Pojedinac u fokusu: Ključni faktor u zaštiti prirode i okoline

Ekološka svest svakog pojedinca nedvosmisleno doprinosi očuvanju i zaštiti životne sredine.

Sa napretkom tehnološkog razvoja, tvrde stručnjaci, uporedo bi trebalo da raste i stepen svesnosti lične odgovornosti svakog gradjanina. Na žalost, dostupni podaci pokazuju da to u Srbiji nije slučaj te i da su izostali paralelna edukacija gradjana , ali i rast spremnosti pojedinca za adekvatan odgovor.

Poslednjih godina ekološka svest je u porastu što  će u odredjenom vremenu u budućnosti imati svoj pozitivan efekat.

Najčešća zabluda je da jedan čovek, gradjanin , ne može imati značajan uticaj na svoju životnu sredinu. Realna situacija je potpuno drugačija.  Svaki pojedinac može imati interaktivan uticaj na svoje okruženje , naročito u pogledu odgovornog ponašanja prema svom životnom okruženju.

Osnova je razumevanje ekoloških problema, odnosa čoveka i prirode, sopstvenog ekološkog ponašanja, osećaja participacije, pravne svesti o životnoj sredini, odnosa prema životnoj sredini oko nas i, posebno, da je životna sredina devastirana od strane čoveka.

Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je lična odgovornost osnov za razvijanje i budjenje kolektivne odgovornosti, a samim tim u ishodu i zajedničkom delovanju koje može proizvesti pozitivnu promenu.

Prvi korak ka ličnom napretku jeste prihvatanje činjenice da je čovek taj koji devastira životnu sredinu.

Akcidentno delovanje , što je česta pojava, ne dovodi do bitne promene svesti , ono služi samo za sanaciju trenutno nastalog problema . Kontinuirana edukacija koja dovodi do promene ponašanja i prihvatanja lične odgovornosti pojedinca može doneti trajnu promenu od koje koristi ima šira društvena zajednica.

Od te promene zavise uslovi i kvalitet  života budućih generacija.

Ponašajmo se odgovorno prema svojoj životnoj sredini!

 

 

Zajedno na istom zadatku: Očuvanje reka i jezera

Švedska važi za zemlju koja je u svetu prepoznata po očuvanju rečnih vodotokova. Ovaj rezultat postignut je dugoročnim i vrlo visokim ulaganjima. U Srbiji je trenutno najveći projekat čija je realizacija u toku , a koji štiti naše reke, projekat „Čista Srbija“.

Praksa razvijenih zemalja koja se pokazala dobrom, na putu ka očuvanju rečnih vodotokova, jezera, uglavnom je bazirana na nekoliko segmenata rada i uključuje na samo državne organe već i uključivanje celokupne društvene zajednice, ali i zakonski okvir.

Na prvom mestu uvek je edukacija gradjana o značaju čuvanja prirodnih dobara i medju njima reka. Potom pravilno odlaganje otpada uz smanjenje upotrebe plastike .

Biljke uz reke igraju važnu ulogu u filtriranju vode i sprečavanju erozije pa zabrana gradnje, kontrola poljoprivredne proizvodnje i upotrebe pesticida u priobalnom delu reka  s jedne strane, a sa druge zaštita biljnog sveta može poboljšati kvalitet vode.

Kao značajan deo kontrole i nadzora jeste stroga zakonska regulativa, ali i nadzor industrijskih aktivnosti zajedno  mogu sprečiti ispuštanje opasnih hemikalija i otpadnih voda u reke.

Jedan od ključnih aspekata u borbi za očuvanje čistoće reka jeste izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda . Primena sve savremenijih tehnologija doprinosi podizanju kvaliteta vode. Ne treba zaboraviti ni činjenicu koja je do sada u više navrata medju ekolozima isticana , a to je da stara postrojenja čiji je radni vek prošao ili postrojenja koja primenjuju zastarele tehnologije , podjednaka su opasnost za kvalitet voda.

Projekat „Čista Srbija“ najveći je trenutni projekat koji za cilj ima upravo očuvanje reka i jezera. U sklopu projekta izuzev izgradnje kanalizacionih mreža značajno mesto predstavlja i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda .

Pored napora koje ulaže država Srbija neophodno je i veće uključenje društvene zajednice što u lokalnim akcijama čišćenja reka, što kroz rad  organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali  i aktivno učešće u lokalnoj politici kako bi  se postigao željeni cilj.