NALED

Najveći deo rešenja otpadnih voda – projekat „Čista Srbija“

Posted on 5. januar 2024. by administrator

Iznoseći podatke o tretmanu otpadnih voda u Srbiji , organizacija NALED iznela je podatak da je najveći deo izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda predvidjen projektom „Čista Srbija“.

Stanje u Srbiji kada je u pitanju prečišćavanje otpadnih voda nije zadovoljavajuće, krajnji je zaključak Eurostatove-ove statistike o stanju prečišćavanja otpadnih voda u kom se navodi da Srbija prečišćava samo 14,7% otpadnih voda dok je EU na nivou od 80%.

Vodeći se podacima Eurostata, NALED je ovu statistiku uvrstio kao jednu od polaznih tačaka u svojoj novoj Studiji o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji, gde su prvi put, uz podršku ekspertskog tima kompanije Dvoper, na jednom mestu pobrojani svi podaci o stanju i planovima upravljanja vodama.

„Prema aktuelnoj uredbi, pravna lica će pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, dok je za lokalne samouprave ostavljen previše dug rok do 2040. Mi smo u okviru studije izradili mapu koja pokazuje da u Srbiji postoji 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije uopšte u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine. Novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i ovi gradovi i opštine mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti“ rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom „Čista Srbija“, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta, navodi NALED.

Krstović je naglasio da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67% stanovništva. Podaci pokazuju da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.

„Prema proceni studije potrebno je uložiti 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda“, rekao je Krstović.

Ne treba zaboraviti da su dva osnovna programa projekta „Čista Srbija“ izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda te i da su mnoge opštine i gradovi u Srbiji sada već u drugoj fazi realizacije pomenutog projekta.

Srbija među prvima testirala sistem za prikupljanje ambalažnog otpada

Posted on 17. novembar 2023.17. novembar 2023. by administrator

Dok se u Srbiji i dalje odlučuje o načinu unapređenja prikupljanja ambalažnog otpada, u Zrenjaninu je završeno testiranje prve inovativne tehnologije, koja prihvata sve vrste materijala istovremeno – od PET plastike i limenki, preko stakla do Tetra Pak ambalaže. Ceo proces reciklaže je efikasniji i pouzdaniji nego kod običnih reciklomata, zbog naprednog digitalnog sistema i presovanja ambalaže unutar aparata, što donosi velike uštede u vremenu i novcu.

Mnoge razvijene zemlje, poput Belgije i Velike Britanije, u procesu su razmatranja istih ili sličnih rešenja, a naša zemlja imala je priliku među prvima da ga testira, zahvaljujući projektu „Pametno recikliraj“, koji je realizovan kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koji su zajednički sproveli GIZ, Ball Packaging, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S i Reverse Logistics Group (RLG), u saradnji sa NALED-om i programom „Svaka limenka se računa“.

Tokom pilotiranja projekta, potrošači u Zrenjaninu su mogli na 12 lokacija u gradu da vrate iskorišćenu ambalažu, a putem specijalne aplikacije na mobilnom telefonu sakupljali su bodove za popuste pri narednim kupovinama i druge nagrade koje su dodeljivane svakog meseca.

– Zahvaljujući partnerstvu sa privatnim sektorom, uspeli smo da testiramo i upoznamo se sa primenom tehnologije o kojoj već mnoge zemlje govore i vidimo šta one mogu da donesu. Verujem da će naučene lekcije biti iskorišćena za dalji razvoj sistema na nacionalnom i međunarodnom nivou – naveo je Zoran Jakovljev, savetnik u GIZ-u, na završnoj konferenciji projekta, gde su predstavljeni ključni rezultati.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović istakao je da Srbija sada ima priliku da bude pionir u modernom upravljanju ambalažom, a primeri razvijenih evropskih zemalja, govore da svi idu u tom pravcu.

