Mali: Projekat „Čista Srbija“ kapitalna investicija i u 2024.godini

Siniša Mali, potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija naveo da Srbija nastavlja sa realizacijom projekta „Čista Srbija“ i u 2024. godini.

Ministar finansija je  u novogodišnjem obraćanju medijima naveo da postoji jasan plan finansiranja i vraćanja obaveza koje dospevaju u 2024. godini i naglasio da je javni dug Srbije potpuno pod kontrolom.

„Nećemo objavljivati unapred da li ćemo izaći ili ne na tržište kapitala, ali ako i bude bilo potrebe, izaći ćemo potpuno opušteno, relaksirano i ako dobijemo dobre ponude, mi ćemo taj novac iskoristiti ne za potrošnju, već za ono od čega građani Srbije imaju korist, a to su uglavnom kapitalne investicije – od projekta “Čista Srbija”, ulaganja u kanalizacione mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, do daljeg ulaganja u lokalne puteve, autoputeve, brze saobraćajnice, brze pruge,“ rekao je Mali.

Siniša Mali: Podrška kineskih partnera velikim srpskim projektima

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali i predsednik kineskog osiguravajućeg društva Sinosure Hetai Šeng potpisali su danas Memorandum o razumevanju koji će biti osnova za kasnije definisanje kvote osiguranja za 2023. godinu za projekte kao što su “Beogradski metro”, “Nacionalni stadion”, “Čista Srbija”.

“U poslednjoj deceniji smo u Srbiji pokrenuli velike infrastrukturne projekte, povezali smo zemlju auto-putevima i započeli kapitalne projekte poput izgradnje beogradskog metroa. Zato nam je važan dobar partner u tom poslu, kao što je Sinosure. Ovaj memorandum je bitan za Srbiju i Kinu, naše dve prijateljske zemlje koje mnogo sarađuju naročito u izgradnji infrastrukture. Ostvarujemo i veliku trgovinsku razmenu, a trenutno pregovaramo i o Sporazumu o slobodnoj trgovini koji će dodatno intenzivirati našu ekonomsku saradnju”, rekao je Mali u Palati Srbija nakon potpisivanja Memoranduma.

On je istakao da u ovom trenutku veliki broj kineskih kompanija radi na gradilištima širom zemlje zbog čega je ovaj vid podrške, kako je rekao, još značajniji.

Potpredsednik Vlade se zahvalio na dosadašnjoj saradnji sa ovim osiguravajućem društvom i istakao da su veliki projekti, kakav je upravo izgradnja metroa u Beogradu, od kapitalnog značaja za nastavak razvoja Srbije.

Šeng je istakao da su Kina i Srbija kroz istoriju pokazale da su dobri prijatelji i partneri.

“Sada nas veže i čelično prijateljstvo, a pod vođstvom naša dva predsednika razvilo se strateško partnerstvo na obostranu korist naših država, posebno od kako smo konkretizovali saradnju kroz inicijativu ‘Pojas i put’”, rekao je Šeng.

On je dodao da saradnja Srbije i Kine ima veliki potencijal naročito u oblasti infrastrukture, te da projekti koje podržava ova osiguravajuća kuća zadovoljavaju infrastrukturne potrebe Srbije i od značaja su za unapređenje ekonomske saradnje.

China export & credit insurance corporation (Sinosure) je osiguravajuće društvo koje je 2001. godine osnovala i podržala kineska država radi promovisanja spoljnoekonomskog i trgovinskog razvoja i saradnje Kine. Osiguranjem izvoznih kredita od rizika neplaćanja, Sinosure promoviše kineski izvoz roba, tehnologija i usluga, posebno izvoz visokotehnoloških i kapitalnih proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, kao što su mehanički i električni proizvodi. Glavni proizvodi i usluge uključuju srednjoročno i dugoročno osiguranje izvoznih kredita, osiguranje prekomorskih investicija, osiguranje kratkoročnih izvoznih kredita, osiguranje domaćih trgovinskih kredita, obveznice i garancije i reosiguranje u vezi sa osiguranjem izvoznih kredita, upravljanje potraživanjima i drugo.

U Srbiji su do sada Sinosure polisom osigurani projekat izgradnje toplodalekovoda, projekat izgradnje državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, projekat „Čista Srbija“ za 11 opština, projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda, izgradnja novog čeličnog lučnog mosta na Savi.

tekst i foto: ministarstvo finansija

Potpredsednik Vlade Siniša Mali razgovarao sa ambasadorom Finske

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se  sa ambasadorom Finske u Srbiji Kimom Lahdevirtom, sa kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje, kao i o sprovođenju zelene agende.

