Eko vesti

Žiofre: EU uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji

Posted on 10. maj 2022. by administrator

Nj.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji u svom blogu na stranici ministarstva za evropske integracije posebno ističe ekologiju kao oblast ulaganja EU u Srbiji . Žiofre navodi da sredstva postoje ,ali I da je evidentna zainteresovanost Srbije za ulaganje u “zelenu transformaciju”. Ulaganja se na prvom mestu odnose na postrojenja za preradu otpadnih voda I upravljanje čvrstim otpadom .

“Srbija je 2022. godinu počela optimistično kad je u pitanju zaštita životne sredine nakon što je u decembru 2021. otvoren klaster 4 koji obuhvata transport, energetiku, transevropske mreže i životnu sredinu i klimatske promene.U praksi otvaranje pregovora za klaster poglavlja znači da u ovim oblastima mogu započeti značajni pregovori.To takođe znači da je neophodno da Srbija nastavi sa ulaganjem značajnih napora radi ispunjenja neophodnih uslova za zatvaranje tih poglavlja”piše Žiofre u svom blogu pod naslovom “EU je partner Srbiji na putu zelene transformacije”.

U delu bloga pod nazivom “Fokusiranje na Srbiju” ambasador EU kaže da je Srbija na konferenciji COP26 izrazila osnovanu zabrinutost u vezi sa finansiranjem zelene tranzicije, obezbeđivanjem energetske sigurnosti i podrške radnicima u okviru prelaska na zelene poslove i privredne grane.

“Dobra vest je da finansijska sredstva postoje. Međutim, da bi „zeleno finansiranje“ imalo smisla, neophodno je da se povećaju ambicije u oblasti klime. Klimatska ambicija svake zemlje odražava se u nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) koji predstavljaju planove sa ciljevima smanjenja emisija i adaptacije obično do 2030. godine, a sadrže i informacije o njihovom ispunjenju. Usvajanje revidiranih nacionalno utvrđenih doprinosa koje je Srbija najavila pre konferencije COP26 najbolji je način da se obezbedi pristup, ne samo globalnim fondovima u oblasti životne sredine i klimatskih promena i bilateralnim grantovima već i povoljnim zelenim zajmovima i drugim kreditnim sredstvima. Značajan privredni rast Srbije i velike investicije u infrastrukturu su očigledni”, kaže Žiofre.

On iznosi I podatak da Srbija trenutno troši tri puta više energije po jedinici BDP-a od proseka u EU.

“Istovremeno bismo morali da zajedno radimo na prilagođavanju već izmenjenoj klimi. Znamo iz više studija da su Srbija i Jugoistočna Evropa u regionu koji se zagreva brže od globalnog proseka.To znači da će biti jako pogođen klimatskim promenama i da će deca koja se danas rode verovatno iskusiti dramatične posledice intenzivnih poplava, šumskih požara, suša i ogromnih udara na ekonomiju. Poljoprivrednici će ostati bez prihoda a infrastruktura poput puteva i železnica će trpeti velike posledice. Pa ipak, cena izostanka bilo kakve reakcije premašiće cenu reagovanja. S obzirom da je jako osetljiva na negativne posledice klimatskih promena, Srbija bi mogla da ima gubitke i štetu u iznosu od 13 miliona dolara do kraja ove decenije”, tvrdi Žiofre i navodi da su Srbiji neophodni otporniji usevi, sistemi za skladištenje vode (kao što su brane i akumulacije) kao i drenažni sistemi. Pored toga, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi smanjila organsko zagađivanje vodotokova i jezera i osigurala bi njihovu održivost usled povećane temperature i očekivanih nestašica vode.

Kako bi se pokrenula zelena transformacija, Evropska unija je pripremila Zelenu agendu za Zapadni Balkan koja je deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za Balkan.

“EU za Zelenu agendu u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, UNDP, Švedskom agencijom Sida i Evropskom investicionom bankom (EIB) pomoći će Srbiji da unapredi politike, preduzme konkretne mere i poveća ulaganja u zelenu transformaciju. To je program vredan 8 miliona evra za smanjenje zagađenja vazduha, borbu protiv gubitka biodiverziteta, za podršku firmama da postanu u većoj meri cirkularne itd. Mnogi ljudi u Srbiji postaju sve zabrinutiji za životnu sredinu. Nedavne demonstracije organizovane u zemlji protiv, na primer, zagađenja vazduha pokazuju da ova pitanja sve više dobijaju na značaju”tvrdi ambasador.

Poseban segment svog bloga Žiofre je posvetio konkretnim dosadašnjim ulaganjima EU u Srbiju na polju ekologije Na prvom mestu su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda:

“Evropska unija podržava proces pristupanja Srbije kad je u pitanju ekološko i klimatsko delovanje u tri glavna pravca:

Ulaganja: Do sada je EU uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine. Na to je Srbija dodala još 200 miliona evra što ukupno iznosi preko 600 miliona evra za vodosnabdevanje, postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, zaštitu biodiverziteta i čvrsti otpad. EU je uložila dodatnih 90 miliona evra za oporavak nakon poplava, zaštitu od poplava i smanjenje rizika od vremenskih nepogoda. Finansiranje od strane Evropske unije je značajno a ključan je kvalitet EU ekspertize. Takođe nam je potreban i:
Politički dijalog sa Vladom, opštinama, civilnim društvom i
Ulaganje u ljude i institucije kako bi se povećali kapaciteti na nacionalnom i lokalnom nivou, izradilo i uskladilo zakonodavstvo sa evropskim pravnim tekovinama”.

foto: printscreen /euinfo.rs/plac3/blog/

A kako nam stoji Lepenica: Među četiri najzagađenije reke u Srbiji

Posted on 8. maj 2022. by administrator

Davno je rečeno „tek kad izvor presuši, shvatimo šta nam voda znači”. Kod nas izvori i presuše i ne presuše, ali ono što isteče iz njih vrlo brzo prestaje da bude voda, već smeša svega i svačega: kanalizacionih izliva, đubreta, industrijskih otrova.

Smanjenje zaliha čiste pijaće vode ubrzano se smanjuju i zbog zagađenja raznih vrsta to je već postao globalni, svetski problem od čijeg rešavanja će, prema upozorenjima stručnjaka, uveliko zavisiti budući život na planeti Zemlji. I mi smo deo te planete, nažalost, onaj nemarniji, neodgovoran prema prirodi, a posebno prema vodama.

Priču spuštamo na Kragujevac i okolinu i sada samo u osnovnim naznakama najavljujemo serijal od petnaest tekstova koji će se do kraja godine baviti stanjem voda – onih tekućih, onih koje koristimo za svakodnevne potrebe i za piće i onih podzemnih.
Šumadija spada u red siromašnih predela vodom, a najbezvodniji je deo u kome se smestio Kragujevac. Najdetaljniju analizu o tome uradio je dr Živadin Stepanović, nekadašnji profesor geografije u Kragujevačkoj gimnaziji, i objavio obimnu studiju pod nazivom „Hidrološke karakteristike kragujevačke kotline”. Ovaj rad datira još iz 1974. godine, ali se od tada ništa bitno nije promenilo u tim karakteristikama.

Kragujevačka kotlina ima veliki broj izvora i vodotoka, međutim oni su siromašni vodom zbog nepovoljnih klimatskih, a s tim u vezi i prirodno-geografskih i hidrogeoloških uslova”, zaključio je dr Stepanović. Poseban problem je mala količina padavina u ovoj kotlini, koja na godišnjem nivou iznosi između 550 i 600 litara po metru kvadratnom, a u celoj Srbiji prosečno padne oko 900 litara, pa nije bez osnova izreka „obilazi kao kiša oko Kragujevca”.

Tokom većeg dela prošlog veka, sve do izgradnje Gružanskog sistema, Kragujevac je nosio epitet „najžednijeg grada u zemlji”, ali vodu nije mogao da obezbedi iz kotline u kojoj se nalazi, već je „uvozi” iz priobalja Velike Morave i Gruže, izuzetak je samo akumulacija Grošnica.

Inače, Kragujevačku kotlinu oivičavaju, sa severa Svetinja, Čumićko brdo, razvođe između Lepenice i reke Rača, sa istoka Bešnjaja, Bukurovac i Kragujevački Crni vrh, zatim Žeželj do početka Gledićkih planina, sa zapada Pajazitovo i okolna sela, sa juga Vučkovica. To je planinski obod, a grad je u središtu kotline na najmanjoj nadmorskoj visini, ili kako se često kaže – „u rupi”.

Kanal otpadnih voda

Najveća reka u Kragujevačkoj kotlini je Lepenica, u čijem slivu je 37 manjih vodotoka, ima čak 520 izvora, ali male izdašnosti, jer samo 14 daje više od litra vode u sekundi.

Svedočenja kažu da su se Kragujevčani svojevremeno kupali u virovima na njenom toku kroz grad, bila je bogata ribom – što takođe govori da je bila čista, a pre Drugog svetskog rata baštovani iz nekadašnje Abisinije čamcima su dovozili povrće na kragujevačku pijacu, znači da je bila i bogatija vodom.

Lepenica je i danas čista na izvorištu Studenac u Gledićkim planinama, kod brda Stolice u selu Goločelo, pa vodu neki meštani koriste za piće, bez ikakvog rizika po zdravlje. To potvrđuju i rezultati istraživanja Udruženja za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti „EKOMAR ” iz Kragujevca, koji su objavljeni krajem prošle godine, gde se navodi da su u prvom delu vodotoka pronađene neke vrste makrobeskičmenjaka i algi, pa i rečni rak Astacus astacus, koji je na listi strogo zaštićenih vrsta, što potvrđuje da je kvalitet vode dobar.

Međutim, kako Lepenica zalazi u naselja, počinje da postaje kanal raznih otpadnih voda i divljih deponija, tako da je od ulaska u grad do ušća u Veliku Moravu bukvalno mrtva reka. Inače, njen tok je dug 48 kilometara i za 12 kilometara je skraćen posle velike poplave u Rogatu 1897. godine. Do tada je pored Lapova i Markovca tekla paralelno sa Moravom, a onda je do novog ušća urađena „prečica”.

Zbog stepena zagađenosti u reci celim tokom nema biljnog i životinjskog sveta i u studijama koje je radio Geografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti Lepenica je još od 2007. godine svrstana među četiri najzagađenije reke u Srbiji. Do danas se, nažalost, ništa nije promenilo.

Zagađene i pritoke Lepenice

Ko, kako i gde zagađuje Lepenicu? Odakle početi? Možda od njenih najvećih pritoka koje su takođe zagađene, a to su Dračka i Grošnička reka i Ždraljica sa desne strane i sa leve Sušički potok i Uglješnica ili Petrovačka reka. U Zborniku radova „Geologija” objavljeni su rezultati merenja kvaliteta vode pritoka na pet tačaka, neposredno pred ulivanje u Lepenicu, i oni su katastrofalni. Na svima voda je vanklasnog stanja, što znači da nije upotrebljiva ni za šta, jer ima zagađenje najvišeg stepena. Ogromne su količine amonijum, nitritnih i fosfatnih jona, što ukazuje na veliku izloženost organskim zagađenjima.

Prema ranijim istraživanjima, Lepenica je naizmenično pripadala četvrtoj klasi ili vanklasnim tokovima, a sada već pri ulasku u grad je vanklasni tok. Prvo veliko zagađenje donosi joj Dračka reka, u koju se uliva kanalizacija, potom Ždraljica i na kraju Uglješnica. Ova poslednja je posebno ugrožena, jer osim što prima kanalizacione materije, protiče tik uz smetlište u Jovanovcu, koje zagađuje i podzemne vode, a prilikom padavina sa deponija se pravo u reku sliva „oprano” đubre.

Osim otpadnih i kanalizacionih voda koje u Lepenicu dospevaju direktno ili preko pritoka, u reku utiču i otpadne vode niza fabrika, jer veliki deo njenog toka kroz Kragujevac ide pored industrijskih zona. Poseban problem je što se u nju ispuštaju i opasne otrovne (toksične) materije. Zakon o vodama nalaže privrednim subjektima da obavezno vrše predtretman, kako bi se iz otpadnih voda odstranili svi otrovi, međutim prema raspoloživim podacima to niko ne radi, a i ne zna se koje fabrike i u kojoj meri truju reku, jedino su poznate krajnje, zabrinjavajuće posledice.

Radi zaštite reke Lepenice od zagađenja još 1987. godine u selu Cvetojevac, na sedam kilometara od Kragujevca, izgrađeno je postrojenje za prečišćavanje otpadnih, sanitarnih i industrijskih voda. To je bio tada najmoderniji, prvi pilot projekat u bivšoj Jugoslaviji , koji je rađen po uzoru na takva postrojenja u Saveznoj Republici Nemačkoj. Mada je ova tehnologija već zastarela, prečišćavanje se i dalje obavlja, međutim problem je što velike količine otpadnih voda ne stignu do postrojenja, već završe u koritu Lepenice, već od njenog ulaska u grad pa nadalje.

