reke – Projekat Čista Srbija

Ne bacajte plastiku u reke ili na njene obale

Posted on 10. septembar 2023. by administrator

Niko ne zna precizne podatke o tome koliko plastične ambalaže godišnje završi u vodotokovima u Srbiji. Da bi se razgradila jedna plastična kesa potrebne su desetine pa i stotine godina. Ipak, plastična kesa u vodi može se razgraditi u mikroplastiku koja na kraju može završiti u ljudskoj ishrani.

Nemarno odlaganje otpada pored reka nije novina u Srbiji, a otpad vrlo često završi u samim rekama . U otpadu koji se potom nađe u vodi ponajviše je plastike . Dostupni podaci pokazuju da ona nikada praktično ne nestaje u potpunosti već i razgradnjom prelazi u stanje mikroplastike.

Plastična ambalaža može sadržavati određene hemikalije, kao što su bisfenoli, ftalati i druge aditive, koji mogu migrirati iz ambalaže u vodu ili druge proizvode koje sadrži. Ove hemikalije mogu potencijalno imati negativne efekte na zdravlje ljudi ako dospeju u vodu koja se konzumira.

Posebno je zabrinjavajuća i činjenica koja ukazuje na to da poznate metode prečišćavanja vode u postrojenjima nisu adekvatne kada je mikroplastika u pitanju , odnosno mikroplastika može proći kroz procese sedimentacije i filtracije u postrojenjima za prečišćavanje vode, i na kraju dospeti ponovo u ispuštenu vodu u reke odakle može biti korišćena za vodosnabdevanje .

Istovremeno može doći i do zagadjenja podzemnih voda mikroplastikom što direktno ugoržava vodozahvate i izvorišta pitke vode.

Da bi se smanjio negativan uticaj plastične ambalaže na kvalitet vode, važno je preduzeti odgovarajuće mere za upravljanje plastikom. To uključuje smanjenje upotrebe jednokratne plastike, promovisanje recikliranja, pravilno odlaganje otpada, i razvijanje inovativnih materijala za ambalažu koji su manje štetni za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe je važno sprovoditi istraživanja o uticaju plastike na vodu i raditi na regulacijama koje će zaštititi vodene resurse od zagađenja plastikom.

Otpad na obalama reka ugrožava i reke i prirodnu sredinu

Posted on 15. april 2023. by administrator

Alarmantni su podaci koji govore da se na obalama srpskih reka formiraju divlje deponije. Nemarno bačen otpad potom završava u rečnim tokovima.

Ambalaža od ulja i maziva, automobilske gume, ambalaža od kreozana i drugih otrovnih supstanci, kućni otpad, gradjevinski otpad, neretko završava u priobalju reka . Iako je teško zamisliti da bi neko mogao na obali reke istovariti otpad to je vrlo česta slika u rečnim forlandima. Otpad se deponuje uglavnom na mestima gde je do reke i njene obale moguće doći automobilom ili nekim drugim vozilom za prevoz robe.

Tako odložen otpad najčešće završava u samim vodotokovima , a nadležni tvrde da bi se ovakva pojava mogla sprečiti jakim inspekcijskim nadzorom , ali i edukacijom gradjana.

Otpad koji se nalazi u forlandu reka najpre ugrožava samu prirodnu okolinu reke, utiče negativno na biljni i životinjski svet , a istovremeno narušava samu sliku obale pa takva mesta umesto da budu pogodna za razvoj turizma, rekreaciju gradjana uglavnom postaju mesta koja se široko zaobilaze.

Usled jakih kiša , erozije tla , otpad koji završi u rečnim tokovima neminovno ugoržava i biljni i životinjski svet samih reka, utiče negativno na kvalitet vode pa mnoge reke prasktično postaju zagadjene preko granice koja se može prečistiti i ponovo koristiti. Nije retka slika niti situacija u kojoj je zbog otpada koji pluta rekom ugožen i rad hidroelektrana.

O učestalosti pojave deponija na obalama reka svedoči porazan svojevremeno objavljen podatak, da se na obalama reke Morave na svakih 200-300 metara nalaze divlje deponije . Slična je situacija i sa mnogim drugim rekama.

Reke i jezera u Srbiji nešto su na šta smo najčešće ponosni ipak ovakva slika šalje jednu lošu poruku svim mladjim generacijima , ali i nama samima jer svedoči o nemarnom i neodgovornom odnosu prema prirodi koja nas okružuje .

„Čista Srbija“ trenutno gradi kanalizacione mreže koje odvode prljavu i zatrovanu vodu do postrojenja za prečišćevanje kako upravo takva zagadjena voda ne bi završila u rečnim vodotokovima. Na svom gradjanima je podjednaka odgovornost da neprimereno odlaganje otpada prijave nadležnim inspekcijama , a najpre svojim pozitivnim primerom pokažu svom neposrednom okruženju kako se čuvaju reke.

Bez vode nema života, reagujmo pre nego bude kasno!

Reke nisu otpadni kolektori!

fotopreuzeto:eko-vest.com

U Srbiji samo 26 postrojenja za preradu otpadnih voda u funkciji

Posted on 25. septembar 2022. by administrator

Na kanalizacione sisteme u Srbiji priključeno je samo 55% stanovništva . Postrojenja za preradu otpadnih voda , tamo gde postoje, primenjuju uglavnom zastarele tehnologije i izgradjena su pre više od 30 godina. Projekat “Čista Srbija” ima za cilj očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama i sprečavanje zagađenja reka koje je sada dostigao kritičan nivo, a samim tim i priobalnog pojasa i živog sveta u istim.

Prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture, Srbija spada u grupu srednje razvijenih zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju, prenosi, National geographic.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema Statističkim podacima iz 2020. godine je iznosio 14,1 odsto u 2018. godini od čega je 13,1 odsto povezano na sekundarni tretman.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji (uz 2 u rekonstrukciji i 5 u probnom radu). Samo 5 jedinica lokalne samouprave ima postrojenje sa tercijarnim tretmanom.

Za razliku od brojnih evropskih zemalja projekti vezani za ekologiju nisu bili prioriteti ranijih godina . Izgradnja posorjenja za preradu otpadnih voda nije jeftina I jednostavna jer najpre podrazumeva izgradnju adekvatne kanalizacione mreže I dovodjenje otpadnih voda do postrojenja .

U okviru nemačko-srpske bilateralne saradnje, kroz KfW program „Program vodosnabdevanja, prečišćavanja otpadnih voda i kanalizacije u gradovima srednje veličine u Srbiji“, obezbeđuje se značajna podrška modernizaciji i izgradnji vodovodne i kanalizacione infrastrukture.
Cilj programa je da doprinese efikasnom korišćenju vodnih resursa, obezbeđivanju odgovarajućeg kvaliteta i količine pijaće vode za stanovništvo i privredu, kao i da kroz upravljanje otpadnim vodama doprinese zaštiti životne sredine.
Od početka realizacije programa obezbeđena je tehnička i instituciona podrška za više od 20 gradova u Srbiji sa ukupno 1,6 miliona stanovnika kroz pet zasebnih programa, od čega je preko 245 pojedinačnih investicionih projekata u potpunosti završeno ili je ralizacija u toku. Od ukupnog broja kompanija angažovanih na ralizaciji projekata, 85% su domaće kompanije. Program tokom svog trajanja takođe doprinosi unapređenju poslovanja, prati rezultate i ocenjuje održivost poslovanja komunalnih preduzeća koja učestvuju u projektu.

Projekat “Čista Srbija” podrazumeva upravo izgradnju kanalizacionih mreža , ali I sama postrojenja I praktično je odgovor na loše stanje srpskih voda. Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. U okviru projekta “Čista Srbija” predvidjena je izgradnja preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

„Nova“ piše: Fabrike otrove zatrpavaju i bacaju u reke

Posted on 24. avgust 2022. by administrator

Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištu…“, rekao je za list „Nova“ Radmilo Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji industrija zvanično proizvede oko 75.000 tona opasnog otpada godišnje, a prema procenama sagovornika lista „Nova”, oko 25 odsto preduzeća to ne prijavljuje, a ne postoji ni evidencija o opasnom otpadu koji nastaje u domaćinstva. Sav„nevidljivi opasni otpad, ali i deo evidentiranog završava na komunalnim deponijama, u napuštenim skladištima i rudnicima, rekama, zemljištima, u vazduhu i na kraju u lancu ishrane.

Industrija u Srbiji je u periodu od 2011. do 2020. godine generisala je 150.000 tona registrovanog opasnog otpada, što je oko 75.000 tona godišnje. Tokom 2020. godine proizvedeno je oko 68.000 tona opasnog otpada, 12.800 izvezeno, dok je 11.700 deponovano na deponijama, navodi se u izveštaju Upravljanje otpadom u Republici Srbiji Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

„Ako računamo da je deponovano i izvezeno ukupno 25.000 tona, šta je sa razlikom do 68.000 tona? Gde smo ga stavili? Možda je deo tretiran, ali dobar deo gubimo, ne znamo gde. On završava svuda oko nas. U koritima reka, u napuštenim objektima, napuštenim rudnicima, zemljištima……. “ rekao je za „Novu” Radmilo Pelić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da je opasan otpad sve ono što dovodi do degradacije, zagađenja životne sredine, a Srbija nema ni jedno postrojenje za njegovu trajnu eliminaciju.

“Govorim o postrojenjima koja to rade na visokotehnološki način, bez zagađenja životne sredine. Radi se o spalionicama gde se vrši pirolitička disoci-jacija recimo na 1.100 stepeni Celzijusa, gde se i najopasniji otpadi uništavaju bez daljeg zagadjenja , što u Srbiji ne postoji”, kaže professor Pešić.

Takva visokotehnološka postrojenja, navodi, nisu toliko skupa koliko košta izvoz otpada za čije uništavanje firme u inostranstvu plaćaju I do 6 evra po kilogramu.Zbog toga pojedine troškove smanjuju skrivajući otpad.

Svaka četvrta firma ne prijavljuje opasan otpad

Inžinjer za zaštitu životne sredine direktor konsultanstke firme za upravljanje opasnim otpadomGreen Group Marko Rokvić, na osnovu iskustva sa terena, ocenjue da čak 25% firmi u Srbiji koje generišu opasan otpad isti ne prijavlju.

“U svom radu često srećem firme koje tek od mene čuju da imaju opasan otpad koji treba da predaju operateru I o tome podnesu izveštaj nadležnom ministarstvu, objašnjava Rokvić za list Nova.

Zakon postoji, kao I obaveza da firme koje proizvode opasan otpad isti registruju , ali to u praksi očigledno ne rade svi kako treba.

“Sa brojem inspektora koje imamo ne može se ništa uraditi. A problem je I dalje procesuiranje, veleiki broj prijava ne dodje do suda, zastari. Nema sistematskog kažnjavanja. Svako ko uradi nešto što nije u skladu sa zakonom, sa propisima, podzakonskom regulativom, treba d asnosi sankcije. Toga u Srbiji nema, zbog čega se problematika životne sredine samo usložnjava”, ocenjuje profesor Pešić, dok iz ministarstva za zaštitu životne sredine na pitanje Nove šta planiraju da urade kako bi smanjili nepropisno uklanjanje opasnim otpadom, ne odgovaraju.

OPASAN OTPAD IZ KUĆE ZAVRŠAVA NA DEPONIJI

Sagovornici našeg lista upozoravju da I gradjani u svojim domovima generiđu opasan otpad , za koji nije obezbedjen poseban tok , ne ulaze u evidenciju I uglavnom završava na deponijama komunalnog otpada.

U pitanju su uglavnom insekticidi , farbe, kućna hemija, razni sprejevi, otrovi I ambalaža istih, lekovi, sijalice, baterije, stari uredjaji…

“Pravilno upravljanje ovim otpadom je pitanje sistemskog finansiranja koje država treba da uredi. Kod lekova bi uvoznici I distributeri trebalo da jedan deo sredstava preusmere na sistem za prikupljanje, ali to ne rade jer ih niko ne tera. U razvijenim gradovima postoje centri za prikupljanje opasnog otpada , odakle ga operateri preuzimaju, a gradjani to plaćaju kroz malo povećan račun”, ukazuje Rokvić.

