Eko vesti

Zrenjanin: Pametni sistem za reciklažu ambalažnog otpada

Posted on 26. oktobar 2022.7. decembar 2022. by administrator

U svim IDEA prodavnicama, Roda mega marketima i na 6 javnih lokacija u Zrenjaninu, krenulo je postavljanje pametnih uređaja za reciklažu ambalažnog otpada. Odlaganjem proizvoda označenih nalepnicom „Recikliraj“ građani će sakupljati bodove, koje mogu iskoristiti za popuste pri kupovini ili druge robne nagrade, najavljeno je danas na lansiranju projekta, u Gradskoj kući u Zrenjaninu.

Pametni aparati primaće Tetra Pak, limenke, staklenu i PET ambalažu proizvoda kompanija Coca Cola HBC, Knjaz Miloš, Carlsberg, Imlek, Rauch, Nektar i Red Bull, koje su se priključile projektu „Sistem pametnog sakupljanja ambalažnog otpada“. Projekat se realizuje pod sloganom „Pametno recikliraj“, kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a zajednički ga sprovode GIZ i Ball Packaging, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S i Reverse Logistics Group, u saradnji sa NALED-om i Recan Fondacijom.

– Zrenjanin stalno prati trendove u oblasti zelene energije i energetske efikasnosti jer brinemo o životnoj sredini. Zajedno s Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ, pre samo dvadesetak dana, najavili smo početak još jednog ekološkog projekta, gde je tema promocija korišćenja solarne energije. Takođe, u okolini grada podignute su i dve elektrane na biomasu i u planu je izgradnja vetroparka – rekao je gradonačelnik Simo Salapura.

Zrenjanin je povodom projekta pametnog sakupljanja otpada posetila ministarka za evropske poslove i klimatska pitanja Nemačke Ana Lirman koja je izrazila podršku te države Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana u sprovođenju zelene agende. „Čistija životna sredina i bolje upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena ključni su za sve zemlje regiona na njihovom putu ka EU, a naročito za njihove građane i građanke“, navela je Lirman.

– Uvođenje pametnog sistema ide u prilog apsolutno svima, jer je reč o izuzetno efikasnoj metodi koja, prema studiji renomirane britanske kuće Eunomia, može da pomogne da se već u prve tri godine prikupi više od 90% ambalažnog otpada. Naš cilj je da u Zrenjaninu za godinu dana sakupimo 30% od plasiranih proizvoda obeleženih nalepnicom „Recikliraj“, što bi pokazalo da je ovakav model održiv i da se može primeniti i u drugim gradovima i opštinama – izjavila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Pri ubacivanju svakog proizvoda u pametne uređaje, na ekranu će se pojaviti jedinstveni bar kod, koji je neophodno uneti u Solagro aplikaciju. Na svom ličnom nalogu građani će prikupljati bodove, koje zatim mogu zameniti za vaučere u IDEA i Roda maloprodajnim objektima.

– Ceo proces, od markiranja proizvoda do sakupljanja ambalažnog otpada, je potpuno nov u Srbiji i za nas je važno da vidimo kako će građani reagovati na ovakav vid reciklaže ambalažnog otpada. Sistem nam omogućava da imamo informaciju o popunjenosti pametnih mašina, što će olakšati sakupljanje otpada. Svi procesi u okviru projekta biće praćeni i optimizovani u skladu sa potrebama građana – rekla je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

Jelena Petljanski Kiš, menadžer za održivost i javne poslove u kompaniji Ball Packaging istakla je da je na početku projekat bio usmeren samo na reciklažu limenki putem pametnih presa u Beogradu, da bi danas u Zrenjaninu bio predstavljen prvi sistem koji obuhvata i preostali ambalažni otpad. „Ono što ovaj projekat čini drugačijim jeste napredno IT rešenje koje se zasniva na primeni koncepta jedinstvenog koda za svaku jedinicu ambalaže. Na ovaj način ostvaruju se veća efikasnost i transparentnost u procesu reciklaže „, navela je Petljanski Kiš.

NALED

Cilj Čiste Srbije: Čuvajmo naše reke, budimo odgovorni

Posted on 22. oktobar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Projekat Čista Srbija kao državni projekat podrazumeva izmedju ostalog izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za preradu otpadnih voda širom Srbije. Stanje naših reka, kada se govori o zagadjenosti, može biti značajno bolje I to je jedan od ciljeva projekta “Čista Srbija”. Ipak, postoje brojne aktivnosti koje sami možemo da preduzmemo kako bismo kao gradjani uticali na kvalitet površinskih voda.

National geographic svojevremeno je objavio 11 pravila ponašanja kojima svaki pojedinac može poboljšati kvalitet voda u sopstvenom okruženju, a samim tim uticati na celokupnu zdraviju ekološku sredinu :

Smanjiti upotrebu plastike

Poznato je da se plastika veoma teško razgrađuje. Najveći deo plastike koju koristimo nađe svoj put do reka ili jezera, odakle ju je još teže očistiti. Ako je moguće, preporučuje se da se smanji upotreba plastičnih predmeta i time u velikoj meri pomogne okolini.

