otpadne vode

Rešenje za problem otpadnih voda u Novom Sadu

Posted on 25. jul 2024.25. jul 2024. by administrator

Problem Novog Sada sa otpadnim vodama biće resen izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Deo sistema pomenute kanalizacione infrastrukture biće rešen kroz projekat „Čista Srbija“.

JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu kažu da će se paralelno sa Centralnim prečistačem otpadnih voda u ovom gradu graditi i povezni kolektor kanalizacije između stare i nove crpne stanice.

Oni Objašnjavaju da je izgradnja glavnog gravitacionog kolektora u dužini od 1.935 m predviđena kroz projekat „Čista Srbija“, koji se finansira preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao deo Komercijalnog ugovora o Projektovanju i izvođenju radova na izgradnji komunalne, odnosno kanalizacione infrastrukture.

Ekologija: Dobar primer prakse u Sokobanji

Posted on 9. jul 2024. by administrator

Širom sveta postoje različite tehnologije za primenu otpadnih voda bilo da se ona prečišćava i ponovo vraća u odredjena industrijska postrojenja ili se pak koristi na druge načine za različite potrebe. Jedan od primera dobre prakse iskoristljivosti otpadnih voda je slučaj u Sokobanji za čiju je primenu lokalna samouprava dobila i odredjena priznanja .

Naime, u Sokobanji se otpadne geotermalne vode iz banjskog kompleksa koriste za grejanje zajedničkog objekta srednje i osnovne škole.

Otpadna topla voda iz Starog Turskog kupatila koristi se za grejanje školske zgrade, gde je kotlarnica na ugalj zamenjena toplotnom pumpom. Planira se proširenje ovog sistema na druge javne objekte, uključujući vrtić.

U svetu se uveliko primenjuje integracija sa postrojenjima za preradu otpadnih voda sa sistemima daljinskog grejanja, gde se toplotna energija iz pročišćenih otpadnih voda koristi za grejanje stambenih i poslovnih objekata.

Ovi pristupi ne samo da pomažu u smanjenju potrošnje energije i emisije stakleničkih gasova, već i doprinose održivom upravljanju otpadnim vodama i resursima u urbanim i industrijskim sredinama.

Čista Srbija: Da zaštitimo reku Dunav od zagađenja

Posted on 10. jun 2024.10. jun 2024. by administrator

Od 100 posto pokrivenosti Zemlje vodom, po procenama stručnjaka, samo oko jedan odsto vode dostupno je za ljudske potrebe, prenosi Dnevnik.rs. Novom Sadu neophodno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Iako svet naizgled shvata ozbiljnost situacije , realnost je često drugačija. Najveći neprijatelj pijaće i ljudima dostupne vode jesu otpadne vode koje u reke ispuštaju različiti zagađivači počev od domaćinstava do teške industrije.

Dnevnik.rs prenosi da je još osamdesetih godina Prirodno matematički fakultet započeo istraživanja u vezi otpadnih voda u Novom Sadu. Cilj je bio da se napravi katastar zagađivača. Izrađeni katastar pokazao je još neke podatke koji su alarmantni, a to je da se u reku Dunav izlije otpadnih voda preko 100.000 m3/dan, i da one predstavljaju značajan problem za sam Dunav, kao recipijent i životnu sredinu.

Sagovornici Dnevnika ističu da je Novom Sadu neophodna izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda .

Srbija se ne razlikuje od mnogih drugih zemalja, istog stepena razvijenosti, po pitanju očuvanja voda i ekosistema . Ipak značajni pomaci na tom polju su napravljeni upravo kroz realizaciju projekta „Čista Srbija“.

U oktobru prošle godine održan je sastanak ministara Gorana Vesića i Irene Vujović i predstavnika kompanije CRBC sa gradskim rukovodstvom Novog Sada na kome su upravo definisani osnovni koraci u izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu. Postrojenje će biti izgrađeno kroz realizaciju projekta „Čista Srbija“.

Valjevo: Dva nova postrojenja neophodna gradu

Posted on 28. maj 2024.28. maj 2024. by administrator

Grad Valjevo trenutno ima samo jedno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda . U okviru projekta „Čista Srbija“, predvidjeno je da Valjevo dobije još dva postrojenja.

Direktor valjevskog Vodovoda Ivan Filipović izjavio je da Valjevo namerava da rekonstruiše svoje postojeće postrojenje koje u punom kapacitetu radi od 2003. godine.

„U samo postrojenje stiže fekalna kanalizacija stanovništva , ali i kišna kanalizacija i otpadne vode industrije . Postrojenje preradjuje 400 l/s prljave vode. Kada govorimo o planiranoj rekonstrukciji ona se odnosi na hidro-mašinsku opremu , sam objekat i dogradnju još jednog objekta. Cilj nam je i proširenje kapaciteta biološke prerade vode . Grad se širi , kanalizaciona mreža je sve veća i nama je potrebno da nam i kapaciteti prerade budu veći“, rekao je Ivan Filipović direktor valjevskog Vodovoda.

Filipović podseća da je kroz projekat „Čista Srbija“, predvidjeno da grad dobije još dva postrojenja.

„Postrojenja za preradu otpadnih voda su pored izgradnje kanalizacione mreže jedini način očuvanja životne sredine i biodiverziteta naših reka . Mi planiramo da postojeće postrojenje proširimo i rekonstruišemo uporedo sa najavljenim aktivnostima države. Ključni momenat u celoj priči u vezi otpadnih voda je i sam odnos gradjana i privrednih subjekata, njihovo odgovorno ponašanje . Odgovorno ponašanje svih nas kako bismo sačuvali svoju životnu sredinu“, izjavio je Ivan Filipović.

Jedna osoba dnevno u proseku proizvede 150l otpadnih voda

Posted on 27. maj 2024. by administrator

Da li ste znali da je jedna osoba u toku dana iskoristi u proseku 150 litara vode? Sve ove količine završe kao otpadne vode . U različitim anketama građani zaključuju da su ključna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Jedna osoba samo, proizvede dnevno oko 150 litara otpadnih voda . Iako na prvi pogled može zazvučati previše, u pitanju su zapravo svakodnevne aktivnosti: pranje ruku, umivanje, tuširanje, korišćenje toaleta, pranje veša, posudja, zalivanje bašti.

Što je veći broj stanovnika veća je i količina otpadnih voda . Na žalost najveće količine završavaju u rekama i jezerima. Neke procene govore da procenat prečišćavanja otpadnih voda varira od oko 20 do 4o odsto što praktično znači da najveći deo prljavih voda umnogome uništava ili negativno utiče na kvalitet voda u rekama , ali i na biljni i životinjski svet u njihovom priobalju.

Više dnevnih listova poslednjih godina radilo je ankete o tome kako gradjani vide rešenje za ovaj problem? Primera radi, najveći broj gradjana u anketi lista Telegraf , čak 90% , navelo je da je pre puštanja otpadnih voda potrebno prečistiti ih, što pokazuje da su svesni i potencijala ali i štetnosti ako se ispuštaju kao takve.

Trenutno najveći projekat koji realizuje država Srbija po pitanju otpadnih voda jeste „Čista Srbija“ . Uz podršku Vlade Republike Kine realizacija projekta podrazumeva ne samo izgradnju kanalizacionih mreža već upravo i zaštitu reka i samim tim i životne sredine, izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Projektom je predvidjena izgradnja 165 postrojenja, a ona će preradjivati vodu koju hiljade domaćinstava i industrije potroše u toku dana.

Radonjić: Srbija odgovara adekvatno na izazov problema otpadnih voda

Posted on 1. februar 2024. by administrator

Ubedljivo najveći projekat kojim se rešava problem zagadjenja voda u Srbiji je projekat „Čista Srbija“, kaže Dušan Radonjić, pomoćnik ministra gradjevinarstva i pojašnjava da je rešavanje problema otpadnih voda izazov na koji Srbija adekvatno odgovara.

Pomoćnik ministra Radonjić govoreći za javni servis je pojasnio da se radi o projektu koji se finansira iz kineskog kredita i čija je vrednost 3,2 milijarde evra, a koji predvidja izgradnju 5 000km nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave.

Radonjić je naveo da je trenutno u toku realizacija prve faze ovog projekta na teritoriji 14 jedinica lokalnih samouprava, odnosno 16 lokacija.“ Ova faza predviđa izgradnju 680 kilometara kanalizacione mreže i 25 postrojenja za preradu otpadnih voda. U ovom trenutku smo na 60 odsto realizacije izgradnje kanalizacione mreže, dok se postrojenja nalaze u fazi projektovanja. Spremna je i druga faza, to je devet jedinica lokalne samouprave i izgradnja devet postrojenja za preradu otpadnih voda, čeka se samo pribavljanje druge tranše kineskog kredita“, izjavio je Radonjić objasnivši i da pitanje otpadnih voda nema smisla da se rešava ako se ne reše obe komponente.

„U ovom trenutku postoji uredba koja propisuje obavezu da se do kraja 2025. sva industrija prilagodi, da ili u okviru svojih postrojenja imaju postrojenja za tretman otpadnih voda ili da ih dovedu u takozvani predtretman, da ih dovedu do tog nivoa zagađenosti da oni mogu da budu ispušteni u kanalizaciju“, rekao je Radonjić.

Rizike realizacije projekta Radonjić vidi u nekoliko faktora , najpre u decenijama zaostatka na rešavanju pomenutog problema , a potom i nedostajućih kapaciteta u pogledu kadrovske i materijalne opremljenosti. Ipak , Radonjić vidi rešenje problema u saradnji svih učesnika.“ Ministarstvo se pojavljuje kao finansijer, jedinica lokalne samouprave kao investitor i tu je i izvođač. Da bi ovi poslovi bili obavljeni na najbolji mogući način potrebno je da sva tri partnera budu na visini zadatka.Pritom neophodno je da imamo značajno veću svest o pomenutim problemima i kod samih gradjana, ali i institucija“, rekao je Radonjić.

Djurović: “Čista Srbija” je neophodna Srbiji

Posted on 7. april 2023. by administrator

U Vrnjačkoj Banji je, od 4. do 6. aprila, održana Međunarodna konferencija na temu: „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“. Cilj Konferencije bio je razmena znanja i iskustva u sve tri tematske oblasti, kao i primena regulative i standarda koji vode poboljšanju stanja u životnoj sredini.

“Projekat “Čista Srbija”, neophodan je Srbiji,”jedna je od činjenica iznetih na konferenciji koja je obradjivala temu otpadnih voda I komunalnog otpada , održane u Vrnjačkoj Banji.

U Hotelu „Solaris“ učesnicima su se obratili: Predrag Bogdanović, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti i Vladimir Milosavljević, direktor JKP Vodovod Kruševac.

Boban Đurović predsednik Opštine Vrnjačka banja u pozdravnom govoru gostima I učesnicima na konferenciji posebno je govorio o tretmanu otpadnih voda.

“Za ove poslovne poduhvate potrebna su velika sredstva, potrebno je veliko ljudstvo u smislu prisustva stručnjaka i nauke, a ta sredstva su zapravo nedostižna za same lokalne samouprave u punom kapacitetu izrade kompletne kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i tu je potrebna velika logistika i podrška ka aplikacijama državnim i međunarodnim institucijama. Država je pokrenula jedan projekat „Čista Srbija“ i naša lokalna samouprava je deo tog projekta, treba da izgradimo 65 kilometara kanalizacione mreže sa prečišćivačem otpadnih voda. Verujem da ćemo taj posao vrlo brzo započeti. Naravno, takvih projekata u Srbiji potrebno je dosta. Čuli smo statistike koliko Srbiji nedostaje kilometara kanalizacione mreže, koliko nedostaje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zaista, ovo je jedna tema kojoj treba posvetiti punu pažnju, na nacionalnom nivou, jer ovo će biti uslov za sve ono što mi želimo u budućnosti. Ono što više brine našu državu jeste činjenica da sve manje kadra imamo, rekao je Đurović .

Održana konferencija bila je prilika za upoznavanje sa značajnim naučnim dostignućima, trendovima, mogućnostima i najboljom praksom u održivom upravljanju otpadnim vodama i .komunalnim otpadom.

foto: Opština Vrnjčka banja

Neophodna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Posted on 21. novembar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Republički zavod za statistiku u godišnjem biltenu navodi da je samo 15,9% stanovništva obuhvaćeno tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda.

Očuvanje pijaće vode jedan je od ključnih zadataka svake države na svetu.

Ovaj značajan resurs bez koga je život na zemlji nezamisliv ugrožen je ubrzanim tehničko tehnološkim razvojem.

U 2021. godini u sektorima industrije korišćeno je 3 723 mil. m³ vode što što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,4%.

Od ukupno 3 723 mil. m³ zahvaćenih voda u sektorima industrije 99,6% čine vode iz sopstvenog vodozahvata (98,6% površinske vode i 1,0% podzemne), a 0,4% iz javnog vodovoda.

Vode korišćene za potrebe industrije u 2021, posmatrano po sektorima i u odnosu na prethodnu godinu, zabeležile su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast od 11,3%, Prerađivačka industrija – pad od 5,8%, i Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – pad od 6,5%.

U 2021. godini prečišćeno je ukupno 29 mil. m³ vode, od čega primarnim tretmanom 61,2%, sekundarnim tretmanom 19,0% i tercijarnim tretmanom 19,7%.

Zvanična svetska statistika pokazuje da nisu samo fabrička postrojenja zagadjivači naših reka već su to I individualna domaćinstva.

Podaci koje iznosi Republički zavod za statistiku govore da je dužina mreže javne kanalizacije, 18113 km, broj domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu 1 594 484, procenat stanovništva priključenog na kanalizacionu mrežu 67,2% . Ipak procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda je samo 15,9%.

Postrojenja za prelišćavanje otpadnih voda nisu jeftine investicije za brojne lokalne samouprave naše zemlje, ali su neophodna kao rešenje za očuvanje zdrave životne sredine, naših reka, vode za piće.

Projekat “Čista Srbija” predvidja da realizacijom bude obuhvaćeno oko dva i po miliona stanovnika u 69 jedinica lokalne samouprave. Ključni segment odnosi se na izgradnju kanalizacione mreže I postrojenja za preradu otpadnih voda pri čemu projekat predvidja izgradnju preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

foto:pixabay

“Čista Srbija” – zdrav odnos prema vodama

Posted on 27. april 2022. by administrator

Koliko nedostatak kanalizacione mreže ugrožava vodotokove u našoj zemlji najbolje ilustruju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, jer otpadne vode u Srbiji u jednoj godini sadrže 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova i 11 tona nikla, sa tendencijom njihovog povećanja.

Samo na području Beograda, postoji 119 direktnih kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav.

Na status površinskih voda Srbije ogroman pritisak vrše izlivi neprečišćenih komunalnih i industrijskiih otpadnih voda.

Procena je da je ukupna produkcija otpadnih voda u Srbiji oko 3,5 miliona metara kubnih na dan.

Zagadjenje vode najčešće je posledica nekontrolisanog ispuštanja zagadjujućih materija različitog porekla.

Naše vode zagadjujemo:

-industrijskim otpadnim vodama

-otpadnim vodama domaćinstava

-vode sa farmi I poljoprivrednih gazdinstava na kojima se koriste pesticide

-vodama koje se slivaju sa gradskih ulica

Postojeći stepen sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u Republici Srbiji je na značajno niskom nivou. U skladu sa interesima i ciljevima Republike Srbije za zaštitu kvaliteta površinskih i podzemnih voda, zaštitu izvorišta vodosnabdevanja, očuvanja zdravlja stanovništva i zaštite životne sredine u celini, obezbeđuju se i finansijska sredstva za ispunjenje ovih ciljeva, odnosno za finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za zaštitu voda od zagađivanja. Srbija menja svoj odnos prema vodama!

Zato -“Čista Srbija”

Privredi ostalo još tri godine da reši pitanje otpadnih voda

Posted on 12. april 2022. by administrator

Prema evropskim regulativama, sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode moraće u naredne tri godine da reše ovo pitanje. S druge strane, procenat prečišćenih voda koje se vrate u izvorišta, već nekoliko godina ne prelazi 8%, a ulaganja u postrojenja zahtevaju velike investicije, posebno za male privrednike, rekao je direktor održivog razvoja u NALED-u Slobodan Krstović, na sastanku članova Saveza za zaštitu životne sredine ovog udruženja.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih gotovo polovina nije u funkciji. Ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra, zbog čega su na sastanku razmatrana potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.

Ovom prilikom, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija Tisa Čaušević predstavila je prisutnima Alijansu za upravljanje vodnim resursima (AWS) kao uspešan model saradnje u svetu. Članovi alijanse dolaze iz svih sektora, kako bi zajedno doprineli održivosti lokalnih vodnih resursa kroz usvajanje i promociju univerzalnog okvira za održivo korišćenje vode – Međunarodnog standarda za upravljanje vodnim resursima (AWS standard). Upravo je kompanija Coca-Cola HBC prva kompanija u Srbiji nosilac AWS sertifikata.

-Poslednja geopolitička dešavanja pokazuju da poslujemo u krhkim ekosistemima, zbog čega je očuvanje prirodnih resursa jako važno. Kad je voda kao ključni resurs u pitanju, naša kompanija smanjila je potrošnju vode za više od 50% u poređenju sa 2007. godinom, a radimo na tome da ovaj procenat bude i veći. AWS standard nalaže kompanijama da prođu kroz pet koraka – prikupljanje informacija za razumevanje vodnih resursa, razvoj planova za upravljanje otpadnim vodama i implementacija, procena ispunjenja planova, komunikacija i javno objavljivanje. Obe naše punionice , u Beogradu i Vlasini, su prošle kroz ovaj proces, zbog čega smo prepoznati kao prvi nosioci AWS sertifikata u Srbiji – rekla je Čaušević.

Prema njenim rečima, ovakav okvir mogu da usvoje i primene sve organizacije, bez obzira na svoju veličinu, sektor u kojem posluju i mesto gde se nalaze, a sve sa ciljem odgovornog upravljanja, očuvanja kvaliteta vode, zaštite biodiverziteta i živog sveta u okviru sliva kojima pripadaju.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici javno-komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija “, a koordinator za analizu i unapređenje rada kanalizacionog sistema Marko Lazić rekao je da je u toku sprovođenje nekoliko projekata za rešavanje pitanja otpadnih voda u glavnom gradu, kao i izgradnja sistema za prečišćavanje mulja. Ipak, ukupna dužina kanalizacione mreže u Beogradu iznosi 2.300 km, zbog čega rad na ovim projektima zahteva puno vremena.

Kako bi se učvrstila saradnja svih zainteresovanih strana, predloženo je i osnivanje tematske radne grupe, koja bi uključila privredu, institucije, civilne organizacije i akademsku zajednicu.