prečišćavanje

Globalni izazov u tehnologijama za prečišćavanje otpadnih voda

Posted on 5. april 2025. by administrator

Jedan od ključnih izazova u savremenim tehnologijama za prečišćavanje otpadnih voda jeste sve veće prisustvo čvrstih materija u otpadnim, prljavim i površinskim vodama. Među najproblematičnijima su vlažne maramice i slični nerazgradivi materijali, koji se pletu u „čvorove” i formiraju pletenice, što dovodi do začepljenja pumpi i oštećenja opreme.

Stručnjaci za upravljanje otpadnim vodama širom sveta upozoravaju na drastičan porast količine nerazgradivih materijala u kanalizacionim sistemima. U urbanim sredinama, posebno u velikim gradovima, ovi materijali u kombinaciji s masnoćama stvaraju velike čvrste naslage poznate kao fatbergs (masne sante). One mogu težiti i nekoliko tona i često izazivaju ozbiljne blokade kanalizacionih cevi.

Posledice začepljenja kanalizacije uključuju:

Blokade pumpi i cevi – tzv. „ragging problem”, kada se čvrsti materijali zapletu i ometaju rad pumpi.
Oštećenje opreme – povećano habanje pumpi, motora i sistema za filtraciju.
Povećane troškove održavanja – učestalo ručno čišćenje, popravke i zamene delova.
Povećan rizik od havarija – usled zapušenja može doći do izlivanja kanalizacije i ozbiljnih ekoloških problema.

Kako bi odgovorile na ovaj sve prisutniji izazov, mnoge zemlje Evrope, primenjuju napredna tehnička rešenja:

Nemačka: Vogelsang XRipper

Kompanija Vogelsang razvila je XRipper, dvostruki mlin namenjen usitnjavanju čvrstih materijala poput vlažnih maramica, tkanina i drugog otpada u kanalizacionim sistemima. Ovaj uređaj štiti pumpe i cevi od začepljenja i oštećenja, smanjujući potrebu za čestim intervencijama i održavanjem.

Holandija: Flygt Concertor u Roterdamu

U Roterdamu je kanalizaciona stanica imala učestale probleme sa začepljenjem zbog vlažnih maramica. Kao odgovor, gradske vlasti su implementirale Flygt Concertor, inteligentni sistem pumpi koji se automatski prilagođava sastavu otpadnih voda. Rezultati su bili vidljivi odmah – začepljenja su nestala, a troškovi održavanja znatno smanjeni.

Uvođenje ovakvih savremenih sistema postaje sve značajnije kako bi se očuvala funkcionalnost postrojenja, smanjili troškovi i zaštitila životna sredina.

foto:AI

Za ulazak u EU neophodna postrojenja za prečišćavanje

Posted on 1. jun 2024.1. jun 2024. by administrator

Pregovaračka grupa 27 dobila je Skrining izveštaj za poglavlje 27 i poziv da podnese pregovaračku poziciju bez početnih merila.

U narednih 25 godina potrebno izgraditi oko 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Trenutno se u Srbiji nalazi 55 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je svega nekoliko u skladu sa standardima EU.

Pregovaračku grupu 27 za životnu sredinu i klimatske promene čine eksperti iz različitih oblasti koji imaju za cilj da pomognu pregovarački proces ulaska Srbije u EU.

Pravila pregovaranja podeljena su u 35 oblasti. Jedno od pregovaračkih poglavlja je i poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. To je jedno od najkompleksnijih, najskupljih i najzahtevnijih pregovaračkih poglavlja, s obzirom da prožima i sva druga poglavlja.

Trenutno najveći projekat u Srbiji koji predvidja izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je projekat „Čista Srbija“ čijom je realizacijom predvidjena izgradnja 165 postrojenja.

Jedna osoba dnevno u proseku proizvede 150l otpadnih voda

Posted on 27. maj 2024. by administrator

Da li ste znali da je jedna osoba u toku dana iskoristi u proseku 150 litara vode? Sve ove količine završe kao otpadne vode . U različitim anketama građani zaključuju da su ključna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Jedna osoba samo, proizvede dnevno oko 150 litara otpadnih voda . Iako na prvi pogled može zazvučati previše, u pitanju su zapravo svakodnevne aktivnosti: pranje ruku, umivanje, tuširanje, korišćenje toaleta, pranje veša, posudja, zalivanje bašti.

Što je veći broj stanovnika veća je i količina otpadnih voda . Na žalost najveće količine završavaju u rekama i jezerima. Neke procene govore da procenat prečišćavanja otpadnih voda varira od oko 20 do 4o odsto što praktično znači da najveći deo prljavih voda umnogome uništava ili negativno utiče na kvalitet voda u rekama , ali i na biljni i životinjski svet u njihovom priobalju.

Više dnevnih listova poslednjih godina radilo je ankete o tome kako gradjani vide rešenje za ovaj problem? Primera radi, najveći broj gradjana u anketi lista Telegraf , čak 90% , navelo je da je pre puštanja otpadnih voda potrebno prečistiti ih, što pokazuje da su svesni i potencijala ali i štetnosti ako se ispuštaju kao takve.

Trenutno najveći projekat koji realizuje država Srbija po pitanju otpadnih voda jeste „Čista Srbija“ . Uz podršku Vlade Republike Kine realizacija projekta podrazumeva ne samo izgradnju kanalizacionih mreža već upravo i zaštitu reka i samim tim i životne sredine, izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Projektom je predvidjena izgradnja 165 postrojenja, a ona će preradjivati vodu koju hiljade domaćinstava i industrije potroše u toku dana.

Krstović: Aktuelno rešenje za očuvanje vodotokova je „Čista Srbija“

Posted on 16. januar 2024.16. januar 2024. by administrator

„Ono što jeste činjenica, jeste da u nekom kratkoročnijem planu, 140 postrojenja se gradi preko projekta „Čista Srbija“. Prema poslednjim informacijama koje imamo, to je nekih 85 postrojenja. I tu su već odmakli radovi u lokalnim samoupravama, pre svega na izgradnji kanalizacione mreže“, rekao je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alianse za lokalni ekonomski razvoj u gostovanju na RTS-u.

U razgovoru na temu prečišćavanja otpadnih voda i čiste vode kao najvažnijeg resursa Slobodan Krstović direktor NALED-a za RTS kaže da je u pitanju jedna civilizacijska tekovina da pored kanalizacije imamo i prečišćavanje otpadnih voda koje odlaze u naše reke i vodotokove. „I upravo je to jedan od razloga zašto smo uradili jednu studiju koja je pokazala kakvo je trenutno stanje upravljanja otpadnim vodama, šta imamo od potrebne infrastrukture, šta nam je potrebno dodatno da izgradimo, kakvi su finansijski efekti svih tih investicija i naravno, s druge strane, da osvetlimo taj ekološki problem gde mi malo, malo pa imamo neki incident“, rekao je Krstović.

Krstović je izneo i trenutne podatke Zavoda za statistiku po kojima se prečišćava samo oko 14,7% otpadnih voda. „To je taj tzv. sekundarni tretman, pored mehaničkog, jedan biološki tretman koji se koristi. Što je zaista, zaista nisko. Kada pogledamo zemlje EU, negde smo na začelju. Prosek 27 zemalja iz EU je 80% na 4/5 otpadnih voda se prečišćava. Da ne pominjemo, da zemlje kao što su Austrija ili Holandija npr. 100% prečišćavaju svoje otpadne vode. I negde je to jedna lampica, odnosno alarm da zaista ubrzamo investicije u ovoj oblasti. Nije da se ništa ne dešava. I Ministarstvo zaštite životne sredine preko projekata EU, i Ministarstvo građevine preko projekta „Čista Srbija“ započelo je dosta infrastrukturnih projekata kada govorimo o prečišćavanju. To je jako važno dati podatak i činjenicu, da ukoliko imamo manje od dve trećine izgrađene kanalizacije, tu pre svega treba izgraditi kanalizacionu mrežu, a tek nakon toga ide prečišćavanje. I to je jedan proces dugoročni u koji smo mi ušli i trajaće nekih narednih 15-20 godina“, pojasnio je Krstović.

Po njegovim rečima prema planu i programu potrebno je izgraditi 398 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.“ Tu treba izdvojiti posebno ove velike, preko 150.000 ekvivalent stanovnika, kao što je Beograd. Takvih postrojenja bi trebalo biti 4. I to je jedno posebno pitanje. Imamo 19 postrojenja koji su u rangu od 50 do 150 hiljada je ekvivalent stanovnika. I upravo tih 19 postrojenja bi negde pokrilo 50% otpadnih voda u celoj Republici Srbiji i njihovo prečišćavanje“, rekao je Krstović i posebno istakao:“ Ono što jeste činjenica, jeste da u nekom kratkoročnijem planu, 140 postrojenja se gradi preko projekta „Čista Srbija“. Prema poslednjim informacijama koje imamo, to je nekih 85 postrojenja. I tu su već odmakli radovi u lokalnim samoupravama, pre svega na izgradnji kanalizacione mreže.“

foto: NALED