Projekat „Čista Srbija”

Osim Zakona o vodama, kojim se uređuje i zaštita reka od zagađenja, što je kod nas u većini slučajeva mrtvo slovo na papiru, država je donela i „Strategiju o upravljanju vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine”. U tom dokumentu, pored ostalog, piše da je „voda nezamenljiv resurs koji je ne samo uslov kvalitetnog funkcionisanja i razvoja jednog društva, već i uslov opstanka prirodnog okruženja čitave ljudske zajednice; pri upravljanju vodama ne sme se dovesti u opasnost zdravlje ljudi, ne sme se ugrožavati biljni i životinjski svet, prirodne i kulturne vrednosti i dobra i propisani vodni režim”.

U Strategiji se još kaže da „upravljanje vodnom infrastrukturom predstavlja nacionalni interes i obavezu” i da je „zaštita vode od zagađivanja javni interes i jedan od državnih prioriteta koji se mora odvijati pod neposrednim nadzorom nadležnih državnih institucija”.

Lepo i precizno napisano, ali malo šta urađeno.

Ipak, u avgustu prošle godine počela je realizacija državnog projekta „Čista Srbija” koja predviđa izgranju nove i rekonstrukciju postojeće komunalne infrastrukture, a tu je našao mesto i Kragujevac. Značajan deo projekta odnosi se na zaštitu voda.

Kako je najavljeno, u Kragujevcu će se postaviti 330 kilometara nove kanalizacione mreže i uraditi dva postojenja za preradu otpadnih voda. Inače, prema podacima sa sajta „Vodovoda”, sada je ukupna dužina primarne kanalizacione mreže preko 450 kilometara i ona obuhvata kolektore i ulične linije, a dužina sekundarne mreže je oko 250 kilometara, to su priključci za industriju, stambene zgrade i domaćinstva.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić nedavno je izjavio da je već projektovano 42 kilometra novih linija kanalizacije, a počelo je i postavljanje cevi u Beloševcu, Petrovcu, Maršiću… Zatim slede Bresnica, Male Pčelice, Korman, Stanovo, dakle prigradska naselja u kojima i postoje najveći problemi sa sanitarnim otpadnim vodama.

Važno je da se počelo, a videćemo kada će se sve završiti. Bolje ekološko stanje može se očekivati kada kanalizaciju dobiju sva gradska i prigradska naselja i kada se sve otpadne vode kolektorima budu sprovodile u nova postrojenja za prečišćavanje.
Međutim, ostaju dva problema za rešavanje. Prvi je da se na kolektore priključe sva industrijska preduzeća i da se obavežu da za toksične otpadne vode rade predtretmane. Tu mora da se pojača ekološka kontrola i sprovode rigorozne sankcije na nepoštovanje pravila koja su ustanovljena.

Drugi problem ostaju seoska naselja koja su zagađivači manjih vodotokova, jer se oni često koriste kao kanali za sve otpadne vode i za divlje deponije. Ako se ne „izbistre” pritoke Lepenice kao najveće reke u ovom kraju, ona opet ne može biti čista. Ima li rešenja za to?

Od Grošnice do Gruže

Drugi segment serijala koji najavljujemo biće istraživanja stanja vode za piće u Kragujevcu. Od 1983. godine, kada je završen i pušten u rad Gružanski sistem, grad nema problema sa količinama vode, ali pitanje za budućnost je – kakav će njen kvalitet biti?

Kratak pregled kroz istoriju govori da je Kragujevac dugo kuburio sa vodom, posebno od kada je u drugoj polovini 19. veka osnivanjem Vojno-tehničkog zavoda ušao u brzu industrijalizaciju, a istovremeno je rastao i broj stanovnika. Godine 1882. urađen je projekat prevođenja vode kanalom iz Ibra i Zapadne Morave u Lepenicu, ali se ispostavilo da je on preskup. Prva ideja za dovođenje vode iz Trmbasa data je 1883, ali su pripreme za njenu realizaciju počele tek 1901, a vodovod je završen 1904. godine.

Značajn napredak u snabdevanju grada vodom napravljen je izgradnjom akumulacije u Grošnici. Ovaj sistem građen je od 1931. do 1937. godine i to je bilo prvo veštačko jezero u Srbiji namenjeno za vodosnabdevanje i prvi put je primenjena nova tehnologija u podizanju brane. Voda iz Grošničke vodojaže uključena je u gradsku vodovodnu mrežu 1. aprila 1938, kada je istovremeno izgrađeno 86 gradskih česama i jedan broj priključaka za zgrade i fabrike. To je bio prvi moderan vodovod u Kragujevcu.
Međutim, kako se grad razvijao i narastao, pedesetih godina prošlog veka ispostavilo se da je kapacitet akumulacije nedovoljan, pa je 1960. počelo nadziđivanje brane za oko sedam metara. Jezero je povećano, ali nastupila su sušna leta sa malim dotokom vode i grad je ponovo zapao u krizu vodosnabdevanja koje nije moglo da se rešava drugačije nego višečasovnim isključenjima.

Tada se definitivno ispostavilo da zbog hidrološke situacije grad ne može da se snabdeva od izvorišta u Kragujevačkoj kotlini, pa je odlučeno da se pristupi izgradnji Moravskog sistema, tako što bi se gradnjom reni bunara koristile podzemne vode pored Velike Morave u selu Brzan. Sistem je građen u dve faze, od 1964. do 1969. i od 1972. do 1975. godine. Urađeno je 12 reni bunara, cevovod do Kragujevca dug 28 kilometara, crpna stanica u Žirovnici i postrojenje za prečišćavanje vode u Košutnjaku.
Međutim, već tada se znalo da Grošnički i Moravski sistem zajedno neće moći da udovolje novim potrebama grada, koji se brzo širio i narastao, pre svega zbog velikog mehaničkog priliva stanovništva u vreme kada su Zavodi „Crvena zastava” bili u velikom razvojnom zamahu. Između više mogućih rešenja izabrana je izgradnja nove akumulacije na reci Gruža, jer jedino u njenom slivu ima dovoljno vode koja bi mogla da zadovolji potrebe Kragujevca.

Izgradnja brane u selu Pajsijević trajala je od 1979. do 1981, a punjenje akumulacije završeno je 1983. godine, sa projektovanim kapacitetom za snabdevanje 300 hiljada stanovnika. Istovremeno je ispod brane urađeno postrojenje za prečišćavanje vode, cevovod od 23 kilometra do Kragujevca, koji u Vučkovici prolazi kroz tunel, i potrebni rezervoari.
Sva tri sistema i danas su u fukciji i Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji ima tri vodoizvorišta, različitih kapaciteta, najveći je Gružanski, čija su postrojenja projektovana za preradu 1.600 litara vode u sekundi.

Problemi koji traže rešenja

Iz današnje perspektive deluje da Kragujevac za dugo neće imati problema sa vodosnabdevanjem, međutim nije baš tako, jer sva tri sistema već sada pokazuju izvesne mane – svaki na svoj način.

