Youtube Instagram Facebook
Youtube
Instagram
Facebook

Oznaka: kanalizaciona mreža

„Čista Srbija“ ključna za očuvanje vodoizvorišta

Posted on by administrator

„Zagadjenje vodoizvorišta ugrožava pijaću vodu“ izjavili su za EURACTIV Žaklina Živković i Strahinja Macić, aktivisti inicijative“Pravo na vodu“. Prema podacima koje su izneli može se zaključiti da je projekat „Čista Srbija“ od krucijalnog značaja za Republiku Srbiju.

U Srbiji je samo 55% stanovništva priključeno na kanalizacione sisteme. Postrojenja za preradu otpadnih voda (tamo gde postoje) uglavnom su izgrađena pre više od 30 godina i najčešće primenjuju zastarele tehnologije. Prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture, Srbija spada u grupu srednje razvijenih zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju. Takođe, ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji (uz dva u rekonstrukciji i pet u probnom radu), prenosi Mondo.

„Ključni problemi vodosnabdevanja u Srbiji su ugrožavanje vodoizvorišta zagađenjem, obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće, veliki gubici na vodovodnoj mreži i nadolazeća privatizacija komunalnih preduzeća. Srbija nema dovoljno vode, pa milion građana ima stalno ili povremeno onemogućen pristup zdravoj pijaćoj vodi. U Vojvodini je situacija možda i najgora, jer se odavno otišlo u nadeksploataciju rezervi podzemnih voda, pa sa povećanjem dubine i njihov kvalitet znatno opada; ne ostavlja se mogućnost da se one obnove. Rezerve podzemnih voda u dolinama velikih reka značajno ugrožava velika i gotovo nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka“, objašnjava Macić.

Govoreći o postojećim akumulacijama Žaklina Živković navodi da su ugrožene različitim činiocima.

„Postojeće akumulacije su ugrožene zbog klimatskih promena (velikih suša i poplava), ali i usled zagađenja, divlje gradnje, nepreduzimanja antierozionih mera u dovoljnom obimu, otpadnih voda iz poljoprivrede, upuštanja otpadnih voda u pritoke bez tretmana, neadekvatno upravljanje komunalnim otpadom… Ali najveći problem svakako predstavlja uzurpacija obala ovih akumulacija i ono što ta uzurpacija sa sobom nosi“, kaže Živković.

Za EURACTIV Micić kaže da nema vodovoda u Srbiji koji se ne suočava sa enormnim gubicima na mreži – u Beogradu oko 30%, Kragujevcu 42%, Užicu 54%, a ima i gorih primera.“ Zabrinjava neodgovarajući odnos prema vodoizvorištima podzemnih voda koje su sada u dobrom stanju, poput Makiša u Beogradu. Posebno je loša situacija u centralnoj Srbiji sa seoskim vodovodima u pogledu upravljanja, kvaliteta i dostupnosti vode i stanja infrastrukture. Elaborati o zonoma sanitarne zaštite se nedosledno ili uopšte ne sprovode. A lokalne samouprave nemaju dovoljno ekonomske snage da saniraju mrežu i svedu gubitke na tehnički i ekonomski prihvatljiv nivo. Da bi se ovi problemi prevazišli potrebna je odlučna, koordinisana i posvećena akcija svih nivoa vlasti“, objašnja Micić.

Navedeni podaci ukazuju da je realizacija projekta Čista Srbija od ključne važnosti za očuvanje vodoizvorišta. Podsećamo, da je broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom  oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Predvidjena je izgradnja  preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

foto: pixabay

 

 

Vesić: Put i kanalizacija za građane Kljajićeva

Posted on by administrator

“Vlada Srbije vodi računa o svakom delu naše zemlje”, rekao je ministar građevine saobraćaja I infrastrukture Goran Vesić obilazeći radove u Kljajićevu, a kao dokaz naveo izgradnju kanalizacione mreže u okviru projekta “Čista Srbija” i rekonstrukciju puta Kljajićevo-Bački Sokolac.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić obišao je radove na rekonstrukciji lokalnog puta Kljajićevo-Bački Sokolac, kod Sombora, i poručio žiteljima Kljajićeva da će njihovo mesto, uz obnovu lokalnog puta i izgradnju brze saobraćajnice, kao i kanalizacije, posle decenija čekanja doživeti veliki napredak.

