jul 2022 Archives

Počeli radovi u Bogovađi kod Lajkovca

Posted on 30. jul 2022.30. jul 2022. by administrator

Nakon završetka kanalizacione mreže za deo Rubribreze u neposrednoj okolini Opštine Lajkovac, započela je izgradnja dva kilometra mreže u Bogovađi. Projektom “Čista Srbija “ predviđena je i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

U Bogovađi je počela izgradnja dva kilometra primarne kanalizacione mreže. Početak radova obišao je predsednik Opštine Lajkovac Andrija Živković koji je tom prilikom istakao da je realizacija projekta “Čista Srbija” jedan od najznačajnijih projekata u Opštini Lajkovac.

“Vrednost radova je oko dve milijarde dinara što je više od dva godišnja opštinska budžeta. Prvu fazu smo uveliko završili – kanalizaciju za deo Rubribreze, tako da je sada ova mesna zajednica potpuno pokrivena fekalnom kanalizacionom mrežom. Uveliko se odvijaju radovi u MZ Jabučje, gde je urađena prva, a uskoro treba da počne druga faza – gde će u drugom delu deo Jabučja biti urađeno čak 24 kilometra primarne mreže. Opština Lajkovac će u narednom periodu, u skladu sa budžetskim mogućnostima i tehničkim uslovima, uraditi kanalizaciju i za delove Bogovađe udaljene od centra, ali je sa ova dva kilometra veći deo naseljenog mesta Bogovađa pokriven. Zahvaljujući dobroj saradnji sa Ministarstvom građevinarstva veliki su izgledi da dobijemo četiri kilometra primarne mreže za naseljeno mesto Ćelije, vrednosti 50 miliona dinara, iako to u prvi mah nije ušlo u plan projekta „Čista Srbija“. Do kraja avgusta počeće kompletna rekonstrukcija postojećeg postrojenja za preradu otpadnih voda u Lajkovcu, koje će moći da primi sve nove korisnike, a kanalizacija u Jabučju i Ćelijama biće povezana sa ovim postrojenjem,” rekao je Živković.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda biće kapaciteta za 600 korisnika, što omogućava dalje širenje mreže.

Foto:Agencija Pristup

Momirović u Mionici:Do sada u Srbiji 160km kanalizacione mreže

Posted on 24. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar gradjevinarstva saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović danas je obišao radove na realizaciji projekta “Čista Srbija” u Mionici. U postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu mrežu u Mionici i Banji Vrujci biće uloženo 10,5 miliona evra .

Prilikom obilaska radova na izgradnji komunalne infrastrukture u Mionici ministar gradjevinarstva i infrastrukture Tomislav Momirović je informisao javnost da je do sada u okviru projekta “Čista Srbija” realizovano oko 160km nove kanalizacione infrastrukture.

“Naš operativni plan je da do kraja godine završimo i četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zaista sam ponosan na projekat „Čista Srbija“ koji smo pokrenuli na teritoriji cele države. Кonkretno ovde u Mionici i Banji Vrujci gradimo oko 20 kilometara nove kanalizacione infrastrukture i dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u šta investiramo 10,5 miliona evra”, rekao je ministar Momirović.

Ministar je konstatovao da se upravo ovakvim projektima menja slika Srbije na bolje.

Pohvalu projektu i ministru Momiroviću uputio je predsednik Opštine Mionica Boban Janković napomenuvši da je realizacija “Čiste Srbije” u Mionici istorijski trenutak.

“Ovo je možda i istorijski trenutak za nas jer je država izdvojila ogromna sredstva kako bi poboljšala kvalitet života naših građana u Mionici i Banji Vrujci. Građani Mionice vide da država dosta ulaže, mi smo o projektu izgradnje komunalne infrastrukture sanjali, a sada vidimo da će Mionica biti mesto po svim ekološkim standardima. Pohvala za ministra Momirovića koji je samo u Mionici četiri puta u obilasku radova“, rekao je Janković.

Projektom “Čista Srbija predvidjeno je da u Mionici bude izgradjeno 10.581m kanalizacione mreže , a u Banji Vrujci 8.498metara. Za isto područje predvidjena su 2 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda , po jedno u Mionici I Banji Vrujci. Radove izvodi kineska kompanija CRBC.

Predstavnici „Čiste Srbije“ obišli radove u Kragujevcu

Posted on 22. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Radove na izgradnji kanalizacione infrastrukture u Kragujevcu danas su obišli predstavnici „Čiste Srbije“. Radovi u Maršiću teku predvidjenom dinamikom.

U Kragujevcu u okviru projekta „Čista Srbija“ trenutno se izvode radovi na čak 4 lokacije i to : Maršić, Denino brdo, Brdjanska i Male pčelice dok se u neposrednoj blizini u Opštini Knić radovi izvode na dve lokacije Kusovac-Toponica i Knić celina 3.

Radove u Maršiću danas su obišli Wang Xuefeng, menadžer projekta ,,Čista Srbija” i kineske kompanije CBRC I savetnik ministra infrastrukture Dragan Jeremić.

Prilikom posete predstavnici “Čiste Srbije” su konstatovali da su radovi u Ulici 19 Oktobar u Maršiću pri samom kraju dok je kanallizaciona mreža u Ulici Mladena Milovanovića u punoj izgradnji. