maj 2025 Archives

Čista Srbija:Radovi u selu Varvarin u završnoj fazi

Posted on 21. maj 2025.21. maj 2025. by administrator

U selu Varvarin trenutno su u toku važni infrastrukturni radovi koji za cilj imaju poboljšanje uslova života i unapređenje komunalne infrastrukture. Asfaltirano je ukupno 880 metara puta – 510 metara ulice Nikole Tesle i 370 metara ulice Aleksandra Rankovića, prenosi kruševacgrad.rs.

Pored radova na putnoj infrastrukturi, u opštini Varvarin realizuje se i izgradnja kanalizacione mreže dužine 45 kilometara, kao i postavljanje separatora za prečišćavanje otpadnih voda. Ovi projekti deo su šire inicijative usmerene ka zaštiti životne sredine i unapređenju sanitarnih uslova.

Radove su obišli predsednica opštine dr Violeta Lutovac Đurđević, njen zamenik Aleksandar Pavić i pomoćnik Nemanja Čolić, koji su poručili da će po završetku kanalizacione mreže biti rekonstruisane sve ulice koje su tokom radova bile oštećene, a biće obuhvaćeni i regionalni putevi.

Lokalna samouprava uputila je zahvalnost građanima na strpljenju, ističući da je projekat „Čista Srbija“ strateški važan za dugoročni razvoj opštine.

Radovi u okviru projekta „Čista Srbija“ u punom jeku u Bajmoku

Posted on 21. maj 2025. by administrator

Radovi u okviru projekta „Čista Srbija“ uveliko traju u Bajmoku, gde su započeti u februaru. Trenutno se izvode na lokaciji Rata, kao i na putu ka Pačiru, prenosi portal vojvodjanski.com.

Radoslav Vukelić, sekretar Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj, navodi da su radovi započeti na uglu Trumbićeve i Omladinske ulice.

– U skladu s planom, radovi su potom nastavljeni trasom puta ka Pačiru. Istovremeno, deo ekipe je započeo radove i na drugoj lokaciji, na Rati. Realizacija teče prema dinamičkom planu koji su utvrdili izvođači i nadzorni organi. Do sada je izgrađeno oko 4 kilometra kanalizacione mreže od planiranih 26 kilometara – objašnjava Vukelić za vojvodjanski.com.

Krajem prošle godine radovi su počeli i u Aleksandrovu. Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić istakao je da je projektna dokumentacija za izgradnju kanalizacione mreže završena za grad Suboticu i naselja Palić, Bajmok i Čantavir, dok je izrada dokumentacije za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bajmoku i Čantaviru još u toku.

Gašić: Kanalizacija u Beški uskoro, radovi teku po planu

Posted on 14. maj 2025. by administrator

Predsednik Opštine Inđija, Marko Gašić, najavio je nastavak radova u okviru projekta „Čista Srbija“. Kako je naveo, u narednom periodu sledi izgradnja kanalizacione mreže u Beški.

Nakon sastanka Sistema 48 u Opštini Inđija, Gašić je konstatovao da radovi u okviru projekta „Čista Srbija“ napreduju planiranom dinamikom.

„Radovi se odvijaju u skladu s planom – trenutno se izvode u Novosadskoj ulici u Inđiji, a uskoro će početi i izgradnja kanalizacije u Beški“, rekao je Gašić.

Podsećamo da je u ranijim izjavama Gašić u više navrata naveo da projekat „Čista Srbija“ pre svega doprinosi očuvanju životne sredine u ovoj Opštini.

Zagađenje reka: Ekološki izazov svakog leta

Posted on 10. maj 2025.10. maj 2025. by administrator

Pred nama su sve topliji dani i za mnoge leto znači vreme provedeno pored reka i jezera. Ipak, vrlo često smo svedoci zagađenja reka i obala kroz nepravilno odlaganje smeća, korišćenje hemikalija u vodi, te povećanu ljudsku aktivnost koja ugrožava prirodne ekosisteme.

Ljudi koji hladovinu i zaštitu od letnjih žega traže pored reka neretko na obale sa sobom donose stvari koje koriste tokom boravka, ali ih potom ne uklanjaju prilikom odlaska. Ove stvari, uključujući ambalažu, plastične boce, papirne kese i druge predmete, često završe u rekama, zagađujući vodu i ugrožavajući ekosisteme. Ovaj otpad, uključujući plastiku, staklo i metal, ne samo da čini vodene resurse manje čistima, već može biti i smrtonosan za vodene organizme. Štaviše, plastični otpad se razlaže veoma sporo, a tokom toga može se raspadati u mikroskopske čestice koje zagađuju vodu i ulaze u lanac ishrane, čime direktno utiču na ljudsko zdravlje.

Nije retkost da se koriste šamponi, kupke i druge higijenski proizvodi tokom boravka pored reka, ali posetioci neretko zaboravljaju da ih pravilno očiste i uklone, čime hemikalije iz ovih proizvoda dospevaju u vodu.

Ove hemikalije mogu se akumulirati u vodi, ugrožavajući kvalitet vode i zdravlje svih organizama koji zavise od nje, uključujući ljude. Dugoročno, to može dovesti do smanjenja bioraznovrsnosti, smanjenja broja riba i drugih vodenih organizama, a takođe može imati negativne posledice i po kvalitet vode koju pijemo.

Zagađenje reka i obala postaje ozbiljan ekološki problem koji traži hitnu pažnju i odgovornost svih nas, kako bismo sačuvali prirodne resurse za buduće generacije.

Reke i jezera jesu prirodni saveznik čoveka u vrelim letnjim danima, zato što pružaju osveženje, hladovinu i utočište od visokih temperatura. Ipak, kako bi ovi vodeni resursi ostali izvor koristi i uživanja, važno je da ih čuvamo od zagađenja i neodgovornog ponašanja.

Zeleni inženjering u cilju zaštite reka i jezera

Posted on 10. maj 2025. by administrator

U svetu je sve prisutniji i prepoznatljiviji pristup tzv. zelenog inženjeringa kada je u pitanju zaštita reka i jezera.

Zeleni inženjering koristi prirodne resurse, pre svega biljke, za filtriranje zagađivača. Ovakav pristup ne samo da doprinosi održavanju čistoće voda, već i podstiče obnovu ekosistema i očuvanje biodiverziteta.

Za ovu namenu najčešće se koriste trska, indijska gorušica i kineska paprat (Pteris vittata). Dok se trska najviše primenjuje u močvarnim predelima, indijska gorušica i kineska paprat pokazale su izuzetne rezultate u uklanjanju teških metala, poput nikla i arsena, iz vode i zemljišta.

Postavljanjem tzv. zelenih pojaseva od ovih biljaka sprečava se prodor zagađenja u vodotokove, čime se direktno utiče na poboljšanje kvaliteta vode i stabilnost obalnih ekosistema. Za razliku od betonskih obaloutvrda koje imaju isključivo funkciju sprečavanja erozije, zeleni pojasevi su prirodni, dugoročno održivi i ekološki prihvatljiviji.

Primena zelenog inženjeringa je ekonomski isplativija, jer koristi postojeće prirodne resurse, čija je vrednost znatno niža u poređenju sa hemijskim sredstvima ili infrastrukturnim rešenjima. Vegetacija se prirodno obnavlja, a formirani sistemi postaju otporniji na spoljne uticaje.

Najdalje su u primeni zelenog inženjeringa otišle Nemačka, Holandija i Sjedinjene Američke Države, dok sve veći broj zemalja širom sveta prepoznaje ovaj pristup kao održivo rešenje za zaštitu reka i jezera.