Obeležen Međunarodni dan reke Dunav

Plovidbom brodom na reci Dunav, tokom koje su prezentovani ključni projekti od velikog značaja za ceo region dunavskog sliva, izložbom „Sa beogradskih reka“ autorke Gordane Karović, kustoskinje Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, i dečijim programom tokom kog su najmlađi posetioci imali priliku da se edukuju o najbitnijim ekološkim temama, svečano je obeležen Međunarodni dan reke Dunav. Događaj je organizovalo JVP „Srbijavode“, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkom direkcijom za vode.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Livija Pavićević istakla je da se ovaj važan datum obeležava već 20 godina širom sliva reke Dunav, te da se proslavom ukazuje na značaj i važnu ulogu Dunava i njegovih pritoka u životima ljudi.

„Republika Srbija je jedna od potpisnica Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, koja je potpisana 29. juna 1994. godine u Sofiji i od 2004. godine ovaj datum se tradicionalno obeležava i u Srbiji. Naša država poštuje svoje međunarodne obaveze u okviru evropske agende i radi na usklađivanju svoje vodne politike sa standardima Evropske unije, što uključuje i usvajanje evropskih direktiva o vodama“, istakla je Pavićević i dodala da saradnja sa evropskim institucijama omogućava i pristup fondovima i resursima koji podržavaju projekte u oblasti vodoprivrede.

Realizacija projekta „Čista Srbija“ u fokusu takodje ima reku Dunav s obzirom na činjenicu  da  se u reku Dunav izlije otpadnih voda preko 100.000 m3/dan, i da one predstavljaju značajan problem za sam Dunav, kao recipijent i životnu sredinu. Pored kanalizacione mreže naselja koja gravitiraju ka Dunavu , projektom je predvidjena I izgradnja postrojenja za prečišavanje otpadnih voda .

foto: ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Čista Srbija: Da zaštitimo reku Dunav od zagađenja

Od 100 posto pokrivenosti Zemlje vodom, po procenama stručnjaka, samo oko jedan odsto vode dostupno je  za ljudske  potrebe, prenosi Dnevnik.rs. Novom Sadu neophodno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Iako svet naizgled shvata ozbiljnost situacije , realnost je često drugačija. Najveći neprijatelj pijaće i ljudima dostupne vode jesu otpadne vode koje u reke ispuštaju različiti zagađivači počev od domaćinstava do teške industrije.

Dnevnik.rs prenosi da je još osamdesetih godina Prirodno matematički fakultet započeo istraživanja u vezi otpadnih voda u Novom Sadu. Cilj je bio da se napravi katastar zagađivača. Izrađeni katastar pokazao je još neke podatke koji su alarmantni, a to je da  se u reku Dunav izlije otpadnih voda preko 100.000 m3/dan, i da one predstavljaju značajan problem za sam Dunav, kao recipijent i životnu sredinu.

Sagovornici Dnevnika ističu da je Novom Sadu neophodna izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda .

Srbija se ne razlikuje od mnogih drugih zemalja, istog stepena razvijenosti, po pitanju očuvanja voda i ekosistema . Ipak značajni pomaci na tom polju su napravljeni upravo kroz realizaciju projekta „Čista Srbija“.

U oktobru prošle godine održan je sastanak ministara Gorana Vesića i Irene Vujović i predstavnika kompanije CRBC sa gradskim rukovodstvom Novog Sada  na kome su upravo definisani osnovni koraci u izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu. Postrojenje će biti izgrađeno kroz realizaciju projekta „Čista Srbija“.

Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu

Osnovne procene su da oko 24 tone otpadnih voda Grada Novog Sada završi u reci Dunav svakoga dana. U okviru projekta „Čista Srbija“ planirana je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Petrovaradinu.

Zagadjenje svakog rečnog vodotoka nikada nije bez uzajamnog uticaja na životnu sredinu u neposrednom okruženju. Otpadne vode koje završavaju u reci Dunav prepune su štetnih materija koje ne samo da uništavaju i negativno utiču na biodiverzitet same reke već posredno imaju štetan uticaj i na živote ljudi s obzirom da jedan deo ulazi i u lanac ishrane.

Proteklih nekoliko godina obavljen je značajan deo priprema za ostvarivanje velikog i skupog projekta izgradnje centralnog prečistača sa planom da kapacitet budućeg prečistača bude 400.000 stanovnika, uz mogućnost proširenja do 500.000.

Realan pomak u rešavanju pomenutih problema ostvaren je ugovorom sa kineskom kompanijom CRBC sa kojom je i ugovorena izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Predvidjeno je da izgradnja postrojenja bude praktično deo treće faze realizacije projekta „Čista Srbija“ , a procenja vrednost ulaganja je 120 miliona evra.