Mali i Lahdevirt su razgovarali o članstvu Srbije u Koaliciji ministara finansija u vezi sa klimatskim promenama, a potpredsednik Vlade je istakao da će naša zemlja pristupiti pomenutoj koaliciji, te da se nada da će i druge zemlje regiona učiniti isto.

Ministar se zahvalio na pozivu za pristupanje i istakao da je reč o izuzetno važnoj temi, kojoj se Vlada posebno posvetila u poslednjih nekoliko godina.

On je dodao da je Srbija 2021. godine izdala prvu zelenu obveznicu, kao prva zemlja u regionu i jedina zemlja van Evropske unije koja je to uspela da uradi. Osim toga, on je istakao da je naša zemlja rešila višedecenijski problem deponije u Vinči, te da se u okviru projekta „Čista Srbija“ grade fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciona mreža širom zemlje.

Preuzeto:tekst I foto:mfin.gov.rs

 

Siniša Mali: Izgradnja kanalizacionih mreža kroz Čistu Srbiju

Medju kapitalnim projektima čija će realizacija biti nastavljena ili tek započeta u narednoj godini , a koji su predvidjeni budžetom za 2023. godinu je I projekat “Čista Srbija”. Ministar finansija Siniša Mali u intervju za Republiku govori o budžetu, ali i ostalim projektima:

SINIŠA MALI: Javne finansije stabilne uprkos krizi – predstavljen predlog budžeta za 2023. godinu

Stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu iznosila 8,9 odsto, što je najbolji pokazatelj da se isplatilo otvaranje fabrika, ulaganje u infrastrukturu i borba za investitore, zaključio Mali.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, i istakao da su javne finansije stabilne, uprkos krizi i pomoći privredi i građanima, te da je svaki makroekonomski indikator pozitivan i stabilan.

Kako je rekao, to potvrđuju i međunarodne finansijske institucije, koje kažu da se naša privreda pokazala „žilavom i otpornom“.

– U uslovima kada druge zemlje ulaze u recesiju, nama su stope rasta BDP-a i dalje pozitivne, a ove godine BDP u apsolutnom iznosu će preći 60 milijardi evra, dok je pre 10 godina bio oko 33 milijarde evra. Postigli smo ovaj rezultat uprkos poplavama, konsolidaciji javnih finansija, pandemiji korona virusa i sukobu u Ukrajini – rekao je potpredsednik Vlade.

On je dodao da je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu iznosila 8,9 odsto, te da je to najbolji pokazatelj da se isplatilo otvaranje fabrika, ulaganje u infrastrukturu i borba za investitore.

– Kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija, očekujemo da na kraju godine one pređu 4 milijarde evra, a investicije i dalje dolaze. Srbija je danas atraktivna investiciona destinacija. Što se tiče budžeta, mi danas na računu imamo 285 milijarde dinara, a podsetiću vas da smo pre 10 godina bili na ivici bankrota. Naš javni dug je danas oko 54% BDP-a, dok je prosek EU oko 94% BDP-a. Time smo održali obećanje da nećemo preći 60%, iako su mnogi u EU to i zaboravili, ali nama je to važno – istakao je Mali.

On je dalje istakao, kada je reč o budžetu za 2023. godinu, da je dostavljen narodnim poslanicima pre dve nedelje, kao i da je bilo dovoljno vremena da se njemu adekvatno posvete.

– U budžetu za 2023. godinu imamo za 7,8% veće prihode u odnosu na rebalans budžeta, rashodi su nam takođe veći, zatim deficit nam je 3,3%, i dogovoren je sa MMF-om, a niži je od onog koji će biti ove godine. Realan deficit je 1,9%, a ostatak je rezerva za energente od 1,4%. To nam je važno i učinićemo sve da imamo dovoljno gasa, struje, i svih energenata neophodnih za normalno funkcionisanje stanovništava i privrede – rekao je potpredsednik Vlade.

Siniša Mali je naglasio da se predlog budžeta za 2023. godinu zasniva na tri stuba – očuvanju životnog standarda građana Srbije, značajnim izdvajanjima za kapitalne investicije i energetici.

Kada je reč o očuvanju životnog standarda građana, ministar finansija je podsetio da su od 1. novembra ove godine penzije povećane za devet odsto, i da su 2. decembra već isplaćene prve uvećane penzije za kategoriju „samostalne delatnosti“, dok će 6. decembra biti isplaćene uvećane vojne i poljoprivredne penzije, a 10. decembra sve ostale penzije.

