septembar 2022 Archives

U Srbiji samo 26 postrojenja za preradu otpadnih voda u funkciji

Posted on 25. septembar 2022. by administrator

Na kanalizacione sisteme u Srbiji priključeno je samo 55% stanovništva . Postrojenja za preradu otpadnih voda , tamo gde postoje, primenjuju uglavnom zastarele tehnologije i izgradjena su pre više od 30 godina. Projekat “Čista Srbija” ima za cilj očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama i sprečavanje zagađenja reka koje je sada dostigao kritičan nivo, a samim tim i priobalnog pojasa i živog sveta u istim.

Prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture, Srbija spada u grupu srednje razvijenih zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju, prenosi, National geographic.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema Statističkim podacima iz 2020. godine je iznosio 14,1 odsto u 2018. godini od čega je 13,1 odsto povezano na sekundarni tretman.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji (uz 2 u rekonstrukciji i 5 u probnom radu). Samo 5 jedinica lokalne samouprave ima postrojenje sa tercijarnim tretmanom.

Za razliku od brojnih evropskih zemalja projekti vezani za ekologiju nisu bili prioriteti ranijih godina . Izgradnja posorjenja za preradu otpadnih voda nije jeftina I jednostavna jer najpre podrazumeva izgradnju adekvatne kanalizacione mreže I dovodjenje otpadnih voda do postrojenja .

U okviru nemačko-srpske bilateralne saradnje, kroz KfW program „Program vodosnabdevanja, prečišćavanja otpadnih voda i kanalizacije u gradovima srednje veličine u Srbiji“, obezbeđuje se značajna podrška modernizaciji i izgradnji vodovodne i kanalizacione infrastrukture.
Cilj programa je da doprinese efikasnom korišćenju vodnih resursa, obezbeđivanju odgovarajućeg kvaliteta i količine pijaće vode za stanovništvo i privredu, kao i da kroz upravljanje otpadnim vodama doprinese zaštiti životne sredine.
Od početka realizacije programa obezbeđena je tehnička i instituciona podrška za više od 20 gradova u Srbiji sa ukupno 1,6 miliona stanovnika kroz pet zasebnih programa, od čega je preko 245 pojedinačnih investicionih projekata u potpunosti završeno ili je ralizacija u toku. Od ukupnog broja kompanija angažovanih na ralizaciji projekata, 85% su domaće kompanije. Program tokom svog trajanja takođe doprinosi unapređenju poslovanja, prati rezultate i ocenjuje održivost poslovanja komunalnih preduzeća koja učestvuju u projektu.

Projekat “Čista Srbija” podrazumeva upravo izgradnju kanalizacionih mreža , ali I sama postrojenja I praktično je odgovor na loše stanje srpskih voda. Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. U okviru projekta “Čista Srbija” predvidjena je izgradnja preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

Ministar Momirović primio plaketu zahvalnosti Opštine Varvarin

Posted on 25. septembar 2022. by administrator

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović primio je plaketu zahvalnosti opštine Varvarin kao društveno priznanje za izuzetna dostignuća i rezultate ostvarene u radu ove opštine.

„Do kraja godine završićemo auto-put do Kruševca, kada će i vredni ljudi iz Varvarina i Ćićevca dobiti brži i sigurniji izlazak na auto-put do Beograda i Niša, jer sama izgradnja Moravskog koridora znači put u sjajnu budućnost sa novim fabrikama, novim investicijama i novim radnim mestima za Varvarin. Ovo će biti najsavremeniji auto-put – ponos moderne Srbije“, izjavio je ministar Momirović. Ministar Momirović je dodao da će paralelno sa izgradnjom Moravskog koridora biti napravljena velika industrijska zona koja će se nalaziti između Varvarina i Ćićevca i koja će otvoriti novu perspektivu za ove dve opštine, ali ne samo za njih već i za Trstenik i Kruševac, što je najbolji pokazatelj da je ovaj autoput nova realnost, perspektiva i budućnost u kojoj Srbija pobeđuje.

Ponosan sam na činjenicu da danas gradimo Moravski koridor koji predstavlja infrastrukturni projekat od „istorijskog značaja“, ne samo za Rasinski okrug i centralnu Srbiju, već i za čitav region“, istakao je ministar Momirović.

Ministar je podsetio da je na nama da i u uslovima svetske energetske krize, kada je fokus samo na uštedi energenata, pre svega struje, nastavimo sa investicijama i projektima koji menjaju privredu i perspektivu ove zemlje i dokažemo da možemo da završimo započete infrastrukturne projekte i jednom zauvek izgradimo temelje moderne Srbije.

„Možda smo mogli i više, ali ako pažljivo pogledate u svakoj opštini, svakom gradu i varošici Srbije se nešto gradi. Gradi se jer Srbiji nedostaje moderna infrastruktura i taj posao sada mora da bude završen. To je veliki zadatak naše generacije i zato moramo da ga završimo“, zaključio je Momirović.

Nakon primanja plakete zahvalnosti ministar Momirović se u svoje lično ime zahvalio na priznanju koje mu je dodeljeno uz napomenu da je njegov doprinos skroman i ako postoji neko kome bi trebalo da budemo zahvalni to su naši građani na čijem poverenju gradimo ove uspešne projekte, kao i našem rukovodstvu na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji su sa velikom energijom pokrenuli najveći investicioni talas u istoriji Srbije.

U Opštini Varvarin se pored puteva trenutno realizuje I pojekat “Čista Srbija” u okviru kog sepored kanalizacione infrastrukture predvidja i izgradnja četiri postrojenja za preradu otpadnih voda. Vrednost ovih projekata iznosi blizu 22 miliona evra.

Tekst i foo/preuzeto: Ministarstvo gradjevine i saobraćaja

Četiri gradilišta trenutno aktivna u Opštini Varvarin

Posted on 19. septembar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Radovi u Opštini Varvarin izvode se na više lokacija. U Obrežu radovi se izvode na tri lokacije dok je lokacija Rosulje u Svrljigu završena.

Čak četiri gradilišta trenutno su aktivna u Opštini Varvarin za koju je projektom “Čista Srbija” predvidjena ukupna dužina kanalizacione mreže od 44.738,63 metra.

Aktivna gradilišta u Opštini Varvarin su u Obrežu. Trenutno se radi u sledećim ulicama:

1. Ive Lole Ribara,
2. Branka Krsmanovića,
3. Veljka Vlahovića.

Nakon zavšetka radova na lokaciji Rosulje u Svrljigu se radovi trenutno izvode u Ulici 13.oktobar gde je u toku obrada šahti i priprema za ispitivanje vododrživosti.

Pored kanalizacione mreže projekat”Čista Srbija” u pomenutoj Opštini predvidja i izgradnju četiri postrojenja za preradu otpadnih voda. Vrednost ovih projekata iznosi blizu 22 miliona evra.

Još dve ulice u pripremi za asfaltiranje u Vranju

Posted on 17. septembar 2022. by administrator

Nakon asfaltiranja ulice Save Kovačevića, u Vranju su trenutno u pripremi još dve ulice za asfaltiranje.

Radovi koji su počeli u decembru prošle godine u okviru projekta “Čista Srbija” u Vranju, predvidjaju izgradnju 141 kilometra kanalizacione mreže, vrednosti 70 miliona evra.

Trenutni radovi obuhvataju izgradnju kolektora gde je preostala obrada šahti i ispitivanje istih, dok su radovi na lokacijama u Makedonskoj i Drvarskoj ulici u završnoj fazi.

Još dve ulice već su pred asfaltiranjem. „To su ulice Kralja Milana i Karadjordjeva. Ostalo je da se ugradi tamponski sloj, isti ispita statickom metodom i potom se pristupa asfaltiranju. Nadamo se da najavljena kiša neće bitnije uticati na predvidjenu dinamiku radova kojom je asfaltiranje predvidjeno za narednu nedelju“, kažu u regionalnom centru „Čiste Srbije“.

U Vranju su već obezbeđene i dozvole za 22,5 kilometara kanalizacione mreže.

BLIC:Ne staju radovi ni na jednom gradilištu

Posted on 12. septembar 2022.12. septembar 2022. by administrator

Dok i najrazvijenije ekonomije seku ulaganja i troškove, Srbija ne odustaje od investicija

U uslovima kada energetska kriza bukvalno kosi svet, i kada i najrazvjenije svetske ekonomije ozbiljno režu troškove i investicije, u Srbiji nije, niti će biti zaustavljen nijedan strateški projekat. Ulaganja u razvoj i modernizaciju infrastrukture se nastavljaju, a rad na planiranim projektima, ako neće biti intenziviran, nikako neće biti usporen.

Ovo je poruka i državnog vrha, ali i resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje trenutno radi na realizaciji desetine projekata važnih za privredni rast i razvoj zemlje. Trenutno se radi na modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko – srpske železnice, na brzim putevima oko Beograda, Moravskom koridoru… Planovi su istovremeno i više nego obimni i uključuju početak radova na „Autoputu Mira“ od Niša do Merdara, ali i intenzivne radove na Beogradskom metrou, kao i na mnogim deonicama širom Srbije.

– U uslovima velike energetske krize i kada je na istoku Evrope rat, uspevamo da održimo radove na svim infrastrukturnim projektima koji su od strateškog značaja za Srbiju. Srbija je danas oslonac zemljama u regionu. Uspevamo da budemo podrška našim komšijama kada je reč o omogućavanju nesmetane plovidbe na najvećim rečnim koridorima koji su „putevi spasa“ za naše privrede i naš energetski sistem, jer se danas rekama dovoze milioni tona uglja, žitarica i neophodnih sirovina za nemetan rad industrije i cele privrede – izjavio je Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Više od 60 odsto investicija Vlada Srbije usmerila je na infrastrukturu. Rekonstrukcija železnice, puštanje u saobraćaj obilaznice oko Beograda, te gradnja Moravskog koridora, ali i mnogi drugi infrastrukturni projekti danas su prioritet, kako države, tako i resornog ministra. I sve to uprkos energetskoj krizi i okolnostima u kojima se mnoge zemlje sveta plaše da skliznu u recesiju koja znači i usporeniji privredni rast.

Vrednost investicija u saobraćajnu infrastrukturu projektovana je na oko 23 milijarde evra, a o kolikoj je sumi zapravo reč najbolje govori podatak da je to iznos jednak skoro polovini srpskog bruto društvenog proizvoda! Jednako važan podatak jeste i da je u budžetu za 2022. godinu za resorno ministarstvo (MGSI) opredeljeno oko 255 milijardi dinara – a to je za oko 50 odsto više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu.

– I upravo ti podaci govore koliko je država svesna da je za privredni rast i napredak prioritetno ulaganje u infrastrukturu, a o čemu govori i podrška predsednika Aleksandra Vučića, koji je i započeo sve ove investicije. Imajući u vidu o kolikoj je sumi reč, s tim u vezi i očekivana je tolika kontrola celog sektora i briga za svaki uložen dinar – kaže naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje da su svi projekti izgurani bez ijedne afere i da je ceo sektor stavljen pod kontrolu.

Naš sagovornik dodaje da je za razliku od ranijih godina sada pored puteva fokus i na vodnim koridorima. Investirano je pola milijarde evra u razvoj vodnog saobraćaja. To su ulaganja u luke, u bezbednost plovidbe, ali i uređenje naših reka, da bi bile plovne tokom cele godine. U realizaciji su i projekti, koji su decenijama bili na čekanju i od koji su neki morali da budu urađeni pre 30 godina. Neki nisu imali ni ekonomski ni politički kapacitet, a sada se ispostavilo da su pravi ekonomski potez, koji to postaju zahvaljujući političkoj podršci.

– Sektor na čijem sam čelu trenutno predstavlja osnov rasta BDP i oslonac celokupnog privrednog razvoja, zapošljava veliki broj radnika i doprinosi stabilnosti ekonomskog sistema. Ekonomska budućnost i dobrobit svih građana umnogome zavise od izgradnje kvalitetnih puteva, pruga i plovnih koridora. Prioriteti MGSI su jasni – izgradnja moderne i jake Srbije, na temeljima najsavremenije infrastrukture – kaže Momirović.

Planovi

Radovi na infrastukturi prioritetni su i za naredni period. U 2022. u saobraćaj će biti pušteni i preostali sektori obilaznice oko Beograda u ukupnoj dužini od približno 21 kilometar, kao i 18 kilometara brze saobraćajnice od Valjeva do Lajkovca.

U narednoj godini plan je i da se započne nekoliko velikih projekta. Prioritetni su gradnja autoputa E-80 Niš – Merdare – „Autoput Mira“, početak radova na izgradnji brze saobraćajnice – Požarevac – Golubac, zatim na Fruškogorskom koridoru, ali i na proširenju graničnog prelaza Horgoš. Među planovima za narednu godinu su i početak radova na deonici auto-puta Miloš Veliki – Novi Beograd – Surčin, ali i na izgradnji Beogradskog metroa.

Od drugih planova u resornom ministarstvu izdvajaju i početak radova na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Niš – Brestovac (granica sa Severnom Makedonijom). Napominju i da je potpisan Ugovor o izradi tehničke dokumentacije i izvođenju radova za deonicu autoputa Požega – Duga Poljana, kao i sporazum o izgradnji auto-puta Beograd-Temišvar sa Rumunijom.

Završeni projekti:

Završetak radova na izgradnji brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Prvi put u Srbiji saobraćaju vozovi do 200 km/h.
Završetak izgradnje i puštanje u saobraćaj prve brze pruge u Srbiji od Beograda do Novog Sada. Ovo je najveći infrastrukturni projekat u istoriji Srbije u koji je uloženo više od milijardu evra. Na ovom projektu je izgrađen trenutno najduži tunel u Srbiji „Čortanovci“ dužine 2.242 metra.
Puštena u saobraćaj obilaznica oko Čačka, u sklopu izgradnje auto-puta “Miloš Veliki “ kroz Zapadnu Srbiju.
Završena je izgradnja blizu 2.000 stanova za pripadnike službi bezbednosti Republike Srbije u Beogradu, Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.
Završetak izgradnje i puštanje u saobraćaj 11 kilometara obilaznice oko Beograda, od mosta na Savi kod Ostružnice preko petlje Orlovača i Petlovo Brdo, dok je i tunel Straževica otvoren za saobraćaj u junu ove godine.
Završetak rekonstrukcije brodske prevodnice u sastavu „HEPS Đerdap 1” čime se i nastavak velikih investicija u rečni saobraćaj.
Završena rekonstrukcija i dogradnja puta Novi Pazar – Tutin u dužini od 20,5 km.
Puštanje u rad centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu, ko je izgrađeno u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KfW.
Završetak radova na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Subotica-Horgoš (Segedin)

Najznačajniji aktuelni projekti:

U martu se završavaju radovi na izgradnji obilaznice oko Beograda do Bubanj potoka, što znači da će za manje od tri godine biti izgrađen 21 kilometar obilaznice oko Beograda.
Do kraja godine završava se prvi deonica Moravskog koridora do Kruševca, čime građani Kruševca po prvi dobijaju direktan izlaz na auto-put.
Nastavak izgradnje auto-puta “Miloš Veliki” od Čačka do Požege, trenutno se radi na izgradnji dva najveća tunela u Srbiji – Laz I Munjino brdo.
Do kraja ove godine biće izgrađena prva 4 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i blizu 300 kilometara kanalizacione mreže.
Započeti radovi na dogradnju terminalne zgrade I proširenju aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu. Niš dobija moderan aerodrom.
Pokrenut je ekološki projekat “Čista Srbija” čija je vrednost blizu 4 milijarde evra, a plan je da se u narednih 5 godina izgradi više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda i oko 7.000 kilometar kanalizacione mreže
Započet je projekat izgradnje “Dunavske magistrale”, brze saobraćajnice od Požarevca preko Velikog Gradišta do Golupca.

Preuzeto: Autor teksta: Nada Matić ,List Blic /10.9.2022

foto:Čista Srbija

Kruševac u fokusu ekoloških projekata

Posted on 12. septembar 2022. by administrator

Grad Kruševac u fokusu u narednom periodu ima ekološke projekte . U postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KFW uloženo je oko 24 miliona evra.

“U postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu uloženo je oko 24 miliona evra što Kruševac čini liderom komunalne infrastrukture”, rekao je ministar gradjevine I saobraćaja Tomislav Momirović prilikom posete ovom gradu.

Koncept “zelenog grada” podržalo je ministarstvo saobraćaja I gradjevine, a uz saradnju sa KFW-om u ovom gradu održiva je “Zelena agenda” Zapadnog Balkana.

Upravo postrojenje u Kruševcu je do sada najuspešniji primer postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, koje je izgrađeno u skladu sa standardima Evropske unije.

“Apsolutno smo opredeljeni održivom korišćenju prirodnih resursa, zaštiti biodiverziteta i životne sredine u skladu sa ciljevima „Zelene Agende“ za Zapadni Balkan. Pred nama je još dosta projekata, a mi ćemo poseban fokus staviti na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i vrlo brzo pokrenuti izgradnju šest postrojenja, kao i izgradnju centralnih deponija od kojih će jedna biti u Kruševcu. Za godinu ipo dana imaćemo perfektnu ekološku sliku u Kruševcu. U narednom periodu ćemo sa partnerima iz Nemačke uložiti blizu 250 miliona evra za prioritetne investicije u ekologiju u zdraviju životnu sredinu za sve građane Srbije. U toku su investicije u oblasti vodosnabdevanja, regulisanja otpadnih voda i komunalnog otpada u velikom broju lokalnih samouprava u Srbiji“, rekao je Momirović nakon obilaska postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu.

Nelegalna gradnja i nerešeni imovinsko pravni odnosi

Posted on 9. septembar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Čest problem na koji se nailazi u brojnim Gradovima i Opštinama u kojima se realizuje projekat „Čista Srbija“ jeste nelegalno izgradjena kanalizacija koju su sami meštani gradili bez potrebnih dozvola i saglasnosti. Nestručno izvedeni radovi koje su nekada izvodili meštani onemogućili su samo funkcionisanje kanalizacione mreže, a vrlo često tako uradjeni odvodi završavaju u obalama, rekama ili pored samog puta i ulica što zdravstveno ugrožava lokalno stanovništvo i lokalni biodiverzitet pa su česti ekološki akcidenti.

Samo jedan od primera ilegalno izgradjene kanalizacione mreže od strane samih meštana je i Dubravska ulica u Ilićevu u Kragujevcu. Ovaj problem trenutno se rešava, a grad Subotica tokom prethodnih godina aktivno se bavio rešavanjem problema nelagalnih priključaka i izgradnje dajući svojevremeno mogućnost gradjanima da smi prijave izvedene radove do odredjenog roka.

Ilegalni priključci sa neodgovarajućim profilima cevi, nestručno uradjeni spojevi, nepostojanje šahti, često su uzrok pucanja cevi što dovodi i do izlivanja fekalija na same ulice, a neretko dovode i do pucanja sloja asfalta ukoliko postoji, što stvara dodatne probleme.

Nelegalne kanalizacione mreže su posledica ranijeg perioda intenzivne gradnje bez dozvola i saglasnosti, a ne treba zaboraviti činjenicu da su takvi radovi suprotni važećim zakonima i strogo kažnjivi. Da bi neko bio legalno priključen na vodovodnu i kanalizacionu mrežu neophodno je pre svega da postoji izgrađena legalna vodovodna i kanalizaciona mreža na koju se objekat može priključiti, kao i da objekat koji se priključuje bude legalan.

Ovakva situacija gde je gradjanima očito neophodna kanalizaciona infrastruktura, a godinama je nije bilo, neminovno ukazuje na neophodnost rešavanja problema odvodjenja otpadnih voda i potom njihovo prečišćavanje što i jeste ključni cilj projekta „Čista Srbija“. Gradjani ne samo da na ovaj način rešavaju ključne probleme već se sami radovi izvode u skladu sa zakonima i važećim propisima.

Drugi veliki problem jesu nerešeni imovinsko pravni odnosi medju samim vlasnicima ili pak u odnosu lokalne samouprave – privatni vlasnici. Brojne ulice u gradovima Srbije, koje gradjani predlažu lokalnim samoupravama za izgradnju kanalizacione mreže su u privatnom su vlasništvu . Ovakve situacije neretko dovode do zastoja u radovima ili koče sam početak radova. Rešavanje imovinsko pravnih odnosa je zadatak lokalnih samouprava.

Pripremni asfalterski radovi u Kragujevcu

Posted on 9. septembar 2022.9. septembar 2022. by administrator

U regionalnom centru Kragujevac u okviru projekta „Čista Srbija“ danas počinju pripremni asfalterski radovi na lokciji ulice Milivoja Bankovića Sićka.