Recikliranje

Uvek birajte ambalaže koje se lakše recikliraju. Staklene flaše su, na primer, po tom pitanju zahvalnije od plastičnih boca.

Ne prosipati ulja u sudoperu

Iako nema potrebe smanjiti upotrebu različitih vrsta ulja u svakodnevnom životu, važno je ne prosipati ista u odvode. Svaki višak ili neupotrebljenu količinu ulja bi sakupiti u bočice i baciti u kantu.

Hemikalije za čišćenje

Slično ulju, kućna hemija je rizična kada nađe svoj put do izvora vode.

Ne bacati lekove

Nikada ne bacajte lekove u kanalizaciju. Čak iako imate čitava pakovanja lekova koji vam više nisu potrebna, preporučuje se da ih se otarasite bacanjem u đubre.

Ne koristiti pesticide

Pesticidi i herbicidi su u velikoj meri štetni za životnu okolinu. Preko zemljišta, spirane od strane kiša koje padaju, ove hemikalije nalaze svoj put do podzemnih voda i kasnije do reka ili jezera.

Redovno održavati automobile

Kamioni, automobili ili druga prevozna sredstva jedni su od najvećih zagađivača vazduha. Redovnim održavanjem ovih mašina može se drastično smanjiti procenat zagađenja živone sredine. Zagađenje vazduha direktno je povezano sa zagađenjem vodenih površina.

Podrumi i spetičke jame

Ako imate odvode koji su povezani sa vašim podrumom ili septičkom jamom, nikako ih ne smete direktno povezivati sa kanalizacijom. Oni mogu izazvati tešku štetu i zagađenost čitavog sistema.

Ne bacati đubre

Pri boravku u oblastima u čijim se neposrednim blizinama nalaze reke, jezera, mora ili okeani, ne treba bacati bilo kakvu vrstu đubret. Čak i ambalaža bačena na plažu posle određenog vremena može da dospe do vode i zagadi izvor. Dobro bi bilo i organizovati akcije čišćenja priobalnih oblasti, i podići svesnost zajednice o važnosti nezagađivanja okoline.

Zasađivati biljke u blizinama jezera i reka

Ako živite u blizini neke reke ili jezera, poželjno je obogatiti faunu u neposrednoj blizini. Drveće je, takođe, od velike pomoći očuvavanju ekosistema i smanjenja zagađenosti. Time se reguliše nivo ugljen-dioksida u vodi, što direktno utiče na odnos nivoa pH vrednosti.

Zaustaviti isticanje hemiklija

Važno je zustaviti oticanje svih štetnih hemikalija u vode. Bilo da su u pitanju fabrike ili pojedinci koji ispuštaju hemikalije, šteta po vodeni sistem je enormna.

Neformalna grupa VIVA: Кo to tamo zagađuje naše reke?

Posted on 22. oktobar 2022.22. oktobar 2022. by administrator

Voda reke Кolubara ispod mesta gde se izlivaju vode fabrike za prečišavanje otpadnih voda u Goriću je pete klase, potpuno nepodobna za ljudsku upotrebu, slabijeg kvaliteta u odnosu na kvalitet pre ulivanja otpadnih voda. Reka Кamenica na Divčibarama je najslabije, pete klase zbog fizičkohemijske neispravnosti, slabog ekološkog statusa zbog prisustva fekalnih bakterija. Bukovska reka koja je pritoka reke Gradac je četvrte klase zbog fizičkohemijske neispravnosti. Reka Ljubostinja, koja protiče kroz Valjevo je zbog zagađenja, mrtva. To bi u najkraćem bili zaključci istraživanja kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji su se čuli na konferenciji za medije neformalne grupe „VIVA“.

Novinari su imali priliku da prisustvuju uzimanju uzoraka vode iz reke Gradac koje je ova grupa organizovala ispod Berkove brane, kod prodavnice „Europrom“ i da čuju rezultate analize uzoraka vode koji su prethodnih nedelja uzeti iz reke Кolubare u blizini stanice za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću, kao i uzoraka uzetih na Divčibarama iz reke Кamenice i Bukovske reke u selu Podbukovi. Кakav je kvalitet površinskih voda u Valjevu govorile su aktivistkinje „VIVE“, Slavica Pantić i Biljana Mladenović.

„Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje prvi uzorak vode iz Кolubare koji smo uzeli, pre ulivanja otpadnih voda, pripada kategoriji četvrte klase. Radi se o vodi slabog ekološkog kvaliteta. Ona može da se koristi za snabdevanje vodom za piće, navodnjavanje i industrijsku upotrebu, ali samo uz primenu kombinacije metoda: koagulacije, flokulacije, filtracije i dezinfekcije. Ulivanje otpadnih voda iz fabrike za prečišćavanje voda menja kvalitet, klasu vode u Кolubari u petu klasu, što odgovara lošem ekološkom statusu. To znači da ova voda ne može da se koristi ni u kakve svrhe.“-rekla je Biljana Mladenović, po zanimanju fizikohemičar.

Govoreći o kvalitetu voda na Divčibarama ona je rekla da je prvi uzorak uzet na reci Кamenici, nedaleko od uliva Čalačkog potoka, te da prema rezultatima fizičko hemijske analize voda pripada petoj klasi kvaliteta, što znači da ne može da se koristi ni u kakve svrhe. Ona je kazala da prema mikrobiološkim parametrima, zbog prisustva bakterija fekalnog porekla voda reke Кamenica na Divčibarama pripada četvrtoj kategoriji. Кada je reč o kvalitetu Bukovske reke, rekla je da je uzorak vode uzet nedaleko od ulivanja Crne Reke, te da prema fizičko hemijskim pokazateljima pripada četvrtoj klasi kvaliteta, što je voda sa slabim ekološkim statusom, prvenstveno zbog visoke koncentracije amonijaka. A prema mikrobiološkim pokazateljima pripada vodi druge klase kvaliteta. Na pitanje da li je voda pete klase štetna za zdravlje Biljana Mladenović je kazala: „U takvim vodama nema ni biljnog ni životinjskog sveta, niti se voda može koristiti za ljudsku upotrebu u bilo koje svrhe.“

Odgovarajući na pitanje zašto je neformalna grupa „VIVA“ uzimala uzorke iz reke Кamenice na Divčibarama, Slavica Pantić je kazala da su Divčibare bile u fokusu javnosti kad je bio u toku postupak izmena Plana generalne regulacije „Divčibare“.

Po njenim rečima, Divčibarci su isticali činjenicu da se kanalizacija izliva u Кamenicu, te da investitorski urbanizam urušava i prirodu i kvalitet voda. Кada je reč o rekama u Valjevu, rekla je da su se građani obraćali nadležnima jer su primetili da je reka Ljubostinja pre nekoliko meseci menjala boje, od roze, preko plave, do ljubičaste. Pošto je od nadležnih stigao odgovor da je neko verovatno oprao kantu poludisperzije, posumnjalo se u ozbiljnost i kompetentnost nadležnih organa i inspekcija.

Slavica Pantić smatra da svi zajedno u Valjevu nemamo informacije o kvalitetu površinskih voda i ko ih zagađuje, te da se sumnja da nadležni ne sprovode kontrolu zagađivača koji se ne kažnjavaju. Ističe da je slaba javna svest i da je to stvar koju neformalna grupa „VIVA“ želi da promeni. Ona je najavila da će biti uzimani uzorci na više mesta i da će javnost biti obaveštena o rezultatima analize i kvalitetu površinskih voda. „Hoćemo da doprinesemo da se pokrene javna debata o kvalitetu površinskih voda, da ljudi za to znaju i da učestvuju u rešavanju problema.“, istakla je na kraju obraćanja Slavica Pantić, diplomirana pravnica, članica grupe „VIVA“.

Neformalnu grupu „VIVA“ (Vodene inspektorke Valjeva) čine pet žena, građanki, aktivistkinja, stručnjakinja u svojim oblastima iz Valjeva iz Valjeva koje pokušavaju da u fokus interesovanja javnosti stave temu zagađenja i zaštite kvaliteta površinskih voda. Prilikom uzimanja uzoraka pomoć pružaju učenice srednje Medicinske škole iz Valjeva.

Projekat „Кo to tamo zagađuje?“ se sprovodi u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inženjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Gde završava vaš otpad nakon što ga odveze komunalni kamion?

Posted on 5. septembar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Otpad iz domaćinstva koje se naziva još i komunalni čvrsti otpad ne nestaje samo po sebi nakon što vam nestane iz vida.

U zemljama EU, kamioni otpad odvoze na specijalno dizajnirane lokacije, osposobljene da prihvate određene količine različitih vrsta otpada, uključujući građevinski, kabasti, kao i otpad iz domaćinstava.

Ovi centri opremljeni su adekvatnom infrastrukturom koja onemogućava kontaminaciju tla i okolnih podzemnih voda. U Evropskoj uniji sistem upravljanja otpadom definisan je strateškim planskim dokumentima koji u fokus stavljaju zaštitu životne sredine i zdravlje stanovništva, ali šta je sa zemljama koje nemaju ovako uređene sisteme?

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja ogroman ekološki i zdravstveni problem za sve stanovnike Zapadnog Balkana.

Kao zemlje u tranziciji i na putu EU integracija, Srbija i BiH poslednjih godina ulažu napore u efikasnije upravljanje resursima i unapređenje sistema upravljanja otpadom. U tom pogledu ostvaren je određeni napredak, a najviše u oblasti jačanja javne svesti, naročito u Srbiji.

Međutim, postojeća infrastruktura nema kapacitete da isprati EU standarde, a državna sredstva koja se izdvajaju za ovu oblast i trenutna ulaganja u unapređenje upravljanja otpadom nisu ni približno dovoljna.

Upravo iz tog razloga, ako se vozite magistralnim putevima u BiH i Srbiji, vrlo je verovatno da ćete u pustim predelima čiste prirode naići na ružne prizore divljih deponija.

Rešenje ovog problema je u svim zemljama Zapadnog Balkana još uvek u začetku. Evropska unija kroz IPA fondove prekogranične saradnje ulaže u unapređenje zaštite životne sredine, efikasno korišćenje resursa i očuvanje prirode u zemljama koje teže članstvu u EU.

Jedna od inicijativa koje se istovremeno sprovode na području BiH i Srbije jeste projekat Opštine sa nula otpada koji ima za cilj da principe koncepta nula otpada ugradi u upravljačke sisteme lokalnih zajednica i time direktno podrži unapređenje sistema upravljanja otpadom.

Projekat se realizuje u 6 pilot opština i uključuje direktno angažovanje javnih komunalnih preduzeća, kao i srednjih škola iz pomenutih opština.

Nakon sprovođenja niza aktivnosti poput kreiranja planskih dokumenata – Smernica za uvođenje koncepta nula otpada na lokalnom nivou, Smernica za monitoring i izveštavanje o komunalnom otpadu, kreiranja „tailor-made“ akcionih planova za 6 pilot opština, niza edukativnih treninga za javna komunalna preduzeća i predstavnike lokalnih zajednica prekograničnog područja, kao i sprovođenja intenzivne medijske kampanje za jačanje svesti, projektni tim je uspešno priveo kraju mapiranje divljih deponija u 6 opština i razvio GIS sistem praćenja njihovih lokacija.

Celi set projektnih aktivnosti usmeren na jačanje kapaciteta javnih komunalnih preduzeća, pored nabavke opreme za preduzeća, kao i nabavke setova kanti za odvojeno prikupljanje za stanovništvo pilot opština, uključuje i razvoj interaktivnih GIS mapa sa lokacijama divljih deponija i čišćenje deponija u 6 opština.

Na bazi izrađenih GIS mapa biće odabrana po jedna divlja deponija u svakoj pilot opštini čije će čišćenje biti izvršeno u okviru projekta, a na njihovo mesto će se postaviti kontejneri kako bi se sprečilo njihovo ponovno nastajanje.

U saradnji sa predstavnicima pilot opština izvršeno je mapiranje lokacija divljih deponija i tako su određene njihove osnovne karakteristike u pogledu karaktera (stalna/povremena), pristupačnosti, kao i u pogledu količina i vrsta odloženog otpada. Razvijene GIS mape će uveliko olakšati lociranje deponija javnim komunalnim preduzećima u pilot opštinama. GIS mape su javno dostupne, a pristupiti im se može putem linkova:

Opština Ilijaš (BiH)
Grad Visoko (BiH)
Opština Centar Sarajevo (BiH)
Opština Bajina Bašta (SRB)
Opština Vladimirci (SRB)
Opština Krupanj (SRB)

„Kreirana GIS mapa za područje opštine Ilijaš doprineće efikasnijem nadzoru lokacija eventualnog nastanka divljih deponija. Savesni građani i privredni subjekti mogu koristiti GIS mape za lakše prepoznavanje prekršioca zakona i brzo upozoravanje lokalne uprave i JKP na nepravilnosti u zbrinjavanju otpada, a manji deo nesavesnih građana i privrednih subjekta će razvijati strah da krše odredbe pozitivnih zakonskih propisa. Takođe, nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine kroz GIS mape će imati bolji uvid u stanje životne sredine i sistem upravljanja otpadom. Sve skupa će doprineti pravilnom odlaganju otpada, smanjenju broja divljih deponija, manjim troškovima uklanjanja divljih deponija, što će imati za rezultat bolje upravljanje otpadom, čistiju i zdraviju životnu sredinu“ – zaključio je Sadik Alić, komunalni inspektor u Opštini Ilijaš.

———-

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, projekat zajedno implementiraju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija). Projektom se nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajat će 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području.

Preuzeto: Dijalog.net

„Nova“ piše: Fabrike otrove zatrpavaju i bacaju u reke

Posted on 24. avgust 2022. by administrator

Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištu…“, rekao je za list „Nova“ Radmilo Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji industrija zvanično proizvede oko 75.000 tona opasnog otpada godišnje, a prema procenama sagovornika lista „Nova”, oko 25 odsto preduzeća to ne prijavljuje, a ne postoji ni evidencija o opasnom otpadu koji nastaje u domaćinstva. Sav„nevidljivi opasni otpad, ali i deo evidentiranog završava na komunalnim deponijama, u napuštenim skladištima i rudnicima, rekama, zemljištima, u vazduhu i na kraju u lancu ishrane.

Industrija u Srbiji je u periodu od 2011. do 2020. godine generisala je 150.000 tona registrovanog opasnog otpada, što je oko 75.000 tona godišnje. Tokom 2020. godine proizvedeno je oko 68.000 tona opasnog otpada, 12.800 izvezeno, dok je 11.700 deponovano na deponijama, navodi se u izveštaju Upravljanje otpadom u Republici Srbiji Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

„Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištima……. “ rekao je za „Novu” Radmilo Pelić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da je opasan otpad sve ono što dovodi do degradacije, zagađenja životne sredine, a Srbija nema ni jedno postrojenje za njegovu trajnu eliminaciju.

