Saradnja sa Republikom Kinom značajna za Srbiju

Na Globalnom forumu održivog transporta u Pekingu ministar gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zahvalio se Vladi Kine na saradnji u oblasti infrastrukture i medju projektima koji su trenutno u realizaciji izdvojio i projekat „Čista Srbija“.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Goran Vesić izjavio je da je strateški cilj Vlade Srbije punopravno članstvo u EU, ali da će naša zemlja nastaviti da neguje plodnu političku i ekonomsku saradnju sa tradicionalnim prijateljima, među kojima je i Kina.

Vesić je, u obraćanju na Globalnom forumu održivog transporta u Pekingu, iskazao zahvalnost na izuzetnoj saradnji koju Srbija ima sa Kinom u oblasti infrastrukture, kao i za podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije.

On je ukazao na to da je međunarodna saradnja naše dve zemlje trenutno na istorijskom nivou, zahvaljujući čeličnom prijateljstvu koje grade predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kine Si Đinping.

Govoreći o brojnim infrastrukturnim projektima u oblasti saobraćajne infrastrukture ministar Vesić istakao je i projekat izgradnje kanalizacione infrastrukture, „Čista Srbija“.

„Zajedno sa našim kineskim partnerima realizuje se i projekat „Čista Srbija”, čija je vrednost 3,5 milijardi evra, a u okviru kojeg će 2,3 miliona ljudi u Srbiji dobiti kanalizaciju,“ naveo je ministar.

foto:mgsi.gov,rs

Najvrednija investicija u Varvarinu – „Čista Srbija“

Violeta Lutovac predsednica Opštine Varvarin u intervjuu za Kruševac Grad posebno izdvojila značaj projekta „Čista Srbija“ za pomenutu opštinu. Lutovac navodi da je u pitanju najvrednija investicija.

„Najznačajnija i najvrednija investicija je projekat „Čista Srbija“ kroz koji smo dobili 22 miliona evra od države za izgradnju kanalizacione mreže u četiri naseljena mesta i izgradnju četiri separatora za prečišćavanje otpadnih voda“, izjavila je Violeta Lutovac.

Ona kaže da  u poslednjih 30 godina ni prilibžna investicija nije realizovana u ovoj opštini.

„Imajući u vidu da je čista i zdrava životna sredina jedan od prioriteta, realizacija ovog projekta ima još veći značaj, zato što mi tih 45 kilometara kanalizacione mreže i tih četiri separatora decenijama ne bi mogli da izgradimo, baš zbog toga što su dobijena sredstva od države kao pet naših godišnjih budžeta“, kaže Lutovac.

Po njenim rečima, radovi napreduju zadovoljavajućim intenzitetom, završeno je više od pola posla i nakon realizacije projekta  kompletnu kanalizacionu mrežu imaće Varvarin, Selo Varvarin, Gornjem Katun i Obrež.

Marjanović: Radovi u Krupnju teku predviđenom dinamikom

Radovi na izgradnji kanalizacione mreže u Opštini Krupanj odvijaju se predviđenom dinamikom, potvrdila je zamenica predsednika opštine  Vesna Marjanović.

Zamenica predsednika Opštine Krupanja Vesna Marjanović je obišla radove koji se izvode u okviru projekta „Čista Srbija“ u pomenutoj opštini.

Trenutno je u toku izgradnja glavnog kanalizacionog kolektora  koji bi trebalo da vodi do postrojenja za preradu otpadnih voda u Banjevcu .
Ovaj posao se realizuje u okviru projekta “Čista Srbija” u okviru kog je planirana izgradnja 7,2 kilometra kanalizacione mreže, kao i dva postrojenja za pererdu otpadnih voda. Vrednost ovih radova je oko pet miliona evra.

Ulaganje u kanalizacionu mrežu u naselju Klisa u Novom Sadu

Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić zajedno sa saradnicima obišao je radove na obnavljanju putne infrastrukture u Ulici Zmajevački put u novosadskom naselju Klisa i tim povodom istako da je do sada u naselje Klisa Grad Novi Sad uložio 3 milijarde i 130 miliona dinara. Sledi ulaganje u kanalizacionu mrežu kroz projekat „Čista Srbija“.

