deponije

Otpad na obalama reka ugrožava i reke i prirodnu sredinu

Posted on 15. april 2023. by administrator

Alarmantni su podaci koji govore da se na obalama srpskih reka formiraju divlje deponije. Nemarno bačen otpad potom završava u rečnim tokovima.

Ambalaža od ulja i maziva, automobilske gume, ambalaža od kreozana i drugih otrovnih supstanci, kućni otpad, gradjevinski otpad, neretko završava u priobalju reka . Iako je teško zamisliti da bi neko mogao na obali reke istovariti otpad to je vrlo česta slika u rečnim forlandima. Otpad se deponuje uglavnom na mestima gde je do reke i njene obale moguće doći automobilom ili nekim drugim vozilom za prevoz robe.

Tako odložen otpad najčešće završava u samim vodotokovima , a nadležni tvrde da bi se ovakva pojava mogla sprečiti jakim inspekcijskim nadzorom , ali i edukacijom gradjana.

Otpad koji se nalazi u forlandu reka najpre ugrožava samu prirodnu okolinu reke, utiče negativno na biljni i životinjski svet , a istovremeno narušava samu sliku obale pa takva mesta umesto da budu pogodna za razvoj turizma, rekreaciju gradjana uglavnom postaju mesta koja se široko zaobilaze.

Usled jakih kiša , erozije tla , otpad koji završi u rečnim tokovima neminovno ugoržava i biljni i životinjski svet samih reka, utiče negativno na kvalitet vode pa mnoge reke prasktično postaju zagadjene preko granice koja se može prečistiti i ponovo koristiti. Nije retka slika niti situacija u kojoj je zbog otpada koji pluta rekom ugožen i rad hidroelektrana.

O učestalosti pojave deponija na obalama reka svedoči porazan svojevremeno objavljen podatak, da se na obalama reke Morave na svakih 200-300 metara nalaze divlje deponije . Slična je situacija i sa mnogim drugim rekama.

Reke i jezera u Srbiji nešto su na šta smo najčešće ponosni ipak ovakva slika šalje jednu lošu poruku svim mladjim generacijima , ali i nama samima jer svedoči o nemarnom i neodgovornom odnosu prema prirodi koja nas okružuje .

„Čista Srbija“ trenutno gradi kanalizacione mreže koje odvode prljavu i zatrovanu vodu do postrojenja za prečišćevanje kako upravo takva zagadjena voda ne bi završila u rečnim vodotokovima. Na svom gradjanima je podjednaka odgovornost da neprimereno odlaganje otpada prijave nadležnim inspekcijama , a najpre svojim pozitivnim primerom pokažu svom neposrednom okruženju kako se čuvaju reke.

Bez vode nema života, reagujmo pre nego bude kasno!

Reke nisu otpadni kolektori!

fotopreuzeto:eko-vest.com

Brnabić: “Čista Srbija” jedan od najvažnijih projekata

Posted on 8. decembar 2022. by administrator

Premijerka Srbije Ana Brnabić na skupštinskom zasedanju najavila izdvajanje od 3,4 milijarde evra u narednih nekoliko godina kroz projekat “Čista Srbija”.

“Mnogo drugih stvari smo pokrenuli i uradili u prethodne dve godine – i u oblasti zaštite životne sredine kroz čišćenje divljih deponija, izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pošumljavanje, odsumporavanje na našim termoelektranama, itd,” rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić.

Ona je navela da su obezbeđena sredstva od 31,5 milijardi dinara za životnu sredinu.

” Ovde je jedan od najvažnijih projekata, projekat Čista Srbije, tu je i budžet za zbrinjavanje opasnog otpada, nastavljamo i subvencije za kupovinu električnih vozila, pošumljavanje…U prethodne dve godine očistili smo 750 nesanitarnih deponija, što je četvrtina ukupnog broja. Čistimo konačno našu Srbiju, divlje deponije koje su nastale pre 65-70 godina. Radimo u interesu Srbije, ne busamo se da smo zeleni, već nam je to deo posla, guramo dalje sami kao parlamentarna većina. Dakle veća ulaganja u zdravstvo, kulturu, odbranu, prosvetu… Ovim budžetom, napornim radom, projektima omogućićemo bolji standard građana”, zaključila je premijerka.

foto:srbija.gov.rs

NALED:Divlje deponije u Srbiji moraju postati prošlost

Posted on 24. novembar 2022. by administrator

Čak 85% komunalnog otpada završava na deponijama, kojih ima više od 3.000 u Srbiji. Međutim, kako se ne bi stvarala nova smetlišta, prvi prioritet NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine biće da u potpunosti razvije sistem primarne selekcije, tj. kulturu razdvajanja otpada u domovima. To će postići kroz bolju saradnju sa lokalnim samoupravama i postavljanje više reciklažnih kontejnera, kako bi građanima ponudili izbor za zdravije okruženje, najavila je Bojana Perić, nova predsednica Saveza i direktorka Ekostar Paka, na današnjoj sednici ovog radnog tela.