 Od 1. januara 2023. godine imamo novo povećanje penzija od 12,1 odsto, što je, zajedno sa devet odsto, kumulativno najveće povećanje penzija, koje u procentima iznosi 20,8 odsto. Dakle, čuvamo životni standard naših najstarijih sugrađana, koji su u februaru ove godine dobili po 20.000 dinara što je najveće jednokratno davanje koje smo imali – naveo je Siniša Mali.

On je najavio i povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto, kao i povećanje plata od 25 odsto za vojsku, jer država želi da da podršku našim vojnicima u aktuelnoj situaciji koja nije nimalo jednostavna, ni naivna, kada je bezbednost naše zemlje u pitanju.

– Takođe, minimalna zarada će od 1. januara biti veća za 14,3 odsto. Pre samo deset godina minimalna zarada je iznosila oko 15.700 dinara, a sada je više nego duplo veća – rekao je ministar finansija.

Prema njegovim rečima, budžetom je predviđeno i dalje rasterećenje zarada, pa je tako od 1. januara 2023. godine planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5 odsto, sa 19.300 na 21.712 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za jedan procentni poen.

– Pre par godina je ukupno opterećenje zarada bilo 64 odsto, a sada će biti 60 odsto. Dakle, opet je država preuzela na sebe teret povećanja minimalne zarade. To smo uradili kako bismo obezbedili mogućnosti za novo zapošljavanje, ili bar, kako ne bi došlo do smanjenja trenutne zaposlenosti – naveo je Mali.

Kada je reč o drugom stubu budžeta, kapitalnim investicijama, Siniša Mali je rekao da je predlogom budžeta za kapitalne inveticije opredeljeno 6,8 odsto BDP, dok je 2010, 2011. godine iznosilo oko 3,1, 3,2 odsto BDP.

– Sada imamo visoke stope ulaganja u kapitalne projekte. Nismo odustali ni od jedne kapitalne investicije. U Srbiji se i dalje radi i gradi svuda, i kada su autoputevi u pitanju, i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, i izgradnja kanalizacione mreže kroz projekat Čista Srbija, i bolnice, domovi zdravlja, škole, preko Ministarstva za javna ulaganja – naveo je ministar, ističući da ulaganje u kapitalne projekte doprinosi daljem rastu BDP i kvalitetu infrastrukture kako bi bili još atraktivniji za invetitore.

Ministar je upitao i ko bi, pre par godina, mogao da zamisli da će se u Srbiji ići vozovima koji dostižu brzine od 200 kilometara na čas, a sada je to realnost.

Kada je reč o trećem strubu na kojem se budžet zasniva – energetici, Siniša Mali je rekao da u budžetu postoji rezerva za nabavku gasa i struje, uz ono što smo preuzeli na sebe u sporazumu sa MMF-om, a to je aktivno restrukturiranje preduzeća u sektoru energetike, kako bi u potpunosti stabilizovali energetski sektor u najkraćem periodu i kako bi od tog sektora napravili generator rasta.

Ministar je istao i da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno, da trenutno trošimo gas iz skladišta u Mađarskoj, te da imamo dovoljno gasa za naše potrebe.

Kada je reč o struji, ministar je rekao da je u septembru 2021. godine cena po megavat satu bila 55 do 60 evra, a danas je 300 do 400 evra, a išla je čak i do 500 evra. Prema njegovim rečima, deset puta se promenila cena struje, ali u Srbiji i dalje imamo najjftiniju struju u Evropi, što pokazuje jačinu države i opredeljenost ka očuvanju životnog standarda građana Srbije.

On je istakao i da se u Zakonu o budžetskom sistemu nalaze i nova fiskalna pravila, koja su dogovorena sa MMF-om, i koja se odnose na plate, penzije, deficit, iznos javnog duga, te da je Vlada posvećena da održi makroekonomsku stabilnost.

– Ne igramo se sa našim javnim finansijama. Posvećeni smo tome da generacijama koje dolaze ostavimo stabilne javne finansije – rekao je ministar Mali.

On je zaključio da se danas Evropa i ceo svet nalaze u izuzetno teškoj situaciji, i da je u tim uslovima budžet uravnotežen, da sadrži rezerve i da je bilo izuzetno teško u uslovima neizvesnisti napraviti budžet, ali da se u tome uspelo.

foto: Zoran Žestić