“Govorim o postrojenjima koja to rade na visokotehnološki način, bez zagađenja životne sredine. Radi se o spalionicama gde se vrši pirolitička disoci-jacija recimo na 1.100 stepeni Celzijusa, gde se i najopasniji otpadi uništavaju bez daljeg zagadjenja , što u Srbiji ne postoji”, kaže professor Pešić.

Takva visokotehnološka postrojenja, navodi, nisu toliko skupa koliko košta izvoz otpada za čije uništavanje firme u inostranstvu plaćaju I do 6 evra po kilogramu.Zbog toga pojedine troškove smanjuju skrivajući otpad.

Svaka četvrta firma ne prijavljuje opasan otpad

Inžinjer za zaštitu životne sredine direktor konsultanstke firme za upravljanje opasnim otpadomGreen Group Marko Rokvić, na osnovu iskustva sa terena, ocenjue da čak 25% firmi u Srbiji koje generišu opasan otpad isti ne prijavlju.

“U svom radu često srećem firme koje tek od mene čuju da imaju opasan otpad koji treba da predaju operateru I o tome podnesu izveštaj nadležnom ministarstvu, objašnjava Rokvić za list Nova.

Zakon postoji, kao I obaveza da firme koje proizvode opasan otpad isti registruju , ali to u praksi očigledno ne rade svi kako treba.

“Sa brojem inspektora koje imamo ne može se ništa uraditi. A problem je I dalje procesuiranje, veleiki broj prijava ne dodje do suda, zastari. Nema sistematskog kažnjavanja. Svako ko uradi nešto što nije u skladu sa zakonom, sa propisima, podzakonskom regulativom, treba d asnosi sankcije. Toga u Srbiji nema, zbog čega se problematika životne sredine samo usložnjava”, ocenjuje profesor Pešić, dok iz ministarstva za zaštitu životne sredine na pitanje Nove šta planiraju da urade kako bi smanjili nepropisno uklanjanje opasnim otpadom, ne odgovaraju.

OPASAN OTPAD IZ KUĆE ZAVRŠAVA NA DEPONIJI

Sagovornici našeg lista upozoravju da I gradjani u svojim domovima generiđu opasan otpad , za koji nije obezbedjen poseban tok , ne ulaze u evidenciju I uglavnom završava na deponijama komunalnog otpada.

U pitanju su uglavnom insekticidi , farbe, kućna hemija, razni sprejevi, otrovi I ambalaža istih, lekovi, sijalice, baterije, stari uredjaji…

“Pravilno upravljanje ovim otpadom je pitanje sistemskog finansiranja koje država treba da uredi. Kod lekova bi uvoznici I distributeri trebalo da jedan deo sredstava preusmere na sistem za prikupljanje, ali to ne rade jer ih niko ne tera. U razvijenim gradovima postoje centri za prikupljanje opasnog otpada , odakle ga operateri preuzimaju, a gradjani to plaćaju kroz malo povećan račun”, ukazuje Rokvić.

OTROVI ZAVRŠAVAJU U NAŠEM ORGANIZMU

Nauččna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju I metalurgiju dr Dragana Djordjević objašnjava da kad komunalne deponije gore, što u Srbiji nije retkost otrovi iz opasnog otpada kroz vazduh stižu u pluća.

“Sudovi u kojima se neadekvatno skladište opasne materije vremenom propadaju, korodiraju, hemikalije cure I dospevaju u zemljište, vodotokove. Da ne govorim o onome što zakopavaju I ispuštaju direktno u reke. Iz vode I zemlje kroz biljke I životinje otrovi ulaze u lanc iskhrane I završavaju a našoj trpezi,”upozorava Djordjević I dodaje da osim teških metala , opasan otpad sadrži postojana organska jedinjenja , koja nikako ne bi smela da se nadju u prirodi jer su toksična, kancerogena, teratogena I mutogena, a gotovo ih je nemoguće očistiti.

Izvor: list Nova, autor Milena Ilić Marković

Gde idu istrošene baterije i sijalice iz Srbije?

Posted on 8. avgust 2022. by administrator

Pregorele sijalice i istrošene baterije u Srbiji najčešće završavaju u kantama za smeće, a potom na deponijama gde kroz zemljište i podzemne vode mogu da završe i u lancu ishrane. Manje od 10% baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto, tako da najveći deo ovog opasnog otpada dospe u prirodu gde oslobađa olovo, kadmijum, živu i druge veoma toksične materijale.

Jedini reciklažni centar za sijalice u Srbiji kompanije Božić i sinovi godišnje preradi do 100 tona odnosno tek 5% količina plasiranih na tržište. S druge strane, pogon za preradu baterija nemamo. Procene su da svaki građanin potroši jedan kilogram baterija godišnje dok je, primera radi, u 2020. na reciklažu u Nemačku, gde ih jedino šaljemo, otišlo samo 17 tona.

Glavni razlozi ovakvog bilansa su nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora. Kako bi se to promenilo, NALED i Nemačka razvojna saradnja, su u partnerstvu s kompanijama Božić i sinovi, E-reciklaža i Udruženjem reciklera Srbije pokrenuli projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica”.

– Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera, kao i za izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale. Kada je reč o sijalicama, država je uvela podsticaje, ali je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bismo bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje – objašnjava Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Prema njenim rečima, u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad je zapravo i resurs za dalju proizvodnju, ali ovaj koncept još nije dovoljno zaživeo kod nas. I baterije i sijalice uspešnije bi se tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama. Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u institucijama Grada Kragujevca, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cilj je da se prikaže kako bi model održivog sakupljanja mogao da funkcioniše u praksi, kao i da se poveća stopa reciklaže baterija i sijalica u ovim sredinama za 20%.

Podsetimo, Srbija nije još zatvorila poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, u sklopu kojeg je urađena procena troškova uređenja reciklažnog sistema. Investicije za usklađivanje s direktivom o baterijama i akumulatorima iznosile bi oko 3,5 miliona evra, dok bi kod direktive o električnom i elektronskom otpadu, u koji spadaju i sijalice, bilo neophodno izdvojiti oko 25 miliona evra. Efekti ovih ulaganja bili bi višeznačni, od očuvanja zdrave životne sredine i zdravlja do jačanja cirkularne ekonomije.

Da država razmišlja o rešenju problema vidi se iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031 kojim je planirano da se za odvojeno prikupljanje opasnog otpada iz domaćinstava uspostavi 169 reciklažnih dvorišta koja će biti operativna do kraja 2028. U zavisnosti od gustine naseljenosti, planirano je uspostavljanje jednog ili više dvorišta u svakoj opštini, gde će građani donositi otpad koji se ne sme odlagati u kante, uključujući istrošene baterije i sijalice.

NALED

Svi bismo vozili električni automobil, kad bi država platila bar pola cene

Posted on 5. jul 2022. by administrator

Kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86% njih bi možda ili sigurno to uradilo, ali bi većina bila spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene konvencionalnih vozila. Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon. Zato 87% ispitanika podržava subvencije za kupovinu i svaki drugi bi najradije da trošak podeli s državom na ravne časti.

Istraživanje stavova građana o električnim i autonomnim vozilima, predstavljeno na današnjoj konferenciji za novinare NALED-a, pored cene ukazuje na još važniji izazov, a to je nedovoljno razvijena infrastruktura.

– Prema različitim procenama, u Srbiji je instalirano između 50 i 150 punjača. Prosečno vreme punjenja je oko 4,5 sata što bi značilo da se na jednom punjaču dnevno može napuniti najviše pet automobila. Na autoputevima je postavljeno svega osam punjača, a do kraja ove godine biće ih najviše 18. Pored obezbeđivanja većeg broja punjača izazov će biti i regulisanje naplate punjenja koje je sada besplatno. Naš proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, trošak punjenja, bez naknade za korišćenje punjača i drugih troškova, bio nekoliko puta niži nego kod konvencionalnih vozila kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara – istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u i podsetila da je, prema podacima MUP-a, u 2020. bilo registrovano 2,2 miliona vozila od čega tek 1.416 hibridnih i 102 električna.

Treća briga na koju građani ukazuju je domet električnih vozila. Najveći deo ispitanika (65%) bio bi zadovoljan dometom do 500 kilometara. Iako konvencionalni automobili imaju doseg od 500 do 790 kilometara s jednim punjenjem rezervoara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 km) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba. Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rešenja mogle bi biti zamenjive baterije.

Preporuke za razvoj eMobility ekosistema date su u Sivoj knjizi inovacija, koja je kao i istraživanje, kreirana u okviru programa StarTech, koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Philip Morris i u saradnji s Vladom Srbije.

– Umanjenje putarine od 50% za električna i 25% za hibridna vozila, besplatan parking i jednostavnija procedura za postavljanje punjača, deo su mera koje mogu da pomognu većoj zastupljenosti ekoloških vozila i koje su primenjivale i druge zemlje. Potrebno je i digitalizovati i pojednostaviti procedure dodele subvencija i korišćenja poreskog oslobođenja za e-vozila – rekao je Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Biljana Vuksanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je za 2022. godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora eMobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača u skladu sa NALED-ovom preporukom. Prema njenim rečima, do kraja godine biće pripremljeni i predlozi Zakona o planiranju i Zakona o putevima, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova planirana je izmena i dopuna zakonskih rešenja iz oblasti eMobilnosti koji se odnose na bezbednost u saobraćaju.

