Na pojedinim jezerima i rekama u Srbiji evidentan je proces eutrofikacije. Do ovog procesa dolazi najčešće zbog nepostojanja kanalizacionih sistema i procesa prečišćavanja otpadnih voda.
Do procesa eutrofikacije dolazi kada voda postaje prebogata hranljivim materijama, prvenstveno azotom i fosforom. Ove hranljive materije dolaze iz:
• Otpadnih voda (domaćih i industrijskih)
• Poljoprivrednog đubriva (oticanje kišnice sa njiva)
• Deterdženata i drugih hemikalija
Pomenuti proces se manifestuje prekomernim rastom algi i vodenih biljaka (tzv. „algna cvetanja“), smanjenjem nivoa kiseonika u vodi kada alge uvenu i počnu da se razgrađuju, pojavom neprijatnog mirisa i mutne vode.
Posledice eutrofikacije su: umiranje riba i drugih vodenih organizama zbog nedostatka kiseonika, smanjenje biodiverziteta (raznovrsnosti vrsta), promene u hemijskom sastavu vode, što otežava njenu upotrebu za piće, rekreaciju ili navodnjavanje.
Po dostupnim informacijama jezera sa evidentnom eutrofikacijom u Srbiji su : Palić i Ludaš, Međuvršje, akumulacija Zobnatica, ali i neke druga.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji istražuje izazove vezane za zagađenje fosforom i njegove uticaje na biodiverzitet i ekosisteme, posebno ističe proces eutrofikacije vodenih sistema kao problem u ekspanziji. „Globalno, gubici fosfora sa zemljišta u slatke vode su se udvostručili u poslednjem veku i nastavljaju da rastu. Uprkos velikim naporima da se smanji zagađenje hranljivim elementima“, navodi se u ovom programu.
Fosfor je otkriven pre više od 350 godina i predstavlja neophodan hranljivi element koji pomaže biljkama da rastu. Njegova primarna upotreba je u proizvodnji sintetičkog đubriva za povećanje prinosa useva, što ga čini ključnim za bezbednost hrane. Fosfor je takođe ključni sastojak stočne hrane i koristi se za proizvodnju čelika, dodataka hrani, baterija za električne automobile, određenih pesticida i proizvoda za čišćenje domaćinstava.
UN ne isključuju dalju upotrebu fosfora, ali se ističe da je ključ da se fosfor koristi održivije i da se spreči da prekomerne količine dospeju u životnu sredinu.
„Otpadne vode godišnje ispuštaju oko 3 miliona tona fosfora u životnu sredinu širom sveta. Pravilna obrada mogla bi smanjiti koncentraciju fosfora i azota u otpadnim vodama za najmanje 80%. Rešenja će zahtevati inovacije – ne samo u tehnologiji već i u načinu rada i saradnji između sektora koji tradicionalno nisu sarađivali“, navodi se, između ostalog, na sajtu UNEP-a.