Najkvalitetniju vodu dobija Vodojaža u Grošnici jer na toku reke Grošnica nema industrijskih zagađivača, međutim ona je bujična reka i tokom velikih padavina u jezero donosi velike količine nanosa koji se talože na dnu jezera. Zato se kapacitet jezera smanjuje, pa je sada korisna zapremina akumulacije milion i 600 hiljada kubnih metara, a po završetku nadgradnje brane 1964. bruto zapremina bila je duplo veća – tri miliona i 200 hiljada kubika. Čišćenje jezera je moguće, ali koliko bi ono koštalo i ko bi to mogao da plati?

Moravski sistem ima drugu vrstu problema. Reni bunari od izgradnje nisu remontovani, nekada su bili ograđeni žicom koja je obezbeđivala zonu sanitarne zaštite, ali očevici tvrde da te zaštite više nema. Najgore od svega je što, po nezvaničnim informacijama, zagađena voda iz Velike Morave sve više dopire i u podzemne delove iz kojih reni bunari crpe vodu za ovaj sistem. Da li je to (ne)rešiv problem?

Kad je reč o akumulaciji na Gruži, ona je ugrožena od početka stavljanja u funkciju, time što je posred jezera postavljen most na magistralnom putu prema Čačku, a na delu obale tokom proteklih skoro pola veka načičkan je niz građevina – gde im mesto nije. To je, naravno, bespravna gradnja, reč je uglavnom o kućama za odmor i pošto su građene u zoni sanitarne zaštite doneto je niz sudskih rešenja o rušenju, ali su njihovi vlasnici očigledno jači od sudova.

Zaštitnu zonu od 300 metara uz obalu ugrožavaju i poljoprivrednici jer, protivno pravilima, koriste veštačka đubriva, pesticide i razna druga sredstva koja dospevaju u jezero kišnim spiranjem. Uz sve to, i sama reka Gruža nije čista, pošto duž njenog toka ima više zagađivača.

Da je Gružansko jezero ekološki ugroženo potvrđeno je i u pomenutoj Strategiji upravljanja vodama do 1934, gde doslovce piše: „Stanje kvaliteta vode u pojedinim akumulacijama koje su namenjene za snabdevanje stanovništva vodom (Vrutci, Gruža, Ćelije) uglavnom nije zadovoljavajuće, tako da je neophodno hitno evidentiranje uzroka pogoršanja stanja i preduzimanje mera u cilju njihovog otklanjanja”.

Ukoliko se akumulacija Gruža ne zaštiti od daljeg zagađivanja, predviđanja stručnjaka su pesimistička: u dogledno vreme moglo bi da služi samo kao takozvana tehnička, ali ne i voda za piće.

Deo ove kompleksne priče su i rizici po zdravlje seoskog stanovništva zbog korišćenja nezdrave vode. Tradicionalno, u selima su najviše korišćeni bunari, kojih po raspoloživim podacima na teritoriji grada ima oko 4.700, od kojih je 4.000 na seoskom području. Kvalitet vode u njima retko se kontroliše, a po nekim ranijim analizama Instituta za javno zdravlje u 93 posto bunara voda nije bila mikrobiološki ispravna, a u 74 posto imala je nedozvoljene hemijske primese.

Neka sela od ranije imaju svoje vodovode, koji takođe nisu pod stručnim nadzorom. U periodu od 2008. do 2010. u 27 sela koja pripadaju gradu Kragujevcu urađeno je više od sto arteskih bunara i voda je nalažena bušotinama od 70 do 250 metara, zavisno od svojstva terena. Voda sa tih dubina nije zagađena. Ovi radovi finansirani su novcem iz gradskog budžeta, dok su vodovodne mreže do svojih kuća rađene o trošku meštana. Većina bunara je i danas u funkciji, manji broj je presušio i različite su izdašnosti. Pitanje je da li bi, uz prethodna ozbiljna geološka istraživanja trebalo nastaviti sa traganjem za arteskim vodama, jer su one bolja alternativa postojećim izvorišima?

Sve teme i problemi koje Kragujevac ima sa vodama, a koji su ovde samo pobrojani u segmentima, biće detaljno obrađeni u najavljenom serijalu tekstova. Kako je reč o istraživanju koje je od izuzetnog javnog interesa, očekujemo dobru saradnju sa stručnjacima i instituicijama koje se bave ovom problematikom, Institutom za javno zdravlje, Prirodno matematičkim fakultetom, Javnim preduzećem „Vodovod i kanalizacija”, odgovarajućom gradskom upravom, Ekološkim organizacijama i udruženjima.
Takođe, pozivamo čitaoce koji imaju sugestije, ideje, primedbe ili neka svoja saznanja o najavljenim temama da se jave redakciji.

SVETSKE STATISTIKE
Samo jedan posto za ljudsku upotrebu

Da je voda najvažniji prirodni resurs, bez koga na Zemlji ne bi bilo života, potvrđuju sledeći podaci: voda čini 90 posto mase biljaka, 75 mase životinja, a u sastavu čovekovog tela učestvuje sa 65 procenata.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od bolesti prenetih vodom godišnje oboli oko 500 miliona ljudi, a umre oko deset miliona. Procenjuje se da oko deset posto svih bolničkih kreveta koriste pacijenti oboleli od bolesti koje izaziva mikrobiološki neispitana voda, preenosi sajt kragujevačkog Instituta za javno zdravlje.
Inače, na Zemlji ima oko 1,5 milijardi kubnih metara vode, od čega je 97,3 posto slana, a samo 2,7 posto slatka voda. Od te količine slatke vode 77,2 posto je u večitom ledu i, na polovima i u planinskim glečerima.
Za korišćenje je na raspolaganju samo jedan procenat od ukupne količine vode na Zemlji, ali je samo 0,4 posto dostupno kao pijaća voda.

Preuzeto: glassumadije.rs/foto: rtk.co.rs

Piše: Miroslav Jovanović, Kragujevačke

“Čista Srbija” – zdrav odnos prema vodama

Posted on 27. april 2022. by administrator

Koliko nedostatak kanalizacione mreže ugrožava vodotokove u našoj zemlji najbolje ilustruju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, jer otpadne vode u Srbiji u jednoj godini sadrže 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova i 11 tona nikla, sa tendencijom njihovog povećanja.

Samo na području Beograda, postoji 119 direktnih kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav.

Na status površinskih voda Srbije ogroman pritisak vrše izlivi neprečišćenih komunalnih i industrijskiih otpadnih voda.

Procena je da je ukupna produkcija otpadnih voda u Srbiji oko 3,5 miliona metara kubnih na dan.