Građani nešto veću rezervu imaju prema autonomnim vozilima. Čak 41% nije upoznato s njima, više od četvrtine se ne bi osećalo sigurno kada bi bila prisutna u saobraćaju dok bi im oko 60% poklonilo poverenje. Ipak, podeljeni su po pitanju da li bi autonomno vozilo bolje reagovalo na opasnost u saobraćaju u odnosu na čoveka. Visoku cenu i neprilagođenu infrastrukturu ističu kao prepreke većoj upotrebi, a bolje performanse, veću ugodnost pri vožnji i veću bezbednost kao prednosti. Ključne preporuke Sive knjige inovacija u ovoj oblasti jesu uvođenje posebnog regulatornog režima za testiranje i razvoj autonomnih vozila, razvoj testnog poligona po uzoru na Mađarsku, kao i unapređenje kvaliteta saobraćajne signalizacije, posebno na putevima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

NALED

Ključ za manje otpada od hrane na deponijama

Posted on 25. jun 2022.7. decembar 2022. by administrator

Nedostatak podsticajnih sredstava, nivo znanja i zainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova su tri glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane, po mišljenju više od 80% ispitanika koji dolaze iz ovih sektora. Istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno je na konferenciji „Recept za otpad od hrane“, a jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

– Podaci govore da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40% čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane. Sa sigurnošću znamo da je količina koja završava na deponijama izuzetno visoka i da će morati da se smanjuje, a ono što svi za početak treba da preuzmemo jesu mere prevencije, kako ne bismo bacali stvari koje su još uvek resurs i mogu se upotrebiti – rekla je Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.

Na skupu koji su organizovali NALED i kompanija Eso Tron, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, povodom završetka projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“, istaknuto je da se većina otpada od hrane i dalje najčešće transportuje na deponiju. Na drugom mestu služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.

– Obnovljivi izvori energije imaju sve važniju ulogu, a hrana je za njihovo dobijanje vredan resurs, što smo i dokazali ovim projektom. U prethodnom periodu uspeli smo da animiramo veće ugostitelje i institucije i uz određene finansijske olakšice, koje smo omogućili, sakupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane. Ovu količinu smo dalje predali na tretman za dobijanje biogasa, a istovremeno sprečili emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida. Kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavili bismo truljenje organskih jedinjenja na deponijama, koja uzrokuju i do 300 požara godišnje – istakao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS za potrebe projekta, pokazala je da se u gotovo svim preduzećima otpadno jestivo ulje predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43% preduzetnika.

– Otpad od hrane je jedan od najvećih tokova otpada na svetu i kao takav predstavlja izazov i sa društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta. Kako je ovakve izazove nemoguće adresirati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora, značaj ovog projekta najviše leži u tome što se kroz angažovanje sva tri sektora došlo do predloga i rešenja od kojih i privreda ali i ukupno društvo mogu imati koristi – rekla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS.

Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka. Kako bi se ove količine smanjile, sa konferencije je poručeno da su potrebne dodatne edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu, racionalnija nabavka namirnica u domaćinstvima, kao i uvođenje olakšica za velike trgovinske namirnice, kako bi mogle da doniraju robu koja je pred istekom roka.

Ovom prilikom, predstavljene su i smernice za inspektore, kako bi pre svega pomogli privrednicima i javnim ustanovama da postupaju odgovorno i prepoznaju nedozvoljene načine upravljanja otpadom od hrane. Jednu od takvih nebezbednih radnji predstavlja raširena praksa upotrebe otpada od hrane za ishranu životinja, tj. pomiju.

NALED

Šta smo udisali od početka godine – najzagađeniji gradovi u Srbiji

Posted on 7. jun 2022. by administrator

U Srbiji je vazduh zvanično prekomerno zagađen u 15 gradova i aglomeracija. Ovo je ocena kvaliteta vazduha za 2020. godinu, koju je Beogradska otvorena škola dobila od Agencije za zaštitu životne sredine u septembru 2021. godine. Za ocenu vazduha u prethodnoj, 2021. godini, sačekaćemo septembar ove godine. Kakav smo vazduh do sad disali ove godine, zvanično ćemo saznati, pogađate, tek na jesen 2023. godine.

Kada se posmatraju rezultati dobijeni iz zvaničnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha, možemo zaključiti sledeće: Vazduh u Srbiji je čist samo u mestima gde ne postoji sveobuhvatan monitoring kvaliteta vazduha.

Grad Šabac je na neslavnom prvom mestu po zagađenju vazduha, budući da je granična dnevna koncentracija PM10 čestica prekoračena na više mesta u gradu. Ovo su rezultati na osnovu analize podataka o kvalitetu vazduha dobijenih iz građanskih senzora, putem aplikacije X-ECO, u dosadašnjem toku 2022. godine, koju sprovode Beogradska otvorena škola i Nacionalna ekološka asocijacija. Kao kriterijum korišćen je broj dana sa prekomernom koncetracijom PM10 čestica, koja je zakonski definisana. Na godišnjem nivou, granična dnevna koncentracija PM10 čestica od 50 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 35 puta.

Rezultati dobijeni iz građanskih senzora pokazuju visok nivo aerozagađenja širom države, kao i da je godišnja „zaliha“ od 35 dana „dozvoljenog“ prekomernog zagađenja uveliko potrošena, budući da su uzroci zagađenja u celoj državi veoma slični. Spisak gradova u kojima je bilo preko 100 dana prekomernog zagađenja kompletiraju Knjaževac, Zaječar, Požarevac i Kučevo. Godišnji limit od 35 dana prekomernog zagađenja prevremeno su potrošili i Leskovac, Gornji Milanovac, Aleksinac, Negotin, Sremska Mitrovica, Kula, Prokuplje, Majdanpek, Prijepolje, Brodarevo, Bosilegrad, Trstenik, Požega, Kruševac, Kovačica, Bela Palanka, Surdulica, Bečej, Senta, Ruma, Aranđelovac, Mladenovca, Kovin, Osečina. Među ovim gradovima ima i mesta u kojima je uspostavljen zvanični državni i(li) lokalni monitoring, kao i mesta gde postoje samo senzori koje su postavili građani.