Vesić je istakao i da u Kljajićevu ove godine počinju radovi na izgradnji kanalizacije, u okviru projekta “Čista Srbija”, kao deo kanalizacione mreže koja se uvodi u opštini Sombor. Tako će Kljajićevo, sa više od 4.000 žitelja, konačno dobiti kanalizaciju, koju su dugo priželjkivali, a nisu verovali da će to ikada biti završeno, napomenuo je ministar.

“Razvijamo svaki deo Srbije. Gradimo puteve, i to ne samo auto-puteve i brze saobraćajnice, već sve više pažnje usmeravamo na magistralne i regionalne, lokalne puteve”, rekao je Vesić i podsetio da je i predsednik Vučić govorio o potrebi da se svi lokalni putevi obnove.

“Ovo je dokaz šta znači kada se vodi računa o svkom delu Srbije i, ovde, u razgovoru sa ljudima, vidi se koliko sve to znači za sve njih”, rekao je Vesić.

Foto:mgsi.gov.rs

Kanalizaciona mreža u Opštini Svilajnac za 70% stanovništva

Posted on by administrator

U Opštini Svilajnac u oviru projekta “Čista Srbija” kroz dve faze radova predvidjena je izgradnja više od 100 km kanalizacione mreže.

Ministar građevine saobraćaja I infrastrukture Goran Vesić potpisao je Ugovor sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation(CRBC) I predsednikom Opštine Svilajnac Predragom Milanovićem ugovor o prvoj fazi izgradnje komunalne infrastrukture u ovoj Opštini.

Potpisujući ugovor predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović  je naglasio da će  u okviru prve faze radova biti izgrađena  kanalizaciona mreža u Kušiljevu, Sedlaru, Subotici i Troponju. Milanović kaže da Svilajnac očekuju dve faze radova.

„U ovoj prvoj fazi izgradiće se skoro 72 km kanalizacione mreže u ova četiri sela, a vrednost radova je oko 30 miliona evra. Do kraja godine potpisaće se Aneks i za drugu fazu čija je vrednost oko 40 miliona evra, što je ministar Vesić najavio, čime ovo postaje najveći infrastrukturni projekat u istoriji Opštine Svilajnac“ , rekao je  Milanović.

U okviru projekta “Čista Srbija” predvidjena je I izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. “Svilajnac je jedna od opština koja će dobiti najviše kilometara novoizgrađene kanalizacione mreže kada se završe obe faze”, rekao je na potpisivanju ugovora ministar Goran Vesić.

Kako je istakao predsednik Opštine MIlanović realizacijom projekta “Čista Srbija preko 70% stanovništva ove Opštine dobiće kanalizacionu mrežu.

Obustava saobraćaja u Sodercu zbog izgradnje kanalizacione mreže

Posted on by administrator

JP „Urbanizam i izgradnja Grada Vranja“ izdalo je saopštenje za javnost u kom navodi da aće u narednih 60 dana zbog izgradnja primarnog kolektora 8 u Sodercu doći do obustave saobraćaja.

Izvođaču radova, kompaniji „Milenijum tim“, izdata je saglasnost za privremenu obustavu saobraćaja, za vreme izgradnje fekalne kanalizacije u dužini od 3.905 metara.

„Ovaj infrastrukturni objekat sastojaće se iz pet sekundarnih i jednog glavnog kolektora. Na trasi će biti izgrađeno 127 revizionih šahtova i 25 slivnika, sa prosečnom dubinom ukopavanja cevi od 2,4 metra“, navodi se u saopštenju JP „Urbanizam i izgradnja Grada Vranja“.

