mart 2024 Archives

„Čista Srbija“ gradi postrojenje za preradu otpadnih voda u Svrljigu

Posted on 28. mart 2024. by administrator

U okviru projekta “Čista Srbija” u opštini Svrljig je počela izgradnja prvog postrojenja za preradu otpadnih voda. Ove radove izvodi kompanija “Millennium Team”, a po njihovom završetku, biće rešen jedan od najvažnijih ekoloških i urbanih problema i očuvaće se reka Svrljiški Timok očuvati, kao i životna sredina u tom kraju.

Postrojenje će prečišćavati otpadne vode sa teritorije cele opštine Svrljig, a kapacitet postrojenja je ekvivalenta 7.000 stanovnika. Pečišćavanje otpadnih voda vršiće se po poslednjim evropskim standardima, nakon čega će se u reku Svrljiški Timok ispustiti potpuno čista voda.

Postrojenje će biti SBR Tehnologije i u okviru njega naći će se 2 SBR Reaktora, egalizacioni bazen, rezervoar za višak mulja, upravna zgrada, tehnički objekat, pristupne saobraćajnice i drugi objekti koji će činiti celinu postrojenja. Očekuje se da će radovi biti završeni do kraja ove godine.

Ne treba zaboraviti da u je Srbiji manje od 60% stanovništa priključeno na kanalizacionu mrežu, pri čemu se manje od 10% otpadnih voda prečišćava na postrojenjima. Upravo su rešenja, pomenuta dva problema osnovni ciljevi projekta „Čista Srbija“.

Gojković: Ne odustajemo ni od jednog metra kanalizacione mreže

Posted on 18. mart 2024. by administrator

Gradonačelnik Grada Valjeva Lazar Gojković, na sednici Skupštine grada posebno je istakao značaj izgradnje kanalizacije u okviru projekta „Čista Srbija“ . Gojković je izjavio da Valjevo neće odustati ni od jednog metra kanalizacione mreže.

„Uradili smo katastarsko topografski plan (KTP) i ono što je do nas , što je bilo neophodno. Grad Valjevo je potpisao Aneks ugovora druge faze projekta za izgradnju kanalizacione mreže u industrijskoj zoni i Popučkama i drugi deo je u Leliću“, rekao je Lazar Gojković.

Gradonačelnik Valjeva je na pomenutoj sednici poručio i da Valjevo zbog samog značaja projekta neće odustati ni od jednog metra kanalizacione mreže.

„Ne odustajemo ni od jednog metra kanalizacione mreže i siguran sam da će nakon ovog što sam naveo Grad Valjevo nastaviti dalju realizaciju“, rekao je gradonačelnik Valjeva.

U okviru pomenutog Aneksa, za realizaciju projekta „Čista Srbija“ ministarstvo je opredelilo za Valjevo 11.830 000 evra , a predvidjena je izgradnja 25 416 metara kanalizacione mreže i dva postrojenja za preradu otpadnih voda.

Subotica pripremila neophodnu dokumentaciju za projekat

Posted on 18. mart 2024. by administrator

Priprema potrebne dokumentacije za projekat „Čista Srbija” privodi se kraju, čime će Grad Subotica ispuniti svoj deo obaveza, izjavio je Radoslav Vukelić iz Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj za RTV. Zahvaljujući tom projektu, deo Subotice, ali i veći deo Bajmoka i Čantavira dobiće kanalizacionu mrežu.

„Pošto se radi o najvećem infrastrukturnom projektu takvog obima i vrste koji će se raditi u Subotici, sve vezano za projektno-tehničku dokumentaciju je trajalo, ali je sada u završnoj fazi i sa time će Grad Subotica svoju obavezu pripreme dokumentacije ispuniti. Početak radova zavisi od Ministarstva građevinarstva i saobraćajne infrastrukture koje je nosilac celokupnog projekta i očekujemo da će nas kontaktirat, i da će biti bliže definisani neki rokovi. Naravno, u skladu sa tim ćemo i mi izvestiti građane jer nam je izuzetno važno da se, zbog ozbiljnih projekata koji su nam već u gradu – kao što je brza pruga – uskladi dinamika radova na terenu sa projektom koji je u toku – tvrdi Radoslav Vukelić, sekretar Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj, a prenosi RTV.

Dva osnovna programa su izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda i sanacija, rekonstrukcija, rekultivacija i izgradnja regionalnih centara za upravljane čvrstim komunalnim otpadom.

Foto: printscreen/RTV

Kučevo: Nastavak projekta „Čista Srbija“ u novom budžetu

Posted on 18. mart 2024. by administrator

Odbornici Skupštine opštine Kučevo usvojili su budžet opštine za 2024. godinu u visini od 686 miliona dinara, u okviru kog je i nastavak projekta “Čista Srbija” u toj opštini.

Predsednik opštine Nenad Mikić je izjavio da su za zaštitu životne sredine planirana sredstva koja se realizuju preko Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine u skladu sa Programom na koji saglasnost daje nadležno Ministarstvo. „U okviru ovog programa je i nastavak projekta “Čista Srbija“, naglasio je on.

Ukupno planirana sredstva za program su povećana u odnosu na 2023. godinu.

foto:e.kucevo

Projekat „Čista Srbija“ rešenje i za reke Dunav i Savu

Posted on 15. mart 2024. by administrator

RTS prenosi da se Austrija i Madjarska staraju o kvalitetu vode u Dunavu, ali i reči Sandre Dokić, državne sekretarke u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije koja je navela da projektom „Čista Srbija“ i Beograd planira izgradnju novih postrojenja da otpadne vode više ne idu u Dunav i Savu.

Evropske zemlje značajno više sredstava ulažu u preradu otpadnih voda, a sa samim tretmanom i zaštitom, priznaju stručnjaci, krenuli su mnogo pre Srbije .

Kako prenosi RTS dobri primeri su Austrija, Nemačka, Luksemburg i Holandija koji prečišćavaju 100 odsto svojih gradskih otpadnih voda. Osim što čuvaju životnu sredinu često preradom otpadnih voda obezbeđuju i deo energije gradu za struju i grejanje.

Kada je u pitanju reka Dunav, Austrija i Madjarska staraju se da u Srbiju stigne voda dobrog kvaliteta.

„Kvalitet površinskih voda u Austriji je generalno dobrog kvaliteta. Negde oko 40 procenata površinskih voda je vrlo dobrog i dobrog kvaliteta, 30 posto je umerenog kvaliteta, 10 nezadovoljavajućeg, a samo četiri odsto je lošeg kvaliteta. A Dunav je u Austriji dobrog kvaliteta, ovde preko leta imamo dosta kupača“, izjavila je za RTS dr Bogdanka Radetić iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije.

U Mađarskoj se 53 odsto otpadnih voda tretira u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije. „Redovno se radi analiza prečišćene vode koja se ispušta u Dunav,“ potvrdio je za RTS Laslo Debreceni, direktor budipeštanskog vodovoda „Vizmuvek“.

U postupku pristupanja Evropskoj uniji Srbija treba da ispuni zahteve iz Poglavlja 27 koji se odnose na životnu sredninu, a tu su i standardi koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.

„U narednom periodu ono što treba da uradimo jeste da imamo 359 operativnih, funkcionalnih postrojenja za preradu otpadnih voda i izgrađenu ili rekonstruisanu kanalizacionu mrežu. Mogu da kažem da u ovom momentu imamo četiri milijarde za ovu oblast, a tri milijarde iz kineskog kredita. To je za program „Čista Srbija“, koji pored samih postrojenja i kanalizacije, treba da izgradi i određene regionalne centre za upravljanje otpadom“, izjavila je Sandra Dokić koja je kao primer namere Beograda da održi kvalitet vode u Dunavu na zadovoljavajućem nivou, navela i izradu projektno-tehničke dokumentacije za postrojenje u Velikom selu.

Otpadne vode kao izvor energije u Srbiji: Izazovi i mogućnosti

Posted on 13. mart 2024.13. mart 2024. by administrator

Kada se voda prečišćava u postrojenjima za pročišćavanje otpadnih voda, nastaje mulj koji se naziva i biološki mulj ili otpadni mulj. Ovaj mulj sadrži čestice koje su uklonjene iz otpadnih voda tokom procesa pročišćavanja, uključujući organske materije, mikroorganizme, nečistoće, te ponekad i teške metale.

Obrada mulja je važna komponenta postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, jer je potrebno na odgovarajući način upravljati ovim nusproduktom kako bi se smanjili negativni utjecaji na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

U Srbiji se najčešće pribegava odlaganju mulja na deponije što će od trenutka usaglašavanja sa evropskom direktivom o vodama i njenom primenom biti zabranjeno.

U svetu su sve češći primeri proizvodnje tolplotne energije iz otpadnih voda, a takođe i proizvodnja električne energije iz otpadnog mulja.

U Evropi postoji značajna implementacija tehnologija za proizvodnju toplotne energije iz otpadnih voda. Danska je poznata po naprednim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda koja koriste anaerobnu digestiju za proizvodnju biogasa, koji se zatim koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Slični primeri postoje i u drugim evropskim zemljama poput Švedske, Holandije i Nemačke. Takvi primeri mogu se naći širom sveta.

Ovakav način proizvodnje energije održiva je alternativa tradicionalnim izvorima energije jer se kako je već dokazano primenom ovakve prakse smanjuje efekat staklene bašte i pospešuje očuvanje životne sredine.

Procene su da jedno postrojenje za preradu otpadnih voda u gradu prosečne veličine može proizvesti od nekoliko desetina do nekoliko stotina megavat-časova toplotne energije godišnje.

Neophodne komponente i sistemi koji su potrebni za preradu mulja i proizvodnju energije mogu biti integrisani u postojeće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili mogu biti izgrađeni kao deo novog postrojenja.

Mulj se kroz različite tretmane obrade može koristiti i za druge potrebe . Velika Britanija prednjači u načinu upotrebe preradjenog mulja kao đubriva koje se potom distribuira poljoprivrednicima. Stručnjaci tvrde da u mulju ima dosta fosfata i prirodnog fosfora, a u svetu vlada nestašica za ovim elementima. Upotrebom ovog đubriva u poljoprivredi prirodni nutritijenti se vraćaju u zemljište i ono se oplemenjuje. Mulj ima vrednost multivitaminskog preparata za zemljište koje je ispošćeno azotnim jedinjenjima.

U Srbiji za sada ne postoji pomenuti načini upotrebe mulja , ali kako navode stručnjaci postoji interes i potencijal za korišćenje otpadnih voda kao izvora energije.