„Zagadjenje vodoizvorišta ugrožava pijaću vodu“ izjavili su za EURACTIV Žaklina Živković i Strahinja Macić, aktivisti inicijative“Pravo na vodu“. Prema podacima koje su izneli može se zaključiti da je projekat „Čista Srbija“ od krucijalnog značaja za Republiku Srbiju.
U Srbiji je samo 55% stanovništva priključeno na kanalizacione sisteme. Postrojenja za preradu otpadnih voda (tamo gde postoje) uglavnom su izgrađena pre više od 30 godina i najčešće primenjuju zastarele tehnologije. Prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture, Srbija spada u grupu srednje razvijenih zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju. Takođe, ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji (uz dva u rekonstrukciji i pet u probnom radu), prenosi Mondo.
„Ključni problemi vodosnabdevanja u Srbiji su ugrožavanje vodoizvorišta zagađenjem, obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće, veliki gubici na vodovodnoj mreži i nadolazeća privatizacija komunalnih preduzeća. Srbija nema dovoljno vode, pa milion građana ima stalno ili povremeno onemogućen pristup zdravoj pijaćoj vodi. U Vojvodini je situacija možda i najgora, jer se odavno otišlo u nadeksploataciju rezervi podzemnih voda, pa sa povećanjem dubine i njihov kvalitet znatno opada; ne ostavlja se mogućnost da se one obnove. Rezerve podzemnih voda u dolinama velikih reka značajno ugrožava velika i gotovo nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka“, objašnjava Macić.
Govoreći o postojećim akumulacijama Žaklina Živković navodi da su ugrožene različitim činiocima.
„Postojeće akumulacije su ugrožene zbog klimatskih promena (velikih suša i poplava), ali i usled zagađenja, divlje gradnje, nepreduzimanja antierozionih mera u dovoljnom obimu, otpadnih voda iz poljoprivrede, upuštanja otpadnih voda u pritoke bez tretmana, neadekvatno upravljanje komunalnim otpadom… Ali najveći problem svakako predstavlja uzurpacija obala ovih akumulacija i ono što ta uzurpacija sa sobom nosi“, kaže Živković.
Za EURACTIV Micić kaže da nema vodovoda u Srbiji koji se ne suočava sa enormnim gubicima na mreži – u Beogradu oko 30%, Kragujevcu 42%, Užicu 54%, a ima i gorih primera.“ Zabrinjava neodgovarajući odnos prema vodoizvorištima podzemnih voda koje su sada u dobrom stanju, poput Makiša u Beogradu. Posebno je loša situacija u centralnoj Srbiji sa seoskim vodovodima u pogledu upravljanja, kvaliteta i dostupnosti vode i stanja infrastrukture. Elaborati o zonoma sanitarne zaštite se nedosledno ili uopšte ne sprovode. A lokalne samouprave nemaju dovoljno ekonomske snage da saniraju mrežu i svedu gubitke na tehnički i ekonomski prihvatljiv nivo. Da bi se ovi problemi prevazišli potrebna je odlučna, koordinisana i posvećena akcija svih nivoa vlasti“, objašnja Micić.
Navedeni podaci ukazuju da je realizacija projekta Čista Srbija od ključne važnosti za očuvanje vodoizvorišta. Podsećamo, da je broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Predvidjena je izgradnja preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).
foto: pixabay
