Vučević: CRBC partner za brži razvoj i napredak Srbije

„Kompanija CRBC od izuzetnog je značaja za brži razvoj i napredak Srbije“, izjavio je premijer Miloš Vučević.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević razgovarao je  sa zamenikom direktora kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC) Jang Sjaojuenom o projektima koje ova kompanija sprovodi u Srbiji i o budućim planovima za saradnju.

Vučević je ocenio da je CRBC kompanija sa najdužom tradicijom na srpskom tržištu, angažovana na kapitalnim projektima u oblasti saobraćajne infrastrukture i zaštite životne sredine, od izuzetnog značaja za brži razvoj i napredak Srbije, saopšteno je iz kabineta predsednika Vlade.

Zamenik direktora CRBC čestitao je na napretku koji je Srbija postigla, i izrazio zadovoljstvo što ova kompanija ima priliku da učestvuje u najvećem razvoju koji je Srbija postigla u poslednjih sto godina.

Izrazio je očekivanje da će China Road and Bridge Corporation pokazati da je kredibilan i odgovoran partner i u budućim projektima na srpskom tržištu.

Ističući da napreduju radovi na izgradnji četvrtog novosadskog mosta preko Dunava, Sjaojuen je podvukao i značaj srpsko-kineskog industrijskog parka.

Vučević je poručio da će Vlada Srbije i relevantna ministarstva pružiti podršku kako bi se započeti projekti ubrzali i priveli kraju i pozvao i druge kineske privrednike da investiraju na našem tržištu.

Kompanije CRBC ključna je partner Srbije za realizaciju projekta „Čista Srbija“.

foto:Vlada Srbije

Brzina realizacije projekata zavisi i od zakonske regulative

„Ako se zna da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, treba da postoji 359 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda da bi dostigli standarde EU koji trenutno važe u ovoj oblasti, jasno je da se naša država nalazi na početku rešavanja ovog problema“ kaže Aleksandar Đukić, vanredni profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a prenosi eKapija.

U Srbiji trenutno postoji 50-ak postrojenja za tretman otpadnih voda od kojih oko jedne trećine realno nije u funkciji. Ostatak, uz par izuzetaka, samo formalno radi, piše u analizi koju je nedavno objavilo Ministarstvo građevinarstva.

Procenat otpadnih voda koje se u Srbiji prečišćava pre ispuštanja u skladu sa standardima Evropske unije je oko 10%, a održavanje postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji uglavnom je nedovoljno i neadekvatno što tokom vremena dovodi do toga da pojedina postrojenja bivaju zapuštena, ponekad i napuštena.

Srbija, u kojoj je 16% stanovištva priključeno na sistem za preradu voda, značajno zaostaje za EU i državama članicama. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36%), Albanija (26%) ili Hrvatska (96,5%).

Ipak, u Srbiji je trenutno u toku realizacija nekoliko programa iz kojih treba da se finansira projektovanje i izgradnja kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda  medju kojima je investicioni program na osnovu međudržavnog sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, „Čista Srbija“.

Đukić navodi, da s obzirom na obim ulaganja koji se meri milijardama evra i prostornu razuđenost projekata, za njihovu punu realizaciju će biti potrebno dugo vreme. Đukić je poručio i da realizacija ovakvih infrastrukturnih projekata uvek nosi u probleme u realizaciji, ali da je sigurno da deo njih može biti izbegnut unapređenjima institucionalnog i regulatornog okvira, kao i podizanjem kapaciteta učesnika u realizaciji.

„Proteklih nekoliko decenija razvoj kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji nosi sve odlike razvoja vodoprivrede i komunalnih delatnosti u zemlji: preklapanje nadležnosti, ograničeni kapaciteti institucija na svim nivoima, finansijska neodrživost sektora, nedovoljno održavanje objekata i sistema, nedovoljna koordinacija aktivnosti i izveštavanje. Ovakva situacija je rezultovala u tome da nije došlo do formiranja procedura i jasnih uputstava, u formi regulative ili preporuka, za realizaciju ovakvih projekata“, naveo je  Đukić, a prenosi eKapija.

 

Potpredsednik Vlade Siniša Mali razgovarao sa ambasadorom Finske

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se  sa ambasadorom Finske u Srbiji Kimom Lahdevirtom, sa kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje, kao i o sprovođenju zelene agende.

Mali i Lahdevirt su razgovarali o članstvu Srbije u Koaliciji ministara finansija u vezi sa klimatskim promenama, a potpredsednik Vlade je istakao da će naša zemlja pristupiti pomenutoj koaliciji, te da se nada da će i druge zemlje regiona učiniti isto.

Ministar se zahvalio na pozivu za pristupanje i istakao da je reč o izuzetno važnoj temi, kojoj se Vlada posebno posvetila u poslednjih nekoliko godina.

On je dodao da je Srbija 2021. godine izdala prvu zelenu obveznicu, kao prva zemlja u regionu i jedina zemlja van Evropske unije koja je to uspela da uradi. Osim toga, on je istakao da je naša zemlja rešila višedecenijski problem deponije u Vinči, te da se u okviru projekta „Čista Srbija“ grade fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciona mreža širom zemlje.

Preuzeto:tekst I foto:mfin.gov.rs

 

Projekti za razvoj ekonomskih potencijala juga Srbije

Međuresorna radna grupa Vlade Srbije za uređenje i razvoj južne Srbije je u saradnji sa šest lokalnih samopurava iz tog dela zemlje sačinila spisak od 12 prioritetnih projekata u oblastima turizma, zdravstva i kulture koji će biti realizovani tokom godine, saopštila je ta radna grupa.

„Podruičje južne Srbije je predeo izvanredne pejzažne raznolikosti, lepote i atraktivnosti. Bogato je termalnim izvorima sa lekovitom vodom i blatom u Prolom banji, Lukovskoj banji i Sijarinskoj banji. Na magičnoj Radan planini nalazi se Đavolja Varoš, jedan od retkih prirodnih fenomena koji je dobijen erozijom zemljišta. Jedinstveno i značajno kulturnoistorijsko nasleđe ogleda se u arheološkim nalazištima Pločnik kod Prokuplja i Caričin grad kod Lebana, ali i u mnogim sakralnim i memorijalnimi objektima“, ističe se u saopštenju.

Navodi se da je radna grupa, imajući u vidu da područje južne Srbije ima potencijal da postane značajna zdravstvena, kulturna i turistička destinacija, kao i prirodna oaza za turiste svih profila, utvrdila listu prioritetnih projekata, koji će zaokružiti sadržaj i ponudu ovog regiona i biti realizovan tokom ove godine.

U saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije intenzivno se radi na privlačenju investitora koji će zaposliti više stotina žitelja ovog dela Srbije.

Ističe se da je ukupna vrednost tih projekata u prvoj fazi realizacije 13 milijardi dinara.

Prvi od njih je put preko Radan planine koji će povezati Jablanički i Toplički okrug i unutar njih Caričin grad, Sijarinsku banju, Prolom banju, Đavolju Varoš, Kuršumlijsku i Lukovsku banju i arheološko nalazište Pločnik.

Ističe se da će saobraćajnica dvostruko skratiti vreme putovanja na ovoj deonici.

Sledeći prijekat je izgradnja biopostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa botaničkom baštom u Lebanu.

Navodi se da su planirani i radovi na restauraciji i konzervaciji lokaliteta Caričin grad, uz infrastrukturno opremanje i uređenje lokaliteta, kako bi mogao da se kvalifikuje za svrst avanje na UNESKO-vu listu.

Planirano je proširenje, uređenje i opremanje vidikovca na brdu Hisar, uključujući postavljanje klupa, rekvizita i drugog rekreativnog sadržaja za školski program.

Radna grupa je na spisak projekata stavila i formiranje otvorenog amfiteatra u Bojniku ispored sportske hele u tom mestu, kao lokacije za održavnaje kulturnoturističkih manifestacija.

Dogovoreno je da bude uređena letnja pozornica sa 150 mesta na citadeli Hisar u Prokuplj, sa uređenjem peščke staze do tvrđave i postavljanje javne rasvete i različitih turističkih sadržaja.

Navodi se da će iz projekta „Čista Srbija“ u Leskovcu i Prokuplju biti izgrađene deponije.

Prema planu, biće uređen turističko rekreativni park Čukljenik u Lebanu na površini od 44 hektara, sa šest različitih zona koje će imati avanturistički park za decu, gradsko izletište, sportske, pešačke i biciklističke staze.

U Sijerinskoj banji kod Medveđe biće izgrađene vodovodna i kanalizaciona mreža i rekonstruisani, kulturni centar, amfiteatar, parking, saobraćajnice, plato, škola i potpuno uređeno Rimsko kupatilo.

Radna grupa navodi da će Hotel „Gejzer“ kod Medveđe, nakon uspešno realizovane prve faze rekonstrukcije i modernizacije, dobiti moderan spa centar i da će započeti kompletna rekonstrucija rekreacionog i zdravstvenog kompleksa „Gejzer“.

Najavljena je rekonstrukcija dela državnog puta Leskovac-Bojnik dužine oko 1,6 kilometara.

Na spisku prioritetnih projekata su i radovi na planinarskom domu „Dobra voda“ u Bojniku sa pratećom turističkom infrastrukturom i izgradnja drugih smeštajnih kapaciteta sa uređenim prostorom za kampovanje i rekreaciju.

Projekti će biti realizovani na teritorijama gradova Leskovac i Prokuplje i opština Kuršumlija, Lebane, Medveđa i Bojnik.

Radnu grupu čine Minsitarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruktrure, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo privrede, razvojna agencija Srbije, JP Putevi Srbije, Privredna komora Srbije, Kancelarija za upravljanje stranim ulaganjima, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije i Jablanički i Toplički okrug.

Preuzeto: Krstarica /(Tanjug)