Zajedno na istom zadatku: Očuvanje reka i jezera

Švedska važi za zemlju koja je u svetu prepoznata po očuvanju rečnih vodotokova. Ovaj rezultat postignut je dugoročnim i vrlo visokim ulaganjima. U Srbiji je trenutno najveći projekat čija je realizacija u toku , a koji štiti naše reke, projekat „Čista Srbija“.

Praksa razvijenih zemalja koja se pokazala dobrom, na putu ka očuvanju rečnih vodotokova, jezera, uglavnom je bazirana na nekoliko segmenata rada i uključuje na samo državne organe već i uključivanje celokupne društvene zajednice, ali i zakonski okvir.

Na prvom mestu uvek je edukacija gradjana o značaju čuvanja prirodnih dobara i medju njima reka. Potom pravilno odlaganje otpada uz smanjenje upotrebe plastike .

Biljke uz reke igraju važnu ulogu u filtriranju vode i sprečavanju erozije pa zabrana gradnje, kontrola poljoprivredne proizvodnje i upotrebe pesticida u priobalnom delu reka  s jedne strane, a sa druge zaštita biljnog sveta može poboljšati kvalitet vode.

Kao značajan deo kontrole i nadzora jeste stroga zakonska regulativa, ali i nadzor industrijskih aktivnosti zajedno  mogu sprečiti ispuštanje opasnih hemikalija i otpadnih voda u reke.

Jedan od ključnih aspekata u borbi za očuvanje čistoće reka jeste izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda . Primena sve savremenijih tehnologija doprinosi podizanju kvaliteta vode. Ne treba zaboraviti ni činjenicu koja je do sada u više navrata medju ekolozima isticana , a to je da stara postrojenja čiji je radni vek prošao ili postrojenja koja primenjuju zastarele tehnologije , podjednaka su opasnost za kvalitet voda.

Projekat „Čista Srbija“ najveći je trenutni projekat koji za cilj ima upravo očuvanje reka i jezera. U sklopu projekta izuzev izgradnje kanalizacionih mreža značajno mesto predstavlja i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda .

Pored napora koje ulaže država Srbija neophodno je i veće uključenje društvene zajednice što u lokalnim akcijama čišćenja reka, što kroz rad  organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali  i aktivno učešće u lokalnoj politici kako bi  se postigao željeni cilj.

Realizacija projekta „Čista Srbija“ započeta i u Valjevu

Projektom „Čista Srbija“ predvidjeno je da u Valjevu bude izgradjena kanalizaciona mreža u dve Mesne zajednice Popučke i Lelić, a radovi su počeli na levoj obali reke Kolubare u MZ Popučke.

„Popučke se rade iz dva dela , jedan na levoj obali Kolubare što je zapravo privredna zona i tu je predvidjena dužina kanalizacione mreže  9.766m. Popučke-desna obala Kolubare je u fazi projektovanja, dužina kanalizacione mreže je oko 15km“, potvrdio je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković.

Gojković je rekao i da Valjevo ne bi moglo da samostalno pristupi jednom ovako zahtevnom projektu za koji će biti izdvojeno 11,8 miliona evra.

„U Leliću je dužina kanalizacione mreže 1.766m,  Grad Valjevo trenutno radi  prijavu radova. Ključni cilj ovog projekta i radova jeste upravo očuvanje životne sredine, to je na prvom mestu . Potom naravno i jedan viši standard života gradjana . Zaista smo zahvalni Vladi Srbije i resornom ministarstvu naročito, što su predvijena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Mi sada u Valjevu imamo samo jedno i ovo je realna prilika da dobijemo još dva“, izjavio je gradonačelnik  Gojković.

U cilju očuvanja reke Kolubare i sliva reka koji formiraju akumulaciono jezero Rovni sa druge strane u Valjevu će biti izgradjena dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda , a kako je saopštio Gojković radovi na izgradnji postrojenja u Popučkama kod industrijske zone u kojoj posluju dve velike kompanije Hansgrohe i Bicerba počinju u prvoj polovini maja .

foto:Grad Valjevo

 

Subotica uskoro izdaje dozvole za gradjevinske radove

Na sednici Skupštine grada Subotice usvojen je  Srednjoročni plan razvoja Grada Subotice za period od 2024. do 2026. godine.

Imre Kern, zamenik gradonačelnika Subotice najavio je da će Grad jako brzo izdati sve potrebne građevinske dozvole za početak radova na projektu “Čista Srbija”.
Taj plan je u potpunosti urađen prema normativima i zakonskim porpisima koji važe u ovoj godini. Pristup srednjoročnom planu bio je da uvrstimo investicije i projekte koji su definisani budžetom za ovu i naredne dve godine. U ove dve godine razvoja planiramo mnogo toga i to će osetiti svi građani. Očekuje se ogromna investicija u kanalizacionu mrežu i u vodovodni sistem, jer početkom avgusta isitče zadnja rata otplate kredita JKP „Vodovod i kanalizacija“ i time će se stvoriti godišnje pozamašna suma za rad ovog preduzeća“ rekao je  Kern, najavljujući da će uskoro biti izdata građevinska dozvola za početak radova na izgradnji projekta „Čista Srbija“.

 

Počeli radovi u Ulici Blagoja Parovića u Novom Sadu

Radovi na rekonstrukciji kanalizacione mreže na Limanu 2, u okviru projekta „Čista Srbija“ nastavljeni su u Ulici Blagoja Parovića.

Grad Novi Sad jedan je od 14 lokalnih samouprava koje su obuhvaćene prvom fazom projekta „Čista Srbija“ i kao takav predstavlja najveće pojedinačno ulaganje u komunlanu infrastrukturu ovog grada.

U Ulici Blagoja Parovića i susednim ulicama počela je rekonstrukcija kanalizacione mreže, a predvidjena je zamena cevi i šahti.  Izvođač radova je kineska kompanija CRBC.

Kako se i ranije moglo čuti izgradnja kanalizacione mreže predstavlja još jedan dokaz da je ulaganje u razvoj komunalne infrastrukture jedan od glavnih prioriteta Grada Novog Sada, sa akcentom na to da se reši problem otpadnih voda.

Osim na Limanu 2, radovi u okviru programa „Čista Srbija“ se na teritoriji opštine Novi Sad odvijaju ili su planirani i u prigradskim naseljima Kisač, Rumenka, Čenej i Petrovaradin

Radovi na asfaltiranju Korabske ulice u Kragujevcu

Nakon radova na izgradnji kanalizacione mreže u MZ Grošnica u Kragujevcu , usledilo je asfaltiranje Korabske ulice .

„Radovi se izvode u ulici  75 metara dužine, širine 3,5 metra i biće utrošeno oko 48 tona asfaltne mase,“ izneo je podatak  Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika.

Pre asfaltiranja Korabske ulice urađeni su obimni pripremni radovi, jer je reč o ulici sa većim nagibom koja je problematična i za saobraćaj. „Projektom „Čista Srbija“ urađena je kišna kanalizacija što nam je znatno olakšalo rad,“ rekao je Marko Radisavljević, šef Sektora niskogradnje u JKP „Šumadija“.