– Veoma je važno podizanje svesti građana o značaju primarne selekcije i reciklaže otpada. Unazad šest godina se priča o pokretanju novog sistema, nekoliko studija i pilot projekata je sprovedeno, od kojih je ovaj ubedljivo najvažniji, jer povezuje digitalizaciju i održivi razvoj. Digitalni sistemi su transparentniji, što se pokazalo kod svih rešenja koja je NALED zagovarao kao što su elektronske građevinske dozvole, sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, eFakture i mnogi drugi, a to je i poruka koju ćemo preneti donosiocima odluka – izjavio je Krstović.

Prema rečima Jelene Petljanski, menadžerke za održivost i regulatorne poslove u kompaniji Ball Packaging Europe, ono što ovaj sistem čini jedinstvenim jeste njegovo napredno IT rešenje, koje se oslanja na serijalizaciju odnosno na unikatni kod za svaku jedinicu ambalaže, što obezbeđuje veću efikasnost i transparentnost u procesu reciklaže.

– Za potrebe projekta odštampano je milion kodova i ručno dodavano kao nalepnica, a inače bi mogao da bude originalan deo ambalaže, na čemu je potrebno još raditi, kako bismo unapredili mehanizme za označavanje i istražili metode za automatizaciju ovog procesa – rekla je Petljanski.

Ovaj kod pruža veliki broj podataka – koliki je životni vek ambalaže, koji se materijali više ili manje recikliraju, gde završavaju i mogu biti od velike koristi za izgradnju efikasnijeg sistema upravljanja otpadom.

Tokom pilotiranja projekta „Pametno recikliraj“, direktorka Sekopaka Violeta Belanović rekla je da su sarađivali sa velikim brojem privatnih partnera, kao što su kompanije Coca-Cola HBC, Carlsberg, Tetra Pak, Red Bull i Knjaz Miloš. Više od 40 brendova ovih kompanija bilo je uključeno u sistem pametnog prikupljanja, a građani koji su želeli da recikliraju i drugi ambalažni otpad mogli su da ga odlože u kante za prikupljanje koje su se nalazile pored mašina.

– Sekopaku kao operateru ambalažnog otpada ključno je da ispita kako građani reaguju na različite načine odvajanja ambalažnog otpada. Saradnja sa lokalnom samoupravom se pokazala kao jako važna za sakupljanje većih količina, a promotivna kampanja i edukacija građana neophodne – zaključila je Belanović.

Reciklažna zvona povećala sakupljanje staklene ambalaže 90%

Posted on 22. decembar 2022.22. decembar 2022. by administrator

Kada postoje posebni kontejneri u njihovom naselju, građani su više nego spremni da razdvajaju otpad u domaćinstvima. Tako je postavljanje 1.400 reciklažnih zvona povećalo sakupljanje otpada od stakla za čak 90% u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu.

Da je obezbeđivanje infrastrukture ključan korak, pokazalo je i istraživanje u kojem je gotovo 60% građana u tri zemlje potvrdilo da ne odvajaju otpad jer nemaju uslova za to, dok samo petina ističe da nema naviku da reciklira. Ono što bi ih dodatno motivisalo, pre svega jeste veća blizina kontejnera za prikupljanje različitih vrsta otpada, kao i uvođenje podsticaja za povraćaj ambalaže, nalazi su istraživanja predstavljenog na konferenciji „Zvono te zove – recikliraj staklo“.

Na završnoj konferenciji projekta, istaknuto je da je finansijska neodrživost uspostavljanja sistema reciklaže stakla trenutno najveća prepreka. Potrebne su fabrike za reciklažu stakla jer ne postoje ni u jednoj od tri zemlje te ovaj vredan resurs izvoze. Primarna selekcija na nivou opština je tek u povoju, a takse za odlaganje su niske ili ih nema pa je isplativije ambalažu poslati na deponiju, te je neophodno njihovo povećanje.