Zagadjenje vode najčešće je posledica nekontrolisanog ispuštanja zagadjujućih materija različitog porekla.

Naše vode zagadjujemo:

-industrijskim otpadnim vodama

-otpadnim vodama domaćinstava

-vode sa farmi I poljoprivrednih gazdinstava na kojima se koriste pesticide

-vodama koje se slivaju sa gradskih ulica

Postojeći stepen sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u Republici Srbiji je na značajno niskom nivou. U skladu sa interesima i ciljevima Republike Srbije za zaštitu kvaliteta površinskih i podzemnih voda, zaštitu izvorišta vodosnabdevanja, očuvanja zdravlja stanovništva i zaštite životne sredine u celini, obezbeđuju se i finansijska sredstva za ispunjenje ovih ciljeva, odnosno za finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za zaštitu voda od zagađivanja. Srbija menja svoj odnos prema vodama!

Zato -“Čista Srbija”

Da li nam je priroda deveta rupa na svirali

Posted on 27. april 2022. by administrator

Hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo, voda koju pijemo, kao i klima, koja čini našu planetu pogodnom za život, sve to dolazi iz prirode. Nažalost, u Srbiji ne marimo mnogo za prirodu, što se ogleda u kvalitetu vazduha, zagađenosti zemljišta i voda, velikom broju divljih deponija.

Autor popularne emisije Sasvim prirodno Jovan Memedović kaže da je poljoprivredno zemljište toliko degradirano da se postavlja pitanje i kako ćemo se uopšte vratiti na neki normalan kolosek.

„Mora se raditi da se poveća stočni fond i da se te životinje drže na pašnjacima kako bi one same povratile kvalitet zemljišta. To rade sve zemlje na svetu. Konstantnom upotrebom pesticida i ostalih hemikalija, zemlja se jednostavno ispostila“, objašnjava Memedović.

Što se zagađenosti vazduha tiče, ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, navodi da Srbija ima nekoliko gradova koji beleže rekordne stope zagađenosti – Beograd, Niš, Smederevo, Bor, Valjevo…

Primaran razlog tome jeste što Srbija u najvećoj meri koristi energiju proizvedenu iz uglja, a najveći zagađivači su termoelektrane.

„Uprkos tome što se dosta priča o zagađenosti vazduha, izostaje bilo kakva akcija u vezi s tim. Primera radi, u Valjevu je od početka ove godine 90 dana zabeleženo prekomerno zagađenjea. Trenutno je u gradu inicijativa da se na samo 130 metara od Doma zdravlja izgradi još jedna benzinska pumpa preko puta postojeće“, navodi Kristina Cvejanov.

Niska svest ljudi

Trend da građani izlaze na ulice da bi nešto doveli u red je, prema mišljenju Memedovića, zapravo dodatni problem za sve, ne samo za njih koje to tišti već i za širu zajednicu.

„To je problem koji traje decenijama, nismo edukovali mlađe generacije, nismo ih naučili kako treba. Ni oni koji danas vode državu, ni oni koji su je vodili pre 15-20 godina nemaju osećaj da treba sačuvati prirodu, već gledaju da podignu privredni rast“, kaže popularni novinar i aktivista.

Posebno veliki ekološki problem je zagađenost voda. Čak ni Beograd nema prečišćivač otpadnih voda, već se kanalizacija direktno odliva u reke. Srpska prestonica je najveći grad u Evropi bez postrojenja za preradu otpadnih voda.

„Samo 16 odsto voda se u Srbiji prečišćava, dok je 55 odsto domaćinstava prikačeno na septičke jame. Procenjuje se da oko milion stanovnika u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi. Zrenjanin je najpoznatiji po tome da je grad koji 18 godina nema pijaću vodu“, kaže ekspertkinja za upravljanje otpadom.

Kristina Cvejanov, ipak, ostavlja prostora za optimizam, jer se u okviru projekta „Čista Srbija“ planira izgradnja 74 prečistača za otpadne vode.

Više od 3.500 divljih deponija

U Srbiji je zvanično registrovano 3.640 divljih deponija, a procenjuje sa da je ovaj broj mnogo veći. Čak na 13 odsto naseljene teritorije Srbije nema usluge odnošenja smeća.

„Alarmantno je to što mi kao država proizvedemo čak šezdeset miliona tona otpada, uključujući rudarski otpad koji je najdominantniji, a iz domaćinstava u životnu sredinu od 2,5 miliona tona u životnu sredinu. U Srbiji ne postoje postrojenja koja bi otpad mogla da koriste kao energent“, objašnjava Kristina Cvejanov.

Najgore od svega je što je većina deponija nesanitarne prirode.

Preuzeto:RTS

NALED, GIZ i Esotron prikupili 1.300 tona otpada od hrane

Posted on 15. april 2022. by administrator

Odziv velikih ugostitelja Izazovu prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane premašio je cilj, tako da je na kraju izazova sakupljeno gotovo 1.300 tona, saopšteno je danas na promociji projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, u okviru kog je realizovan izazov.

„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini. Izuzetno smo ponosni što smo među ugostiteljima naišli na veliki odziv i uspeli da realizujemo izazov, za koji verujemo da je korak u pravom smeru ka očuvanju naše životne sredine“, poručio je Slobodan Krstović, direktor za odživi razvoj u NALED-u.

Iako su generacije kod nas vaspitavane da se hrana ne baca, Srbija je po količini organskog otpada koji nastaje u domaćinstvima iznad svetskog proseka. Kada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada koja na deponiji predstavlja ekološki problem, a mogla bi da postane vredan resurs.

U cilju daljeg podizanja svesti među građanima, NALED je zajedno s kompanijom Esotron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizovao radionicu u pivari Kabinet na Kosmaju, na kojoj su predstavljene prednosti odvojenog sakupljanja ostataka hrane i rezultati izazova.

U dvostrukoj ulozi šefa kuhinje i vodiča kroz pravilnu separaciju organskog otpada našao se čuveni kuvar Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, koji je tokom pripreme ručka i demonstracije razvrstavanja ostataka hrane biljnog i životinjskog porekla u odvojene kante, preporučio racionalniju nabavku namirnica i njihovu upotrebu jer se često dešava da građani bacaju potpuno jestivu hranu jer se približio istek roka.

Njemu se pridružio Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron, koji je istakao da se samo u Beogradu dnevno deponuje oko 1.700 tona otpada, čiju veliku većinu čini organski otpad iz kojeg se ispušta metan i dovodi do učestalih požara.

„Pravilnim upravljanjem otpada možemo da eliminišemo taj problem. Otpad koji se odvaja u kante koje servisira kompanija Esotron nikada neće doprineti zagađenju životne sredine, već će biti iskorišćen za dobijanje čiste zelene energije. Nutritivna kaša dobijena od otpada prolazi kroz anaerobni tretman, kojim se eliminiše metan, a potom koristi za proizvodnju energije“, rekao je Gligić, dodajući da kompanija nedeljno pokriva 4.000 lokacija koje generišu velike količine organskog otpada.

Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.

„Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.

Prema njenim rečima, pored harmonizacije domaćih sa evropskim propisima, ključna preporuka projekta je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve one koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Cirkularna ekonomija predstavlja okosnicu rada NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, koji trenutno sprovodi i projekte ka boljem upravljanju staklenim otpadom i istrošenim baterijama i sijalicama. Na radionici je najavljeno i uvođenje smart-depozit sistema za sakupljanje ambalaže u pilot opštini u Zrenjaninu.

NALED

SED mapirao 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja

Posted on 15. april 2022. by administrator

Sokobanjsko ekološko društvo (SED) iniciralo je izradu Lokalnog akcionog plana upravljanja otpadom za narednih deset godina, koji je prošle nedelje i predstavljen javnosti. Javni uvid u plan je moguć do 15. aprila, a nakon toga će se o njemu izjasniti Skupština ove opštine.

Kako bi rešili problem upravljanja otpadom Sokobanjsko ekološko društvo pokrenulo je inicijativu „Za čistiju Sokobanju“. Analiza podataka koje su prikupili tokom trajanja projekta ukazuje da je loša situacija u ovoj oblasti posledica stihijskog rešavanja problema od strane nadležnih, navode iz ove organizacije.

SED je zato inicirao izradu Lokalnog akcionog plana koji je radila radna grupa sastavljena od članova Opštinske uprave, članova Sokobanjskog ekološkog društva, zainteresovanih strana, građana, ali i firmi i drugih organizacija iz Sokobanje. Za pisanje plana angažovali su i stručnjaka, koji im je dao predloge i moguća rešenja.

„Plan sadrži uokvirene predloge, probleme i okvire rešenja upravljanja otpadom. Svi oni biće vezani za regionalnu deponiju ‘Keleš’ kod Niša. To je nešto što je dugo planirano, ali se tek sada kreće sa tim. Cilj je da se napravi jasan plan aktivnosti koje treba da se sprovedu da bi se unapredio sistem upravljanja otpadom, a regionalna deponija, kada počne sa radom, će umnogome olakšati posao. Tu je i finansijski plan, koji je takođe bitan“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Javni uvid u plan dostupan je do 15. aprila, a posle toga se, kaže, prosleđuje Skupštini uz izveštaj sa javnog uvida i prezentacije na odlučivanje. Skupština ima 30 dana da usvoji ili odbije plan. Važenje plana je 10 godina, i on, kako dodaje Vučić, predviđa sve mere i načine upravljanja otpadom u narednih 10 godina, od 2022. do 2032. godine.

„Naša očekivanja od plana jesu da dobijemo rešenja i način upravljanja otpadom na teritoriji Sokobanje u narednom periodu kako bi rešili ovaj problem. Takođe, oćekujemo da nam daju finansijsku analizu realizacije od njihovih rešenja u periodu za koji važi ovaj plan“, dodaje član Sokobanjskog ekološkog društva Petar Vučić.

SED mapirao 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja

Pre par godina Sokobanjsko ekološko društvo mapiralo je 103 divlje deponije na teritoriji ove opštine. Jedan od glavnih problema predstavlja i sanitarna deponija gde se odlaže sav otpad sa gradskog područja koja je na obali reke i nesanitarnog je karaktera.

„Mi kao članovi Sokobanjskog ekološkog društva primetili smo da uzrok problema nije taj što se malo ulaže u ovu oblast, već u tome da se rešavanju problema pristupa stihijski, ad hoc, bez nekog plana i strateške procene tako da mislimo da je ovo prvi korak u rešenju ovog problema“, dodaje Vučić.

Projekat „Tvoje mesto u Srbiji“ im, dodaju, mnogo znači. Pored finansijske podrške znači i im ona institucionalna, odnosno podrška razvoju Sokobanjskog ekološkog društva.

Projekat su iskoristili za obuku članova ove organizacije, a osnovali su i Društveni centar za čistiju Sokobanju, gde su zaposlili jednog koordinatora. Ističu da će nastaviti da se bave otpadom u Sokobanji kroz primere dobre prakse i implementacijom i realizacijom na terenu. Takođe, radiće na jačanju svoje organizacije i edukaciju mladih i posebno dece u zajednici.

InfoMirc

Privredi ostalo još tri godine da reši pitanje otpadnih voda

Posted on 12. april 2022. by administrator

Prema evropskim regulativama, sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode moraće u naredne tri godine da reše ovo pitanje. S druge strane, procenat prečišćenih voda koje se vrate u izvorišta, već nekoliko godina ne prelazi 8%, a ulaganja u postrojenja zahtevaju velike investicije, posebno za male privrednike, rekao je direktor održivog razvoja u NALED-u Slobodan Krstović, na sastanku članova Saveza za zaštitu životne sredine ovog udruženja.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih gotovo polovina nije u funkciji. Ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra, zbog čega su na sastanku razmatrana potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.

Ovom prilikom, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija Tisa Čaušević predstavila je prisutnima Alijansu za upravljanje vodnim resursima (AWS) kao uspešan model saradnje u svetu. Članovi alijanse dolaze iz svih sektora, kako bi zajedno doprineli održivosti lokalnih vodnih resursa kroz usvajanje i promociju univerzalnog okvira za održivo korišćenje vode – Međunarodnog standarda za upravljanje vodnim resursima (AWS standard). Upravo je kompanija Coca-Cola HBC prva kompanija u Srbiji nosilac AWS sertifikata.

-Poslednja geopolitička dešavanja pokazuju da poslujemo u krhkim ekosistemima, zbog čega je očuvanje prirodnih resursa jako važno. Kad je voda kao ključni resurs u pitanju, naša kompanija smanjila je potrošnju vode za više od 50% u poređenju sa 2007. godinom, a radimo na tome da ovaj procenat bude i veći. AWS standard nalaže kompanijama da prođu kroz pet koraka – prikupljanje informacija za razumevanje vodnih resursa, razvoj planova za upravljanje otpadnim vodama i implementacija, procena ispunjenja planova, komunikacija i javno objavljivanje. Obe naše punionice , u Beogradu i Vlasini, su prošle kroz ovaj proces, zbog čega smo prepoznati kao prvi nosioci AWS sertifikata u Srbiji – rekla je Čaušević.

Prema njenim rečima, ovakav okvir mogu da usvoje i primene sve organizacije, bez obzira na svoju veličinu, sektor u kojem posluju i mesto gde se nalaze, a sve sa ciljem odgovornog upravljanja, očuvanja kvaliteta vode, zaštite biodiverziteta i živog sveta u okviru sliva kojima pripadaju.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici javno-komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija “, a koordinator za analizu i unapređenje rada kanalizacionog sistema Marko Lazić rekao je da je u toku sprovođenje nekoliko projekata za rešavanje pitanja otpadnih voda u glavnom gradu, kao i izgradnja sistema za prečišćavanje mulja. Ipak, ukupna dužina kanalizacione mreže u Beogradu iznosi 2.300 km, zbog čega rad na ovim projektima zahteva puno vremena.

Kako bi se učvrstila saradnja svih zainteresovanih strana, predloženo je i osnivanje tematske radne grupe, koja bi uključila privredu, institucije, civilne organizacije i akademsku zajednicu.

Sremska Mitrovica dobila reciklažno dvorište za kabasti otpad

Posted on 8. april 2022. by administrator

Građani Sremske Mitrovice od sada će sav kabasti otpad moći da odlažu u osam specijalnih kontejnera u okviru novoformiranog reciklažnog dvorišta, prvog centra ove vrste u Srbiji, koji je danas svečano otvoren. Ne samo da će značajno doprineti zaštiti životne sredine u svojoj zajednici jer će reciklažno dvorište pomoći da se udeo malih divljih deponija u gradu smanji za 80% već će i sami imati veliki benefit kroz smanjenje računa za komunalne usluge.

Reciklažno dvorište otvoreno je u okviru inicijative “Za nula otpada u Sremskoj Mitrovici” koju je pokrenulo JKP “Komunalije” i koja je prošle godine pobedila na konkursu u okviru projekta “Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji”. Na konkursu su odabrane tri najperspektivnije ideje za grupno (crowdfunding) finansiranje kojima se rešavaju problemi u lokalnim sredinama.

– Očekujemo da će građani Sremske Mitrovice umesto deponija izabrati naše dvorište i da ćemo u narednom periodu smanjiti prisustvo ovih štetnih materija za 30%. Osim za građane, ovaj jedinstveni reciklažni centar biće otvoren i za sakupljače sekundarnih sirovina a kroz brigu o svojoj lokalnoj zajednici moći će da ostvare dodatnu zaradu – poručio je Radoslav Jevremović, generalni direktor JKP Komunalije.

Nakon postavljanja na NALED-ovu platformu za donacije, projektu JKP Komunalije su se svojim sredstvima pridružili brojni privrednici iz Sremske Mitrovice, a veliku finansijsku podršku dala je i kompanija British American Tobacco, članica NALED-a, koja je za ovu priliku izdvojila 1,18 miliona dinara.

– Velika je čast biti deo ovakvog projekta za koji verujemo da je samo jedan u nizu koraka ka izgradnji kvalitetnije životne sredine za sve građane. Na tom putu sarađujemo sa Vladom Srbije, važnim organizacijama kao što je NALED, kao i lokalnom samoupravom, a sve u cilju preduzimanja konkretnih mera ka izgradnji boljeg sutra. U fokusu svih aktivnosti BAT-a je stvaranje održivosti. U skladu sa tim naša ESG strategija prepoznaje reciklažu kao jedan od važnih prioriteta – poručio je Dragan Penezić, menadžer za regulatorne poslove i odnose sa državnim organima u BAT-u.

Prema njegovim rečima, od izuzetne je važnosti da kompanije budu podrška pozitivnim promenama u oblasti zaštite životne sredine i da učestvuju u stvaranju uslova za efikasniju reciklažu, a podjednako je bitno uticati na građane da i sami budu pokretači takvih promena u svojoj zajednici.

Neadekvatan način odlaganja otpada jedan je od dugogodišnjih problema i formiranjem reciklažnog dvorišta biće omogućeno propisno odlaganje otpada poput bele tehnike, nameštaja i građevinskog otpada. Građani će moći da dovezu i besplatno odlože otpad nakon čega će biti spreman za dalju reciklažu.

– Zaštita životne sredine je jedan od strateških reformskih prioriteta NALED-a i radimo na unapređenju prikupljanja i reciklaže ambalažnog otpada, otpada od stakla i hrane, upotrebljenih baterija i sijalica i električnog i elektronskog otpada. Sada je 19.000 domaćinstava iz Sremske Mitrovice dobilo priliku da učestvuje u reciklaži, a raduje činjenica da će biti organizovana i letnja učionica kako bi mališani stekli neophodna znanja iz ekologije – ističe Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Podrška lokalnim samoupravama tokom pandemije

Usled pandemije, NALED je početkom aprila 2020. zajedno sa članovima i partnerima pokrenuo jedinstvenu online platformu za prikupljanje donacija tokom koje je obezbeđena podrška od 250.000 evra za 41 lokalnu samoupravu. Isporučeno je 52 tone hrane za 11.000 domaćinstava. NALED-ova platforma za donacije nastavlja da pruža podršku lokalnim inicijativama, bilo da je reč o donacijama u novcu i robi ili alternativnom načinu prikupljanja sredstava za ideje, projekte i kampanje od javnog značaja.

Značaj NALED-ove platforme za donacije i njen veliki potencijal u povezivanju lokalnih zajednica prepoznali su međunarodni partneri i uz podršku Nemačkog saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje, pokrenut je projekat “Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“. Cilj projekta je bio razvoj platforme za donacije i identifikovanje ključnih izazova sa kojima se suočavaju svi akteri crowdfunding finansiranja.

NALED

NALED:Srbija razmatra kako da na najbolji način prikupi ambalažni otpad

Posted on 1. april 2022. by administrator

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus će morati da stavi na prikupljanje otpada od građana i izabere da li da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).

U osnovi, EPR sistem podrazumeva da građani u svojim domovima razvrstavaju otpad od ovih materijala u posebne kante kako bi se efikasnije reciklirao dok kod depozitnog sistema ambalažu vraćaju u prodavnice i za to dobijaju nazad deo novca koji su platili prilikom kupovine proizvoda. Oba sistema analizirala je renomirana britanska kuća Eunomia, koja je članicama NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine na današnjoj sednici predstavila ključne nalaze i preporučila da pored unapređenja primarne selekcije Srbija uvede i depozitni sistem kako bismo ostvarili ciljeve do 2030.

– Želimo da nađemo najefikasnije i najpovoljnije rešenje za građane, privredu i državu. Dobili smo analize rađene na neutralnim osnovama kako bismo, kada se ova tema ponovo nađe pred radnom grupom i Vladom Srbije, imali polazne osnove za dijalog u uspostavljanju sistema. Ipak, bez obzira na to da li će se država odlučiti za DRS, on ne garantuje prikupljanje celokupnog otpada tako da je neophodno dalje razvijati EPR sistem i primarnu selekciju pre svega kroz podizanje svesti građana o značaju pravilnog razdvajanja otpada – kaže Jelena Kiš, predsednica Saveza i menadžerka za održivost poslovanja i odnose sa javnošću u kompaniji Ball Packaging.

Prema studijama, depozitni sistem bi pomogao tako što bi obezbedio prikupljanje više od 90% ambalažnog otpada u industriji pića i udvostručio stope njegove reciklaže. Sistem bi mogao da uključi različite vrste pića u staklenim i plastičnim bocama, limenkama i tetrapaku. Članice Saveza istakle su da bi privredi trebalo ostaviti prelazni period od tri godine nakon donošenja zakona i podzakonskih akata da plasira proizvode koji se u tom trenutku nađu u prometu.

U konvencionalnom depozitnom sistemu, građani bi iskorišćenu ambalažu ostavljali pre svega u maloprodajnim objektima (i prema studiji za to dobijali pet dinara po jedinici ambalaže), dok je druga, za sada teorijska, opcija koju je studija analizirala uvođenje tzv. pametnog depozita koji predviđa i postavljanje „pametnih“ kanti i pokrivanje mnogo više lokacija (šoping centri, firme, reciklažni centri, sportski objekti, parkovi i drugi otvoreni prostori itd.) i u zavisnosti od broja lokacija može podrazumevati više ili niže investicione troškove za industriju pića u odnosu na konvencionalni sistem.

Studija o unapređenju EPR sistema preporučuje povećanje infrastrukture odnosno uvođenje tzv. „sistema dve kante“ što bi značilo da građani u posebnu kantu ili kontejner odvajaju otpad od papira i kartona, a u posebnu limenke, staklene i plastične flaše i tetrapak. Unapređenje sistema bi podrazumevalo da se obezbedi usluga odnošenja „od vrata do vrata“ i u gradovima i u ruralnim krajevima, kao i da se standardizuje postupak prikupljanja i razdvajanja otpada iz tih kanti.

Preporuke EPR studije idu u korist daljeg unapređenja razvrstavanja posebno u cilju povećanja reciklaže plastike i stakla gde Srbija beleži najlošije rezultate. Preporučuje se i obezbeđivanje naknada za sortiranje, ali bolje odvajanje organskog odnosno otpada od hrane i uvođenje naknada za odlaganje otpada. I jedan i drugi sistem obezbeđuju veću „čistoću“ otpada odnosno više prihode od reciklaže iz kojih bi se finansiralo njihovo funkcionisanje, pored izdvajanja industrije.

– Zaključak studija je da bi uz adekvatnu primarnu selekciju i sa uvođenjem depozitnog sistema, Srbija uspela da dostigne ciljeve EU za gotovo sve materijale dok će kod plastike biti potrebni i dodatni napori. Za to je potreban dobro osmišljen, neprofitni DRS sistem, kojim bi upravljao centralni operater u vlasništvu industrije koja bi i finansirala sistem, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva. Zato smatramo da bi privreda trebalo da učestvuje u izradi podzakonskih akata, kao što je bila uključena u početak rada na pripremi izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu – kaže Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u.

Novi Sad dobio 50 reciklažnih zvona za staklenu ambalažu

Posted on 18. mart 2022. by administrator

Grad Novi Sad dobio je 50 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu, sa ciljem da se prikupljene količine otpada povećaju za najmanje 20%, u narednih godinu dana. Evropska prestonica kulture pridružila se na ovaj način Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, koji su se pre nje uključili u projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare, koja je održana u Gradskoj kući.

Projekat koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju regionalnog je karaktera i implementira se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. U Srbiji, projekat sprovode GIZ i NALED, u saradnji sa kompanijama Sekopak i Apatinska pivara.

– Na teritoriji Grada Novog Sada postavljeno je 50 kontejnera tzv. „zvona“ za staklo i to će predstavljati prvi korak ka uvođenju primarne separacije, kao i korak ka čistijem Novom Sadu. Jako je bitno da se građani uključe u ovu akciju i da pokažu odgovornost prema životnoj sredini. Nadamo se uspešnoj realizaciji ovog projekta i molimo građane da daju svoj doprinos time što će puniti „zvona“ – naglasila je Mira Radenović, članica gradskog veća za zaštitu životne sredine, i dodala da Grad Novi Sad puno radi na projektima za očuvanje životne sredine, a ono što predstoji jeste izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom, po svim ekološkim standardima koje propisuju EU direktive.

Direktor JKP „Čistoća“ Vladimir Zelenović rekao je da su kontejneri raspoređeni na lokacijama koje su odabrane na osnovu istraživanja o potrebama, sa namerom da što veći broj staklenog otpada završi u kontejnerima, a ne zajedno sa ostalim komunalnim otpadom. “Težnja nam je da svakodnevne slike deponija pored kontejnera budu naša prošlost, a visoka stopa reciklaže budućnost“, kaže Zelenović.

Prema rečima šefa Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodana Krstovića, dosad je prikupljeno više od 400 tona stakla, a rezultati prevazilaze inicijalna očekivanja.

– Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega se reciklira nepunih 50%. Jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje leži u nedovoljnom broju kontejnera za odlaganje, zbog čega NALED aktivno radi na postavljanju nedostajuće infrastrukture, kako bismo imali gde da odlažemo otpad od hrane, sijalica, baterija, kao i stakla, i da zajedno stvorimo ekološki i ekonomski održiv sistem sakupljanja i reciklaže – kaže Krstović.

Nacionalni koordinator GIZ-a ORF MMS Zorica Bilić istakla je da je ovo prilika za Srbiju da odgovori na zahteve Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji, koji između ostalog nalažu znatno veće sakupljene količine različitih vrsta otpada. Ona je istakla da je reciklaža stakla polje na kome je potrebno značajno unapređenje kako bismo dostigli evropski nivo, te da nam ovaj projekat pruža osnovu za takav potez.

Kompanija Sekopak je ovlašćeni operater na projektu i ona će sav prikupljeni stakleni otpad iz Novog Sada odvoziti na dalji tretman u Hrvatsku. „Više od godinu dana razvijamo projekat i veoma nam je drago što se naš zajednički trud isplatio. Početni cilj projekta bio je da povećamo reciklažu staklene ambalaže za 20%, a mi smo već na 45%. Uigrani smo, znamo koji su potencijalni izazovi i koji su mehanizmi da projekat zaživi i u Novom Sadu, kao što je zaživeo u drugim gradovima“, rekla je Violeta Belanović Kokir, direktorka Sekopaka.

Tekst I foto: NALED