Đurić je najavio da je, u okviru druge faze projekta „Čista Srbija“ koje sprovodi Republika Srbija, Grad Novi Sad  dobio sredstva da se za deo Klise, Gornje livade, i da se očekuje  da se krene u postupak izgradnje kanalizacione mreže.“ Od 18 kilometara koliko treba da se gradi kanalizacione mreže radovi će obuvatiti nešto više od 5 kilometara i oni bi trebalo da krenu krajem ove godine, što je od izuzetnog značaja za građane Gornjih livada“, rekao je Đurić.

Gradonačelnik Novog sada je naveo da će se ulaganja u ovaj deo grada nastaviti kroz izgradnju ostale infrastrukture i  objekata shodno potrbama građana.

„Ponosan sam što smo nastavili sa ulaganjima u deo Grada koji je za nas veoma značajan. Klisa je naselje koje se veoma brzo razvijalo i u ovom delu grada možemo sa ponosom da istaknemo da smo ulagali u izgradnju vodovne i kanalizacione mreže, izgradnju saobraćajnica, javne rasvete… i tu nećemo stati,“ istakao je Đurić.

foto: grad Novi Sad

Kroz „Čistu Srbiju“ u Novom Pazaru vodovod i kanalizacija

Reke Trnavica , Raška i Jošanica u svom vodotoku kroz Novi Pazar biće zaštićene realizacijom projekta „Čista Srbija“. Odbornik u Skupštini Novi Pazar Kasim Zoranić , najavio je dodatno finansiranje kompletne rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže u ovom gradu.

„Kroz projekat “Čista Srbija”, zahvaljujući kreditu odobrenom od Narodne republike Kine, biće osigurano dodatno finansiranje kompletne rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže na gradskom području Novog Pazara“, izjavio je Kasim Zoranić.

Zoranić je naveo da će uz podršku Svetske banke i Vlade Srbije, koja je finansirala projekat preko Srbijavoda, Novi Pazar  finansirati eksproprijaciju i izgradnju novih mostova preko Trnavice. „Ovo je važan korak ka modernizaciji i unapređenju infrastrukture ovog dela Srbije, što će značajno doprineti boljem kvalitetu života građana i ekonomskom razvoju ovog regiona,“kaže Zoranić.

Projekat obuhvata  postavljanje kolektora, kanalizacije i vodovodne mreže uz sva tri korita, kao i izgradnju puteva duž reka.

 

Ne bacajte plastiku u reke ili na njene obale

Niko ne zna precizne podatke o tome koliko plastične ambalaže godišnje završi u vodotokovima u Srbiji. Da bi se razgradila jedna plastična kesa potrebne su desetine pa i stotine godina. Ipak, plastična kesa u vodi može se razgraditi u mikroplastiku koja na kraju može završiti u ljudskoj ishrani.

Nemarno odlaganje otpada pored reka nije novina u Srbiji, a otpad vrlo često završi u samim rekama . U otpadu koji se potom nađe u vodi ponajviše je plastike . Dostupni podaci pokazuju da ona nikada praktično ne nestaje u potpunosti već i razgradnjom prelazi u stanje mikroplastike.

Plastična ambalaža može sadržavati određene hemikalije, kao što su bisfenoli, ftalati i druge aditive, koji mogu migrirati iz ambalaže u vodu ili druge proizvode koje sadrži. Ove hemikalije mogu potencijalno imati negativne efekte na zdravlje ljudi ako dospeju u vodu koja se konzumira.

Posebno je zabrinjavajuća i činjenica koja ukazuje na to da poznate metode prečišćavanja vode u postrojenjima nisu adekvatne kada je mikroplastika u pitanju , odnosno mikroplastika može proći kroz procese sedimentacije i filtracije u postrojenjima za prečišćavanje vode, i na kraju dospeti ponovo u ispuštenu vodu u reke odakle može biti korišćena za vodosnabdevanje .

Istovremeno može doći i do zagadjenja podzemnih voda mikroplastikom što direktno ugoržava vodozahvate i izvorišta pitke vode.

Da bi se smanjio negativan uticaj plastične ambalaže na kvalitet vode, važno je preduzeti odgovarajuće mere za upravljanje plastikom. To uključuje smanjenje upotrebe jednokratne plastike, promovisanje recikliranja, pravilno odlaganje otpada, i razvijanje inovativnih materijala za ambalažu koji su manje štetni za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe je važno sprovoditi istraživanja o uticaju plastike na vodu i raditi na regulacijama koje će zaštititi vodene resurse od zagađenja plastikom.