otpadne vode

Lekovi i kozmetika – izazov u prečišćavanju voda

Posted on 21. oktobar 2025.21. oktobar 2025. by administrator

Mikrozagađivači su trenutno jedna od najaktuelnijih tema u oblasti prečišćavanja otpadnih voda.
Lekovi i kozmetički proizvodi koji dospevaju u vodotokove remete prirodno funkcionisanje biljnog i životinjskog sveta, a pritom su gotovo neuništivi.

Lekovi i kozmetika spadaju u grupu mikrozagađivača i u vodotokove dospevaju na različite načine — kroz kanalizacione mreže putem ljudskog organizma, preko neiskorišćenih lekova koji se neadekvatno odlažu, kao i kroz otpadne vode postrojenja za njihovu proizvodnju.

Kako tržište lekova, a naročito kozmetičkih proizvoda, iz dana u dan raste, raste i potreba za efikasnim metodama uklanjanja ovih zagađivača iz otpadnih voda.
Aktuelni podaci pokazuju da je u gotovo svim evropskim rekama pronađen određeni procenat mikrozagađivača, a ni Srbija nije izuzetak.

U studiji Survey on the Micro-pollutants Presence in Surface Water System of Northern Serbia and Environmental and Health Risk Assessment (2018), sprovedenoj u Vojvodini, u četiri reke, jednom kanalu za navodnjavanje i dva jezera, detektovano je 127 mikrozagađivača od ukupno 940 ispitivanih supstanci.

Kada ovakve supstance dospeju u reke i jezera, one se vremenom akumuliraju jer su hemijski stabilne i teško razgradive.
Hormonski lekovi (npr. kontraceptivi, estrogeni) izazivaju feminizaciju kod riba – mužjaci razvijaju ženske karakteristike, što ugrožava razmnožavanje.
Antibiotici u vodi narušavaju mikrobiološku ravnotežu i ubijaju korisne bakterije, dok analgetici (npr. diklofenak) izazivaju oštećenja jetre i bubrega kod riba i ptica.
Ove supstance menjaju hemijski sastav vode i utiču na fitoplankton, alge i insekte, remeteći tako čitav lanac ishrane.

Kozmetički proizvodi, poput šampona, sapuna, losiona, krema i parfema, imaju sličan negativan učinak jer menjaju enzimsku aktivnost i metabolizam kod vodenih organizama.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom sveta teško izlaze na kraj sa uništavanjem mikrozagađivača, jer su klasični sistemi projektovani za uklanjanje organske materije, a ne složenih hemijskih jedinjenja.
Najdalje na ovom polju stigla je Holandija, koja razvija napredne tehnologije za eliminaciju mikrozagađivača.
Reč je o procesu koji kombinuje biološku filtraciju na aktivnom uglju (BAC) i oksidativni tretman pomoću ozona ili hibridnih oksidansa, čime se postiže visoka efikasnost u uklanjanju lekova i kozmetičkih hemikalija iz vode.

Suočavanje sa mikrozagađivačima postaje globalni prioritet jer oni ne poznaju granice — dospevaju u reke, jezera i podzemne vode, a potom i u lanac ishrane.
Holandski primer pokazuje da je napredak moguć kroz inovacije, saradnju nauke i države i dugoročnu viziju zaštite životne sredine.

Za Srbiju, to znači da je vreme da se već u planiranju postrojenja i kanalizacione infrastrukture razmišlja o „četvrtoj fazi“ tretmana otpadnih voda, kako bi se buduće generacije zaštitile od zagađenja koje ne vidimo, ali koje već menja naš svet.

foto: ilustracija AI

UN SDG -Napredak u tretmanu domaćinskih otpadnih voda

Posted on 8. avgust 2025. by administrator

Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija o Ciljevima održivog razvoja (UN SDG), globalno je u 2024. godini oko 56% domaćinskih otpadnih voda bezbedno tretirano, što znači da je prošlo najmanje sekundarni tretman u skladu sa nacionalnim ili lokalnim standardima. Ovi podaci pokrivaju oko 92% svetskog protoka domaćinskih otpadnih voda i obuhvataju više od 140 zemalja i teritorija.

U 2022. godini zabeleženo je da je od ukupno 268 milijardi kubnih metara generisanih domaćinskih otpadnih voda, oko 155 milijardi kubnih metara bilo bezbedno tretirano pre ispuštanja u životnu sredinu. Ipak, značajan deo, oko 44%, još uvek nije prolazio kroz adekvatan tretman, što predstavlja ozbiljan izazov za očuvanje kvaliteta voda i zaštitu životne sredine.

Ovi podaci ukazuju na važnost daljeg ulaganja i ubrzavanja aktivnosti u oblasti izgradnje i modernizacije sistema za prikupljanje i tretman otpadnih voda, posebno u zemljama sa nedovoljno razvijenom infrastrukturom. Projekti poput „Čista Srbija“ doprinose ovom globalnom cilju, modernizujući lokalne komunalne mreže i podižući standarde zaštite životne sredine.

Dalji napredak u tretmanu otpadnih voda je ključan za ostvarenje cilja 6.3 UN SDG-a, koji predviđa do 2030. godine značajno smanjenje zagađenja, eliminaciju odlaganja otpadnih voda bez tretmana i povećanje reciklaže i bezbedne ponovne upotrebe voda na globalnom nivou.

„Čista Srbija“ rešava problem i otpadnih voda

Posted on 23. septembar 2024. by administrator

U Srbiji je prošle godine, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije, čak 79,6 odsto otpadnih voda neprečišćeno i ispušteno direktno u prirodu.

To predstavlja izuzetno alarmantan podatak, jer stotine hiljade kubnih metara otpadnih voda iz domaćinstava i preduzeća, ne sadrže samo fekalije, već i ostatke hrane, lekova, hemikalija i drugih štetnih materija. Kada se neprečišćene ispuste direktno u prirodu, najčešće u tekuće vode, ona ugrožavajući ekosisteme i zdravlje ljudi.

Nedavno je profesor Božo Dalmacija sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu upozorio da problem neprečišćenih otpadnih voda ne ugrožava najveće gradove u Srbiji kao što su Beograd i Novi Sad, gde postrojenja za prečišćavanje nisu ni izgrađena, već da taj problem postoji širom naše zemlje, i u postrojenjima koja su izgrađena pre više decenija, a koja su van funkcije.

Po njegovim rečima, oko 40 odsto svih ovih prečistača u Srbiji spada u ovu kategoriju, što predstavlja ozbiljan problem.

Rešenje koje će zaustaviti zagađenje ekosistema i zdravlja ljudi na taj način ipak postoji i realizuje se u Srbiji. U pitanju je projekat „Čista Srbija“, koji, između ostalog, predviđa izgradnju preko 5.206.679,31 metara kanalizacione mreže širom Srbije, kao i izgradnju novih 165 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom naše zemlje.

Rešenje za problem otpadnih voda u Novom Sadu

Posted on 25. jul 2024.25. jul 2024. by administrator

Problem Novog Sada sa otpadnim vodama biće resen izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Deo sistema pomenute kanalizacione infrastrukture biće rešen kroz projekat „Čista Srbija“.

JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu kažu da će se paralelno sa Centralnim prečistačem otpadnih voda u ovom gradu graditi i povezni kolektor kanalizacije između stare i nove crpne stanice.

Oni Objašnjavaju da je izgradnja glavnog gravitacionog kolektora u dužini od 1.935 m predviđena kroz projekat „Čista Srbija“, koji se finansira preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao deo Komercijalnog ugovora o Projektovanju i izvođenju radova na izgradnji komunalne, odnosno kanalizacione infrastrukture.

Ekologija: Dobar primer prakse u Sokobanji

Posted on 9. jul 2024. by administrator

Širom sveta postoje različite tehnologije za primenu otpadnih voda bilo da se ona prečišćava i ponovo vraća u odredjena industrijska postrojenja ili se pak koristi na druge načine za različite potrebe. Jedan od primera dobre prakse iskoristljivosti otpadnih voda je slučaj u Sokobanji za čiju je primenu lokalna samouprava dobila i odredjena priznanja .

Naime, u Sokobanji se otpadne geotermalne vode iz banjskog kompleksa koriste za grejanje zajedničkog objekta srednje i osnovne škole.

Otpadna topla voda iz Starog Turskog kupatila koristi se za grejanje školske zgrade, gde je kotlarnica na ugalj zamenjena toplotnom pumpom. Planira se proširenje ovog sistema na druge javne objekte, uključujući vrtić.

U svetu se uveliko primenjuje integracija sa postrojenjima za preradu otpadnih voda sa sistemima daljinskog grejanja, gde se toplotna energija iz pročišćenih otpadnih voda koristi za grejanje stambenih i poslovnih objekata.

Ovi pristupi ne samo da pomažu u smanjenju potrošnje energije i emisije stakleničkih gasova, već i doprinose održivom upravljanju otpadnim vodama i resursima u urbanim i industrijskim sredinama.

Čista Srbija: Da zaštitimo reku Dunav od zagađenja

Posted on 10. jun 2024.10. jun 2024. by administrator

Od 100 posto pokrivenosti Zemlje vodom, po procenama stručnjaka, samo oko jedan odsto vode dostupno je za ljudske potrebe, prenosi Dnevnik.rs. Novom Sadu neophodno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Iako svet naizgled shvata ozbiljnost situacije , realnost je često drugačija. Najveći neprijatelj pijaće i ljudima dostupne vode jesu otpadne vode koje u reke ispuštaju različiti zagađivači počev od domaćinstava do teške industrije.

Dnevnik.rs prenosi da je još osamdesetih godina Prirodno matematički fakultet započeo istraživanja u vezi otpadnih voda u Novom Sadu. Cilj je bio da se napravi katastar zagađivača. Izrađeni katastar pokazao je još neke podatke koji su alarmantni, a to je da se u reku Dunav izlije otpadnih voda preko 100.000 m3/dan, i da one predstavljaju značajan problem za sam Dunav, kao recipijent i životnu sredinu.

Sagovornici Dnevnika ističu da je Novom Sadu neophodna izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda .

Srbija se ne razlikuje od mnogih drugih zemalja, istog stepena razvijenosti, po pitanju očuvanja voda i ekosistema . Ipak značajni pomaci na tom polju su napravljeni upravo kroz realizaciju projekta „Čista Srbija“.

U oktobru prošle godine održan je sastanak ministara Gorana Vesića i Irene Vujović i predstavnika kompanije CRBC sa gradskim rukovodstvom Novog Sada na kome su upravo definisani osnovni koraci u izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu. Postrojenje će biti izgrađeno kroz realizaciju projekta „Čista Srbija“.

Valjevo: Dva nova postrojenja neophodna gradu

Posted on 28. maj 2024.28. maj 2024. by administrator

Grad Valjevo trenutno ima samo jedno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda . U okviru projekta „Čista Srbija“, predvidjeno je da Valjevo dobije još dva postrojenja.

Direktor valjevskog Vodovoda Ivan Filipović izjavio je da Valjevo namerava da rekonstruiše svoje postojeće postrojenje koje u punom kapacitetu radi od 2003. godine.

„U samo postrojenje stiže fekalna kanalizacija stanovništva , ali i kišna kanalizacija i otpadne vode industrije . Postrojenje preradjuje 400 l/s prljave vode. Kada govorimo o planiranoj rekonstrukciji ona se odnosi na hidro-mašinsku opremu , sam objekat i dogradnju još jednog objekta. Cilj nam je i proširenje kapaciteta biološke prerade vode . Grad se širi , kanalizaciona mreža je sve veća i nama je potrebno da nam i kapaciteti prerade budu veći“, rekao je Ivan Filipović direktor valjevskog Vodovoda.

Filipović podseća da je kroz projekat „Čista Srbija“, predvidjeno da grad dobije još dva postrojenja.

„Postrojenja za preradu otpadnih voda su pored izgradnje kanalizacione mreže jedini način očuvanja životne sredine i biodiverziteta naših reka . Mi planiramo da postojeće postrojenje proširimo i rekonstruišemo uporedo sa najavljenim aktivnostima države. Ključni momenat u celoj priči u vezi otpadnih voda je i sam odnos gradjana i privrednih subjekata, njihovo odgovorno ponašanje . Odgovorno ponašanje svih nas kako bismo sačuvali svoju životnu sredinu“, izjavio je Ivan Filipović.

Jedna osoba dnevno u proseku proizvede 150l otpadnih voda

Posted on 27. maj 2024. by administrator

Da li ste znali da je jedna osoba u toku dana iskoristi u proseku 150 litara vode? Sve ove količine završe kao otpadne vode . U različitim anketama građani zaključuju da su ključna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Jedna osoba samo, proizvede dnevno oko 150 litara otpadnih voda . Iako na prvi pogled može zazvučati previše, u pitanju su zapravo svakodnevne aktivnosti: pranje ruku, umivanje, tuširanje, korišćenje toaleta, pranje veša, posudja, zalivanje bašti.

Što je veći broj stanovnika veća je i količina otpadnih voda . Na žalost najveće količine završavaju u rekama i jezerima. Neke procene govore da procenat prečišćavanja otpadnih voda varira od oko 20 do 4o odsto što praktično znači da najveći deo prljavih voda umnogome uništava ili negativno utiče na kvalitet voda u rekama , ali i na biljni i životinjski svet u njihovom priobalju.

Više dnevnih listova poslednjih godina radilo je ankete o tome kako gradjani vide rešenje za ovaj problem? Primera radi, najveći broj gradjana u anketi lista Telegraf , čak 90% , navelo je da je pre puštanja otpadnih voda potrebno prečistiti ih, što pokazuje da su svesni i potencijala ali i štetnosti ako se ispuštaju kao takve.

Trenutno najveći projekat koji realizuje država Srbija po pitanju otpadnih voda jeste „Čista Srbija“ . Uz podršku Vlade Republike Kine realizacija projekta podrazumeva ne samo izgradnju kanalizacionih mreža već upravo i zaštitu reka i samim tim i životne sredine, izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Projektom je predvidjena izgradnja 165 postrojenja, a ona će preradjivati vodu koju hiljade domaćinstava i industrije potroše u toku dana.

Radonjić: Srbija odgovara adekvatno na izazov problema otpadnih voda

Posted on 1. februar 2024. by administrator

Ubedljivo najveći projekat kojim se rešava problem zagadjenja voda u Srbiji je projekat „Čista Srbija“, kaže Dušan Radonjić, pomoćnik ministra gradjevinarstva i pojašnjava da je rešavanje problema otpadnih voda izazov na koji Srbija adekvatno odgovara.

Pomoćnik ministra Radonjić govoreći za javni servis je pojasnio da se radi o projektu koji se finansira iz kineskog kredita i čija je vrednost 3,2 milijarde evra, a koji predvidja izgradnju 5 000km nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave.

Radonjić je naveo da je trenutno u toku realizacija prve faze ovog projekta na teritoriji 14 jedinica lokalnih samouprava, odnosno 16 lokacija.“ Ova faza predviđa izgradnju 680 kilometara kanalizacione mreže i 25 postrojenja za preradu otpadnih voda. U ovom trenutku smo na 60 odsto realizacije izgradnje kanalizacione mreže, dok se postrojenja nalaze u fazi projektovanja. Spremna je i druga faza, to je devet jedinica lokalne samouprave i izgradnja devet postrojenja za preradu otpadnih voda, čeka se samo pribavljanje druge tranše kineskog kredita“, izjavio je Radonjić objasnivši i da pitanje otpadnih voda nema smisla da se rešava ako se ne reše obe komponente.

„U ovom trenutku postoji uredba koja propisuje obavezu da se do kraja 2025. sva industrija prilagodi, da ili u okviru svojih postrojenja imaju postrojenja za tretman otpadnih voda ili da ih dovedu u takozvani predtretman, da ih dovedu do tog nivoa zagađenosti da oni mogu da budu ispušteni u kanalizaciju“, rekao je Radonjić.

Rizike realizacije projekta Radonjić vidi u nekoliko faktora , najpre u decenijama zaostatka na rešavanju pomenutog problema , a potom i nedostajućih kapaciteta u pogledu kadrovske i materijalne opremljenosti. Ipak , Radonjić vidi rešenje problema u saradnji svih učesnika.“ Ministarstvo se pojavljuje kao finansijer, jedinica lokalne samouprave kao investitor i tu je i izvođač. Da bi ovi poslovi bili obavljeni na najbolji mogući način potrebno je da sva tri partnera budu na visini zadatka.Pritom neophodno je da imamo značajno veću svest o pomenutim problemima i kod samih gradjana, ali i institucija“, rekao je Radonjić.

Djurović: “Čista Srbija” je neophodna Srbiji

Posted on 7. april 2023. by administrator

U Vrnjačkoj Banji je, od 4. do 6. aprila, održana Međunarodna konferencija na temu: „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“. Cilj Konferencije bio je razmena znanja i iskustva u sve tri tematske oblasti, kao i primena regulative i standarda koji vode poboljšanju stanja u životnoj sredini.

“Projekat “Čista Srbija”, neophodan je Srbiji,”jedna je od činjenica iznetih na konferenciji koja je obradjivala temu otpadnih voda I komunalnog otpada , održane u Vrnjačkoj Banji.

U Hotelu „Solaris“ učesnicima su se obratili: Predrag Bogdanović, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti i Vladimir Milosavljević, direktor JKP Vodovod Kruševac.

Boban Đurović predsednik Opštine Vrnjačka banja u pozdravnom govoru gostima I učesnicima na konferenciji posebno je govorio o tretmanu otpadnih voda.

“Za ove poslovne poduhvate potrebna su velika sredstva, potrebno je veliko ljudstvo u smislu prisustva stručnjaka i nauke, a ta sredstva su zapravo nedostižna za same lokalne samouprave u punom kapacitetu izrade kompletne kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i tu je potrebna velika logistika i podrška ka aplikacijama državnim i međunarodnim institucijama. Država je pokrenula jedan projekat „Čista Srbija“ i naša lokalna samouprava je deo tog projekta, treba da izgradimo 65 kilometara kanalizacione mreže sa prečišćivačem otpadnih voda. Verujem da ćemo taj posao vrlo brzo započeti. Naravno, takvih projekata u Srbiji potrebno je dosta. Čuli smo statistike koliko Srbiji nedostaje kilometara kanalizacione mreže, koliko nedostaje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zaista, ovo je jedna tema kojoj treba posvetiti punu pažnju, na nacionalnom nivou, jer ovo će biti uslov za sve ono što mi želimo u budućnosti. Ono što više brine našu državu jeste činjenica da sve manje kadra imamo, rekao je Đurović .

Održana konferencija bila je prilika za upoznavanje sa značajnim naučnim dostignućima, trendovima, mogućnostima i najboljom praksom u održivom upravljanju otpadnim vodama i .komunalnim otpadom.

foto: Opština Vrnjčka banja