Čista Srbija: Da septičke jame postanu prošlost

Cilj realizacije projekta „Čista Srbija“ jeste da kanalizaciona mreža stigne do svakog domaćinstva . Na žalost brojna domaćinstva u Srbiji već dugi niz godina koriste bilo betonske bilo plastične septičke jame. I jedna i druga predstavljaju opasnost po životnu okolinu, ali i zdravlje ljudi.

Nedostatak kanalizacione mreže koja podrazumeva sigurno i stabilno odvođenje otpadnih voda do kolektora i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda domačinstva u Srbiji često nadoknađuju korišćenjem poslednjih godina sve popularnijih plastičnih septičkih jama.

Iako izradjene od kvalitetne plastike one imaju niz svojih nedostataka naročito nakon više godina korišćenja.

Najpre podložne su deformaciji u zavisnosti od samog terena na kom se pomenute kace ukopavaju. Razlika medju njima je uglavnom takva da imaju ili samo ulazni deo pa je neophodno često pražnjenje ili pak i izlazni deo pa se otpadne vode često razlivaju  u neposredno okruženje.

Ukoliko takva kaca bude postavljena blizu izvorišta pijaće vode nisu retki slučajevi da dođe i do njegove kontaminacije.

U područjima s visokom podzemnom vodom, septičke jame mogu biti problematične jer mogu plutati ili se oštetiti. Kanalizacioni sistemi nemaju tih problema jer su dizajnirani da funkcionišu bez obzira na lokalne hidrološke uslove.

Mnogo je razloga za priključenje na kanalizacionu mrežu nasuprot rešenjima sa septičkim jamama. Među njima sigurno najkonkretniji i najvažniji jeste taj što kanalizacija pruža sigurniju i zdraviju opciju jer su otpadne vode pravilno zbrinute, smanjujući rizik od zagađenja i širenja bolesti. Septičke jame, naročito ako dođe do zagušenja ili prelivanja, mogu izazvati neprijatne mirise i kontaminirati i zemlju  i vodu.

Projekat „Čista Srbija“ predvidja izgradnju kanalizacione mreže u čak 77 gradova i opština u Srbiji obezbeđujući na taj način sigurno i zdravije životno okruženje i uslove života.

„Čista Srbija“ rešenje za 38% domaćinstava u Srbiji

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) čak 38% domaćinstava povezano je na septičke jame ili svoje otpadne vode izliva u najbližu reku.

Poslednji podaci koje je objavio RZS, a koji se oslanjaju na poslednji popis stanovništva pokazuju da u  Srbiji svega 57 odsto stanova ima priključak na javnu kanalizaciju, a da oko 33 hiljade domaćinstava uopšte nema instalaciju kanalizacije.

Isti podaci navode da  u Srbiji instalaciju kanalizacije ima 3.416.381 stan ili 94,6 odsto od ukupnog broja stanova.

Govoreči procentualno situacija je sledeća: Od svih popisanih stanova, na javnu kanalizaciju povezana su 2 052 994 stana, što predstavlja procenat od 57 odsto, dok su kod 38 odsto stanova instalacije kanalizacije povezane na septičku jame, reke, manje vodotokove ili kanale .

Korak dalje, zabrinjavajući su podaci da čak 133 792 popisana stana nema uopšte kanalizacionu instalaciju niti priključak . U skoro 33 000 nastanjenih stanova nema priključka.

Metodologija kojom se vodio RZS prilikom obavljanja popisa predvidja da stan ima instalacije kanalizacije ako u bilo kojoj prostoriji u stanu postoje kanalizacione instalacije, bez obzira na to da li su priključene na javnu kanalizaciju, septičku jamu, reku, otvoreni kanal i slično.

Ovakvi podaci na žalost ne odnose se samo na naselja u ruralnim sredinama već 4 253 naseljena stana u gradskoj sredini nema pomenuti priključak . Preostali broj pripada drugim oblicima naselja.

Podaci koje je izneo RZS upućuju i na poraznu činjenicu vezanu za grad Beograd u kom kao glavnom gradu Srbije i dalje postoje domaćinstva koja su priključena na septičke jame.

Zato – Čista Srbija!

Septičke jame direktno ugrožavaju zdravlje stanovništva

U nedostatku kanalizacione mreže domaćinstva u Srbiji otpadne vode odvode u septičke jame i ne sluteći koliko su zapravo opasne i koliko ih ugrožavaju .

Septička jama je vodonepropusni plastični rezervoar, zakopan u zemlju u blizini kuće, koji prima svu otpadnu vodu iz toaleta i drugih izvora unutar septičkog sistema. Septička jama ima dve glavne uloge: da skladišti kanalizaciju tako da se ne može ispumpati iz septičkog sistema i da izoluje čvrsti otpad od tečne kanalizacije tako da ne začepljuje cevi i ne prodire u podzemne vode.