U zimskim mesecima lokalna ložišta i toplane koje koriste fosilna goriva (mazut, ugalj), uz saobraćaj i uticaj industrije, daju nekontrolisan uticaj na povećan nivo koncentracije zagađujućih materija iznad dozvoljenih i preporučenih vrednosti, što je pogubno za zdravlje svih građana, posebno osetljivih kategorija, poput dece, starijih i ljudi sa hroničnim oboljenjima

Rasprostranjenost i funkcionisanje zvaničnog sistema monitoringa vazduha zavisi od odgovornosti i ažurnosti kako Agencije za zaštitu životne sredine, tako i jedinica lokalne samouprave koje su dužne da uspostave lokalni monitoring kvaliteta vazduha, i da rezultate tog monitoringa dele sa Agencijom. Izazovi su posebno prisutni u domenu lokalnog monitoringa, budući da gradovi i opštine u velikoj meri ne uspostavljaju odgovarajući nivo monitoringa kvaliteta vazduha. To znači da u nedostatku merenja ne postoji ni zakonski osnov za donošenje i sprovođenje zakonom propisanih mera u cilju smanjenja nivoa zagađenja vazduha.

U nedostatku zvaničnih podataka, i uz opravdanu bojazan, građani u alternativnim metodama za sad nalaze rešenje, kako bi se makar kratkoročno informisali o stanju kvaliteta vazduha u svojim sredinama. Potrebno je da odgovorne institucije i pojedinci odgovorno rade na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji cele države, kako u domenu širenja i održavanja državne mreže, tako i u domenu uspostavljanja sveobuhvatnog lokalnog monitoringa i pravovremene razmene informacija, jer bez merenja ne može biti ni adekvatnih mera za čist vazduh.

Beogradska otvorena škola

BOŠ foto_Izvor Unsplash

Pirot dobija kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu

Posted on 25. maj 2022.7. decembar 2022. by administrator

Pored 3,3 miliona evra koja su do sada uložena u izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju vodovodne mreže, opredeljeno je još 16,2 miliona evra za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju i proširenje kanalizacione mreže, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović danas nakon potpisivanja posebnog ugovora za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i tehničku podršku eksperata u Pirotu.

,,Postojeći kanalizacioni sistem u Pirotu nema prečistač otpadnih voda, tako da se celokupna količina sakupljenih otpadnih voda ispušta bez prečišćavanja u reku Nišavu odnosno reke u njenom slivu (Gradišnička reka, Rasnička reka, Bistrička reka, reka Rogoz, Kosturska reka), a izgradnjom ovog postrojenja ova ružna slika postaće prošlost“, rekao je Momirović.

Ministar Momirović ugovor za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže potpisao je sa gradonačelnikom Pirota Vladanom Vasićem, direktorom JP Vodovod i kanalizacija Pirot Zoranom Nikolićem, projekt menadžerom Stefani Rauprihom i direktorom KFV predsedništva u Srbiji Rudigerom Hartmanom.

Nakon toga, ministar MGSI Tomislav Momirović potpisao je i ugovor za tehničku podršku eksperata sa Stefani Rauprihom i Rudigerom Hartmanom, koji je tom prilikom rekao da Nemačka razvojna saradnja kao i KFV ostaju posvećeni održivom urbanom razvoju, održivom snabdevanju vodom kao i tretmanom za odvođenjem otpadnih voda.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić zahvalio se ministru Momiroviću, KFV-u, i drugim institucijama , i izrazio veliko zadovoljstvo zbog potpisanog ugovora i predstojećih radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i predočio koji kapaciteti i usluge će biti unapređeni.

„Nakon realizacije ovog projekta Pirot će biti grad koji ispunjava sve ekološke standarde kao i gradovi ove veličine u Evropi“, rekao je Vasić.

U okviru dugogodišnje bilateralne saradnje sa SR Nemačkom, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KFV, sprovodi projekte izgradnje komunalne infrastrukture u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom. Do sada je, u okviru finansijske i tehničke podrške SR Nemačke i KFV banke, obezbeđeno 274 miliona evra za prioritente investicije u 34 grada u Srbiji.

Izgradnjom centralnog prostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pirotu kapaciteta 52.000 ekvivalent stanovnika investicione vrednosti 14,5 miliona evra, obezbediće se prečišćavanje otpadnih voda za grad Pirot i sela Novi Zavoj, Gradašnica, Barje Čiflik, Gnjilan, Poljska Ražana i Berilovac, gde živi oko 45.000 stanovnika ili 85% ukupnog broja stanovnika Pirota i okolnih sela.

Preuzeto tekst i foto: ministarstvo saobraćaja i gradjevine /www.mgsi.gov.rs/