Radonjić: Srbija odgovara adekvatno na izazov problema otpadnih voda

Ubedljivo najveći projekat kojim se rešava problem zagadjenja voda u Srbiji je projekat „Čista Srbija“, kaže Dušan Radonjić, pomoćnik ministra gradjevinarstva i pojašnjava da je rešavanje problema otpadnih voda  izazov na koji Srbija adekvatno odgovara.

Pomoćnik ministra Radonjić govoreći za javni servis je pojasnio da se radi o projektu koji se finansira iz kineskog kredita i čija je vrednost 3,2 milijarde evra, a koji predvidja izgradnju 5 000km nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave.

Radonjić je naveo da je trenutno u toku  realizacija prve faze ovog projekta na teritoriji 14 jedinica lokalnih samouprava, odnosno 16 lokacija.“ Ova faza predviđa izgradnju 680 kilometara kanalizacione mreže i 25 postrojenja za preradu otpadnih voda. U ovom trenutku smo na 60 odsto realizacije izgradnje kanalizacione mreže, dok se postrojenja nalaze u fazi projektovanja. Spremna je i druga faza, to je devet jedinica lokalne samouprave i izgradnja devet postrojenja za preradu otpadnih voda, čeka se samo pribavljanje druge tranše kineskog kredita“, izjavio je Radonjić objasnivši i da pitanje otpadnih voda nema smisla da se rešava ako se ne reše obe komponente.

„U ovom trenutku postoji uredba koja propisuje obavezu da se do kraja 2025. sva industrija prilagodi, da ili u okviru svojih postrojenja imaju postrojenja za tretman otpadnih voda ili da ih dovedu u takozvani predtretman, da ih dovedu do tog nivoa zagađenosti da oni mogu da budu ispušteni u kanalizaciju“, rekao je Radonjić.

Rizike realizacije projekta Radonjić vidi u nekoliko faktora , najpre u decenijama zaostatka na rešavanju pomenutog problema , a potom i nedostajućih kapaciteta u pogledu kadrovske i materijalne opremljenosti. Ipak , Radonjić vidi rešenje problema u saradnji svih učesnika.“ Ministarstvo se pojavljuje kao finansijer, jedinica lokalne samouprave kao investitor i tu je i izvođač. Da bi ovi poslovi bili obavljeni na najbolji mogući način potrebno je da sva tri partnera budu na visini zadatka.Pritom neophodno je da imamo značajno veću svest o pomenutim problemima i kod samih gradjana, ali i institucija“, rekao je Radonjić.

 

Djurović: “Čista Srbija” je neophodna Srbiji

U Vrnjačkoj Banji je, od 4. do 6. aprila, održana Međunarodna konferencija na temu: „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“. Cilj Konferencije  bio je razmena znanja i iskustva u sve tri tematske oblasti, kao i primena regulative i standarda koji vode poboljšanju stanja u životnoj sredini.

“Projekat “Čista Srbija”, neophodan je Srbiji,”jedna je od činjenica iznetih na konferenciji koja je obradjivala temu otpadnih voda I komunalnog otpada , održane u Vrnjačkoj Banji.

U Hotelu „Solaris“ učesnicima su se obratili: Predrag Bogdanović, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti i Vladimir Milosavljević, direktor JKP Vodovod Kruševac.

Boban Đurović predsednik Opštine Vrnjačka banja u pozdravnom govoru gostima I učesnicima na konferenciji posebno je govorio o tretmanu otpadnih voda.

“Za ove poslovne poduhvate potrebna su velika sredstva, potrebno je veliko ljudstvo u smislu prisustva stručnjaka i nauke, a ta sredstva su zapravo nedostižna za same lokalne samouprave u punom kapacitetu izrade kompletne kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i tu je potrebna velika logistika i podrška ka aplikacijama državnim i međunarodnim institucijama. Država je pokrenula jedan projekat „Čista Srbija“ i naša lokalna samouprava je deo tog projekta, treba da izgradimo 65 kilometara kanalizacione mreže sa prečišćivačem otpadnih voda. Verujem da ćemo taj posao vrlo brzo započeti. Naravno, takvih projekata u Srbiji potrebno je dosta. Čuli smo statistike koliko Srbiji nedostaje kilometara kanalizacione mreže, koliko nedostaje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zaista, ovo je jedna tema kojoj treba posvetiti punu pažnju, na nacionalnom nivou, jer ovo će biti uslov za sve ono što mi želimo u budućnosti. Ono što više brine našu državu jeste činjenica da sve manje kadra imamo, rekao je Đurović .

Održana konferencija bila je prilika za upoznavanje sa značajnim naučnim dostignućima, trendovima, mogućnostima i najboljom praksom u održivom upravljanju otpadnim vodama i .komunalnim otpadom.

foto: Opština Vrnjčka banja

Neophodna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Republički zavod za statistiku u godišnjem biltenu navodi da je samo 15,9% stanovništva obuhvaćeno tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda.

Očuvanje pijaće vode jedan je od ključnih zadataka svake države na svetu.

Ovaj značajan resurs bez koga je život na zemlji nezamisliv ugrožen je ubrzanim tehničko tehnološkim razvojem.

U 2021. godini u sektorima industrije korišćeno je 3 723 mil. m3 vode što što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,4%.

Od ukupno 3 723 mil. m3 zahvaćenih voda u sektorima industrije 99,6% čine vode iz sopstvenog vodozahvata (98,6% površinske vode i 1,0% podzemne), a 0,4% iz javnog vodovoda.

Vode korišćene za potrebe industrije u 2021, posmatrano po sektorima i u odnosu na prethodnu godinu, zabeležile su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast od 11,3%, Prerađivačka industrija – pad od 5,8%, i Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 6,5%.

U 2021. godini prečišćeno je ukupno 29 mil. m3 vode, od čega primarnim tretmanom 61,2%, sekundarnim tretmanom 19,0% i tercijarnim tretmanom 19,7%.

Zvanična svetska statistika pokazuje da nisu samo fabrička postrojenja zagadjivači naših reka već su to I individualna domaćinstva.

Podaci koje iznosi Republički zavod za statistiku govore da je dužina mreže javne kanalizacije, 18113 km, broj domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu 1 594 484, procenat stanovništva priključenog na kanalizacionu mrežu 67,2% . Ipak procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda  je samo 15,9%.

Postrojenja za prelišćavanje otpadnih voda nisu jeftine investicije za brojne lokalne samouprave naše zemlje, ali su neophodna kao rešenje za očuvanje zdrave životne sredine, naših reka, vode za piće.

Projekat “Čista Srbija” predvidja da realizacijom bude  obuhvaćeno oko dva i po miliona stanovnika u 69 jedinica lokalne samouprave. Ključni segment odnosi se na izgradnju kanalizacione mreže I postrojenja za preradu otpadnih voda pri čemu projekat predvidja izgradnju preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

foto:pixabay

“Čista Srbija” – zdrav odnos prema vodama

Koliko nedostatak kanalizacione mreže ugrožava vodotokove u našoj zemlji najbolje ilustruju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, jer otpadne vode u Srbiji u jednoj godini sadrže 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova i 11 tona nikla, sa tendencijom njihovog povećanja.

Samo na području Beograda, postoji 119 direktnih kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav.

Na status površinskih voda Srbije ogroman pritisak vrše izlivi neprečišćenih komunalnih i industrijskiih otpadnih voda.

Procena je da je ukupna produkcija otpadnih voda u Srbiji oko 3,5 miliona metara kubnih na dan.

Zagadjenje vode najčešće je posledica nekontrolisanog ispuštanja zagadjujućih materija različitog porekla.

Naše vode zagadjujemo:

-industrijskim otpadnim vodama

-otpadnim vodama domaćinstava

-vode sa farmi I poljoprivrednih gazdinstava na kojima se koriste pesticide

-vodama koje se slivaju sa gradskih ulica

Postojeći stepen sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u Republici Srbiji je na značajno niskom nivou. U skladu sa interesima i ciljevima Republike Srbije za zaštitu kvaliteta površinskih i podzemnih voda, zaštitu izvorišta vodosnabdevanja, očuvanja zdravlja stanovništva i zaštite životne sredine u celini, obezbeđuju se i finansijska sredstva za ispunjenje ovih ciljeva, odnosno za finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za zaštitu voda od zagađivanja.  Srbija  menja svoj odnos prema vodama!

Zato -“Čista Srbija”

 

Privredi ostalo još tri godine da reši pitanje otpadnih voda

Prema evropskim regulativama, sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode moraće u naredne tri godine da reše ovo pitanje. S druge strane, procenat prečišćenih voda koje se vrate u izvorišta, već nekoliko godina ne prelazi 8%, a ulaganja u postrojenja zahtevaju velike investicije, posebno za male privrednike, rekao je direktor održivog razvoja u NALED-u Slobodan Krstović, na  sastanku članova Saveza za zaštitu životne sredine ovog udruženja.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih gotovo polovina nije u funkciji. Ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra, zbog čega su na sastanku razmatrana potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.

Ovom prilikom, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija Tisa Čaušević predstavila je prisutnima Alijansu za upravljanje vodnim resursima (AWS) kao uspešan model saradnje u svetu. Članovi alijanse dolaze iz svih sektora, kako bi zajedno doprineli održivosti lokalnih vodnih resursa kroz usvajanje i promociju univerzalnog okvira za održivo korišćenje vode – Međunarodnog standarda za upravljanje vodnim resursima (AWS standard). Upravo je kompanija Coca-Cola HBC prva kompanija u Srbiji nosilac AWS sertifikata.

-Poslednja geopolitička dešavanja pokazuju da poslujemo u krhkim ekosistemima, zbog čega je očuvanje prirodnih resursa jako važno. Kad je voda kao ključni resurs u pitanju, naša kompanija smanjila je potrošnju vode za više od 50% u poređenju sa 2007. godinom, a radimo na tome da ovaj procenat bude i veći. AWS standard nalaže kompanijama da prođu kroz pet koraka – prikupljanje informacija za razumevanje vodnih resursa, razvoj planova za upravljanje otpadnim vodama i implementacija, procena ispunjenja planova, komunikacija i javno objavljivanje. Obe naše punionice , u Beogradu i Vlasini, su prošle kroz ovaj proces, zbog čega smo prepoznati kao prvi nosioci AWS sertifikata u Srbiji – rekla je Čaušević.

Prema njenim rečima, ovakav okvir mogu da usvoje i primene sve organizacije, bez obzira na svoju veličinu, sektor u kojem posluju i mesto gde se nalaze, a sve sa ciljem odgovornog upravljanja, očuvanja kvaliteta vode, zaštite biodiverziteta i živog sveta u okviru sliva kojima pripadaju.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici javno-komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija “, a koordinator za analizu i unapređenje rada kanalizacionog sistema Marko Lazić rekao je da je u toku sprovođenje nekoliko projekata za rešavanje pitanja otpadnih voda u glavnom gradu, kao i izgradnja sistema za prečišćavanje mulja. Ipak, ukupna dužina kanalizacione mreže u Beogradu iznosi 2.300 km, zbog čega rad na ovim projektima zahteva puno vremena.

Kako bi se učvrstila saradnja svih zainteresovanih strana, predloženo je i osnivanje tematske radne grupe, koja bi uključila privredu, institucije, civilne organizacije i akademsku zajednicu.