Masovnija reciklaža, kroz širenje sakupljačke mreže i izgradnju infrastrukture, uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad i usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije, kao osnove za rešavanje ekoloških problema, glavni su prioriteti koje će Savez zagovarati pred Vladom, u cilju sprovođenja zelene agende.

Savez će predložiti i unapređenje politike naplate eko taksi i naknada u cilju smanjenja zagađenja vazduha, jer trenutni iznosi ne podstiču velike zagađivače da smanje štetne emisije gasova i nisu srazmerni količini zagađenja. Takođe, članovima NALED-a biće u fokusu i čistije reke, a rešenje vide u strožim nadzorima preduzeća koja otpadne vode ispuštaju direktno u reke i jezera, bez prethodne obrade.

Kako bi Srbija dostigla razvijene evropske zemlje i ispunila zahteve EU, neophodno je da uloži više od 10 milijardi evra u očuvanje životne sredine, od čega oko tri milijarde samo u infrastrukturu za reciklažu otpada.

Tim povodom, državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sandra Dokić najavila je da će krajem ove ili početkom sledeće godine biti usvojene izmene Zakona o upravljanju otpadom i početi izgradnja novih regionalnih centara. „Uvođenje depozitnog sistema, takođe, će naći mesto na našoj agendi, ali ovoj temi moramo pristupiti jako ozbiljno da se ne bi desilo da narušimo sistem koji smo počeli da gradimo i koji ima perspektivu“, izjavila je Dokić.

Agencija za zaštitu životne sredine, ove nedelje, objavila je Izveštaj o upravljanju otpadom u 2021, prema kojem je količina otpada koji se prikuplja na pravilan načina, porasla od 2016. do prošle godine sa 14% na 42%. Međutim, prema njihovoj analizi od 1.170 očišćenih divljih deponija, u toku praćenja, na 987 lokacija ponovo vratilo odlaganje otpada. Pomoćnica direktora agencije Tamara Perunović Ćulić rekla je da zbog toga SEPA podržava prioritete NALED-a u ovoj oblasti i naglašava da se glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji još uvek odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje usluga, kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada.

Podjednako važnu oblast u sprovođenju zelene agende, predstavljaju i javne nabavke, u kojima će NALED raditi na uvođenju ekoloških kriterijuma, sa ciljem da barem 50% nabavki bude zeleno. Uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju, izrađeni su vodiči i kriterijumi za nabavke javne rasvete, izgradnje puteva, zgrada, kancelarijskog materijala i električnih vozila u javnom prevozu, a NALED je stava, da po ugledu na Sloveniju, ovi kriterijum i u Srbiji vremenom treba da postanu obavezni.

Gde idu istrošene baterije i sijalice iz Srbije?

Posted on 8. avgust 2022. by administrator

Pregorele sijalice i istrošene baterije u Srbiji najčešće završavaju u kantama za smeće, a potom na deponijama gde kroz zemljište i podzemne vode mogu da završe i u lancu ishrane. Manje od 10% baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto, tako da najveći deo ovog opasnog otpada dospe u prirodu gde oslobađa olovo, kadmijum, živu i druge veoma toksične materijale.

Jedini reciklažni centar za sijalice u Srbiji kompanije Božić i sinovi godišnje preradi do 100 tona odnosno tek 5% količina plasiranih na tržište. S druge strane, pogon za preradu baterija nemamo. Procene su da svaki građanin potroši jedan kilogram baterija godišnje dok je, primera radi, u 2020. na reciklažu u Nemačku, gde ih jedino šaljemo, otišlo samo 17 tona.

Glavni razlozi ovakvog bilansa su nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora. Kako bi se to promenilo, NALED i Nemačka razvojna saradnja, su u partnerstvu s kompanijama Božić i sinovi, E-reciklaža i Udruženjem reciklera Srbije pokrenuli projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica”.

– Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera, kao i za izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale. Kada je reč o sijalicama, država je uvela podsticaje, ali je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bismo bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje – objašnjava Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Prema njenim rečima, u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad je zapravo i resurs za dalju proizvodnju, ali ovaj koncept još nije dovoljno zaživeo kod nas. I baterije i sijalice uspešnije bi se tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama. Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u institucijama Grada Kragujevca, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cilj je da se prikaže kako bi model održivog sakupljanja mogao da funkcioniše u praksi, kao i da se poveća stopa reciklaže baterija i sijalica u ovim sredinama za 20%.

Podsetimo, Srbija nije još zatvorila poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, u sklopu kojeg je urađena procena troškova uređenja reciklažnog sistema. Investicije za usklađivanje s direktivom o baterijama i akumulatorima iznosile bi oko 3,5 miliona evra, dok bi kod direktive o električnom i elektronskom otpadu, u koji spadaju i sijalice, bilo neophodno izdvojiti oko 25 miliona evra. Efekti ovih ulaganja bili bi višeznačni, od očuvanja zdrave životne sredine i zdravlja do jačanja cirkularne ekonomije.

Da država razmišlja o rešenju problema vidi se iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031 kojim je planirano da se za odvojeno prikupljanje opasnog otpada iz domaćinstava uspostavi 169 reciklažnih dvorišta koja će biti operativna do kraja 2028. U zavisnosti od gustine naseljenosti, planirano je uspostavljanje jednog ili više dvorišta u svakoj opštini, gde će građani donositi otpad koji se ne sme odlagati u kante, uključujući istrošene baterije i sijalice.

NALED

SED mapirao 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja

Posted on 15. april 2022. by administrator

Sokobanjsko ekološko društvo (SED) iniciralo je izradu Lokalnog akcionog plana upravljanja otpadom za narednih deset godina, koji je prošle nedelje i predstavljen javnosti. Javni uvid u plan je moguć do 15. aprila, a nakon toga će se o njemu izjasniti Skupština ove opštine.

Kako bi rešili problem upravljanja otpadom Sokobanjsko ekološko društvo pokrenulo je inicijativu „Za čistiju Sokobanju“. Analiza podataka koje su prikupili tokom trajanja projekta ukazuje da je loša situacija u ovoj oblasti posledica stihijskog rešavanja problema od strane nadležnih, navode iz ove organizacije.

SED je zato inicirao izradu Lokalnog akcionog plana koji je radila radna grupa sastavljena od članova Opštinske uprave, članova Sokobanjskog ekološkog društva, zainteresovanih strana, građana, ali i firmi i drugih organizacija iz Sokobanje. Za pisanje plana angažovali su i stručnjaka, koji im je dao predloge i moguća rešenja.

„Plan sadrži uokvirene predloge, probleme i okvire rešenja upravljanja otpadom. Svi oni biće vezani za regionalnu deponiju ‘Keleš’ kod Niša. To je nešto što je dugo planirano, ali se tek sada kreće sa tim. Cilj je da se napravi jasan plan aktivnosti koje treba da se sprovedu da bi se unapredio sistem upravljanja otpadom, a regionalna deponija, kada počne sa radom, će umnogome olakšati posao. Tu je i finansijski plan, koji je takođe bitan“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Javni uvid u plan dostupan je do 15. aprila, a posle toga se, kaže, prosleđuje Skupštini uz izveštaj sa javnog uvida i prezentacije na odlučivanje. Skupština ima 30 dana da usvoji ili odbije plan. Važenje plana je 10 godina, i on, kako dodaje Vučić, predviđa sve mere i načine upravljanja otpadom u narednih 10 godina, od 2022. do 2032. godine.

„Naša očekivanja od plana jesu da dobijemo rešenja i način upravljanja otpadom na teritoriji Sokobanje u narednom periodu kako bi rešili ovaj problem. Takođe, oćekujemo da nam daju finansijsku analizu realizacije od njihovih rešenja u periodu za koji važi ovaj plan“, dodaje član Sokobanjskog ekološkog društva Petar Vučić.

SED mapirao 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja

Pre par godina Sokobanjsko ekološko društvo mapiralo je 103 divlje deponije na teritoriji ove opštine. Jedan od glavnih problema predstavlja i sanitarna deponija gde se odlaže sav otpad sa gradskog područja koja je na obali reke i nesanitarnog je karaktera.

„Mi kao članovi Sokobanjskog ekološkog društva primetili smo da uzrok problema nije taj što se malo ulaže u ovu oblast, već u tome da se rešavanju problema pristupa stihijski, ad hoc, bez nekog plana i strateške procene tako da mislimo da je ovo prvi korak u rešenju ovog problema“, dodaje Vučić.

Projekat „Tvoje mesto u Srbiji“ im, dodaju, mnogo znači. Pored finansijske podrške znači i im ona institucionalna, odnosno podrška razvoju Sokobanjskog ekološkog društva.

Projekat su iskoristili za obuku članova ove organizacije, a osnovali su i Društveni centar za čistiju Sokobanju, gde su zaposlili jednog koordinatora. Ističu da će nastaviti da se bave otpadom u Sokobanji kroz primere dobre prakse i implementacijom i realizacijom na terenu. Takođe, radiće na jačanju svoje organizacije i edukaciju mladih i posebno dece u zajednici.

InfoMirc