Momirović

Momirović: U narednih godinu dana obezbedićemo pijaću vodu u Kikindi

Posted on 15. oktobar 2022. by administrator

Uradićemo sve da ovaj projekat koji se tiče prečišćavanja, pa i proizvodnje vode bude zaokružen i doveden do kraja, kako bi sledeći oktobar građani Kikinde dobili kvalitetnu pijaću vodu, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović .

„U narednih godinu dana obezbedićemo pijaću i čistu vodu, koja je po najvišim standardima Evropske unije i Republike Srbije za sve naše građane u Kikindi. Mi moramo da rešimo višedecenijski problem grada Kikinde, jer ova sirova voda je kompleksna zbog velikog prisustva arsena i bora i ako ne obezbedimo našim građanima u Kikindi kvalitetnu vodu, možemo da izgubimo jedan zamajac koji svaka lokalna samouprava ima kada je reč o investicijama i razvoju“, istakao je Momirović.

Ministar Momirović je dodao da je iz tehnološkog ugla ovo jako složen projekat i da su iz tog razloga uključeni najrenomiraniji stručnjaci iz Savezne Republike Nemačke.

„Mi smo u Vladi doneli odluku da kada je ovaj projekat u pitanju maksimalno ubrzamo njegovu realizaciju, kako ni u jednom segmentu ovaj projekat ne bi bio doveden u pitanje“, zaključio je Momirović.

Obilasku radova na izgradnji fabrike za prečišćavanje vode za piće prisustvovao je i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, koji je tom prilikom potvrdio da se radovi odvijaju dobrom dinamikom. Dodao je da je siguran da će zajedničkim radom pod budnom kontrolom resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije, građani Kikinde dobiti kvalitetnu pijaću vodu u narednih godinu dana.

Izgradnja samog postrojenja i radovi većeg obima su počeli tokom marta 2022. godine. Ugovorena vrednost investicije iznosi 10, 2 miliona evra, od čega je 6 miliona evra subvencionisani zajam nemačke razvojne banke KFV, dok je ostatak od 4,2 miliona evra obezbedila Vlada Republike Srbije iz budžetskih sredstava.

Preuzeto tekst i foto:mgsi.gov.rs

BLIC:Ne staju radovi ni na jednom gradilištu

Posted on 12. septembar 2022.12. septembar 2022. by administrator

Dok i najrazvijenije ekonomije seku ulaganja i troškove, Srbija ne odustaje od investicija

U uslovima kada energetska kriza bukvalno kosi svet, i kada i najrazvjenije svetske ekonomije ozbiljno režu troškove i investicije, u Srbiji nije, niti će biti zaustavljen nijedan strateški projekat. Ulaganja u razvoj i modernizaciju infrastrukture se nastavljaju, a rad na planiranim projektima, ako neće biti intenziviran, nikako neće biti usporen.

Ovo je poruka i državnog vrha, ali i resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje trenutno radi na realizaciji desetine projekata važnih za privredni rast i razvoj zemlje. Trenutno se radi na modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko – srpske železnice, na brzim putevima oko Beograda, Moravskom koridoru… Planovi su istovremeno i više nego obimni i uključuju početak radova na „Autoputu Mira“ od Niša do Merdara, ali i intenzivne radove na Beogradskom metrou, kao i na mnogim deonicama širom Srbije.

– U uslovima velike energetske krize i kada je na istoku Evrope rat, uspevamo da održimo radove na svim infrastrukturnim projektima koji su od strateškog značaja za Srbiju. Srbija je danas oslonac zemljama u regionu. Uspevamo da budemo podrška našim komšijama kada je reč o omogućavanju nesmetane plovidbe na najvećim rečnim koridorima koji su „putevi spasa“ za naše privrede i naš energetski sistem, jer se danas rekama dovoze milioni tona uglja, žitarica i neophodnih sirovina za nemetan rad industrije i cele privrede – izjavio je Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Više od 60 odsto investicija Vlada Srbije usmerila je na infrastrukturu. Rekonstrukcija železnice, puštanje u saobraćaj obilaznice oko Beograda, te gradnja Moravskog koridora, ali i mnogi drugi infrastrukturni projekti danas su prioritet, kako države, tako i resornog ministra. I sve to uprkos energetskoj krizi i okolnostima u kojima se mnoge zemlje sveta plaše da skliznu u recesiju koja znači i usporeniji privredni rast.

Vrednost investicija u saobraćajnu infrastrukturu projektovana je na oko 23 milijarde evra, a o kolikoj je sumi zapravo reč najbolje govori podatak da je to iznos jednak skoro polovini srpskog bruto društvenog proizvoda! Jednako važan podatak jeste i da je u budžetu za 2022. godinu za resorno ministarstvo (MGSI) opredeljeno oko 255 milijardi dinara – a to je za oko 50 odsto više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu.

– I upravo ti podaci govore koliko je država svesna da je za privredni rast i napredak prioritetno ulaganje u infrastrukturu, a o čemu govori i podrška predsednika Aleksandra Vučića, koji je i započeo sve ove investicije. Imajući u vidu o kolikoj je sumi reč, s tim u vezi i očekivana je tolika kontrola celog sektora i briga za svaki uložen dinar – kaže naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje da su svi projekti izgurani bez ijedne afere i da je ceo sektor stavljen pod kontrolu.

Naš sagovornik dodaje da je za razliku od ranijih godina sada pored puteva fokus i na vodnim koridorima. Investirano je pola milijarde evra u razvoj vodnog saobraćaja. To su ulaganja u luke, u bezbednost plovidbe, ali i uređenje naših reka, da bi bile plovne tokom cele godine. U realizaciji su i projekti, koji su decenijama bili na čekanju i od koji su neki morali da budu urađeni pre 30 godina. Neki nisu imali ni ekonomski ni politički kapacitet, a sada se ispostavilo da su pravi ekonomski potez, koji to postaju zahvaljujući političkoj podršci.

– Sektor na čijem sam čelu trenutno predstavlja osnov rasta BDP i oslonac celokupnog privrednog razvoja, zapošljava veliki broj radnika i doprinosi stabilnosti ekonomskog sistema. Ekonomska budućnost i dobrobit svih građana umnogome zavise od izgradnje kvalitetnih puteva, pruga i plovnih koridora. Prioriteti MGSI su jasni – izgradnja moderne i jake Srbije, na temeljima najsavremenije infrastrukture – kaže Momirović.