 

„Nove tehnologije u prečišćavanju otpadnih voda“

Konferencija „Nove tehnologije u prečišćavanju otpadnih voda“ u organizaciji JKP „Vodovod Zlatibor“ Čajetina održana je danas u Inovacionom biznis centru na Zlatiboru. Pored predavanja o novim tehnologijama u prečišćavanju otpadnih voda i razmene iskustava između predstavnika gradova – učesnika i domaćina o radu i problemima postrojenja, gosti su obišli postrojenje na Zlatiboru koje je izašlo iz faze probnog rada.

Dok je Evropa početkom prošlog veka krenula da razmišlja o problemu otpadnih voda i njegovom rešavanju , Srbija se tome priključili 70-tih godina prošlog veka.  Danas se tek pojedini gradovi i lokalne samouprave mogu pohvaliti postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. U Srbiji ima 45 gradskih postrojenja koje prečišćavaju komunalne otpadne vode, a među njima je od prošle godine i opština Čajetina.

„ JKP „Vodovod Zlatibor“ organizovalo je prvu Konferenciju opština i gradova koje imaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Pozvali smo i profesora Povrenovića ispred Vladine komisije za upravljanje otpadnim vodama sa ciljem da razmotrimo pitanja i probleme koja muče sve nas, jer kao što znate mi smo otvorili postrojenje polovinom prošle godine i već se srećemo sa prvim problemima. Biće dobro da čujemo iskustva naših kolega koji već više godina rade na preradi otpadnih voda, kao i ključnim pitanjem šta raditi sa finalnim proizvodom, odnosno sa muljem koji sva ta preduzeća generišu, i da se to pitanje počne rešavati na državnom nivou“, rekao je Milomir Tucović, direktor JKP „Vodovod Zlatibor“.

Gledajući sveukupno, kvalitet prečišćenje otpadne vode nije zadovoljavajući što znači da je potrebno mobilisati i motivisati sve zainteresovane strane da bi se iskoristilo iskustvo i znanje onih koji već imaju postrojenja, sa onima koji kreću sa njihovom izgradnjom. U tom cilju, jedna od tema bila je  „Nove tehnologije u prečišćavanju otpadnih voda“.

„Sve biološke procese koje koristimo u ovom trenutku za prečišćavanje otpadnih voda mi nazivamo komercijalnim procesima i to su već uhodani procesi koji daju rezultat. Naravno, u svakom tehnološkom rešenju postoji i poboljšanje određenih procesa, što znači da mi kroz neki naučni doprinos možemo da napravimo efikasnija postrojenja koja će u nekom momentu dati bolji rezultat. Međutim, tu uvek moramo imati na umu da bilo koje rešenje koje daje povećavanje efikasnosti, povlači i povećanje cene. Tu zato moramo napraviti balans. Na današnjem skupu ćemo pokazati koje su to nove moguće tehnologije koje bi se mogle primeniti, ali bez odbacivanja starih rešenja. Ja ću  govoriti o tome šta se danas javlja od ponuda u novim tehnologijama da bi svi imali pravu sliku o tome gde je naše mesto, šta možemo da prihvatimo od toga, a šta može u ovom trenutku da sačeka neko drugo i bolje vreme“, objašnjava prof.dr Dragan Povrenović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta.

Pošto sve ima svoj rok trajanja, tako i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda imaju svoj, a to je od 25 do 30 godina. Većina naših postrojenja već je zrela za rekonstrukciju. Olakšavajuća okolnost je ta što je Vlada Republike Srbiji u prošloj godini dala prioritet zaštiti životne sredine kroz projekat„Čista Srbija“  koji se trenutno sprovodi sa kineskim partnerima a pokrenut je krajem prošlog leta, napomenuo je profesor Povrenović . Projekat, čija je vrednost oko tri milijarde evra, realizovaće se u sedamdesetak opština u Srbiji.U okviru prve faze biće izgrađeno 26 postrojenja za preradu otpadnih voda i blizu 700 kilometara potpuno nove kanalizacione mreže u 14 opština i gradova. Na kraju današnje konferencije, učesnici su obišli novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru koje ulazi u deveti mesec svoga rada.

Preuzeto:zlatiborpress/Mirjana Ranković Luković