U nedostatku kanalizacione mreže domaćinstva u Srbiji otpadne vode odvode u septičke jame i ne sluteći koliko su zapravo opasne i koliko ih ugrožavaju .
Septička jama je vodonepropusni plastični rezervoar, zakopan u zemlju u blizini kuće, koji prima svu otpadnu vodu iz toaleta i drugih izvora unutar septičkog sistema. Septička jama ima dve glavne uloge: da skladišti kanalizaciju tako da se ne može ispumpati iz septičkog sistema i da izoluje čvrsti otpad od tečne kanalizacije tako da ne začepljuje cevi i ne prodire u podzemne vode.
Po rečima Slobodana Krstovića , direktora za održivi razvoj NALED-a , 65% stanovništva u Srbiji priključeno je na kanalizacioni sistem dok ostali koriste septičke jame.
„ Prema procenama, mi imamo oko tri miliona septičkih jama .Neadekvatno čišćenje i zanemarivanje ovih jama može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu“, izjavio je Krstović za list Blic.
Krstović iznosi mišljenje da je septičkim jamama posebno ugrožena Vojvodina jer je u pitanju ravnica što se negativno održava na zagađenje podzemnih voda.
„Upravo zbog toga u Vojvodini su granične vrednosti zagađenja podzemnih voda uglavnom iznad granica, a pošto je u pitanju žitnica Srbije to je veliki problem jer negativno utiče na kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Zrenjanin se tu ističe kao grad u kome je ovaj problem zagađene vode najkritičniji, ali sličan problem imaju i ostala mesta u Vojvodini“, rekao je Krstović za Blic.
O septičkim jamama staraju se njihovi vlasnici , a nepisano pravilo je da jame prazne na svake tri godine. Neretko ih vlasnici čiste sipanjem žive što može dovesti do zagadjenja podzemnih voda I zemljišta teškim metalima. Ovako zagadjena voda I zemlja direktno ugoržavaju zdravlje stanovništva.
Rešenje za pomenutu situaciju po Krstovićevim rečima jeste projekat „Čista Srbija“ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
„Postoje lokalne samouprave gde morate da radite na izgradnji kanalizacije jer je uopšte nema. To je problem ruralnih, odnosno seoskih područja, dok su urbane sredine uglavnom pokrivene kanalizacijom. Tu imamo i septičke jame koje se grade po različitim standardima, pa je njihova bezbednost upitna s obzirom da ne postoji dinamika redovnog čišćenja“, naveo je Krstović.
Mešanje otpadnih voda sa podzemnim vodama pored negativnog uticaja na zdravlje ljudi , neminovno dovodi do konataminacije šireg područja.
“Takvu situaciju imate u Beogradu, gde je čitava leva obala Dunava krcata septičkim jamama. Čak i kad se te jame očiste, taj otpad se direktno ispušta u reku na Adi Huji. Sa završetkom projekta izgradnje kanalizacionih mreža u Srbiji pored kompletne kanalizacione mreže bile regulisane i septičke jame u Srbiji. Tada bi se svi potrošači, odnosno ljudi i industrija, gde je to moguće priključili na kanalizacioni i sistem za prečišćavanje otpadnih voda“, rekao je izmedju ostalog Krstović.
foto:shuterstock