OTROVI ZAVRŠAVAJU U NAŠEM ORGANIZMU

Nauččna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju I metalurgiju dr Dragana Djordjević objašnjava da kad komunalne deponije gore, što u Srbiji nije retkost otrovi iz opasnog otpada kroz vazduh stižu u pluća.

“Sudovi u kojima se neadekvatno skladište opasne materije vremenom propadaju, korodiraju, hemikalije cure I dospevaju u zemljište, vodotokove. Da ne govorim o onome što zakopavaju I ispuštaju direktno u reke. Iz vode I zemlje kroz biljke I životinje otrovi ulaze u lanc iskhrane I završavaju a našoj trpezi,”upozorava Djordjević I dodaje da osim teških metala , opasan otpad sadrži postojana organska jedinjenja , koja nikako ne bi smela da se nadju u prirodi jer su toksična, kancerogena, teratogena I mutogena, a gotovo ih je nemoguće očistiti.

Izvor: list Nova, autor Milena Ilić Marković

U saradnji sa Madjarskom do čistijih reka i jezera

Posted on 3. jun 2022.3. jun 2022. by administrator

Zahvaljujući Sporazumu o ekonomskoj saradnji sa Madjarskom, u Srbiji započinje projektovanje i izgradnja 10 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 351km kanalizacione mreže na čak 12 lokacija u Srbiji. U sklopu ovog projekta biće uradjeno čišćenje i rekonstrukcija jezera Bubanj i Medjuvršje.

“Svi smo svesni i zahvalni koliku je podršku našoj zemlji Mađarska dala u prethodnom periodu. Kada Vlada Mađarske nastupa, kao da nastupa Srbija – uvek su bili tu za nas. Ovaj Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji je još jedan vid naših dobrih i čvrstih ekonomskih i političkih odnosa. Ovde pričamo o 4,3 miliona evra bespovratnih sredstava koji će biti korišćeni za izradu projektne dokumentacije nakon čega će doći investicije koje će biti oko 80 miliona evra i koji su rezultat kredita koji će Mađarska obezbediti Republici Srbiji.”, izjavio je ministar saobraćaja I gradjevine Tomislav Momirović.

Jezero Bubanj nalazi se u gotovo centru Kragujevca i zauzima površinu od 3,5km. Jezero je napravljeno 50-tih godina prošlog veka i nijednom od tada nije čišćeno.

“Očekujem da projekat krene sa građavinskim radovima u narednih 6 do 8 meseci, a do tada nas čeka puno posla pre svega kada je reč o uzimanju analize vode i izrade Studije opravdanosti. U samom gradu trenutno gradimo 46 kilometara kanalizacione infrastrukture, a plan nam je da naredne godine izgradimo 360 kilometara kanalizacione mreže. Kada završimo sve ove projekte očekujem da će Kragujevac imati ekološku infrastrukturu kao i moderni gradovi u Zapadnoj Evropi”, rekao je Momirović prilikom posete Gradu Kragujevcu.

Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Mađarske i Republike Srbije potpisan je dana 08.februara 2018. godine, ratifikovan u Skupštini Republike Srbije, i stupio na snagu dana 08. novembra 2018. godine.

Cilj ovog okvirnog sporazuma je unapređenje saradnje strana u oblasti infrastrukturnog razvoja. Projektom će biti obuhvaćena izgradnja komunalne infrastrukture, infrastrukture za snabdevanje pijaćom vodom, čišćenje i sanacija dva jezera, nekoliko projekata putne infrastrukture kao i izgradnja brodske prevodnice na reci Tisi kod Novog Bečeja.

Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Mađarske i Republike Srbije predviđa da će se projektovanje u okviru ovog projekta finansirati iz bespovratnih sredstava Mađarske, dok će se izvođenje radova finansirati iz budžeta Republike Srbije i kredita Mađarske.
Mađarska firma Naturaaqua zajedno sa srpskim ekspertima otpočela je projektovanje za čišćenje jezera Bubanj u Kragujevcu i Međuvršje kraj Čačka. Finansiranje projektovanja ide iz nepovratnih sredstava koje finansira Mađarska agencija za promociju izvoza (HEPA).