalnih samouprava, odnosno 16 lokacija.“ Ova faza predviđa izgradnju 680 kilometara kanalizacione mreže i 25 postrojenja za preradu otpadnih voda. U ovom trenutku smo na 60 odsto realizacije izgradnje kanalizacione mreže, dok se postrojenja nalaze u fazi projektovanja. Spremna je i druga faza, to je devet jedinica lokalne samouprave i izgradnja devet postrojenja za preradu otpadnih voda, čeka se samo pribavljanje druge tranše kineskog kredita“, izjavio je Radonjić objasnivši i da pitanje otpadnih voda nema smisla da se rešava ako se ne reše obe komponente.
„U ovom trenutku postoji uredba koja propisuje obavezu da se do kraja 2025. sva industrija prilagodi, da ili u okviru svojih postrojenja imaju postrojenja za tretman otpadnih voda ili da ih dovedu u takozvani predtretman, da ih dovedu do tog nivoa zagađenosti da oni mogu da budu ispušteni u kanalizaciju“, rekao je Radonjić.
Rizike realizacije projekta Radonjić vidi u nekoliko faktora , najpre u decenijama zaostatka na rešavanju pomenutog problema , a potom i nedostajućih kapaciteta u pogledu kadrovske i materijalne opremljenosti. Ipak , Radonjić vidi rešenje problema u saradnji svih učesnika.“ Ministarstvo se pojavljuje kao finansijer, jedinica lokalne samouprave kao investitor i tu je i izvođač. Da bi ovi poslovi bili obavljeni na najbolji mogući način potrebno je da sva tri partnera budu na visini zadatka.Pritom neophodno je da imamo značajno veću svest o pomenutim problemima i kod samih gradjana, ali i institucija“, rekao je Radonjić.
