Youtube Instagram Facebook
Youtube
Instagram
Facebook

Mesec: jul 2024.

Prva faza projekta „Čista Srbija“ u Kragujevcu pri kraju

Posted on by administrator

Radovima u naselju Koroman, u Brezovačkoj i Cerskoj ulici privodi se kraju prva faza projekta „Čista Srbija“ u okviru koje će biti izgrađeno 42 kilometara kanalizacione mreže u Kragujevcu. Zamenik gradonačelnika Kragujevca Dejan Ružić i predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović, prilikom obilaska radova izrazili su zadovoljstvo stanjem zatečenim na terenu i dinamikom radova, a pre svega činjenicom da se ovim rešava višedecenijski problem meštana ovog grada.

„„Čista Srbija“ je projekat od nacionalnog značaja koji se realizuje istovremeno u mnogim gradovima, a Kragujevac je jedan od gradova u kome je izgrađeno najviše kilometara kanalizacione mreže. Kada budemo završili prvu fazu, a pri kraju smo, to će biti 42 km, što je više nego što je ukupno urađeno u prethodnih deset godina“,  konstatovao je Ružić i dodao da bi uskoro trebalo da bude potpisan ugovor za drugu fazu projekta koja podrazumeva rekonstrukciju centralnih gradskih linija.

U naselju Koroma, u Brezovičkoj i Cerskoj ulici će biti izgrađena kanalizaciona mreža u dužini od 2,1 km, a kako najavljuje Ivica Momčilović u Ulici Užičke republike gradiće se 3,2 km kanalizacione mreže, što će po njegovim rečima biti jedna od najdužih linija. On je najavio radove u delu oko trafostanice u Beloševcu, oko Ulice Nikole Maratovića, u dužini od oko 2,5 km, što će biti poslednja lokacija kojom će biti završena prva faza projekta „Čista Srbija“.

Foto: Grad Kragujevac

Rok za izgradnju postrojenja do januara 2026. godine

Posted on by administrator

Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović podsetila je privredne subjekte koji u procesu proizvodnje generišu otpadne vode, da su od januara 2026. godine dužni da ih prečiste pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, pozivajući ih da poštuju rok za prilagođavanje.

Vujović je podsetila da je prelazni rok za privredu propisan Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, ističući da po isteku roka neće biti tolerisano nikakvo odstupanje od propisanih vrednosti.

Obaveza svih je da izgrade postrojenje za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda koje će biti u funkciji najkasnije do isteka naznačenog roka. Na taj način, obezbeđuje se predtretman otpadnih voda, čime dajemo veliki doprinos zaštiti reka i zaštiti životne sredine u celini -rekla je Vujović. Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, u slučaju da se otpadne vode ispuštaju u javnu kanalizaciju, lokalna samouprava je u obavezi da, propiše lokalni akt o ispuštanju otpadnih voda usklađen sa Uredbom.

JER, ČISTA SRBIJA!

Postrojenja za preradu otpadnih voda u skladu sa direktivom EU

Posted on by administrator

Prošle godine promenjena je uredba Vlade Srbije koja je usklađena sa svim evropskim direktivama i uvedena je obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih jer kod njih za tim nema potrebe, uvede i tercijalna prerada što je u skladu sa direktivom EU, izjavio je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture.

On je, odgovarajući na primedbe u Skupštini Srbije dodao da se sa kineskim izvođačima CRBC rade aneksi u okviru kojih imaju obavezu da prihvate tehnologiju i preradu u skladu sa direktivama EU.

Tako se u okviru projekta “Čista Srbija” rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja, rekao je Vesić i naglasio da “Čista Srbija” nije jedini projekat u okviru kojeg se radi kanalizacija i zahvalio Nemačkoj razvojnoj banci KfV koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, Banci Saveta Evrope, ali i gradovima i opštinama jer i sami ulažu kada je u pitanju kanalizacija.

Vesić je naveo da je kao neko u čijem se ministarstvu nalazi projekat „Čista Srbija“ spreman da čuje svaki predlog kako taj proces može da se ubrza.

Zavrseno 70 posto prve faze projekta „Čista Srbija“

Posted on by administrator

Ministar Goran Vesić izjavio da je 70% prve faze projekta Čista Srbija završeno.
„To je projekat  čija je investiciona vrednost 3,5 milijardi evra i treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije, sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda“, rekao je Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Po njegovim recima, reč je o malim postrojenjima za preradu otpadnih voda, ali da ima i velikih, kao postrojenje u Novom Sadu, koje je ekvivalent za 300.000 stanovnika.

„U prvoj fazi projekta, a ona je završena preko 70 odsto, rađene su kanalizacije na 16 lokacija. Ukupna vrednost prve faze je 336 miliona evra, gradi se 680 kilometara kanalizacije i gradi se 25 postrojenja za preradu otpadnih voda, uglavnom manjih postrojenja“, rekao je Vesić.
Vrednost druge faze projekta je 216 miliona evra, a po recima ministra u drugoj fazi je predviđena izgradnja kanalizacione mreze i postrojenje na devet lokacija čime će biti pokriveno  50.000 stanovnika.

Ministar Vesic je posebno naglasio da se nikada više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo nego što se gradi sada.

Rešenje za problem otpadnih voda u Novom Sadu

Posted on by administrator

Problem Novog Sada sa otpadnim vodama biće resen izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda. Deo sistema pomenute kanalizacione infrastrukture biće rešen kroz projekat „Čista Srbija“.

JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu kažu  da će se paralelno sa Centralnim prečistačem otpadnih voda  u ovom gradu graditi i povezni kolektor kanalizacije između stare i nove crpne stanice.

Oni Objašnjavaju da je izgradnja glavnog gravitacionog kolektora u dužini od 1.935 m predviđena kroz projekat „Čista Srbija“, koji se finansira preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao deo Komercijalnog ugovora o Projektovanju i izvođenju radova na izgradnji komunalne, odnosno kanalizacione infrastrukture.

Ekologija: Ekološke štete ne mere se samo novcem

Posted on by administrator

Mesečnik „Biznis i finansije“ je preneo ocenu pravnih stručnjaka koja glasi da je krivičnopravna zaštita životne sredine u Srbiji je uglavnom dobra, ukoliko bi se sprovodila.

Kako je navedeno, zakonodavac je , kada je 2006. donosio novi Krivični zakonik, izdvojio poseban deo kojim se životna sredina proglašava za pravno dobro, vredno zaštite.

Docent krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Ivana Marković je pojasnila da se domaćim krivičnim zakonodavstvom ne zabranjuje direktno neko ponašanje koje ugrožava životnu sredinu, već da se zagađenje vode, vazduha i zemljišta toleriše do određene granice. „To  je slučaj na nivou cele Evrope, a sličnost je i u tome da je regulativa koja se odnosi na zaštitu životne sredine povezana sa mnoštvom drugih propisa, mahom iz oblasti upravnog prava“, navela je Marković i dodala  da se, kada se nađe propis koji odgovara konkretnom slučaju, nailazi na drugi problem. „Da biste procenili da li nešto jeste ili nije zagađenje vode, vazduha ili zemljišta, morate da posedujete i tehničko znanje iz konkretne oblasti. Dakle, neophodno je veštačenje“.

Kako je precizirala, od 18 propisanih krivičnih dela u oblasti životne sredine, 90 odsto presuda se odnosi na šumske krađe, ili na nezakoniti lov i ribolov. „To je u suštini imovinski delikt, dakle sudi se za ono što je direktno vidljivo i opipljivo, dok su elementi krivičnih dela u ostalim ekološkim deliktima jako apstraktni za državne organe“, smatra Marković.

Profesorka krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović ukazala je da u ekološkim krivičnim delima najveću odgovornost snose pravna lica.

„Sporno je to što se u krivičnom postupku gleda samo finansijska šteta. Međutim, ekološke štete ne mogu da se mere samo novcem. „, rekla je Bajović, preneo je mesečnik „Biznis i finansije“.

Brzina realizacije projekata zavisi i od zakonske regulative

Posted on by administrator

„Ako se zna da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, treba da postoji 359 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda da bi dostigli standarde EU koji trenutno važe u ovoj oblasti, jasno je da se naša država nalazi na početku rešavanja ovog problema“ kaže Aleksandar Đukić, vanredni profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a prenosi eKapija.

U Srbiji trenutno postoji 50-ak postrojenja za tretman otpadnih voda od kojih oko jedne trećine realno nije u funkciji. Ostatak, uz par izuzetaka, samo formalno radi, piše u analizi koju je nedavno objavilo Ministarstvo građevinarstva.

Procenat otpadnih voda koje se u Srbiji prečišćava pre ispuštanja u skladu sa standardima Evropske unije je oko 10%, a održavanje postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji uglavnom je nedovoljno i neadekvatno što tokom vremena dovodi do toga da pojedina postrojenja bivaju zapuštena, ponekad i napuštena.

Srbija, u kojoj je 16% stanovištva priključeno na sistem za preradu voda, značajno zaostaje za EU i državama članicama. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36%), Albanija (26%) ili Hrvatska (96,5%).

Ipak, u Srbiji je trenutno u toku realizacija nekoliko programa iz kojih treba da se finansira projektovanje i izgradnja kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda  medju kojima je investicioni program na osnovu međudržavnog sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, „Čista Srbija“.

Đukić navodi, da s obzirom na obim ulaganja koji se meri milijardama evra i prostornu razuđenost projekata, za njihovu punu realizaciju će biti potrebno dugo vreme. Đukić je poručio i da realizacija ovakvih infrastrukturnih projekata uvek nosi u probleme u realizaciji, ali da je sigurno da deo njih može biti izbegnut unapređenjima institucionalnog i regulatornog okvira, kao i podizanjem kapaciteta učesnika u realizaciji.

„Proteklih nekoliko decenija razvoj kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji nosi sve odlike razvoja vodoprivrede i komunalnih delatnosti u zemlji: preklapanje nadležnosti, ograničeni kapaciteti institucija na svim nivoima, finansijska neodrživost sektora, nedovoljno održavanje objekata i sistema, nedovoljna koordinacija aktivnosti i izveštavanje. Ovakva situacija je rezultovala u tome da nije došlo do formiranja procedura i jasnih uputstava, u formi regulative ili preporuka, za realizaciju ovakvih projekata“, naveo je  Đukić, a prenosi eKapija.

 

Pomak na polju kanalizacione infrastrukture

Posted on by administrator

U izveštaju Fiskalnog saveta Politika javnih investicija u Srbiji iz juna 2024. godine se navodi da je pomak na polju izgradnje kanalizacione infrastrukture napravljen početkom projekta „Čista Srbija“.

U oblasti zaštite voda od zagađivanja, koja je u Srbiji praktično tek u povoju, glavni problemi ostaju nedovoljno razgranata kanalizaciona mreža i malobrojna, često i zastarela postrojenja za preradu otpadnih voda iz domaćinstava i fabrika“, navodi se u izveštaju i dodaje da samo 67 odsto stanovnika ima pristup kanalizacionoj mreži (u zemljama CIE je 85 odsto).

U izveštaju se takodje navodi da je situacija sa preradom otpadnih voda  dramatičnija. „Manje od 20 odsto stanovništva Srbije ima pristup bilo kom vidu tretmana otpadnih voda, dok je u zemljama CIE njihov udeo 86, a u EU skoro 93 odsto“ navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta Politika javnih investicija u Srbiji iz juna 2024.

Prvo pomeranje sa „mrtve tačke“ se dogodilo tek 2021. kada je zvanično otpočela realizacija prve faze projekta „Čista Srbija“, kojim se najavljuje izgradnja oko 5.200 kilometara kanalizacione mreže i 165 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što obuhvata skoro polovinu ukupnih infrastrukturnih potreba Srbije u ovoj oblasti, deo je navoda i tumačenja pomenutog izveštaja.

 

Čista Srbija: Mali Zvornik priprema dokumentaciju

Posted on by administrator

Na sednici lokalnog parlamenta u Malom Zvorniku zamenik opštinskog pravobranioca Marko Lukić odbornike je upoznao sa skorim početkom realizacije projekta „Čista Srbija“.

Marko Lukić, zamenik opštinskog pravobranioca odbornicima je rekao da je Opština Mali Zvornik pristupila državnom projektu „Čista Srbija“, kojim je predviđena izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji opštine Mali Zvornik i da navedeni projekat obuhvata projektovanje i izvođenje radova, dok je obaveza opštine Mali Zvornik rešavanje imovinsko pravnih odnosa za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji lokalne samouprave.

Projektom „Čista Srbija“ za Opštinu Mali Zvornik, a u cilju zaštite reke Drine  predvidjena je izgradnja 52 kilometra kanalizacione mreže. Realizacija projekta predvidja obuhvat od 7250 domaćinstava .

foto: https://malizvornik.ls.gov.rs/

Ministar Mali: Medju ključnim projektima i „Čista Srbija“

Posted on by administrator

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali govoreći za Blic televiziju izjavio je da pored brojnih ulaganja u infrastrukturu i ekonomiju Srbija nikada više nije ulagala u ekologiju. Medju ključnim projektima ministar Mali naveo je projekat „Čista Srbija“.

„Srbija danas pronalazi svoje izvore rasta i  želi dobro da se pozicionira u svetu po pitanju konkurentnosti svoje ekonomije, a što će obezbediti još veće plate i penzije i bolji životni standard građana“, rekao je ministar Mali .

Ministar je dodao  da se u ekologiju nikada više nije ulagalo, a u tom kontekstu je naveo projekte kao što su „Čista Srbija“, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, novi kanalizacioni sistemi, te posvećenost zelenoj agendi.

Sve navedeno, po rečima ministra, utiče na bolji životni standard gradjana, ali i čuva životnu sredinu.

Čista Srbija

Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture