administrator

Glavna nagrada za kineski projekat prečišćavanja otpadnih voda

Posted on 15. avgust 2024.15. avgust 2024. by administrator

Kineski projekat prečišćavanja otpadnih voda osvojio je glavnu nagradu za globalnu inovaciju Međunarodnog udruženja za vodu (IVA)., prenosi agencija Beta.

Projekat „Podsticanje tehnologije i transformacije tržišta: kinesko postrojenje za koncept kanalizacionih resursa“ istakao se osvajanjem globalne velike nagrade IVA za inovacije za 2024. tokom Svetskog kongresa i izložbe o vodi koja se održava ove nedelje u Torontu, prenosi Kineska medijska grupa (CMG).

Pobednik, Kineski komitet za tretman otpadnih voda bavi se i klimatskim promenama, oskudicom resursa i izazovima održivog života. U objektu za rekultivaciju vodenih resursa dnevno se obrađuje 20.000 kubnih metara otpadnih voda.

„Objekat jača lokalni pristup vodi, podržava poljoprivredu sa zemljištem bogatim hranljivim materijama i služi kao model za održivo upravljanje otpadnim vodama na globalnom nivou, inspirišući dalje inicijative i međunarodnu saradnju“, saopštila je IVA, a prenosi Beta.

foto: Kineska medijska grupa

Dašić: Uskoro i druga faza projekta u Kragujevcu

Posted on 8. avgust 2024. by administrator

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić najavio i drugu fazu projekta „Čista Srbija“.

Gostujući na lokalnoj televiziji, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je istakao da je prva faza projekta pri kraju.

„Prva faza od projektovanih 42 kilometra je pri kraju, a druga faza će obuhvatiti zamenu i izgradnju novih kanalizacionih kapaciteta u centru grada,“rekao je Dašić.

Dašić je naveo da se očekuje i maksimalna efikasnost u izvodjenju radova.

Vesić: Kanalizaciona mreža za 250 000 ljudi

Posted on 8. avgust 2024. by administrator

Medju brojnim infrastrukturnim projektima koji su u ovom trenutku realizuju u Srbiji, ministar građevine saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izdvojio je i projekat „Čista Srbija“.

Govoreći za Tanjug, ministar Goran Vesić je istako da se na devet novih lokacija gradi kanalizacija, a u okviru projekta „Čista Srbija“.

„Na devet novih lokacija se gradi kanalizacija u Čistoj Srbiji. Ukupno je devet postrojenje za preradu otpadnih vroda, vrednost čitavog projekta preko 216 miliona evra i ukupno će 51.000 domaćinstvo dobiti kanalizaciju“, rekao je Vesić.

Zahvaljujući realizaciji ovog projekta , po rečima ministra , već u prvoj fazi projekta 250 000 ljudi dobiće priključak na kanalizacionu mrežu.

„Već radimo prvu fazu gde imamo 14 lokacija, gde radimo preko 680 km kanalizacije, preko 25 postrojenja, ekvivalent te prve faze je 195.000, znači sa ovih 50.000 već će 250.000 ljudi u Srbiji u narodnom periodu dobiti kanalizaciju“, rekao je Vesić.

Siniša Mali:Stvoreni uslovi za nastavak projekta „Čista Srbija“

Posted on 8. avgust 2024. by administrator

Povodom prvih 100 dana Vlade Srbije , ministar finansija Siniša Mali posebno istakao stvaranje uslova za nastavak realizacije projekta „Čista Srbija“.

„U prvih 100 dana Vlade usvojeno je i nekoliko zakonskih rešenja u nadležnosti Ministarstva finansija, kojima se omogućava nastavak i realizacija važnih projekata u našoj zemlji, a koji se, između ostalih, odnose na izgradnju brze saobraćajnice Ruma-Šabac – Loznica, obilaznicu oko Kragujevca, kao i izgradnju Nacionalnog stadiona i projekat „Čista Srbija“, rekao je ministar Mali.

On je zaključio i da je kao prvi potpredsednik Vlade, zadovoljan postignutim rezultatima, naglašavajući da misli da je Vlada dobro radila u prvih 100 dana, ali da uvek treba da se postavlja lestvica više i da nastavimo da radimo još bolje.

foto: printscreen/TV Prva

Prva faza projekta „Čista Srbija“ u Kragujevcu pri kraju

Posted on 30. jul 2024.7. avgust 2024. by administrator

Radovima u naselju Koroman, u Brezovačkoj i Cerskoj ulici privodi se kraju prva faza projekta „Čista Srbija“ u okviru koje će biti izgrađeno 42 kilometara kanalizacione mreže u Kragujevcu. Zamenik gradonačelnika Kragujevca Dejan Ružić i predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović, prilikom obilaska radova izrazili su zadovoljstvo stanjem zatečenim na terenu i dinamikom radova, a pre svega činjenicom da se ovim rešava višedecenijski problem meštana ovog grada.

„„Čista Srbija“ je projekat od nacionalnog značaja koji se realizuje istovremeno u mnogim gradovima, a Kragujevac je jedan od gradova u kome je izgrađeno najviše kilometara kanalizacione mreže. Kada budemo završili prvu fazu, a pri kraju smo, to će biti 42 km, što je više nego što je ukupno urađeno u prethodnih deset godina“, konstatovao je Ružić i dodao da bi uskoro trebalo da bude potpisan ugovor za drugu fazu projekta koja podrazumeva rekonstrukciju centralnih gradskih linija.

U naselju Koroma, u Brezovičkoj i Cerskoj ulici će biti izgrađena kanalizaciona mreža u dužini od 2,1 km, a kako najavljuje Ivica Momčilović u Ulici Užičke republike gradiće se 3,2 km kanalizacione mreže, što će po njegovim rečima biti jedna od najdužih linija. On je najavio radove u delu oko trafostanice u Beloševcu, oko Ulice Nikole Maratovića, u dužini od oko 2,5 km, što će biti poslednja lokacija kojom će biti završena prva faza projekta „Čista Srbija“.

Foto: Grad Kragujevac

Rok za izgradnju postrojenja do januara 2026. godine

Posted on 28. jul 2024.28. jul 2024. by administrator

Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović podsetila je privredne subjekte koji u procesu proizvodnje generišu otpadne vode, da su od januara 2026. godine dužni da ih prečiste pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, pozivajući ih da poštuju rok za prilagođavanje.

Vujović je podsetila da je prelazni rok za privredu propisan Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, ističući da po isteku roka neće biti tolerisano nikakvo odstupanje od propisanih vrednosti.

Obaveza svih je da izgrade postrojenje za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda koje će biti u funkciji najkasnije do isteka naznačenog roka. Na taj način, obezbeđuje se predtretman otpadnih voda, čime dajemo veliki doprinos zaštiti reka i zaštiti životne sredine u celini -rekla je Vujović. Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, u slučaju da se otpadne vode ispuštaju u javnu kanalizaciju, lokalna samouprava je u obavezi da, propiše lokalni akt o ispuštanju otpadnih voda usklađen sa Uredbom.

JER, ČISTA SRBIJA!

Postrojenja za preradu otpadnih voda u skladu sa direktivom EU

Posted on 27. jul 2024.27. jul 2024. by administrator

Prošle godine promenjena je uredba Vlade Srbije koja je usklađena sa svim evropskim direktivama i uvedena je obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih jer kod njih za tim nema potrebe, uvede i tercijalna prerada što je u skladu sa direktivom EU, izjavio je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture.

On je, odgovarajući na primedbe u Skupštini Srbije dodao da se sa kineskim izvođačima CRBC rade aneksi u okviru kojih imaju obavezu da prihvate tehnologiju i preradu u skladu sa direktivama EU.

Tako se u okviru projekta “Čista Srbija” rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja, rekao je Vesić i naglasio da “Čista Srbija” nije jedini projekat u okviru kojeg se radi kanalizacija i zahvalio Nemačkoj razvojnoj banci KfV koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, Banci Saveta Evrope, ali i gradovima i opštinama jer i sami ulažu kada je u pitanju kanalizacija.

Vesić je naveo da je kao neko u čijem se ministarstvu nalazi projekat „Čista Srbija“ spreman da čuje svaki predlog kako taj proces može da se ubrza.

Zavrseno 70 posto prve faze projekta „Čista Srbija“

Posted on 26. jul 2024.27. jul 2024. by administrator

Ministar Goran Vesić izjavio da je 70% prve faze projekta Čista Srbija završeno.
„To je projekat čija je investiciona vrednost 3,5 milijardi evra i treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije, sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda“, rekao je Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Po njegovim recima, reč je o malim postrojenjima za preradu otpadnih voda, ali da ima i velikih, kao postrojenje u Novom Sadu, koje je ekvivalent za 300.000 stanovnika.

„U prvoj fazi projekta, a ona je završena preko 70 odsto, rađene su kanalizacije na 16 lokacija. Ukupna vrednost prve faze je 336 miliona evra, gradi se 680 kilometara kanalizacije i gradi se 25 postrojenja za preradu otpadnih voda, uglavnom manjih postrojenja“, rekao je Vesić.
Vrednost druge faze projekta je 216 miliona evra, a po recima ministra u drugoj fazi je predviđena izgradnja kanalizacione mreze i postrojenje na devet lokacija čime će biti pokriveno 50.000 stanovnika.

Ministar Vesic je posebno naglasio da se nikada više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo nego što se gradi sada.

Rešenje za problem otpadnih voda u Novom Sadu

Posted on 25. jul 2024.25. jul 2024. by administrator

Problem Novog Sada sa otpadnim vodama biće resen izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Deo sistema pomenute kanalizacione infrastrukture biće rešen kroz projekat „Čista Srbija“.

JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu kažu da će se paralelno sa Centralnim prečistačem otpadnih voda u ovom gradu graditi i povezni kolektor kanalizacije između stare i nove crpne stanice.

Oni Objašnjavaju da je izgradnja glavnog gravitacionog kolektora u dužini od 1.935 m predviđena kroz projekat „Čista Srbija“, koji se finansira preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao deo Komercijalnog ugovora o Projektovanju i izvođenju radova na izgradnji komunalne, odnosno kanalizacione infrastrukture.

Ekologija: Ekološke štete ne mere se samo novcem

Posted on 23. jul 2024. by administrator

Mesečnik „Biznis i finansije“ je preneo ocenu pravnih stručnjaka koja glasi da je krivičnopravna zaštita životne sredine u Srbiji je uglavnom dobra, ukoliko bi se sprovodila.

Kako je navedeno, zakonodavac je , kada je 2006. donosio novi Krivični zakonik, izdvojio poseban deo kojim se životna sredina proglašava za pravno dobro, vredno zaštite.

Docent krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Ivana Marković je pojasnila da se domaćim krivičnim zakonodavstvom ne zabranjuje direktno neko ponašanje koje ugrožava životnu sredinu, već da se zagađenje vode, vazduha i zemljišta toleriše do određene granice. „To je slučaj na nivou cele Evrope, a sličnost je i u tome da je regulativa koja se odnosi na zaštitu životne sredine povezana sa mnoštvom drugih propisa, mahom iz oblasti upravnog prava“, navela je Marković i dodala da se, kada se nađe propis koji odgovara konkretnom slučaju, nailazi na drugi problem. „Da biste procenili da li nešto jeste ili nije zagađenje vode, vazduha ili zemljišta, morate da posedujete i tehničko znanje iz konkretne oblasti. Dakle, neophodno je veštačenje“.

Kako je precizirala, od 18 propisanih krivičnih dela u oblasti životne sredine, 90 odsto presuda se odnosi na šumske krađe, ili na nezakoniti lov i ribolov. „To je u suštini imovinski delikt, dakle sudi se za ono što je direktno vidljivo i opipljivo, dok su elementi krivičnih dela u ostalim ekološkim deliktima jako apstraktni za državne organe“, smatra Marković.

Profesorka krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović ukazala je da u ekološkim krivičnim delima najveću odgovornost snose pravna lica.

„Sporno je to što se u krivičnom postupku gleda samo finansijska šteta. Međutim, ekološke štete ne mogu da se mere samo novcem. „, rekla je Bajović, preneo je mesečnik „Biznis i finansije“.