Planovi

Radovi na infrastukturi prioritetni su i za naredni period. U 2022. u saobraćaj će biti pušteni i preostali sektori obilaznice oko Beograda u ukupnoj dužini od približno 21 kilometar, kao i 18 kilometara brze saobraćajnice od Valjeva do Lajkovca.

U narednoj godini plan je i da se započne nekoliko velikih projekta. Prioritetni su gradnja autoputa E-80 Niš – Merdare – „Autoput Mira“, početak radova na izgradnji brze saobraćajnice – Požarevac – Golubac, zatim na Fruškogorskom koridoru, ali i na proširenju graničnog prelaza Horgoš. Među planovima za narednu godinu su i početak radova na deonici auto-puta Miloš Veliki – Novi Beograd – Surčin, ali i na izgradnji Beogradskog metroa.

Od drugih planova u resornom ministarstvu izdvajaju i početak radova na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Niš – Brestovac (granica sa Severnom Makedonijom). Napominju i da je potpisan Ugovor o izradi tehničke dokumentacije i izvođenju radova za deonicu autoputa Požega – Duga Poljana, kao i sporazum o izgradnji auto-puta Beograd-Temišvar sa Rumunijom.

Završeni projekti:

Završetak radova na izgradnji brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Prvi put u Srbiji saobraćaju vozovi do 200 km/h.
Završetak izgradnje i puštanje u saobraćaj prve brze pruge u Srbiji od Beograda do Novog Sada. Ovo je najveći infrastrukturni projekat u istoriji Srbije u koji je uloženo više od milijardu evra. Na ovom projektu je izgrađen trenutno najduži tunel u Srbiji „Čortanovci“ dužine 2.242 metra.
Puštena u saobraćaj obilaznica oko Čačka, u sklopu izgradnje auto-puta “Miloš Veliki “ kroz Zapadnu Srbiju.
Završena je izgradnja blizu 2.000 stanova za pripadnike službi bezbednosti Republike Srbije u Beogradu, Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.
Završetak izgradnje i puštanje u saobraćaj 11 kilometara obilaznice oko Beograda, od mosta na Savi kod Ostružnice preko petlje Orlovača i Petlovo Brdo, dok je i tunel Straževica otvoren za saobraćaj u junu ove godine.
Završetak rekonstrukcije brodske prevodnice u sastavu „HEPS Đerdap 1” čime se i nastavak velikih investicija u rečni saobraćaj.
Završena rekonstrukcija i dogradnja puta Novi Pazar – Tutin u dužini od 20,5 km.
Puštanje u rad centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu, ko je izgrađeno u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KfW.
Završetak radova na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Subotica-Horgoš (Segedin)

Najznačajniji aktuelni projekti:

U martu se završavaju radovi na izgradnji obilaznice oko Beograda do Bubanj potoka, što znači da će za manje od tri godine biti izgrađen 21 kilometar obilaznice oko Beograda.
Do kraja godine završava se prvi deonica Moravskog koridora do Kruševca, čime građani Kruševca po prvi dobijaju direktan izlaz na auto-put.
Nastavak izgradnje auto-puta “Miloš Veliki” od Čačka do Požege, trenutno se radi na izgradnji dva najveća tunela u Srbiji – Laz I Munjino brdo.
Do kraja ove godine biće izgrađena prva 4 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i blizu 300 kilometara kanalizacione mreže.
Započeti radovi na dogradnju terminalne zgrade I proširenju aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu. Niš dobija moderan aerodrom.
Pokrenut je ekološki projekat “Čista Srbija” čija je vrednost blizu 4 milijarde evra, a plan je da se u narednih 5 godina izgradi više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda i oko 7.000 kilometar kanalizacione mreže
Započet je projekat izgradnje “Dunavske magistrale”, brze saobraćajnice od Požarevca preko Velikog Gradišta do Golupca.

Preuzeto: Autor teksta: Nada Matić ,List Blic /10.9.2022

foto:Čista Srbija

Momirović obišao početak radova na asfaltiranju u Rubribrezi

Posted on 13. avgust 2022.13. avgust 2022. by administrator

U Opštini Lajkovac u okviru projekta „Čista Srbija“ danas je započeto asfaltiranje deonice duge 1,200.00 metara nakon završetka izgradnje kanalizacione infrastrukture. Radove na početku asfaltiranja obišao je ministar gradjevine, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Opština Lajkovac koja je medju prvim Opštinama pripremila dokumentaciju i u kojoj su medju prvim opštinama i počeli radovi na realizaciji projekta „Čista Srbija“, trenutno ima tri aktivna gradilišta: Bogovadja, Jabučje i Rubribreza.

U samoj Rubribrezi do sada je izgradjeno 2,870.00 metara kanalizacione mreže, a u toku je i priključenje tamošnjih meštana. Nakon postavljanja cevi i završetka tog dela tehničkih radova danas je počelo asfaltiranaje deonice duge 1,2 kilometra.

„Uradili smo veliki posao do sada . Na teritoriji samo Lajkovca izgradili smo 10 km kanalizacione infratrukture. Danas ovde počinje asfaltiranje , plan je da meštani dobiju potpuno nov asfalt. Plan nam je da ovde izgradimo ukupno 33km mreže, dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što je jako važno kao deo celokupnog projekta jer su postrojenja neophodan deo ovakvih ekoloških projekata . Očekujem da jedno postrojenje bude završeno do kraja ove godine. Ovde je uložen veliki trud i zato se zahvaljujem i kineskim partnerima i ljudima iz Opštine i naravno mojim saradnicima u ministarstvu“, rekao je Momirović.

„Izuzetno mi je drago što je Opština Lajkovac jedna od prvih opština koja je deo projekta „Čista Srbija“ koji je sigurno jedan istorijski projekat u našoj zemlji po pitanju ekologije. Ovaj projekat ne samo da poboljšava uslove života gradjana Lajkovca već podiže i ekološku svest gradjana . Danas smo u Rubribrezi gde su maltene završeni radovi u okviru prve faze projekta . Uradjeno je ovde 2 km kanalizacije i trenutno se rade i priključci stanovništva , a u toku je vraćanje lokalnih puteva u prvobitno stanje što je veoma bitno za seosko stanovništvo . Pre svega velika zahvalnost ministru Momiroviću što su nam i tom pogledu izašli u susret“, rekao je Andrija Živković predsednik Opštine Lajkovac.

Živković je doadao da sada sledi nastavak radova u Bogovadji u dužini od tri kilometra gde će se raditi i jedno manje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda čiji je kapacitet oko 600 korisnika , a zatim i rekonstrukcija postrojenja u samom Lajkovcu čiji je prijem 10 000 korisnika.

„Takodje u toku su radovi u najvećem selu Opštine Lajkovac u Jabučju . Biće izgradjena kanlizaciona mreža u dužini od preko 20 km . Time ćemo zaoružiti ovu celinu čime će u Lajkovcu biti izgradjeno preko 30 km kanalizacione mreže i dva nova postrojenja čime će više od 50% stanovnika biti priključeno i na fekalnu i kišnu kanalizaciju , a mi ćemo kao Opština nastaviti da širimo mrežu. Ministar je nekoliko puta već bio u poseti Lajkovcu što nikada do sada nije bilo , a to je pokazatelj da u Srbiji imamo brojne radove , izgradnje fabrika , puteva i komunalne infrastrukture i da Vlada Srbije vodi računa o svemu tome,“ rekao je Živković.

Izgradnja kalizacione infrastrukture u selima do sada je bila gotovo nemoguć poduhvat. Projekat „Čista Srbija“, ne samo da unapredjuje gradske sredine već omogućava i razvoj seoskih sredina.

„Opština Lajkovac ide u korak sa razvojem ne samo grada već i sela . Veoma je bitno da se razvijaju seoske ili manje sredine . Mi smo to ovde pokazali i obuhvatili projektom dva sela . Ti ljudi takodje zaslužuju da imaju uslove za život kakve imaju i oni koji žive u gradu. Moram reći da nisu to očekivali i gradjani su zadovoljni i zaista prihvataju radove koji se sada izvode u okviru „Čiste Srbije“, rekao je Živković.

Momirović u Mionici:Do sada u Srbiji 160km kanalizacione mreže

Posted on 24. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar gradjevinarstva saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović danas je obišao radove na realizaciji projekta “Čista Srbija” u Mionici. U postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu mrežu u Mionici i Banji Vrujci biće uloženo 10,5 miliona evra .

Prilikom obilaska radova na izgradnji komunalne infrastrukture u Mionici ministar gradjevinarstva i infrastrukture Tomislav Momirović je informisao javnost da je do sada u okviru projekta “Čista Srbija” realizovano oko 160km nove kanalizacione infrastrukture.

“Naš operativni plan je da do kraja godine završimo i četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zaista sam ponosan na projekat „Čista Srbija“ koji smo pokrenuli na teritoriji cele države. Кonkretno ovde u Mionici i Banji Vrujci gradimo oko 20 kilometara nove kanalizacione infrastrukture i dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u šta investiramo 10,5 miliona evra”, rekao je ministar Momirović.

Ministar je konstatovao da se upravo ovakvim projektima menja slika Srbije na bolje.

Pohvalu projektu i ministru Momiroviću uputio je predsednik Opštine Mionica Boban Janković napomenuvši da je realizacija “Čiste Srbije” u Mionici istorijski trenutak.

“Ovo je možda i istorijski trenutak za nas jer je država izdvojila ogromna sredstva kako bi poboljšala kvalitet života naših građana u Mionici i Banji Vrujci. Građani Mionice vide da država dosta ulaže, mi smo o projektu izgradnje komunalne infrastrukture sanjali, a sada vidimo da će Mionica biti mesto po svim ekološkim standardima. Pohvala za ministra Momirovića koji je samo u Mionici četiri puta u obilasku radova“, rekao je Janković.

Projektom “Čista Srbija predvidjeno je da u Mionici bude izgradjeno 10.581m kanalizacione mreže , a u Banji Vrujci 8.498metara. Za isto područje predvidjena su 2 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda , po jedno u Mionici I Banji Vrujci. Radove izvodi kineska kompanija CRBC.

Momirović: Nikad veći projekti u Opštini Kučevo

Posted on 8. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar gradjevinarstva , saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović obišao je danas radove na izgradnji kanalizacione mreže u Kučevu. Ministar, kome je Opština Kučevo danas dodelila povelju zahvalnosti najavio je u ovoj godini 300km kanalizacione mreže i 4 postrojenja za preradu otpadnih voda.

Radovi koji su na teritoriji Opštine Kučevo počeli u februaru napreduju predvidjenim tokom , a danas ih je obišao i ministar gradjevinarstva Tomislav Momirović.

“Do sada smo na teritoriji cele države izgradili 160 kilometara nove kanalizacione infrastrukture, do septembra bi trebalo da izgradimo 300 kilometara, i do kraja godine da izgradimo prva četiri postrojenja za preradu otpadnih voda”, rekao je danas ministar Momirović.

Kako se moglo čuti danas u Kučevu, radovi bi na jesen trebalo da pored samog Kučeva krenu i u selu Rabrovo.

“Značajno se pomeramo kada su u pitanju ekološki projekti i to je za mene prioritet. Džaba nam autoputevi i brze pruge, ako mi ovu zemlju ne ostavimo čistom za našu decu. Naš doprinos je skroman i ako postoji neko kome bi trebalo da budemo zahvalni to su naši građani na čijem poverenju gradimo ove uspešne projekte i naše rukovodstvo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji su sa velikom energijom pokrenuli najveći investicioni talas u istoriji Srbije”, naveo je ministar Momirović kome je Opština Kučevo dodelila povelju zahvalnosti za izgradnju infrastrukturnih projekata na teritoriji Kučeva.

Radovi koji se izvode u Kućevu vredni su 11 miliona evra i uzvesno je u pitanju najveća investicija u pomenutoj opštini ikada.

Kroz obimne radove do ekoloških standarda

Posted on 13. jun 2022. by administrator

Radovi u junu u okviru projekta “Čista Srbija” napreduju predvidjenom dinamikom. U pojedinim gradovima I Opštinama radovi se izvode na više lokacija. Istovremeno pojedine lokalne samouprave rade na prikupljanju neophodne dokumentacije koja će im omogućiti ulazak u projekat.

Cilj Vlade Srbije je da se u narednih pet godina kanalizacionom infrastrukturom pokrije 80 odsto stanovništva naše zemlje, kao i da mreža obuhvata i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ministar Tomislav Momirović je izjavio da je u budžetu za 2022. godinu izdvojeno 28 milijardi dinara samo za ekološke projekte izgradnje komunalne infrastrukture, što po njegovim rečima predstavlja rekordne investicije koje će doprineti da se postignu ekološki standardi kakvi postoje u zemljama Zapadne Evrope.

