otpad

403 nove divlje deponije za godinu dana

Posted on 14. avgusta 2023. by administrator

Dok država nastoji da sistemski reši problem nedostatka sanitarnih deponija , divlje deponije na sve strane stvaraju sami građani. Utvrdjivanje počinilaca je jako teško s obzirom da se divlje deponije stvaraju uz puteve i vrlo često u priobalju reka , šumama.

Po podacima koje je preneo Novi magazin, u Srbiji su za godinu dana gotovo „nikle“ 403 nove divlje deponije. Ipak mnoge od njih nisu ni obuhvaćene popisom jer nastaju svakodnevno.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je registrovano 3.059 divljih deponija. Ipak shodno stanju nastanka divljih deponija i ovaj broj se ne može posmatrati kao konstantan tokom cele godine.

Divlje deponije ne samo da estetski narušavaju prirodnu okolinu već je njihov uticaj na biljni i životinjski svet daleko opasniji. To je naročito izraženo ukoliko se divlje deponije formiraju u priobalju reka pri čemu u situacijama većih padavina i podizanja nivoa reka smeće biva gotovo odneto u sam vodotok što osim što uništava i negativno utiče na biodiverzitet voda, pravi prepreku u odbrani od poplava. Istovremeno, građani neretko na divljim deponijama odlažu i hemijski opasan otpad.

Projekat „Čista Srbija“ predviđa izgradnju sanitarnih deponija , ali divlje deponije ostaju u nadležnosti lokalnih samouprava i njihovog pa i republičkog inspekcijskog nadzora .

Otpad na obalama reka ugrožava i reke i prirodnu sredinu

Posted on 15. aprila 2023. by administrator

Alarmantni su podaci koji govore da se na obalama srpskih reka formiraju divlje deponije. Nemarno bačen otpad potom završava u rečnim tokovima.

Ambalaža od ulja i maziva, automobilske gume, ambalaža od kreozana i drugih otrovnih supstanci, kućni otpad, gradjevinski otpad, neretko završava u priobalju reka . Iako je teško zamisliti da bi neko mogao na obali reke istovariti otpad to je vrlo česta slika u rečnim forlandima. Otpad se deponuje uglavnom na mestima gde je do reke i njene obale moguće doći automobilom ili nekim drugim vozilom za prevoz robe.

Tako odložen otpad najčešće završava u samim vodotokovima , a nadležni tvrde da bi se ovakva pojava mogla sprečiti jakim inspekcijskim nadzorom , ali i edukacijom gradjana.

Otpad koji se nalazi u forlandu reka najpre ugrožava samu prirodnu okolinu reke, utiče negativno na biljni i životinjski svet , a istovremeno narušava samu sliku obale pa takva mesta umesto da budu pogodna za razvoj turizma, rekreaciju gradjana uglavnom postaju mesta koja se široko zaobilaze.

Usled jakih kiša , erozije tla , otpad koji završi u rečnim tokovima neminovno ugoržava i biljni i životinjski svet samih reka, utiče negativno na kvalitet vode pa mnoge reke prasktično postaju zagadjene preko granice koja se može prečistiti i ponovo koristiti. Nije retka slika niti situacija u kojoj je zbog otpada koji pluta rekom ugožen i rad hidroelektrana.

O učestalosti pojave deponija na obalama reka svedoči porazan svojevremeno objavljen podatak, da se na obalama reke Morave na svakih 200-300 metara nalaze divlje deponije . Slična je situacija i sa mnogim drugim rekama.

Reke i jezera u Srbiji nešto su na šta smo najčešće ponosni ipak ovakva slika šalje jednu lošu poruku svim mladjim generacijima , ali i nama samima jer svedoči o nemarnom i neodgovornom odnosu prema prirodi koja nas okružuje .

„Čista Srbija“ trenutno gradi kanalizacione mreže koje odvode prljavu i zatrovanu vodu do postrojenja za prečišćevanje kako upravo takva zagadjena voda ne bi završila u rečnim vodotokovima. Na svom gradjanima je podjednaka odgovornost da neprimereno odlaganje otpada prijave nadležnim inspekcijama , a najpre svojim pozitivnim primerom pokažu svom neposrednom okruženju kako se čuvaju reke.

Bez vode nema života, reagujmo pre nego bude kasno!

Reke nisu otpadni kolektori!

fotopreuzeto:eko-vest.com

„Nova“ piše: Fabrike otrove zatrpavaju i bacaju u reke

Posted on 24. avgusta 2022. by administrator

Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištu…“, rekao je za list „Nova“ Radmilo Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji industrija zvanično proizvede oko 75.000 tona opasnog otpada godišnje, a prema procenama sagovornika lista „Nova”, oko 25 odsto preduzeća to ne prijavljuje, a ne postoji ni evidencija o opasnom otpadu koji nastaje u domaćinstva. Sav„nevidljivi opasni otpad, ali i deo evidentiranog završava na komunalnim deponijama, u napuštenim skladištima i rudnicima, rekama, zemljištima, u vazduhu i na kraju u lancu ishrane.

Industrija u Srbiji je u periodu od 2011. do 2020. godine generisala je 150.000 tona registrovanog opasnog otpada, što je oko 75.000 tona godišnje. Tokom 2020. godine proizvedeno je oko 68.000 tona opasnog otpada, 12.800 izvezeno, dok je 11.700 deponovano na deponijama, navodi se u izveštaju Upravljanje otpadom u Republici Srbiji Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

„Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištima……. “ rekao je za „Novu” Radmilo Pelić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da je opasan otpad sve ono što dovodi do degradacije, zagađenja životne sredine, a Srbija nema ni jedno postrojenje za njegovu trajnu eliminaciju.

“Govorim o postrojenjima koja to rade na visokotehnološki način, bez zagađenja životne sredine. Radi se o spalionicama gde se vrši pirolitička disoci-jacija recimo na 1.100 stepeni Celzijusa, gde se i najopasniji otpadi uništavaju bez daljeg zagadjenja , što u Srbiji ne postoji”, kaže professor Pešić.

Takva visokotehnološka postrojenja, navodi, nisu toliko skupa koliko košta izvoz otpada za čije uništavanje firme u inostranstvu plaćaju I do 6 evra po kilogramu.Zbog toga pojedine troškove smanjuju skrivajući otpad.

Svaka četvrta firma ne prijavljuje opasan otpad

Inžinjer za zaštitu životne sredine direktor konsultanstke firme za upravljanje opasnim otpadomGreen Group Marko Rokvić, na osnovu iskustva sa terena, ocenjue da čak 25% firmi u Srbiji koje generišu opasan otpad isti ne prijavlju.

“U svom radu često srećem firme koje tek od mene čuju da imaju opasan otpad koji treba da predaju operateru I o tome podnesu izveštaj nadležnom ministarstvu, objašnjava Rokvić za list Nova.

Zakon postoji, kao I obaveza da firme koje proizvode opasan otpad isti registruju , ali to u praksi očigledno ne rade svi kako treba.

“Sa brojem inspektora koje imamo ne može se ništa uraditi. A problem je I dalje procesuiranje, veleiki broj prijava ne dodje do suda, zastari. Nema sistematskog kažnjavanja. Svako ko uradi nešto što nije u skladu sa zakonom, sa propisima, podzakonskom regulativom, treba d asnosi sankcije. Toga u Srbiji nema, zbog čega se problematika životne sredine samo usložnjava”, ocenjuje profesor Pešić, dok iz ministarstva za zaštitu životne sredine na pitanje Nove šta planiraju da urade kako bi smanjili nepropisno uklanjanje opasnim otpadom, ne odgovaraju.

OPASAN OTPAD IZ KUĆE ZAVRŠAVA NA DEPONIJI

Sagovornici našeg lista upozoravju da I gradjani u svojim domovima generiđu opasan otpad , za koji nije obezbedjen poseban tok , ne ulaze u evidenciju I uglavnom završava na deponijama komunalnog otpada.

U pitanju su uglavnom insekticidi , farbe, kućna hemija, razni sprejevi, otrovi I ambalaža istih, lekovi, sijalice, baterije, stari uredjaji…

“Pravilno upravljanje ovim otpadom je pitanje sistemskog finansiranja koje država treba da uredi. Kod lekova bi uvoznici I distributeri trebalo da jedan deo sredstava preusmere na sistem za prikupljanje, ali to ne rade jer ih niko ne tera. U razvijenim gradovima postoje centri za prikupljanje opasnog otpada , odakle ga operateri preuzimaju, a gradjani to plaćaju kroz malo povećan račun”, ukazuje Rokvić.

OTROVI ZAVRŠAVAJU U NAŠEM ORGANIZMU

Nauččna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju I metalurgiju dr Dragana Djordjević objašnjava da kad komunalne deponije gore, što u Srbiji nije retkost otrovi iz opasnog otpada kroz vazduh stižu u pluća.

“Sudovi u kojima se neadekvatno skladište opasne materije vremenom propadaju, korodiraju, hemikalije cure I dospevaju u zemljište, vodotokove. Da ne govorim o onome što zakopavaju I ispuštaju direktno u reke. Iz vode I zemlje kroz biljke I životinje otrovi ulaze u lanc iskhrane I završavaju a našoj trpezi,”upozorava Djordjević I dodaje da osim teških metala , opasan otpad sadrži postojana organska jedinjenja , koja nikako ne bi smela da se nadju u prirodi jer su toksična, kancerogena, teratogena I mutogena, a gotovo ih je nemoguće očistiti.

Izvor: list Nova, autor Milena Ilić Marković

Kroz “Čistu Srbiju” do realizacije strateških ciljeva

Posted on 20. avgusta 2022.7. decembra 2022. by administrator

Projekat “Čista Srbija” jedan je od ključnih projekata Vlade Srbije kroz koji se sprovode strateški ciljevi upravljanja vodama i otpadom u našoj zemlji.

Strategijom upravljanja vodama Republike Srbije do 2034. godine ocenjeno je da

– od 8,5 milijardi evra potrebnih infrastrukturnih ulaganja u sektoru voda,

-čak 81% sredstava treba uložiti za unapređenje sistema vodosnabdevanja, sakupljanja i kanalisanja fekalnih i atmosferskih voda

Strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije do 2025. godine ocenjeno je da

-od 1,2 milijarde evra potrebnih infrastrukturnih ulaganja u sektoru upravljanja otpadom,

-69% sredstava treba uložiti za izgradnju sistema za sakupljanje i odlaganja komunalnog otpada i

-21% sredstava za sanaciju i rekultivaciju postojećih nesanitarnih deponija

Projekat “Čista Srbija” je uključen u program „Srbija 2020-2025“, koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina, što potvrđuje njegov izuzetan značaj i naglašava potrebu za hitnom realizacijom, a kreiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje.

Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave.

Visoki ekološki standardi koje postavlja realizacija projekta “Čista Srbija” ključni su za budućnost naše zemlje , a izmedju ostalog i jedan od osnovnih preduslova za priključenje Evropskoj uniji.

Niš očekuje izgradnja Centra za upravljanje otpadom

Posted on 9. maja 2022. by administrator

Radovi na izgradnji kanalizacione mreže, u okviru projekta „Čista Srbija „ u Nišu trenutno se izvode u tri opštine, a na osam lokacija. U Svrljigu na tri lokacije, potom Varvarin i u Vranju na čak 4 lokacije. Ministar Tomislav Momirović razgovarao je prilikom posete ovom gradu sa gradonačelnicom Niša Draganom Sotirovski i o izgradnji regionalne deponije u Nišu.

„Jedna od tema bila je i izgradnja regionalne deponije, koja nas čeka kroz projekat “Čista Srbija”, u kojoj učestvuje jedanaest lokalnih samouprava, uključujući i Grad Niš. Niš je iz lokalnog budžeta izvojio 16,5 miliona dinara za učešće, kako bismo, zajedno sa ostalim lokalnim samoupravama, učestvovali u eksproprijaciji zemljišta za buduću deponiju, koja nama itekako mnogo znači, jer time delom zatvaramo našu staru deponiju i pomažemo lokalnim samoupravama da reše dugogodišnji problem sa otpadom,”rekla je Sotirovski nakon sastanka.

Za grad Niš planirana je izgradnja Centra za upravljanje otpadom sa termovaporizatorom (postrojenje za koinsineraciju čvrstog mešanog komunalnog otpada) kapaciteta do 250 T/dan, sa svim potrebnim pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procedne vode, upravnom zgradom…) Termovalorizator proizvodi električnu energiju i toplu vodu, koja se može koristiti za grejanje objekata. Ugovorom predvidjeni prostor je 500.000m². Takođe, predviđena je sanacija i rekultivacija postojeće sanitarne deponije na površini od 135.700 m². Regionalnom centru za upravljanje komunalnim otpadom Niš priključiće se i sledeće opštine i gradovi: Sokobanja, Prokuplje, Blace, Žitorađe, Kuršumlija, Merošina, Ražanj, Doljevac, Aleksinac, Svrljig i Gadžin Han. Broj stanovnika koji će biti obuhvaćen Regionalnim centrom u Nišu je 484.094.

foto: Grad Niš

Da li nam je priroda deveta rupa na svirali

Posted on 27. aprila 2022. by administrator

Hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo, voda koju pijemo, kao i klima, koja čini našu planetu pogodnom za život, sve to dolazi iz prirode. Nažalost, u Srbiji ne marimo mnogo za prirodu, što se ogleda u kvalitetu vazduha, zagađenosti zemljišta i voda, velikom broju divljih deponija.

Autor popularne emisije Sasvim prirodno Jovan Memedović kaže da je poljoprivredno zemljište toliko degradirano da se postavlja pitanje i kako ćemo se uopšte vratiti na neki normalan kolosek.

„Mora se raditi da se poveća stočni fond i da se te životinje drže na pašnjacima kako bi one same povratile kvalitet zemljišta. To rade sve zemlje na svetu. Konstantnom upotrebom pesticida i ostalih hemikalija, zemlja se jednostavno ispostila“, objašnjava Memedović.

Što se zagađenosti vazduha tiče, ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, navodi da Srbija ima nekoliko gradova koji beleže rekordne stope zagađenosti – Beograd, Niš, Smederevo, Bor, Valjevo…

Primaran razlog tome jeste što Srbija u najvećoj meri koristi energiju proizvedenu iz uglja, a najveći zagađivači su termoelektrane.

„Uprkos tome što se dosta priča o zagađenosti vazduha, izostaje bilo kakva akcija u vezi s tim. Primera radi, u Valjevu je od početka ove godine 90 dana zabeleženo prekomerno zagađenjea. Trenutno je u gradu inicijativa da se na samo 130 metara od Doma zdravlja izgradi još jedna benzinska pumpa preko puta postojeće“, navodi Kristina Cvejanov.

Niska svest ljudi

Trend da građani izlaze na ulice da bi nešto doveli u red je, prema mišljenju Memedovića, zapravo dodatni problem za sve, ne samo za njih koje to tišti već i za širu zajednicu.

„To je problem koji traje decenijama, nismo edukovali mlađe generacije, nismo ih naučili kako treba. Ni oni koji danas vode državu, ni oni koji su je vodili pre 15-20 godina nemaju osećaj da treba sačuvati prirodu, već gledaju da podignu privredni rast“, kaže popularni novinar i aktivista.

Posebno veliki ekološki problem je zagađenost voda. Čak ni Beograd nema prečišćivač otpadnih voda, već se kanalizacija direktno odliva u reke. Srpska prestonica je najveći grad u Evropi bez postrojenja za preradu otpadnih voda.

„Samo 16 odsto voda se u Srbiji prečišćava, dok je 55 odsto domaćinstava prikačeno na septičke jame. Procenjuje se da oko milion stanovnika u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi. Zrenjanin je najpoznatiji po tome da je grad koji 18 godina nema pijaću vodu“, kaže ekspertkinja za upravljanje otpadom.

Kristina Cvejanov, ipak, ostavlja prostora za optimizam, jer se u okviru projekta „Čista Srbija“ planira izgradnja 74 prečistača za otpadne vode.

Više od 3.500 divljih deponija

U Srbiji je zvanično registrovano 3.640 divljih deponija, a procenjuje sa da je ovaj broj mnogo veći. Čak na 13 odsto naseljene teritorije Srbije nema usluge odnošenja smeća.

„Alarmantno je to što mi kao država proizvedemo čak šezdeset miliona tona otpada, uključujući rudarski otpad koji je najdominantniji, a iz domaćinstava u životnu sredinu od 2,5 miliona tona u životnu sredinu. U Srbiji ne postoje postrojenja koja bi otpad mogla da koriste kao energent“, objašnjava Kristina Cvejanov.

Najgore od svega je što je većina deponija nesanitarne prirode.

Preuzeto:RTS

NALED, GIZ i Esotron prikupili 1.300 tona otpada od hrane

Posted on 15. aprila 2022. by administrator

Odziv velikih ugostitelja Izazovu prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane premašio je cilj, tako da je na kraju izazova sakupljeno gotovo 1.300 tona, saopšteno je danas na promociji projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, u okviru kog je realizovan izazov.

„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini. Izuzetno smo ponosni što smo među ugostiteljima naišli na veliki odziv i uspeli da realizujemo izazov, za koji verujemo da je korak u pravom smeru ka očuvanju naše životne sredine“, poručio je Slobodan Krstović, direktor za odživi razvoj u NALED-u.

Iako su generacije kod nas vaspitavane da se hrana ne baca, Srbija je po količini organskog otpada koji nastaje u domaćinstvima iznad svetskog proseka. Kada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada koja na deponiji predstavlja ekološki problem, a mogla bi da postane vredan resurs.

U cilju daljeg podizanja svesti među građanima, NALED je zajedno s kompanijom Esotron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizovao radionicu u pivari Kabinet na Kosmaju, na kojoj su predstavljene prednosti odvojenog sakupljanja ostataka hrane i rezultati izazova.

U dvostrukoj ulozi šefa kuhinje i vodiča kroz pravilnu separaciju organskog otpada našao se čuveni kuvar Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, koji je tokom pripreme ručka i demonstracije razvrstavanja ostataka hrane biljnog i životinjskog porekla u odvojene kante, preporučio racionalniju nabavku namirnica i njihovu upotrebu jer se često dešava da građani bacaju potpuno jestivu hranu jer se približio istek roka.

Njemu se pridružio Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron, koji je istakao da se samo u Beogradu dnevno deponuje oko 1.700 tona otpada, čiju veliku većinu čini organski otpad iz kojeg se ispušta metan i dovodi do učestalih požara.

„Pravilnim upravljanjem otpada možemo da eliminišemo taj problem. Otpad koji se odvaja u kante koje servisira kompanija Esotron nikada neće doprineti zagađenju životne sredine, već će biti iskorišćen za dobijanje čiste zelene energije. Nutritivna kaša dobijena od otpada prolazi kroz anaerobni tretman, kojim se eliminiše metan, a potom koristi za proizvodnju energije“, rekao je Gligić, dodajući da kompanija nedeljno pokriva 4.000 lokacija koje generišu velike količine organskog otpada.

Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.

„Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.

Prema njenim rečima, pored harmonizacije domaćih sa evropskim propisima, ključna preporuka projekta je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve one koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Cirkularna ekonomija predstavlja okosnicu rada NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, koji trenutno sprovodi i projekte ka boljem upravljanju staklenim otpadom i istrošenim baterijama i sijalicama. Na radionici je najavljeno i uvođenje smart-depozit sistema za sakupljanje ambalaže u pilot opštini u Zrenjaninu.

NALED