Po rečima Slobodana Krstovića , direktora za održivi razvoj NALED-a , 65% stanovništva u Srbiji priključeno je  na kanalizacioni sistem dok ostali koriste septičke jame.

„ Prema procenama, mi imamo oko tri miliona septičkih jama .Neadekvatno čišćenje i zanemarivanje ovih jama može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu“, izjavio je Krstović za list Blic.

Krstović iznosi mišljenje da je septičkim jamama posebno ugrožena Vojvodina jer je u pitanju ravnica što se negativno održava na zagađenje podzemnih voda.

„Upravo zbog toga u Vojvodini su granične vrednosti zagađenja podzemnih voda uglavnom iznad granica, a pošto je u pitanju žitnica Srbije to je veliki problem jer negativno utiče na kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Zrenjanin se tu ističe kao grad u kome je ovaj problem zagađene vode najkritičniji, ali sličan problem imaju i ostala mesta u Vojvodini“, rekao je Krstović za Blic.

O septičkim jamama staraju se njihovi vlasnici , a nepisano pravilo je da jame prazne na svake tri godine. Neretko ih vlasnici čiste sipanjem žive što može dovesti do zagadjenja podzemnih voda I zemljišta teškim metalima. Ovako zagadjena voda I zemlja direktno ugoržavaju zdravlje stanovništva.

Rešenje za pomenutu situaciju po Krstovićevim rečima jeste projekat „Čista Srbija“ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Postoje lokalne samouprave gde morate da radite na izgradnji kanalizacije jer je uopšte nema. To je problem ruralnih, odnosno seoskih područja, dok su urbane sredine uglavnom pokrivene kanalizacijom. Tu imamo i septičke jame koje se grade po različitim standardima, pa je njihova bezbednost upitna s obzirom da ne postoji dinamika redovnog čišćenja“, naveo je Krstović.

Mešanje otpadnih voda sa podzemnim vodama pored negativnog uticaja na zdravlje ljudi , neminovno dovodi do konataminacije šireg područja.

“Takvu situaciju imate u Beogradu, gde je čitava leva obala Dunava krcata septičkim jamama. Čak i kad se te jame očiste, taj otpad se direktno ispušta u reku na Adi Huji. Sa završetkom projekta izgradnje kanalizacionih mreža u Srbiji  pored kompletne kanalizacione mreže bile regulisane i septičke jame u Srbiji. Tada bi se svi potrošači, odnosno ljudi i industrija, gde je to moguće priključili na kanalizacioni i sistem za prečišćavanje otpadnih voda“, rekao je izmedju ostalog Krstović.

foto:shuterstock

U Obrenovcu rešenje za hiljade septičkih jama

Izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda biće obuhvaćeno 51.000 stanovnika. Radi očuvanja prirode, reke Kolubare i kanala Velika Bara biće izgraćeni: PPOV 1 Obrenovac ES-50.000 i PPOV 2 Ratari ES-1.000.  Ukupna dužina kanalizacione mreže koja će biti izgrađena je 98.389,73 metra.  Izgradnjom kanalizacione mreže biće obuhvaćena sledeća naselja, sela i delovi opštine Obrenovac: Ratari – 14.331,00 m, Zvečka – 32.791,84 m, Barič i Mislođin – 38.410,00 m i Urovci – 12.856,89 m.

Realizacija projekta „Čista Srbija“ u Opštini Obrenovac počela je 25. oktobra 2021.godine.

Projekat podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže za stanovnike Mladosti, Zvečke, Bariča, Mislođina, Ratara i Velikog Polja, kao i izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda.

“Trenutno je stanje na našm rekama takvo da od ’63. godine kompletno sve fekalije izlivamo direktno u vodu. Mi imamo situaciju da je u ovim naseljima nekoliko hiljada septičkih jama koje odlaze u istoriju sa ovim projektom. Imamo tu situaciju da ćemo ovim projektom imati mogućnost za jedan normalan i ugodan život u Obrenovcu. Ono što nas najviše raduje jeste što ćemo u ovom trenutku moći tih 99 kilometara sa jedne i druge strane Kolubare mislim i na Barič, Mislođin, Zvečku, Krtinsku i Urovce i uz naselje Ratari da uredimo na taj način da kompletna infrastruktura koja je tekovina 21. veka i koju imaju centralne Beogradske opštine bude sada u našem Obrenovcu”, opisao je trenutnu situaciju u Obrenovcu predsednik opštine Mioslav Čučković.

Vrednost investicije je 54 miliona evra. A predvidjeno je da ulice u kojima će biti radjena kanalizaciona mreža budu proširene za dva metra.

U dosadašnjem toku realizacije projekta izvedeno je  3.046 m  kanalizacione mreže.