RB.	Gradilište	Šta se radi	Dužina sad koja se radi metri	Napomena
1.	Lajkovac	Kanalizacija	2.752,90m
2.	Knić	Kanalizacija	2111.83m
3.	Kragujevac	Kanalizacija	5154.9m
4.	Krupanj	Kanalizacija	847,83m
5.	Kladovo	Kanalizacija	Rtkovo/ 0 m Velika Vrbica/ 0 m Korbovo/0 m Ukupno: 0 m	3 gradilišta,3 gradjevinske dozvole(ukupno:22.219,72m)
6.	Lazarevac	Kanalizacija	8.838,79m
7.	Mionica	Kanalizacija	125,89m
8.	Obrenovac	Kanalizacija	7.999,16m
9.	Svrljig	Kanalizacija	577.00
10.	Varvarin	Kanalizacija	4513.00
11.	Vranje	Kanalizacija	2209.00
12.	Kučevo	Kanalizacija	240 m	Kučevo I faza (7115 m )
13.	Novi Sad	Kanalizacija	24.141,00	2 aktivna gradilišta sa dve građevinske dozvole, Kisač i Čenej.
14.	Novi Bečej	Kanalizacija	30,519,48	3 aktivna gradilišta sa 3 građevinske dozvole.
15.	Banja Vrujci	Kanalizacija	1.942,63m
16.	Veliki Crljeni	Kanalizacija	1.223,61m

Pirot dobija kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu

Posted on 25. maj 2022.7. decembar 2022. by administrator

Pored 3,3 miliona evra koja su do sada uložena u izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju vodovodne mreže, opredeljeno je još 16,2 miliona evra za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju i proširenje kanalizacione mreže, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović danas nakon potpisivanja posebnog ugovora za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i tehničku podršku eksperata u Pirotu.

,,Postojeći kanalizacioni sistem u Pirotu nema prečistač otpadnih voda, tako da se celokupna količina sakupljenih otpadnih voda ispušta bez prečišćavanja u reku Nišavu odnosno reke u njenom slivu (Gradišnička reka, Rasnička reka, Bistrička reka, reka Rogoz, Kosturska reka), a izgradnjom ovog postrojenja ova ružna slika postaće prošlost“, rekao je Momirović.

Ministar Momirović ugovor za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže potpisao je sa gradonačelnikom Pirota Vladanom Vasićem, direktorom JP Vodovod i kanalizacija Pirot Zoranom Nikolićem, projekt menadžerom Stefani Rauprihom i direktorom KFV predsedništva u Srbiji Rudigerom Hartmanom.

Nakon toga, ministar MGSI Tomislav Momirović potpisao je i ugovor za tehničku podršku eksperata sa Stefani Rauprihom i Rudigerom Hartmanom, koji je tom prilikom rekao da Nemačka razvojna saradnja kao i KFV ostaju posvećeni održivom urbanom razvoju, održivom snabdevanju vodom kao i tretmanom za odvođenjem otpadnih voda.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić zahvalio se ministru Momiroviću, KFV-u, i drugim institucijama , i izrazio veliko zadovoljstvo zbog potpisanog ugovora i predstojećih radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i predočio koji kapaciteti i usluge će biti unapređeni.

„Nakon realizacije ovog projekta Pirot će biti grad koji ispunjava sve ekološke standarde kao i gradovi ove veličine u Evropi“, rekao je Vasić.

U okviru dugogodišnje bilateralne saradnje sa SR Nemačkom, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KFV, sprovodi projekte izgradnje komunalne infrastrukture u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom. Do sada je, u okviru finansijske i tehničke podrške SR Nemačke i KFV banke, obezbeđeno 274 miliona evra za prioritente investicije u 34 grada u Srbiji.

Izgradnjom centralnog prostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pirotu kapaciteta 52.000 ekvivalent stanovnika investicione vrednosti 14,5 miliona evra, obezbediće se prečišćavanje otpadnih voda za grad Pirot i sela Novi Zavoj, Gradašnica, Barje Čiflik, Gnjilan, Poljska Ražana i Berilovac, gde živi oko 45.000 stanovnika ili 85% ukupnog broja stanovnika Pirota i okolnih sela.

Preuzeto tekst i foto: ministarstvo saobraćaja i gradjevine /www.mgsi.gov.rs/

Vodovod i kanalizacija za 80% teritorije Smederevske Palanke

Posted on 25. maj 2022.25. maj 2022. by administrator

Ministar gradjevine I saobraćaja Tomislav Momirović prilikom posete Opštini Smederevska Palanka potvrdio da je Smederevska palanka jedna od 65 opština koje učestvuju u projektu “Čista Srbija” čime će biti stvoreni uslovi I za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ovim projektom Opština Smederevska Palanka dobiće vodovod i kanalizaciju na više od 80 odsto svoje teritorije.

Najveća fabrika za prečišćavanje otpadnih voda biće sagrađena u Palanci, druga će biti za sela Kusadak i Ratare, treća u Selevacu, zatim u Azanji, Bačincu, Stojačaku i Goloboku. Manja sela priključivaće se na ovih sedam postrojenja.

Srbija jača svakim novim kilometrom pruge ili autoputa

Posted on 19. maj 2022. by administrator

U trenutku kada ovo izdanje bude u štampi verovatno ćemo se već voziti brzim vozovima na relaciji Beograd Novi Sad, ali to nije jedini železnički pravac koji je obnovljen. Šta danas kada polažemo sve veću pažnju na ekologiju i na povezivanje sa evropskim železničkim putevima znači obnova i izgradnja železničkih pravaca?

Sasvim je izvesno da je čitava Evropska Unija prepoznala železnicu kao budućnost prevoza robe. Emisije CO2 po tonskom kilometru su 3,5 puta manje u odnosu na drumski transport robe. O tome jasno govori i podatak da je EU odlučila da finansira sa 600 miliona evra bespovratnih sredstava modernizaciju pruge Beograd – Niš – Tabanovce, čime će biti kompletiran Koridor 10 kroz našu zemlju. Najveća konkurencija nam trenutno dolazi od Koridora 4 preko Bugarske. Modernizacijom Koridora 10 preko naše zemlje bićemo na trasi najkraćeg puta između istoka i zapada. Sve to naravno znači i daleko veći obim prihoda za kompanije koje se bave pružanjem usluga železničkog transporta. Stanje saobraćajne infrastrukture predstavlja jedan od ključnih faktora za privlačenje stranih investicija, ali i za povećanje konkuretnosti domaće privrede. Bilo koja kompanija koja razmatra donošenje investicione odluke vrlo pažljivo računa po kojoj ceni i kojom brzinom svoje proizvode može transportovati do potrošača. Poslednjih godina, izuzetno im je važno i kako taj transport utiče na životnu sredinu. Razvijena železnica velikih brzina upravo daje najbolji odgovor na sva ta pitanja.

Beograd a zatim i Niš doživeće izmeštanje pruge iz centra grada. Imajući u vidu da su gotovo svi evropski gradovi sačuvali svoje železničke stanice u strogom centru grada, šta su vaši argumenti a posegnete za drugačijim rešenjima?

Izmeštanjem navedenih železničkih stanica, ali i izgradnjom novih, rešiće se brojni problemi, a pre svega tu mislim na izmeštanje teretnog saobraćaja iz užeg centra grada, smanjenje rizika od nastanka saobraćajnih nezgoda sa učešćem železničkih vozila, kao i eliminisanje raznih izvora buke. Pored toga, napominjem da je projektom rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Niš-Dimitrovgrad predviđeno izmeštanje samo teretnog železničkog saobraćaja iz centra grada Niša, dok bi se železnički putnički saobraćaj i dalje realizovao kao do sada. Na taj način, izgradnjom pomenute obilaznice će se postići povećanje propusne moći pruge, što je jako bitno za efikasno funkcionisanje niškog čvora u budućnosti.

Kada je u pitanju glavna železnička stanica u Beogradu, u prethodnom periodu je na osnovu decenijskih analiza železničkog saobraćaja i raznih studija urađen Urbanistički projekat za izgradnju železničke stanice, parkinga i pratećih poslovno-komercijalnih sadržaja u okviru kompleksa železničke stanice „Beograd Centar. Jedna od prednosti ovog izmeštanja je mogućnost efikasnog povezivanja sa ostalim delovima grada, kao i mogućnost da vozovi iz sistema BG:VOZ-a prolaze i u ovoj stanici vrše razmenu putnika između različitih železničkih sistema, što znatno doprinosi poboljšanju multimodalnosti, a samim tim i poboljšanju kvaliteta železničkih usluga za putnike.

3.Ideja Otvorenog Balkan u velikoj meri se zasnivana na transportnoj povezanosti zemalja u regionu. Koliko smo u ovom trenutku blizu toj viziji obre, moderne povezanosti na ovom prostoru?

Smatram da smo jako blizu ostvarenju ciljeva, ali to svakako ne znači da ne treba da nastavimo dalje sa sprovođenjem svih zadataka u pravcu još veće transportne povezanosti zemalja u regionu. Sve što radimo, radimo zbog prosperiteta naših građana, a to se oslikava i kroz projekat “Open Balkan” koji je sa velikom energijom pokrenuo predsednik Vučić. Zbog budućnosti Srbije pokrenut je projekat “Open Balkan”, kako bi se uklonile prepreke u regioni i da bi naše privrede profitirale i da bi se građanima olakšalo kretanje. Naš strateški interes je integracija, uvezivanje i ekonomski rast celog regiona. Vlada Republike Srbije je apsolutno opredeljena politici „Open Balkan“ koja podrazumeva regionalno povezivanje radi efikasnijeg i bržeg protoka roba i usluga, ali ćemo videti kako će u narednom periodu sukob u Ukrajini uticati na povezivanje čitave Evrope.

Iako je vazdušni saobraćaj bio veoma pogođen kovidom 19, krenuli ste u radove na proširenju kapaciteta niškog aerodroma? Kakav je strateški plan ministarstva u razvoju manjih aerodroma?

U februaru smo potpisali ugovor koji podrazumeva izvođenje radova na dogradnji pristanišne zgrade u okviru kompleksa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. Aerodrom u Nišu biće jedan od najmodernijih aerodroma u Jugoistočnoj Evropi. Dogradnja terminalne zgrade omogućiće kapacitet za 1,5 miliona putnika godišnje i moći će da opsluži 6 vazduhoplova istovremeno. Imaće 5 izlaza (gejtova) i mogućnost korišćenja avio mosta, što sada nije moguće. Obezbedićemo i veći komercijalni prostor i omogućiti značajno bolji konfort putnika.

Uprkos aktuelnoj situaciji u zemlji i svetu, planirani radovi na proširenju aerodromskih kapaciteta nisu zapostavljeni. Pored svih trenutnih investicija i daljeg plana razvoja aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, neophodno je da postoje i regionalni aerodromi koji opslužuju potrebe ostalih regiona u Srbiji, pre svega tu se misli na aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu i aerodrom „Morava“ u Kraljevu. Ovi aerodromi predstavljaju prozor u svet za ove regione, i ulaganjima ministarstva na čijem sam čelu stvaraju se još bolji uslovi za prihvat ljudi i roba. Nakon završetka važnih infrastrukturnih projekata u drumskom i železničkom saobraćaju, a zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti naše zemlje, može se govoriti o strategiji da i u Srbiji, kao i u razvijenim državama, postoji aerodrom u krugu od 50 kilometara od važnih regionalnih centara.

Jedan od velikih projekata kojim rukovodite je „Čista Srbija“. Koliko se na ovom projektu odmaklo i šta su realne mogućnosti u ostvarivanju ciljeva do kraja ove godine?

U Srbiji se danas prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda, dok je manje od 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Izuzetno mali broj domaćinstava je priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, i veliki broj i dalje koristi septičke jame. Naš plan da se u sledećih pet godina u Srbiji izgradi 7.000 kilometara kanalizicione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda. U realizaciju tih projekata planirano je ulaganje od četiri milijarde evra, kako bi rešili problem sa kojima se suočava oko 3.000.000 stanovnika.

Predsednik Aleksandar Vučić je i pokrenuo projekat “Čista Srbija” da bi se rešili ti nagomilani problemi i da bi konačno doveli infrastrukturu na evropski nivo. U naše reke više ne smeju da se izlivaju otpadne vode, deponije ne smeju da budu divlje i da smeće završava po šumama i dečjim igralištima. Ovo je danas najveći i najkritičniji ekološki problem sa kojim se građani suočavaju. Za ovu godinu smo za ekološke projekte izdvojili 300 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže, prečišćivača otpadnih voda i regionalnih deponija.

Beograd je veliko građevinsko poprište ali bar široj javnosti treba više informacija šta je ovde strateška vizija povezivanja gradskog saobraćaja i velikih čvorišta regionalnog i međunarodnog saobraćaja kao što su železnička stanica i nova autobuska stanica? Šta je vaša vizija a šta realni planovi u vezi sa izgradnjom nedostajućih delova tog mozaika?

Realni planovi su svima vidljivi, veliki investicioni projekti koji se približavaju početku upotrebe kao što su brza pruga i obilaznica oko Beograda, uz Metro koga smo konačno pokrenuli sa mrtve tačke, predstavljaju okosnicu našeg sna o modernom Beogradu, centru domaćih, regionalnih, evropskih i svetskih koridora. Od intermodalnog terminala u Batajnici do nove Luke Begrad, polako sklapamo slagalicu i podižemo konkurentnost Beograda i Srbije u svetskim okvirima. Jer putevi i saobraćajni koridori omogućavaju uzlet ekonomije i, ma koliko građani bili nestrpljivi i želeli da se sve to izgradi što pre, moraju da budu svesni ogromne količine energije i sredstava koje smo uložili posle decenija nerada prethodnih vlada.

U vreme kovid 19 jedan od najvećih izazova bilo je stvaranje zelenih koridora da bi se obezbedio prolaz srpske robe ka Evropi. Sa kakvim se sve izazovima susrećete povodom sukoba u Ukrajini i kakve mogućnosti za rešenje vidite?

Sukob u Ukrajini je nešto što će ostaviti dalekosežne posledice na čitavu Evropu, pa i svet. Ovde bih se osvrnuo na izuzetno tešku situaciju sa kojom smo se suočili, a reč je o bezbednom povratku naših vozača kamiona koji su bili „zarobljeni“ u Ukrajini. Pomenuo bih da je ministarstvo na čijem sam čelu preduzelo sve korake da kroz kontakt sa udruženjima autoprevoznika dobije tačne informacije o broju i lokaciji svih kamiona i vozača, naših državljana, koji su bili sprečeni da nastave svoj put iz Ukrajine ka Srbiji. Uspeli smo da obezbedimo povratak naših ljudi u Srbiju. Svakako ćemo nastaviti da preduzimamo sve korake u pravcu omogućavanja nesmetanog povratka vozača i robe u Srbiju.

Preuzeto: CORD intervju/

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović

Intervju Ministra Momirovića za Forbes middle east

Posted on 19. maj 2022.7. decembar 2022. by administrator

Kako je napomenula uvažena premijerka Ana Brnabić, Srbija pojačava fokus na razvoju infrastrukture povećanjem bezbednosti, efikasnosti, ekološke održivosti i regionalne povezanosti svoje železnice kroz nadogradnju 3.735 km ove mreže. Kako se vaše ministarstvo usklađuje sa ovim ciljevima?

Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao jedan od svojih prioriteta u narednom periodu planira da napravi kvalitetan i efikasan železnički sistem, koji će predstavljati osnov za povećanje privrednih aktivnosti i dalji razvoj Srbije.

Imajući to u vidu, u periodu od 2014. do kraja 2021. godine završeni su infrastrukturni projekti rekonstrukcije i modernizacije 719 km železničkih pruga i stanica u vrednosti od 1.551,36 miliona evra.

Ove godine se očekuje nastavak realizacije glavnih železničkih infrastrukturnih projekata u okviru rekonstrukcije i modernizacije železničke infrastrukture u Srbiji koji će se odvijati u skladu sa propisima EU i evropskim standardima.

U prethodnom periodu kupljeno je 64 dizelmotornih i elektromotornih vozova, i modernizovano 5 elektromotornih garnitura. To su investicije u vrednosti od preko 200 miliona evra. Planiramo da u narednom periodu kupimo još 18 elektromotornih garnitura.

(Od 2014. godine nabavljeno je 27 novih dizelmotornih vozova u vrednosti od 100 miliona dolara, 21 novi elektromotorni voz u vrednosti od 100 miliona evra i remontovano i modernizovano 5 elektromotornih garnitura u vrednosti 3,5 miliona evra. Takođe, u prethodnom periodu, nabavljeno je i 16 višesistemskih lokomotiva u vrednosti od 64 miliona evra.)

Ono što je mnogo važnije, po prvi put u istoriji Srbije i naših železnica kupljene su garniture najmodernijih “Štadler” brzih vozova za brzu prugu Beograd – Novi Sad.

Prvi od tri brza voza kompanije “Štadler” za brzine do 200 km/h je u Srbiji, a uskoro očekujemo dolazak i ostale dve garniture.

“Štadler” dabldeker koji će saobraćati od Beograda do Novog Sada, potom i do Budimpešte trenutno samo Srbija ima u regionu. Ovo su vozovi koje koristi deset najrazvijenijih zemalja sveta.

Naši građani će ovim vozovima putovati pola sata između dva naša najveća grada. Biće ovo atrakcija i za čitav region, videćete.

“Štadler” vozovi predstavljaju pravo malo čudo tehnike i bezbednosti, poseduju moderan dizajn, izuzetan komfor, klimatizaciju, sedišta za prvi i drugi razred, kao i posebna mesta za smeštaj osoba sa smanjenom pokretljivošću. Ovo je trenutak o kome su sanjale mnoge generacije – ovo je budućnost železnica u Srbiji!

Nabavka najmodernijih brzih vozova koji već saobraćaju švajcarskim i austrijskim brzim prugama dokaz je snažne ekonomije i uspona Srbije.

Kako vidite sektor u narednim godinama?

Železnica kao vid transporta je godinama bila zanemarena, ali sada svi primećujemo da se polako menja. Imajući u vidu trendove savremenih tehnologija i inovacija čija je primena u železnici veoma pogodna, može se reći da je u toku novo poglavlje u razvoju železnica u Srbiji.

Najbolji pokazatelj ovih tendencija je realizacija velikog broja infrastrukturnih projekata, pre svega projekta mađarsko-srpske železnice, ali i drugih projekata koji imaju za cilj povezivanje Srbije sa zemljama u regionu, ali i sa Evropom.