Na brojnim lokacijama u Kragujevcu realizuje se izgradnja kanalizacione mreže u okviru projekta „Čista Srbija“. Radovi na pojedinim lokacijama bliže se kraju što je slučaj i sa Ulicom Milivoja Bankovića Sićka gde su izvedeni radovi na izgradnji kanalizacione mreže duge 1,292.05 metara . U ovoj ulici danas počinju i pripremni rdovi koji prethode asfaltiranju što samu ulicu uvodi u završnu fazu radova.

U Kragujevcu su u okviru projekta „Čista Srbija“ već završene dve ulice u naselju Maršić dok su radovi u trećoj započeti.

Projekat„Čista Srbija“ u Kragujevcu čine tri značajna ekološka projekta – izgradnja kanalizacione mreže u dužini 360 kilometara, zatim tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i nova deponija.

“Čista Srbija” kroz nove kilometre kanalizacione mreže

Posted on 5. septembar 2022. by administrator

Dok brojne Opštine I Gradovi u Srbiji pripremaju neophodnu dokumentaciju za ulazak u projekat “Čista Srbija”, tokom avgusta meseca radovi na izgradnji kanalizacione mreže su izvodjeni u svim opštinama sa kojima su već potpisani ugovori. U pojedinim opštinama radovi se izvode na više lokacija, a u nekima se već rade završna asfaltiranja.

RB.	Gradilište	Dužina koja se radi metri	Ukupna dužina metri	Napomena
1.	Lajkovac	Bogovađa-1745m	30193,93 m	7884.04 m izvedeno kanalizacionih kolektora
2.	Knić	2806.83	34,390.80
3.	Kragujevac	7752.30	41,745.42
4.	Krupanj	3664 m	7344,83 m	1611,6 m izvedeno kanalizacionih kolektora.
5.	Kladovo	1,437.00	5,279.00	2 aktivna gradilišta
6.	Lazarevac	19050 m	24753.75 m	9884 m izvedeno kanalizacionih kolektora.
7.	Mionica	11347 m	19079 m	1354m izvedeno kanalizacionih kolektora
8.	Obrenovac	17895,33 m	98389,73 m	11810,1 m izvedeno kanalizacione mreže .
9.	Svrljig	918,8	6040
10.	Varvarin	8262,45	44738,63
11.	Vranje	5202,55	141675
12.	Kučevo	3.494,00	17.428,50	2 aktivna gradilišta
13.	Novi Sad	25.657,19	42.072,51	2 aktivna gradilišta
14.	Novi Bečej	38.531,92	46.535,25	2 aktivna gradilište.
15.	Banja Vrujci	3607,29 m	8498,0 m	Banja Vrujci-3595,86 m izvedeno kanalizacione mreže
16.	Veliki Crljeni	6145	52597,59	3156m izvedeno kolektora.

Gde završava vaš otpad nakon što ga odveze komunalni kamion?

Posted on 5. septembar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Otpad iz domaćinstva koje se naziva još i komunalni čvrsti otpad ne nestaje samo po sebi nakon što vam nestane iz vida.

U zemljama EU, kamioni otpad odvoze na specijalno dizajnirane lokacije, osposobljene da prihvate određene količine različitih vrsta otpada, uključujući građevinski, kabasti, kao i otpad iz domaćinstava.

Ovi centri opremljeni su adekvatnom infrastrukturom koja onemogućava kontaminaciju tla i okolnih podzemnih voda. U Evropskoj uniji sistem upravljanja otpadom definisan je strateškim planskim dokumentima koji u fokus stavljaju zaštitu životne sredine i zdravlje stanovništva, ali šta je sa zemljama koje nemaju ovako uređene sisteme?

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja ogroman ekološki i zdravstveni problem za sve stanovnike Zapadnog Balkana.

Kao zemlje u tranziciji i na putu EU integracija, Srbija i BiH poslednjih godina ulažu napore u efikasnije upravljanje resursima i unapređenje sistema upravljanja otpadom. U tom pogledu ostvaren je određeni napredak, a najviše u oblasti jačanja javne svesti, naročito u Srbiji.

Međutim, postojeća infrastruktura nema kapacitete da isprati EU standarde, a državna sredstva koja se izdvajaju za ovu oblast i trenutna ulaganja u unapređenje upravljanja otpadom nisu ni približno dovoljna.

Upravo iz tog razloga, ako se vozite magistralnim putevima u BiH i Srbiji, vrlo je verovatno da ćete u pustim predelima čiste prirode naići na ružne prizore divljih deponija.

Rešenje ovog problema je u svim zemljama Zapadnog Balkana još uvek u začetku. Evropska unija kroz IPA fondove prekogranične saradnje ulaže u unapređenje zaštite životne sredine, efikasno korišćenje resursa i očuvanje prirode u zemljama koje teže članstvu u EU.

Jedna od inicijativa koje se istovremeno sprovode na području BiH i Srbije jeste projekat Opštine sa nula otpada koji ima za cilj da principe koncepta nula otpada ugradi u upravljačke sisteme lokalnih zajednica i time direktno podrži unapređenje sistema upravljanja otpadom.

Projekat se realizuje u 6 pilot opština i uključuje direktno angažovanje javnih komunalnih preduzeća, kao i srednjih škola iz pomenutih opština.

Nakon sprovođenja niza aktivnosti poput kreiranja planskih dokumenata – Smernica za uvođenje koncepta nula otpada na lokalnom nivou, Smernica za monitoring i izveštavanje o komunalnom otpadu, kreiranja „tailor-made“ akcionih planova za 6 pilot opština, niza edukativnih treninga za javna komunalna preduzeća i predstavnike lokalnih zajednica prekograničnog područja, kao i sprovođenja intenzivne medijske kampanje za jačanje svesti, projektni tim je uspešno priveo kraju mapiranje divljih deponija u 6 opština i razvio GIS sistem praćenja njihovih lokacija.

Celi set projektnih aktivnosti usmeren na jačanje kapaciteta javnih komunalnih preduzeća, pored nabavke opreme za preduzeća, kao i nabavke setova kanti za odvojeno prikupljanje za stanovništvo pilot opština, uključuje i razvoj interaktivnih GIS mapa sa lokacijama divljih deponija i čišćenje deponija u 6 opština.

Na bazi izrađenih GIS mapa biće odabrana po jedna divlja deponija u svakoj pilot opštini čije će čišćenje biti izvršeno u okviru projekta, a na njihovo mesto će se postaviti kontejneri kako bi se sprečilo njihovo ponovno nastajanje.

U saradnji sa predstavnicima pilot opština izvršeno je mapiranje lokacija divljih deponija i tako su određene njihove osnovne karakteristike u pogledu karaktera (stalna/povremena), pristupačnosti, kao i u pogledu količina i vrsta odloženog otpada. Razvijene GIS mape će uveliko olakšati lociranje deponija javnim komunalnim preduzećima u pilot opštinama. GIS mape su javno dostupne, a pristupiti im se može putem linkova:

Opština Ilijaš (BiH)
Grad Visoko (BiH)
Opština Centar Sarajevo (BiH)
Opština Bajina Bašta (SRB)
Opština Vladimirci (SRB)
Opština Krupanj (SRB)

„Kreirana GIS mapa za područje opštine Ilijaš doprineće efikasnijem nadzoru lokacija eventualnog nastanka divljih deponija. Savesni građani i privredni subjekti mogu koristiti GIS mape za lakše prepoznavanje prekršioca zakona i brzo upozoravanje lokalne uprave i JKP na nepravilnosti u zbrinjavanju otpada, a manji deo nesavesnih građana i privrednih subjekta će razvijati strah da krše odredbe pozitivnih zakonskih propisa. Takođe, nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine kroz GIS mape će imati bolji uvid u stanje životne sredine i sistem upravljanja otpadom. Sve skupa će doprineti pravilnom odlaganju otpada, smanjenju broja divljih deponija, manjim troškovima uklanjanja divljih deponija, što će imati za rezultat bolje upravljanje otpadom, čistiju i zdraviju životnu sredinu“ – zaključio je Sadik Alić, komunalni inspektor u Opštini Ilijaš.

———-

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, projekat zajedno implementiraju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija). Projektom se nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajat će 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području.

Preuzeto: Dijalog.net