– Pred nama veliki izazov jer je EU kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75% staklene ambalaže. Još smo daleko od ispunjenja tog ambicioznog zadatka jer se u Srbiji reciklira oko 44% količina stavljenih na tržište, u Makedoniji oko 30% i BiH 12%. Neophodno je da na državnom i lokalnom propišemo ciljane količine za reciklažu i penale za neispunjenje, jačamo inspekcijski nadzor nad upravljanjem otpadom i učinimo odlaganje na deponije najmanje povoljnom opcijom – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Direktorka GIZ-a u Srbiji Daniela Funke istakla je da Nemačka razvojna saradnja putem brojnih inicijativa, koje sprovodi sa privatnim i civilnim sektorom, podržava zemlje u regionu da unaprede upravljanje otpadom, podstiču razvoj cirkularne ekonomije i ekonomiju koja je klimatski neutralna kako bi dostigli ambiciozne ciljeve EU do 2030. „Ovim projektom postavljeni su temelji za smanjenje troškova reciklaže, obrade i ponovne upotrebe staklenog otpada u regionu“, zaključila je Funke.

Apatinska pivara podržala je projekat i nabavku kontejnera sa 150.000 evra, a generalni direktor Igor Vukašinovć zahvalio se svim partnerima i rekao da je saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora ključna za rešavanje ključnih izazova današnjice kada je reč o zaštiti životne sredine.

Reciklažna zvona dobili su Skoplje (gradske opštine Aerodrom i Gazi Baba), Ilinden, Bitolj, Tetovo, Đevđelija i Štip, Novi Travnik, Konjic, Ilidža i Bihać, kao i Sombor, Niš, Kragujevac i Varvarin. Tokom godinu dana od postavljanja zvona, u ovim gradovima i opštinama prikupljeno je gotovo 1.300 tona stakla. Zahvaljujući projektu, ove godine reciklažna zvona stigla su i u Novi Sad i Beograd.

– Sombor i Niš su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili 450 reciklažnih zvona i ubrzo su se projektu pridružili i Kragujevac i Varvarin gde je postavljeno 120 odnosno 30 kontejnera. U tim mestima je prikupljeno 590 tona staklene ambalaže, što je doprinelo da 60% manje stakla završi na deponijama, nego pre početka projekta. Novi Sad dobio je još 50 zvona, a Beograd 120 – saopštila je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

NALED

NALED:Divlje deponije u Srbiji moraju postati prošlost

Posted on 24. novembar 2022. by administrator

Čak 85% komunalnog otpada završava na deponijama, kojih ima više od 3.000 u Srbiji. Međutim, kako se ne bi stvarala nova smetlišta, prvi prioritet NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine biće da u potpunosti razvije sistem primarne selekcije, tj. kulturu razdvajanja otpada u domovima. To će postići kroz bolju saradnju sa lokalnim samoupravama i postavljanje više reciklažnih kontejnera, kako bi građanima ponudili izbor za zdravije okruženje, najavila je Bojana Perić, nova predsednica Saveza i direktorka Ekostar Paka, na današnjoj sednici ovog radnog tela.

Masovnija reciklaža, kroz širenje sakupljačke mreže i izgradnju infrastrukture, uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad i usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije, kao osnove za rešavanje ekoloških problema, glavni su prioriteti koje će Savez zagovarati pred Vladom, u cilju sprovođenja zelene agende.

Savez će predložiti i unapređenje politike naplate eko taksi i naknada u cilju smanjenja zagađenja vazduha, jer trenutni iznosi ne podstiču velike zagađivače da smanje štetne emisije gasova i nisu srazmerni količini zagađenja. Takođe, članovima NALED-a biće u fokusu i čistije reke, a rešenje vide u strožim nadzorima preduzeća koja otpadne vode ispuštaju direktno u reke i jezera, bez prethodne obrade.

Kako bi Srbija dostigla razvijene evropske zemlje i ispunila zahteve EU, neophodno je da uloži više od 10 milijardi evra u očuvanje životne sredine, od čega oko tri milijarde samo u infrastrukturu za reciklažu otpada.

Tim povodom, državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sandra Dokić najavila je da će krajem ove ili početkom sledeće godine biti usvojene izmene Zakona o upravljanju otpadom i početi izgradnja novih regionalnih centara. „Uvođenje depozitnog sistema, takođe, će naći mesto na našoj agendi, ali ovoj temi moramo pristupiti jako ozbiljno da se ne bi desilo da narušimo sistem koji smo počeli da gradimo i koji ima perspektivu“, izjavila je Dokić.

Agencija za zaštitu životne sredine, ove nedelje, objavila je Izveštaj o upravljanju otpadom u 2021, prema kojem je količina otpada koji se prikuplja na pravilan načina, porasla od 2016. do prošle godine sa 14% na 42%. Međutim, prema njihovoj analizi od 1.170 očišćenih divljih deponija, u toku praćenja, na 987 lokacija ponovo vratilo odlaganje otpada. Pomoćnica direktora agencije Tamara Perunović Ćulić rekla je da zbog toga SEPA podržava prioritete NALED-a u ovoj oblasti i naglašava da se glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji još uvek odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje usluga, kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada.

Podjednako važnu oblast u sprovođenju zelene agende, predstavljaju i javne nabavke, u kojima će NALED raditi na uvođenju ekoloških kriterijuma, sa ciljem da barem 50% nabavki bude zeleno. Uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju, izrađeni su vodiči i kriterijumi za nabavke javne rasvete, izgradnje puteva, zgrada, kancelarijskog materijala i električnih vozila u javnom prevozu, a NALED je stava, da po ugledu na Sloveniju, ovi kriterijum i u Srbiji vremenom treba da postanu obavezni.

Svi bismo vozili električni automobil, kad bi država platila bar pola cene

Posted on 5. jul 2022. by administrator

Kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86% njih bi možda ili sigurno to uradilo, ali bi većina bila spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene konvencionalnih vozila. Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon. Zato 87% ispitanika podržava subvencije za kupovinu i svaki drugi bi najradije da trošak podeli s državom na ravne časti.

Istraživanje stavova građana o električnim i autonomnim vozilima, predstavljeno na današnjoj konferenciji za novinare NALED-a, pored cene ukazuje na još važniji izazov, a to je nedovoljno razvijena infrastruktura.

– Prema različitim procenama, u Srbiji je instalirano između 50 i 150 punjača. Prosečno vreme punjenja je oko 4,5 sata što bi značilo da se na jednom punjaču dnevno može napuniti najviše pet automobila. Na autoputevima je postavljeno svega osam punjača, a do kraja ove godine biće ih najviše 18. Pored obezbeđivanja većeg broja punjača izazov će biti i regulisanje naplate punjenja koje je sada besplatno. Naš proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, trošak punjenja, bez naknade za korišćenje punjača i drugih troškova, bio nekoliko puta niži nego kod konvencionalnih vozila kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara – istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u i podsetila da je, prema podacima MUP-a, u 2020. bilo registrovano 2,2 miliona vozila od čega tek 1.416 hibridnih i 102 električna.

Treća briga na koju građani ukazuju je domet električnih vozila. Najveći deo ispitanika (65%) bio bi zadovoljan dometom do 500 kilometara. Iako konvencionalni automobili imaju doseg od 500 do 790 kilometara s jednim punjenjem rezervoara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 km) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba. Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rešenja mogle bi biti zamenjive baterije.

Preporuke za razvoj eMobility ekosistema date su u Sivoj knjizi inovacija, koja je kao i istraživanje, kreirana u okviru programa StarTech, koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Philip Morris i u saradnji s Vladom Srbije.

– Umanjenje putarine od 50% za električna i 25% za hibridna vozila, besplatan parking i jednostavnija procedura za postavljanje punjača, deo su mera koje mogu da pomognu većoj zastupljenosti ekoloških vozila i koje su primenjivale i druge zemlje. Potrebno je i digitalizovati i pojednostaviti procedure dodele subvencija i korišćenja poreskog oslobođenja za e-vozila – rekao je Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Biljana Vuksanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je za 2022. godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora eMobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača u skladu sa NALED-ovom preporukom. Prema njenim rečima, do kraja godine biće pripremljeni i predlozi Zakona o planiranju i Zakona o putevima, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova planirana je izmena i dopuna zakonskih rešenja iz oblasti eMobilnosti koji se odnose na bezbednost u saobraćaju.

Građani nešto veću rezervu imaju prema autonomnim vozilima. Čak 41% nije upoznato s njima, više od četvrtine se ne bi osećalo sigurno kada bi bila prisutna u saobraćaju dok bi im oko 60% poklonilo poverenje. Ipak, podeljeni su po pitanju da li bi autonomno vozilo bolje reagovalo na opasnost u saobraćaju u odnosu na čoveka. Visoku cenu i neprilagođenu infrastrukturu ističu kao prepreke većoj upotrebi, a bolje performanse, veću ugodnost pri vožnji i veću bezbednost kao prednosti. Ključne preporuke Sive knjige inovacija u ovoj oblasti jesu uvođenje posebnog regulatornog režima za testiranje i razvoj autonomnih vozila, razvoj testnog poligona po uzoru na Mađarsku, kao i unapređenje kvaliteta saobraćajne signalizacije, posebno na putevima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

NALED

Privredi ostalo još tri godine da reši pitanje otpadnih voda

Posted on 12. april 2022. by administrator

Prema evropskim regulativama, sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode moraće u naredne tri godine da reše ovo pitanje. S druge strane, procenat prečišćenih voda koje se vrate u izvorišta, već nekoliko godina ne prelazi 8%, a ulaganja u postrojenja zahtevaju velike investicije, posebno za male privrednike, rekao je direktor održivog razvoja u NALED-u Slobodan Krstović, na sastanku članova Saveza za zaštitu životne sredine ovog udruženja.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih gotovo polovina nije u funkciji. Ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra, zbog čega su na sastanku razmatrana potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.

Ovom prilikom, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija Tisa Čaušević predstavila je prisutnima Alijansu za upravljanje vodnim resursima (AWS) kao uspešan model saradnje u svetu. Članovi alijanse dolaze iz svih sektora, kako bi zajedno doprineli održivosti lokalnih vodnih resursa kroz usvajanje i promociju univerzalnog okvira za održivo korišćenje vode – Međunarodnog standarda za upravljanje vodnim resursima (AWS standard). Upravo je kompanija Coca-Cola HBC prva kompanija u Srbiji nosilac AWS sertifikata.

-Poslednja geopolitička dešavanja pokazuju da poslujemo u krhkim ekosistemima, zbog čega je očuvanje prirodnih resursa jako važno. Kad je voda kao ključni resurs u pitanju, naša kompanija smanjila je potrošnju vode za više od 50% u poređenju sa 2007. godinom, a radimo na tome da ovaj procenat bude i veći. AWS standard nalaže kompanijama da prođu kroz pet koraka – prikupljanje informacija za razumevanje vodnih resursa, razvoj planova za upravljanje otpadnim vodama i implementacija, procena ispunjenja planova, komunikacija i javno objavljivanje. Obe naše punionice , u Beogradu i Vlasini, su prošle kroz ovaj proces, zbog čega smo prepoznati kao prvi nosioci AWS sertifikata u Srbiji – rekla je Čaušević.

Prema njenim rečima, ovakav okvir mogu da usvoje i primene sve organizacije, bez obzira na svoju veličinu, sektor u kojem posluju i mesto gde se nalaze, a sve sa ciljem odgovornog upravljanja, očuvanja kvaliteta vode, zaštite biodiverziteta i živog sveta u okviru sliva kojima pripadaju.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici javno-komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija “, a koordinator za analizu i unapređenje rada kanalizacionog sistema Marko Lazić rekao je da je u toku sprovođenje nekoliko projekata za rešavanje pitanja otpadnih voda u glavnom gradu, kao i izgradnja sistema za prečišćavanje mulja. Ipak, ukupna dužina kanalizacione mreže u Beogradu iznosi 2.300 km, zbog čega rad na ovim projektima zahteva puno vremena.

Kako bi se učvrstila saradnja svih zainteresovanih strana, predloženo je i osnivanje tematske radne grupe, koja bi uključila privredu, institucije, civilne organizacije i akademsku zajednicu.

Sremska Mitrovica dobila reciklažno dvorište za kabasti otpad

Posted on 8. april 2022. by administrator

Građani Sremske Mitrovice od sada će sav kabasti otpad moći da odlažu u osam specijalnih kontejnera u okviru novoformiranog reciklažnog dvorišta, prvog centra ove vrste u Srbiji, koji je danas svečano otvoren. Ne samo da će značajno doprineti zaštiti životne sredine u svojoj zajednici jer će reciklažno dvorište pomoći da se udeo malih divljih deponija u gradu smanji za 80% već će i sami imati veliki benefit kroz smanjenje računa za komunalne usluge.

Reciklažno dvorište otvoreno je u okviru inicijative “Za nula otpada u Sremskoj Mitrovici” koju je pokrenulo JKP “Komunalije” i koja je prošle godine pobedila na konkursu u okviru projekta “Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji”. Na konkursu su odabrane tri najperspektivnije ideje za grupno (crowdfunding) finansiranje kojima se rešavaju problemi u lokalnim sredinama.

– Očekujemo da će građani Sremske Mitrovice umesto deponija izabrati naše dvorište i da ćemo u narednom periodu smanjiti prisustvo ovih štetnih materija za 30%. Osim za građane, ovaj jedinstveni reciklažni centar biće otvoren i za sakupljače sekundarnih sirovina a kroz brigu o svojoj lokalnoj zajednici moći će da ostvare dodatnu zaradu – poručio je Radoslav Jevremović, generalni direktor JKP Komunalije.

Nakon postavljanja na NALED-ovu platformu za donacije, projektu JKP Komunalije su se svojim sredstvima pridružili brojni privrednici iz Sremske Mitrovice, a veliku finansijsku podršku dala je i kompanija British American Tobacco, članica NALED-a, koja je za ovu priliku izdvojila 1,18 miliona dinara.

– Velika je čast biti deo ovakvog projekta za koji verujemo da je samo jedan u nizu koraka ka izgradnji kvalitetnije životne sredine za sve građane. Na tom putu sarađujemo sa Vladom Srbije, važnim organizacijama kao što je NALED, kao i lokalnom samoupravom, a sve u cilju preduzimanja konkretnih mera ka izgradnji boljeg sutra. U fokusu svih aktivnosti BAT-a je stvaranje održivosti. U skladu sa tim naša ESG strategija prepoznaje reciklažu kao jedan od važnih prioriteta – poručio je Dragan Penezić, menadžer za regulatorne poslove i odnose sa državnim organima u BAT-u.

Prema njegovim rečima, od izuzetne je važnosti da kompanije budu podrška pozitivnim promenama u oblasti zaštite životne sredine i da učestvuju u stvaranju uslova za efikasniju reciklažu, a podjednako je bitno uticati na građane da i sami budu pokretači takvih promena u svojoj zajednici.

Neadekvatan način odlaganja otpada jedan je od dugogodišnjih problema i formiranjem reciklažnog dvorišta biće omogućeno propisno odlaganje otpada poput bele tehnike, nameštaja i građevinskog otpada. Građani će moći da dovezu i besplatno odlože otpad nakon čega će biti spreman za dalju reciklažu.

– Zaštita životne sredine je jedan od strateških reformskih prioriteta NALED-a i radimo na unapređenju prikupljanja i reciklaže ambalažnog otpada, otpada od stakla i hrane, upotrebljenih baterija i sijalica i električnog i elektronskog otpada. Sada je 19.000 domaćinstava iz Sremske Mitrovice dobilo priliku da učestvuje u reciklaži, a raduje činjenica da će biti organizovana i letnja učionica kako bi mališani stekli neophodna znanja iz ekologije – ističe Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Podrška lokalnim samoupravama tokom pandemije

Usled pandemije, NALED je početkom aprila 2020. zajedno sa članovima i partnerima pokrenuo jedinstvenu online platformu za prikupljanje donacija tokom koje je obezbeđena podrška od 250.000 evra za 41 lokalnu samoupravu. Isporučeno je 52 tone hrane za 11.000 domaćinstava. NALED-ova platforma za donacije nastavlja da pruža podršku lokalnim inicijativama, bilo da je reč o donacijama u novcu i robi ili alternativnom načinu prikupljanja sredstava za ideje, projekte i kampanje od javnog značaja.

Značaj NALED-ove platforme za donacije i njen veliki potencijal u povezivanju lokalnih zajednica prepoznali su međunarodni partneri i uz podršku Nemačkog saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje, pokrenut je projekat “Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“. Cilj projekta je bio razvoj platforme za donacije i identifikovanje ključnih izazova sa kojima se suočavaju svi akteri crowdfunding finansiranja.

NALED

Novi Sad dobio 50 reciklažnih zvona za staklenu ambalažu

Posted on 18. mart 2022. by administrator

Grad Novi Sad dobio je 50 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu, sa ciljem da se prikupljene količine otpada povećaju za najmanje 20%, u narednih godinu dana. Evropska prestonica kulture pridružila se na ovaj način Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, koji su se pre nje uključili u projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare, koja je održana u Gradskoj kući.

Projekat koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju regionalnog je karaktera i implementira se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. U Srbiji, projekat sprovode GIZ i NALED, u saradnji sa kompanijama Sekopak i Apatinska pivara.

– Na teritoriji Grada Novog Sada postavljeno je 50 kontejnera tzv. „zvona“ za staklo i to će predstavljati prvi korak ka uvođenju primarne separacije, kao i korak ka čistijem Novom Sadu. Jako je bitno da se građani uključe u ovu akciju i da pokažu odgovornost prema životnoj sredini. Nadamo se uspešnoj realizaciji ovog projekta i molimo građane da daju svoj doprinos time što će puniti „zvona“ – naglasila je Mira Radenović, članica gradskog veća za zaštitu životne sredine, i dodala da Grad Novi Sad puno radi na projektima za očuvanje životne sredine, a ono što predstoji jeste izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom, po svim ekološkim standardima koje propisuju EU direktive.

Direktor JKP „Čistoća“ Vladimir Zelenović rekao je da su kontejneri raspoređeni na lokacijama koje su odabrane na osnovu istraživanja o potrebama, sa namerom da što veći broj staklenog otpada završi u kontejnerima, a ne zajedno sa ostalim komunalnim otpadom. “Težnja nam je da svakodnevne slike deponija pored kontejnera budu naša prošlost, a visoka stopa reciklaže budućnost“, kaže Zelenović.

Prema rečima šefa Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodana Krstovića, dosad je prikupljeno više od 400 tona stakla, a rezultati prevazilaze inicijalna očekivanja.

– Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega se reciklira nepunih 50%. Jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje leži u nedovoljnom broju kontejnera za odlaganje, zbog čega NALED aktivno radi na postavljanju nedostajuće infrastrukture, kako bismo imali gde da odlažemo otpad od hrane, sijalica, baterija, kao i stakla, i da zajedno stvorimo ekološki i ekonomski održiv sistem sakupljanja i reciklaže – kaže Krstović.

Nacionalni koordinator GIZ-a ORF MMS Zorica Bilić istakla je da je ovo prilika za Srbiju da odgovori na zahteve Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji, koji između ostalog nalažu znatno veće sakupljene količine različitih vrsta otpada. Ona je istakla da je reciklaža stakla polje na kome je potrebno značajno unapređenje kako bismo dostigli evropski nivo, te da nam ovaj projekat pruža osnovu za takav potez.

Kompanija Sekopak je ovlašćeni operater na projektu i ona će sav prikupljeni stakleni otpad iz Novog Sada odvoziti na dalji tretman u Hrvatsku. „Više od godinu dana razvijamo projekat i veoma nam je drago što se naš zajednički trud isplatio. Početni cilj projekta bio je da povećamo reciklažu staklene ambalaže za 20%, a mi smo već na 45%. Uigrani smo, znamo koji su potencijalni izazovi i koji su mehanizmi da projekat zaživi i u Novom Sadu, kao što je zaživeo u drugim gradovima“, rekla je Violeta Belanović Kokir, direktorka Sekopaka.

Tekst I foto: NALED