Sve navedeno pokazuje da se nalazimo pred investicionim ciklusom od velike vrednosti i da će na taj način železnica u narednom periodu biti vraćena na pravi put.

Tokom 2022. godine nastavljamo sa izvođenjem radova na deonici pruge Niš – Brestovac, ukupne dužine 23 kilometra.

U aprilu počinjemo radove na deonici pruge Niš – Dimitrovgrad, ukupne dužine 108 kilometara. Krećemo da gradimo novu deonicu pruge Sobovica – Lužnice – krak Batočina, a očekuje nas i početak radova na deonici pruge Stalać – Đunis.

U ovoj godini završavamo izgradnju Intermodalnog terminala u Batajnici – beogradske „suve luke“. Na ovaj način ćemo dodatno podstaći učеšće žеlеznicе u savrеmеnom kombinovanom transportu. Osim u Srbiji, ovo će biti prvi modеrni intеrmodalni tеrminal na Zapadnom Balkanu.

Prvi put u istoriji Srbije i naših železnica kupljene su garniture najmodernijih “Štadler” brzih vozova za brzu prugu Beograd – Novi Sad. “Štadler” vozovi predstavljaju pravo malo čudo tehnike i bezbednosti, poseduju moderan dizajn, izuzetan komfor, klimatizaciju, sedišta za prvi i drugi razred, kao i posebna mesta za smeštaj osoba sa smanjenom pokretljivošću.

Ovo je trenutak o kome su sanjale mnoge generacije – ovo je budućnost železnica u Srbiji!

Prošle godine na događaju Vestern Balkans Rail, EBRD je pozvala na veća ulaganja u železnički sektor Zapadnog Balkana kako bi se poboljšala povezanost i rešila vanredna situacija sa klimatskim promenama. Kako ove investicije mogu pozitivno uticati na sektor?

Sva ulaganja su veoma značajna za dalji razvoj železnice u Republici Srbiji, posebno imajući u vidu da su ulaganja u železničke infrastrukturne projekte zapravo ulaganja u bolju budućnost za sve.

Ovo je zaista važno jer se sada suočavamo sa velikim uticajem transporta na klimatske promene, a železnica je efikasna kao ekološki prihvatljiv vid transporta i od velikog značaja je u ovom procesu.

Da radimo odličan posao kada je reč o izgradnji putne i železničke infrastrukture potvrđuje i otvaranje Klastera 4 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

U okviru ovog Klastera je Poglavlje 21 (Transevropske mreže) čije otvaranje je potvrda naših istorijskih ulaganja u infrastrukturu i naše želje za što boljim saobraćajnim integrisanjem Srbije sa susednim zemljama, uključujući i zemlje članice EU.

Prioriteti MGSI su jasni – izgradnja moderne i jake Srbije, na temeljima najsavremenije infrastrukture. U budžetu za 2022, za MGSI je opredeljeno preko 250 milijardi dinara, čak za 40 odsto više u odnosu na inicijalni budžet za 2021.

Pored izgradnje brzih saobraćajnica i autoputeva, poseban fokus stavljamo na unapređenja u železnici gde smo započeli velike projekte, poput rekonstrukcije i izgradnje mađarsko-srpske železničke pruge Beograd – Subotica – Državna granica sa Mađarskom, zatim rekonstrukciju pruge Beograd – Niš kao i deonicu od Niša do Dimitrovgrada.

Realizacijom projekata rekonstrukcije i modernizacije železničkih pruga u Srbiji značajno će se unaprediti železnička infrastruktura, što će doprineti povećanju brzine na pruzi, odnosno skraćivanju vremena putovanja robe i putnika.

Realizacija ovih projekata će dovesti do povećanja privredne aktivnosti u Srbiji, imajući u vidu da je ulaganje u železničku infrastrukturu i železnički saobraćaj u celini odlična šansa da se pokrene ciklus ulaganja u različite privredne delatnosti.

U kojim investicijama je uključena EBRD u Srbiji?

Svi projekti koji su trenutno u toku u Srbiji i u kojima je EBRD uključena su:

Rekonstrukcija železničke deonice Jajinci – Mala Krsna i železničke stanice Mala Krsna – ukupne dužine 68,8 km – ukupne vrednosti 39,2 miliona evra,

Projekat inoviranja kompleksa tehničke putničke stanice Zemun – TPS – ukupne vrednosti 50,85 miliona evra i

Nabavka elektromotornih lokomotiva/vozova – ukupne vrednosti 112,3 miliona evra.

Razvoj infrastrukture je dugogodišnji prioritet Srbije. Veliko broj kompanija iz UEA i SAD vođen zajedničkim interesom prisutan je u ovom sektoru.Kako ste radili na promociji zemlje za međunarodne igrače? Kako se zemlja promoviše na međunarodnom tržištu kako bi privukla strane partnere?

Program “Srbija 2020-2025“ iniciraran je od strane Predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije sa namerom da Srbija hrabro zakorači u budućnost i da na temeljima fiskalne konsolidacije i uspona Srbije stvori jednu modernu, funkcionalnu državu u kojoj ćemo imati najmodernije saobraćajnice, najbrže železničke linije, digitalne autoputeve, ali i ekološki bezbedno okruženje u kojem živimo.

Dolaze strane direktne investicije, investiramo u infrastrukturu, jer kada napravite auto-put, logično je da se napravi i privredna zona. Kada se napravi privredna zona, dođe neko ko je zainteresovan da investira novac.

Srbija je danas politički stabilna i ekonomski jaka država. To prepoznaju strani investitori i sada se lakše opredeljuju za investicije i otvaranje svojih predstavništva u Srbiji. Dolaze ovde jer vide bolji kvalitet privrednog okruženja što je od izuzetnog značaja za dalji prosperitet naše zemlje.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, u izgradnji je Moravski koridor. Moderna saobraćajnica koja će povezati Koridor 10 i auto-put „Miloš Veliki“, ispuniće najviše standarde u građevinarstvu, telekomunikacijama i bezbednosti saobraćaja.

Kao jedini digitalni koridor u Srbiji, na čijoj je izgradnji uposleno više od 2.700 radnika povezaće najmanje pola miliona ljudi.

Ovo je “saobraćajna kičma” Srbije oko koje će se otvoriti veliki broj industrijskih zona u kojima će dobiti priliku da svoj predstavništva otvori veliki broj kompanija iz Evrope i sveta.

Takođe, gradi se auto-put Preljina – Požega kao važna veza Zapadne Srbije sa Beogradom i dalje ka Crnoj Gori, Kuzmin – Sremska Rača i Ruma – Šabac – Loznica koja će biti odlična konekcija Srbije sa BiH.

Investiramo tako da želimo da Srbija poostane lider na Zapadnom Balkanu i mesto koje će biti idealno za otvaranje kompanija.

Naša geostrateška pozicija je sjajna – povezani smo sa Evropom. Imamo puteve koji vode ka važnim evropskim lukama. Kroz našu zemlju prolaze najvažniji putni evropski koridori.

Pa kada me pitate kako se Srbija promoviše na međunarodnom tržištu, jednostavno je.

Sve što država više ulaže u izgradnju auto-puteva, u modernizaciju železnice, u izgradnju metroa, podstiče se rast ekonomije, jer se otvaraju nova radna mesta. Podstiču se privatne investicije, posebno direktna strana ulaganja. Ne prestajemo, idemo napred, željni izazova da Srbija postane još primamljivije tržište za strane investicije.

Srbija beleži konstantan rast BDP-a od 2014. godine i očekuje se da će nastaviti da raste narednih godina. Kako ovaj nastavak rasta može da pospeši i transformiše poslovno i investiciono okruženje u Srbiji uz stvaranje mogućnosti za zapošljavanje mladih i žena?

Sektor građevinarstva bio je glavni pokretač privrednog rasta Srbije tokom cele prošle godine. Ja sam siguran da će tako biti i u 2022. godini, a i u godinama koje su pred nama.

Podaci pokazuju da je upravo u ovom sektoru tokom cele prošle godine zabeležen najveći uticaj na rast BDP-a.

Investicioni ciklus koji realizujemo je vredan više milijardi evra, dok je opšti doprinos privrednim kretanjima još veći, naročito u kreiranju novih radnih mesta.

Prošla godina je bila definitivno najuspešnija godina za srpsko građevinarstvo, koje je apsolutni pokretač privrednog rasta u našoj zemlji. Biće i ova godina istorijska godina za građevinarstvo!

U svim ekomnomskim polazateljima Srbija pokazuje znake napretka. Ovaj period korone nismo stagnirali već napredovali lavovskim koracima.

Strane investicije rastu, izvoz raste, Srbija nije dozvolila da je koroan pobedi, već je iskoristila svoju šansu i snagu na međunarodnom tržištu kapitala da obezbedi finansiranje velikih projekata koji će da nas stave u ravan sa naprednim evropskim ekonomijama.

Srbija želi napred i mesto joj je u Evropskoj uniji. Mi smo zemlja velikih šansi, gde mladi imaju priliku da rade na velikim projektima I da uče od najboljih svetskih kompanija u sektoru građevine.

Naše granice su otvorene I svedoci smo da se u Srbiji javlja jedna velika energija među mladima, da imamo sve više uspešnih IT kompanija koja rade za najveće svetske korporacije. Samo to da uzmem za primer.

Što se tiče položaja I zapošljavanja žena, Srbije je na prvom mestu u procentu žena zastupljenih u izvršnoj I drugim granama vlasti. Rekordan broj žena gradonačelnica u lokalnim samoupravama I očekujem da ćemo I posle sledećih izbora da nastavimo taj trend.

Žene su u ovoj Vladi više nego ravnopravne I njihov glas odjekuje širom našeg društva. Naravno da ima prepreka, ali sadašnja politička podrška koja je obezbeđena garantuje najveći stepen zaštite prava žena.

Koji su planovi i politika koje će ministarstvo primjenjivati u budućnosti u skladu sa ovim rastom?

Ne moramo tu da izmišljamo toplu vodu, Srbija je potpisnik svih međunarodnih konvencija koji se tiču održivog razvoja, na nivou Ujedinjenih nacija i Evropske unije, koji garantuju da će država sve svoje snage usmeriti ka ispunjavanju ciljeva održivog društva i zaštite prava svakog pojedinca.

Ova Vlada ima jedan glavni cilj, a to je moderna Srbija, okrenuta razvoju dobrosusedskih odnosa i što je najvažnije okrenuta sopstvenom razvoju i dosezanju najviših ekonomskih i društvenih standarda

Rast BDP nas obavezuje na pažljivo planiranje naših aktivnosti, uspešnu realizaciju svih velikih infratsrukturnih projekata, ali I sistematsku obnovu I održavanje postojeće infrastructure

Bez izgradnje putne i železničke infrastrukture, bez ulaganja u ekološke projekte , proširenja aerodromskih kapaciteta, ulaganje u rečni transport Srbija je osuđena na stagniranje. A mi to ne želimo i mi to nećemo dozvoliti.

U saradnji sa Vladom Srbije i Forbsom za Bliski istok, želimo da stavimo zemlju u centar pažnje kao jedno od glavnih mesta za ulaganja na globalnom nivou. Zašto je, po vašem mišljenju, sada dobro vreme za ulaganje u Srbiji?

Politička stabilnost, koju već deceniju uživamo, na temeljima rezultata predsednika Aleksandra Vučića, njegeve energije i vizije, omogućila je reformske poteze koji su stabilizovali ekonomiju, ojačali je i učinili je atraktivnom za ulaganja

Srbija je godinama radila na tome da unapredi mogućnosti investiranja i uvela izmene različitih zakona kako bi privukla strane investitore.

Sve što je urađeno imalo je jedan cilj – da Srbija postane konkurent kada su u pitanju investicije.

Ova značajna promena dovela je do toga da se Srbija našla na mestu najatraktivnijih zemalja koju investitori širom sveta uzimaju u obzir prilikom donošenja odluke gde da investiraju.

Osim što strani investitori u Srbiji uživaju slobodu ulaganja, naša zemlja nudi izuzetno pogodnu geografsku poziciju.

Svi važni putevi prolaze kroz Srbiju, zahvaljujući njenoj poziciji između zapadne i istočne Evrope. Takođe, putevi i pruge iz severne, zapadne i centralne Evrope prolaze kroz Srbiju na putu ka jugoistočnoj Evropi i zapadnoj Aziji.

Srbija je najatraktivnija zemlja u regionu za strane investiture i očekujemo da će i u narednim godinama priliv stranih investicija dostići jedan impozantan nivo.

Preuzeto:FORBES MIDDLE EAST