Ponekad ne razmišljamo o tome šta bacamo u kanalizaciju. Mnoge od tih stvari mogu negativno uticati na biljni i životinjski svet naših vodenih sistema.
Jedna od najčešćih grešaka koju ljudi prave jeste bacanje vlažnih maramica u kanalizaciju, koje, iako se često označavaju kao biorazgradive, zapravo se ne razgrađuju u kanalizacionim cevima. Umesto toga, one uzrokuju blokade i završavaju u rekama i okeanima, gde predstavljaju ozbiljnu pretnju za vodene organizme.
Česta pojava koju ljudi obično veruju da „nije ništa“ i da je toliko mala da je nebitna, jesu farmaceutski proizvodi. Antibiotici, analgetici pa čak i hormonske pilule, često završe u vodi, iako postoji uputstvo o njihovom odlaganju. Ne treba zaboraviti da navedene supstance mogu izazvati ozbiljne promene u ekosistemima, uticati na zdravlje vodenih organizama i dovesti do razvoja otpornosti na antibiotike.
Kao jedan od uzročnika prekomernog rasta algi u rekama jesu ostaci hrane koji dospevaju u vodene površine. Ovaj fenomen često se naziva „cvetanjem algi“. Suština problema je da se na ovaj način smanjuje količina kiseonika potrebna fauni i flori vode.
Sjedinjene Američke Države nedavno su zabranile upotrebu plastičnih slamčica i uvele obavezu upotrebe papirnih ili onih koje su biorazgradive. Iako se čini da slamčice ne mogu biti preveliki problem, one su samo deo plastičnog otpada koji završava u našim rekama i jezerima. Plastika se ne razgrađuje. Jedan od većih problema su plastične flaše i kese, pa s vremena na vreme možemo na većim vodenim površinama uočiti plutajuće površine ove plastike.
Hemikalije i sredstva za čišćenje koja se često ispiraju u kanalizaciju, kao što su pesticidi i razni otrovi, još su jedan ozbiljan izvor zagađenja. Ove supstance ne samo da narušavaju kvalitet vode, već mogu uništiti čitave ekosisteme, smanjiti biodiverzitet i napraviti nepovratnu štetu životnom okruženju. Slično tome, higijenski proizvodi poput tampona, uložaka i pamučnih brisova, koji se često ne razgrađuju u vodi, stvaraju dodatne ekološke probleme, jer završavaju u rekama i jezerima, gde postaju pretnja za vodenu faunu.
Kada ovi predmeti završe u rekama i okeanima, oni imaju širok spektar negativnih posledica. Mikroplastika, hemikalije i farmaceutski otpad mogu uzrokovati trovanje vodenih organizama, ometati njihov rast i reprodukciju, a često izazivaju i smanjenje broja vrsta. Mnoge vodene životinje mogu progutati plastiku ili druge predmete, što dovodi do fizičkih povreda, smanjenja hranjivih tvari i, na kraju, smrti. Takođe, višak hranljivih tvari u vodi može uzrokovati „bloom“ algi, što smanjuje nivo kiseonika u vodi, stavljajući mnoge vrste u smrtonosne uslove. Na kraju, hemikalije koje završe u vodama mogu se akumulirati u vodenim organizmima, a zatim dospeti u ljudsku ishranu, što može imati dugoročne posledice po zdravlje.
Edukacija o odgovornom odlaganju otpada i korišćenju ekološki prihvatljivih proizvoda može značajno smanjiti negativan uticaj na vodene ekosisteme. Odgovornost svakog pojedinca je da bude svestan posledica svog ponašanja i da ne doprinosi zagađenju voda. Na kraju, samo tako možemo sačuvati čistoću reka, jezera i okeana, kao i zdravlje životnog sveta koji ih nastanjuje.
Realizacijom projekta „Čista Srbija“ značajno se doprinosi očuvanju životne sredine kroz izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovaj projekat ima ključnu ulogu u smanjenju zagađenja voda, poboljšanju kvaliteta životne sredine i zaštiti vodenih ekosistema, čime se doprinosi zdravlju zajednice i održivom razvoju.