Završni radovi u Baba Zlatinoj ulici u Vranju

Posted on by administrator

Nakon završetka radova na rekonstrukciji Baba Zlatine ulice u Vranju, trenutno je u toku postavljanje kaldrme čime će ulica biti vraćena u prvobitno stanje. U ovoj ulici u okviru projekta “Čista Srbija”, uradjena je I kanalizaciona mreža.

Vranjancima dobro poznata Baba Zlatina ulica inače je zaštićeno kuturno istorijsko dobro, a široj srpskoj javnosti poznata je kao ulica u kojoj je rodjen pisac Bora Stanković. U prošloj godini započeti su radovi na rekonstrukciji pomenute ulice koji su se odvijali u nekoliko faza.

Prvu fazu radova  u ovoj ulici,  započela je “Čista Srbija” . Radovi su podrazumevali  rekonstrukciju fekalne kanalizacione mreže . Ulica je duga 297 metara , a široka od tri do četiri metra. Radovi su finansirani sredstvima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Druga faza podrazumevala je izgradnju atmosferske mreže, rekonstrukciju vodovodne mreže i saobraćajnice, odnosno postavljanje nove kaldrme. Ova faza realizovana je sredstvima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Grada Vranja.

Foto: Telegraf/S.Tasić

Posle Kusovca novo gradilište u Opštini Knić(VIDEO)

Posted on by administrator

Nakon završene izgradnje ispusta u Kusovcu  u dužini od 1.045m u Opštini Knić, započeti su radovi na izgradnji kanalizacione mreže Kusovac –Toponica.

U Opštini Knić započeta je izgradnja još jedne kanalizacione trase na relaciji Kusovac –Toponica čija je predvidjena dužina 5,6 kilometara . Na pomenutoj deonici projektom „Čista Srbija“ predvidjena je ugradnja cevi fi200 u dužini od 2.572m, fi250 u dužini od 1.418m, fi 300 u dužini od 1.633m. Na celoj deonici biće postavljeno i 185 šahti , a predvidjena je i izgradnja potisnog cevovoda fi110 u dužini od 630m.

U pomenutoj Opštini u toku je izgradnja kanalizacione mreže Celina 3 u dužini od 5.808 metara pri čemu se postavljaju cevi fi 200 u dužini od 205m i fi250 u dužini od 3.663m. Projektom je predvidjeno postavljanje 117 šahti.

Vrednost radova na izgradnji kanalizacione infrastrukture u Opštini Knić je 16, 3 miliona evra. Ukupna dužina kanalizacione mreže koja će biti izgrađena je 34.360,80 metara, a predvidjena je i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Kanalizaciona mreža za više od 3000 domaćinstava u Kisaču i Čeneju

Posted on by administrator

Radovi na lokacijama Kisač i Čenej u Novom Sadu napreduju predvidjenom dinamikom. Gradilište u Čeneju praktično je i završeno.

Realizacija projekta u naselju Čenej omogućiće priključak na kanalizacionu mrežu za 715 domaćinstava . Na ovom gradilištu   već je  izvedeno 14.487,54 metara i  gotovo je u potpunosti urađena gravitaciona kanalizaciona mreža.  Kako se navodi u regionalnom centru „Čiste Srbije“ u Novom  Sadu, preostalo je da investitor odgovori na upit koji mu je poslat početkom godine oko izvođenja sekundarne mreže.

U Čeneju se trenutno izvode radovi  na crpnim stanicama, koji su otpočeli nakon izmeštanja elektro instalacija koji su onemogućavali bezbedan proces izvođenja radova.

Od ugovorenih 66.800,00m kanalizacione mreže u opštini Novi sad, u Kisaču je izvedeno 12.077,98. Nakon dobijanja odobrenja za asfaltiranje od strane putarskog nadzora, gotovo sve deonice na kojima su izdvojeni radovi  su vraćene u prvobitno stanje, po ugovorom propisanim uslovima. Pripremni radovi na crpnim stanicama su završeni, i nakon dobijanja odobrenja od Nadzornog organa, počeće se i sa njihovim izvođenjem.

Projekat „Čista Srbija“ predvidja izgradnju  2 crpne stanice, a na kanalizacioni sitem biće priključeno čak  2371 individualno domaćinstavo.

Radovi koji se izvode u Kisaču I Čeneju u vrednosti su od 2 milijarde dinara.

Kurir: 3 miliona gradjana Srbije dobija kanalizaciju

Posted on by administrator

U izgradnju 7.000 kilometara kanalizacione mreže u narednih pet godina biće uloženo više od četiri milijarde evra, a do kraja ove godine biće završena još četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Do kraja godine biće završena izgradnja četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) na teritorijama opština Knić, Mionica i Lajkovac, dok će u narednih pet godina u našoj zemlji biti izgrađeno 7.000 kilometara kanalizacione mreže, u šta će biti uloženo više od četiri milijarde evra, potvrđeno je Kuriru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Nezapamćena suša koja je pogodila srpske reke, a zatim obilne padavine koje zapušuju kanalizacione otvore poslednjih dana otvaraju i pitanje kvaliteta vodotokova kao i kapaciteta kanalizacione mreže u Srbiji, posebno imajući u vidu da na kanalizacioni sistem još nije priključeno čak tri miliona građana, što je skoro pola stanovništva Srbije.

Takođe, činjenica je da veliki broj gradova u našoj zemlji nema sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, pa se u reke i jezera direktno izlivaju kompletna kanalizacija i industrijske otpadne vode, dok komunalne vode iz domaćinstva do reka dolaze putem kanalizacije. Takođe, i poljoprivreda doprinosi zagađenju zemlje i vode kroz upotrebu veštačkog đubriva i ostalih hemijskih supstanci koje se koriste.

Upravo zbog toga pitali smo nadležne sa li će i kada Srbija konačno stati na put izlivanju fekalija direktno u reke i time rešiti jedan od većih ekoloških problema.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovaraju da je samo u toku ove godine planirano da po dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda budu izgrađena na teritorijama Opština Knić, Mionica i Lajkovac.

– Cilj je da preko 80 odsto Srbije ima modernu kanalizacionu mrežu i da se izgradi preko 250 prečišćivača. Reč je o najvažnijem ekološkom projektu od koga bukvalno zavisi budućnost naše zemlje, obezbeđivanja redovnog vodosnabdevanja i pristupa najvažnijem resursu budućnosti – čistoj vodi. Izgradnjom nove komunalne infrastrukture iz temelja se menja ekološka slika Srbije.

Teški otrovi

U vodu se izlivaju tone cinka, olova, arsena…

Kroz otpadne vode u Srbiji se u reke godišnje izlije 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova, 11 tona nikla, podaci su iz Agencije za zaštitu životne sredine, iz koje poručuju da količina ovih otpada ima tendenciju povećanja.

Cilj je da u sledećih pet godina u Srbiji izgradimo 7.000 kilometara kanalizacione mreže i ovo je apsolutno projekat koji pokazuje istinsku brigu za dobrobit građana i budućnost naše dece – navode iz ministarstva.

Preciziraju da se novih 300 kilometara kanalizacione mreže od planiranih 600 koji se grade na prvih 16 lokacija u okviru projekta „Čista Srbija“ nalazi u: Mionici, Banji Vrujci, Lajkovcu, Obrenovcu, Lazarevcu, Velikom Crljenu, Krupnju, Kragujevcu, Kniću, Novom Sadu, Novom Bečeju, Varvarinu, Svrljigu, Vranju, Kladovu, Kučevu.

