Ujedinjene nacije su svojevremeno upozorile da bi do 2050. godine, čak 5,7 milijardi ljudi moglo da živi u oblastima u kojima nema dovoljno vode . Reke u Srbiji uglavnom zagadjuju komunalne vode i industrijska postrojenja.
Imati čistu, zdravu pijaću vodu u eri industrijalizacije I napretka tehhnologija , interes je svake nacije. Srbija ima značajn interes da sačuva svoje rečne tokove. Na žalost česta slika jeste njihovo zagadjenje bilo da se radi o direktno bačenom otpadu, najčešće plastika kojoj su neophodne stotine godina da bi se razgradila , ali i komunalne vode iz naselja. Svemu tome treba dodati o činjenicu da brojna industrijska postrojenja u Srbiji nemaju svoja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda pa zagadjena voda iz njihovih postrojenja neprečišćena stiže u naše reke.
Zbog svega navedenog ne čude podaci koji govore da većina reka u Srbiji pripada drugoj i trećoj klasi, dok prvoj pripadaju manji planinski vodotoci i gornji tokovi pojedinih reka sa čistom vodom, a četvrtoj „veoma zagađene vode“.
Kao primere najzagađenijih voda u Srbiji, često se izdvaja kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno Veliki bački kanal i Borska reka koja se uliva u Timok. Borska reka navodi se kao jedna od najzagađenijih srpskih i evropskih reka, koju mnogi nazivaju „mrtvom rekom“. “U njoj više nema tragova života, a zbog velike zagađenosti ne pripada nijednoj klasi”, govore dostupni podaci.
Nekontrolisano izlivanje zagadjene vode u naše reke remeti i sistem podzemnih voda za čiji je oporavak neophodno značajno više vremena. Zagadjenje voda utiče i na kvalitet zemljišta samim tim i na kvalitet poljoprivredne proizvodnje , svih onih proizvoda koji su značajni za ljudski život.
Komunalne vode iz domaćinstava u Srbiji često neprečišćene dospevaju u reke , najpre komunalne vode izlivaju se u neposredno okuženje zemljišta koje okružuje naselje pa potom dospevaju i u reke gde utiču na promenu biodiverziteta rečnog toka.
Dostupni podaci govore da u Srbiji postoji 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali je realno za očuvanje prirodne sredine i zdravog života ljudi neophodno mnogo više.
Voda je ključni resurs za održanje života na Zemlji, a recimo, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, rađenom 2018. godine, od 42 kontrolisana javna vodovoda u Vojvodini, samo devet je bilo ispravno.
Srbija zato nastoji da promeni ovu sliku .
Projekat “Čista Srbija” ima za cilj očuvanje prirodne sredine , očuvanje naših reka . Stotine kilometara već izgradjene komunalne mreže, novi ugovori sa gradovima i opštinama omogućiće Srbiji da sačuva svoje vodno bogatstvo, a gradjanima Srbije život dostojan razvijene zajednice.
“Čista Srbija” čuva ekosistem i nastoji da sačuva zdravom ključni životni resurs-voda za piće. Svaki gradjanin sa svoje strane može dati doprinos tako što će promeniti odnos prema rekama , smeće odlagati na mesta koja su za to odredjena, a ne u reke, izbeći zagadjenje vode hemikalijama koje se teško mogu preraditi, koristiti biorazgradive proizvode.
Zajedno sa “Čistom Srbijom” moguće je učiniti korak napred ka kvalitetu naših voda.
foto:pixabay.com
