Prema evropskim regulativama, sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode moraće u naredne tri godine da reše ovo pitanje. S druge strane, procenat prečišćenih voda koje se vrate u izvorišta, već nekoliko godina ne prelazi 8%, a ulaganja u postrojenja zahtevaju velike investicije, posebno za male privrednike, rekao je direktor održivog razvoja u NALED-u Slobodan Krstović, na sastanku članova Saveza za zaštitu životne sredine ovog udruženja.
U Srbiji ukupno 47 gradova i opština ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih gotovo polovina nije u funkciji. Ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra, zbog čega su na sastanku razmatrana potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.
Ovom prilikom, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija Tisa Čaušević predstavila je prisutnima Alijansu za upravljanje vodnim resursima (AWS) kao uspešan model saradnje u svetu. Članovi alijanse dolaze iz svih sektora, kako bi zajedno doprineli održivosti lokalnih vodnih resursa kroz usvajanje i promociju univerzalnog okvira za održivo korišćenje vode – Međunarodnog standarda za upravljanje vodnim resursima (AWS standard). Upravo je kompanija Coca-Cola HBC prva kompanija u Srbiji nosilac AWS sertifikata.
-Poslednja geopolitička dešavanja pokazuju da poslujemo u krhkim ekosistemima, zbog čega je očuvanje prirodnih resursa jako važno. Kad je voda kao ključni resurs u pitanju, naša kompanija smanjila je potrošnju vode za više od 50% u poređenju sa 2007. godinom, a radimo na tome da ovaj procenat bude i veći. AWS standard nalaže kompanijama da prođu kroz pet koraka – prikupljanje informacija za razumevanje vodnih resursa, razvoj planova za upravljanje otpadnim vodama i implementacija, procena ispunjenja planova, komunikacija i javno objavljivanje. Obe naše punionice , u Beogradu i Vlasini, su prošle kroz ovaj proces, zbog čega smo prepoznati kao prvi nosioci AWS sertifikata u Srbiji – rekla je Čaušević.
Prema njenim rečima, ovakav okvir mogu da usvoje i primene sve organizacije, bez obzira na svoju veličinu, sektor u kojem posluju i mesto gde se nalaze, a sve sa ciljem odgovornog upravljanja, očuvanja kvaliteta vode, zaštite biodiverziteta i živog sveta u okviru sliva kojima pripadaju.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici javno-komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija “, a koordinator za analizu i unapređenje rada kanalizacionog sistema Marko Lazić rekao je da je u toku sprovođenje nekoliko projekata za rešavanje pitanja otpadnih voda u glavnom gradu, kao i izgradnja sistema za prečišćavanje mulja. Ipak, ukupna dužina kanalizacione mreže u Beogradu iznosi 2.300 km, zbog čega rad na ovim projektima zahteva puno vremena.
Kako bi se učvrstila saradnja svih zainteresovanih strana, predloženo je i osnivanje tematske radne grupe, koja bi uključila privredu, institucije, civilne organizacije i akademsku zajednicu.