BROJKE

250 prečišćivača vode dobiće Srbija

7.000 kilometara nove kanalizacione mreže dobiće građani Srbije

– Samo u okviru projekta „Čista Srbija“ planirano je da se ulože ogromne četiri milijarde evra i na taj način izgradi najsavremenija infrastruktura u domenu otpadnih voda i samim tim da stanemo uz rame s najrazvijenijim evropskim zemljama. Na ovaj način će biti rešen problem s kojim se suočava oko tri miliona stanovnika u Srbiji, čija domaćinstva nisu priključena na kanalizacioni sistem i koji danas u 21. veku i dalje koriste septičke jame – poručuju nadležni.

Podsećaju da se projekat „Čista Srbija“ sprovodi na 89 lokacija i da podrazumeva izgradnju 5.000 kilometara kanalizacione mreže i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda.

Dobar primer

PPOV u Kruševcu i Vranju

Ministar infrastrukture Tomislav Momirović podseća za Kurir da je pre nekoliko meseci pušteno u rad jedno od najmodernijih postrojenja te vrste u Evropi – postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu i Vranju.

– Tu smo obezbedili da se otpad ne izliva u reke i da sačuvamo biljni i životinjski svet i bukvalno budućnost tih regiona. Nećemo sad da gledamo ko je kriv što to ranije nije urađeno, već moramo da insistiramo da se ovi projekti koje je pokrenuo lično predsednik Vučić završe, jer će oni promeniti ekološku sliku širom naše lepe Srbije, i u slivu reke Kolubare i na teritoriji Zapadne Morave, i pored Tise i kraj Dunava. Kao što smo uspeli da revitalizujemo i sačuvamo reku Pek, tako ćemo da uradimo i sa ostalim našim rekama. To je zadatak naše generacije i neizmerno sam ponosan što sam deo njegove realizacije.

– Kroz ostale projekte u Ministarstvu građevinarstva takođe gradimo PPOV. Kroz program nemačke KFW banke gradimo devet PPOV i 163 kilometara kanalizacione mreže, kroz program sa vladom Mađarske gradimo 10 PPOV i 351 kilometar kanalizacione mreže, a i Ministarstvo za zaštitu životne sredine kroz svoje programe gradi još 27 PPOV, kroz saradnju sa IPA fondovima se gradi još nekoliko PPOV, a takođe nekoliko se gradi i kroz privatno-javno partnerstvo – navode iz Ministarstva infrastrukture.

Izvor/tekst I foto: Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

 

Živković:Lajkovac i okolna sela biće pokriveni kanalizacionom mrežom

Posted on by administrator

Predsednik opštine Lajkovac, Andrija Živković istakao da je projekat „Čista Srbija“ u ovoj opštini jedan od najvažnijih projekata u poslednjih nekoliko decenija. Radovi u ovoj opštini već su u drugoj fazi , a u toku je izgradnja kanalizacione mreže u Jabučju.

„Prošle godine smo započeli prvu fazu projekta, završili Rubribrezu, gde je izgrađeno 4km kanalizacione mreže, a pre nekoliko dana radovi na druga faza projekta Čiste Srbije, kanalizacione mreže koja obuhvata naše najveće naseljeno mesto posle Lajkovca, MZ Jabučje , gde će biti izgrađeno oko 26 km primarne kanalizacione mreže, s tim što se u centru sela gradi sekundarna mreža za vitalne objekte koji se nalaze u centru Jabučja, kao i pojedini zaseoci poput Negića, kružni tok za Tomiće“, rekao je Živković .

On je naveo da će na  samoj deonici biti izgradeno pet crpnih stanica za potrebe kanalizacione mreže. Plan je da cela kanalizaciona mreža bude priključena na crpnu stanicu Borverk, koju je Lajkovac samostalno izgradio pre nekoliko godina. „Odatle će kasnije ići ka pogonu za prečišćavanje otpadnih voda koja se nalazi na granici Lajkovca i Čelija, koje  je ušlo u ovaj projekat i biće potpuno rekonstruisano i stavljeno u funkciju uskoro. Naredna faza, ciji početak očekujemo, jeste izgradnja primarne kanalizacione mreže i izgradnja potpuno novog postrojenja u Bogovađi. Ovaj projekat je važan za celo Jabučje zbog podizanja ekonomske svesti građana i ovim projektom svi mestani će dobiti mogućnost priključka na kanalizacionu mrežu, jer je XXI vek i to je neophodno za život“, rekao je Živković.

