„Ono što jeste činjenica, jeste da u nekom kratkoročnijem planu, 140 postrojenja se gradi preko projekta „Čista Srbija“. Prema poslednjim informacijama koje imamo, to je nekih 85 postrojenja. I tu su već odmakli radovi u lokalnim samoupravama, pre svega na izgradnji kanalizacione mreže“, rekao je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alianse za lokalni ekonomski razvoj u gostovanju na RTS-u.
U razgovoru na temu prečišćavanja otpadnih voda i čiste vode kao najvažnijeg resursa Slobodan Krstović direktor NALED-a za RTS kaže da je u pitanju jedna civilizacijska tekovina da pored kanalizacije imamo i prečišćavanje otpadnih voda koje odlaze u naše reke i vodotokove. „I upravo je to jedan od razloga zašto smo uradili jednu studiju koja je pokazala kakvo je trenutno stanje upravljanja otpadnim vodama, šta imamo od potrebne infrastrukture, šta nam je potrebno dodatno da izgradimo, kakvi su finansijski efekti svih tih investicija i naravno, s druge strane, da osvetlimo taj ekološki problem gde mi malo, malo pa imamo neki incident“, rekao je Krstović.
Krstović je izneo i trenutne podatke Zavoda za statistiku po kojima se prečišćava samo oko 14,7% otpadnih voda. „To je taj tzv. sekundarni tretman, pored mehaničkog, jedan biološki tretman koji se koristi. Što je zaista, zaista nisko. Kada pogledamo zemlje EU, negde smo na začelju. Prosek 27 zemalja iz EU je 80% na 4/5 otpadnih voda se prečišćava. Da ne pominjemo, da zemlje kao što su Austrija ili Holandija npr. 100% prečišćavaju svoje otpadne vode. I negde je to jedna lampica, odnosno alarm da zaista ubrzamo investicije u ovoj oblasti. Nije da se ništa ne dešava. I Ministarstvo zaštite životne sredine preko projekata EU, i Ministarstvo građevine preko projekta „Čista Srbija“ započelo je dosta infrastrukturnih projekata kada govorimo o prečišćavanju. To je jako važno dati podatak i činjenicu, da ukoliko imamo manje od dve trećine izgrađene kanalizacije, tu pre svega treba izgraditi kanalizacionu mrežu, a tek nakon toga ide prečišćavanje. I to je jedan proces dugoročni u koji smo mi ušli i trajaće nekih narednih 15-20 godina“, pojasnio je Krstović.
Po njegovim rečima prema planu i programu potrebno je izgraditi 398 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.“ Tu treba izdvojiti posebno ove velike, preko 150.000 ekvivalent stanovnika, kao što je Beograd. Takvih postrojenja bi trebalo biti 4. I to je jedno posebno pitanje. Imamo 19 postrojenja koji su u rangu od 50 do 150 hiljada je ekvivalent stanovnika. I upravo tih 19 postrojenja bi negde pokrilo 50% otpadnih voda u celoj Republici Srbiji i njihovo prečišćavanje“, rekao je Krstović i posebno istakao:“ Ono što jeste činjenica, jeste da u nekom kratkoročnijem planu, 140 postrojenja se gradi preko projekta „Čista Srbija“. Prema poslednjim informacijama koje imamo, to je nekih 85 postrojenja. I tu su već odmakli radovi u lokalnim samoupravama, pre svega na izgradnji kanalizacione mreže.“
foto: NALED