Realizacijom projekta „Čista Srbija“ više od 3.000 stanovnika naselja Jabučje i oko 2.000 domaćinstava dobiće kanalizacionu mrežu. Živković je izrazio očekivanje da će ovi radovi trajati tokom cele godine i da će biti završeni početkom naredne 2023. godine.

„ Svi zaseoci Jabučje od Viša, Starog sela, Donjeg kraja, Gornjeg kraja, Gaja, Serinke biće pokriveni primarnom kanalizacionom mrežom. Veliko hvala Vladi Republike Srbije, Ministarstvu građevinarstva i njihovom ministru Tomi Momiroviću koji su prepoznali značaj ovog projekta i što je Lajkovac među prvim gradovima i opštinama ušao u ovaj projekat i nadam se da ćemo u budućnosti imatijoš dobrih vesti o našim opštinama. Izgradnjom ove mreže biće obnovljeni putevi na teritoriji na kojoj mreža radi, biće vraćeni u prvobitno stanje. To znači da će pored kanalizacione mreže biti unapređena i putna infrastruktura i očekujem da će se radovi odvijati dinamikom koja je predvidjena“, rekao je predsednik Opštine naglašavajući da će realizacijom projekta „Čista Srbija“Lajkovac i sela u okolini biti 100% pokriveni kanalizacionom mrežom.

Evropske tehnologije okosnica projekta „Čista Srbija“

Posted on by administrator

Srbija na žalost nije zemlja koja se može pohvaliti ispoštovanim ekološkim standardima Evrope i razvijenih zemalja sveta. Projekat „Čista Srbija“ je jedan od načina da evropski standardi budu dostignuti i naša prirodna bogatstva sačuvana za sve buduće generacije.

Projekat ČISTA SRBIJA obuhvata dva projekta: Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i projekat izgradnje infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji. U okviru ovih projakata predviđena  je izgradnja  kanalizacione mreže ukupne dužine 5.206.679,31m i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda koji obuhvataju oko 3.000.000 stanovnika, na 89 lokacija.

Takođe, projekat će obuhvatiti sanaciju, rekonstrukciju, rekultivaciju i izgradnju centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu sa dva termovalorizatora ( postrojenja koja će od otpada proizvoditi elektičnu i toplotnu energiju).

Radovi su već započeti i odvijaju se na 16 lokacija u 14 JLS (Novi Sad, Kragujevac, Knić, Novi Bečej, Kučevo, Obrenovac, Lazarevac, Mionica, Svrljig, Kladovo, Lajkovac, Vranje, Krupanj, Varvarin)  na kojima se gradi kanalizaciona mreža ukupne dužine 680,344.36m i 26 postrojenja za preradu otpadnih voda, koji obuhvataju 195.100 stanovnika.

Na pomenutih 16 lokacija do sada je već izgrađeno skoro 60.0000 m kanalizacione mreže. Postrojenja za preradu otpadnih voda za sve lokacije su u fazi projektovanja.

U tekućoj 2022. godini planirano je otvaranje još 21 lokacije za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda širom RS.

Ceo projekat je i inicijalno osmišljen kao POJEKAT ZAŠTITE SRPSKIH REKA , pre svega sve tri Morave, Drine i Kolubare.

Realizacija samog projekta za državu Srbiju od izuzetnog je značaja,  jer se naša zemlja upravo sada nalazi u  najvećoj i finansijski najzahtevnijoj fazi u oblasti zaštite kvaliteta voda, a ona se ogleda u izgradnji skoro 6.000 kilometara nove kanalizacione mreže i izgradnji preko 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih  ministarstvo gradjevine gradi skoro 200 postrojenja (pored „Čiste Srbije“, u ovoj oblasti se realizuju još dva projekta- projekat sa KFV bankom i sa Mađarskom državom).

Na ovaj način biće rešen problem 3.000.000 stanovnika u preko 90 gradova i opština u Srbiji.

Zvanični podaci ukazuju da se u Republici Srbiji prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda pre ispuštanja. To je posledica malog broja postrojenja koja su u funkciji i obezbeđuju odgovarajući stepen prečišćavanja, a time i zadovoljavajući kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u okruženje.

Najveći zagađivači voda jesu komunalne i industrijske otpadne vode koje se ispuštaju direktno u vodotokove, bez prethodnog tretmana.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema podacima  iz 2020. godine je iznosio 14,1% u 2018. godini, od čega je 13,1 % povezano najmanje na sekundarni tretman.

Dodatni problem je nedovoljno razvijena kanalizaciona mreža, što ima za posledicu nizak nivo sakupljanja komunalnih otpadnih voda.

Nesporna je činjenica, da je svega oko 1 572 314 domaćinstava  priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, dok ostatak domaćinstava koristi septičke jame.

Kao posledica niskog stepena sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, u vodotocima Srbije prisutan je nedopustivo visok sadržaj potencijalno toksičnih elemenata i prema nivou maksimalne dozvoljene koncentracije i učestalosti njenog pojavljivanja.

Poseban problem predstavljaju otpadne vode iz privrede, koje se veoma često upuštaju u sisteme za odvođenje otpadnih voda iz naselja bez ikakvog tretmana i kontrole kvaliteta, što dodatno opterećuje postojeće sisteme.

Prečišćavanje komunalnih otpadnih voda prepoznato je kao jedan od prioriteta u Republici Srbiji, nalazi se u svim strateškim dokumentima i nezaobilazan je deo   zvanične politike koja analizira oblast voda. U procesu definisanja pregovaračke pozicije za poglavlje 27. identifikovano je kao finansijski najzahtevnija oblast koja nosi dve trećine svih ulaganja u vodni sektor.

Navedene činjenice su opšte poznate i upravo su one motiv ministarstva gradjevine i samog projekta,  da Srbija sačuva svoja prirodna bogatstva , poboljša standard života gradjana i doprinese opštim naporima i težnjama da postanemo deo porodice evropskih naroda.

Izgradnja kanalizacione mreže u grdovima i opštinama Srbije biće zaokružena izgradnjom Postrojenja za preradu otpadnih voda (PPV).  Kada je reč o izgradnji pomenutih postrojenja, važno je istaći da projekat predvidja primenu najboljih i dokazanih  tehnologija za naše uslove, tehnologiju najeminentnijih svetskih proizvođača. Važno je istaći da sve tehnologije koje su već u postupku projektovanja su  primenjene u evropskim gradovima.

Projekat „Čista Srbija“ predvidja primene SBR, MBR i MMBR tehnologije. Podsećamo, da tehnologija koja će biti primenjena u projektu već je implementirana od strane evropskih kompanija u Raškoj, Kruševcu, Čajetini .

Samom početku realizacije projekta „Čista Srbija“ prethodio je niz  stručnih analiza svih dostupnih i široko primenjivanih tehnologija . Tri su ključna parametra na osnovu kojih su uradjene analize i to:veličina postrojenja koje zavisi od veličine grada, recipijent i kvalitet ulazne neprečišćene vode.

Pomenute analize uradili su najeminentniji srpski profesori čiji se angažman  nije završio analizom već su upravo oni lica koja sa stanovišta struke, učestvuju i prate realizaciju projekta.

NAŠA ZEMLjA MORA BITI ČISTA – NAŠE REKE MORAJU BITI BISTRE – VODA KOJU PIJEMO ZDRAVA I ISPRAVNA – ZDRAVLjE NAŠIH GRAĐANA JE PRIORITET I OSNOVNI CILj OVIH PROJEKATA 

 

Čista Srbija

Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture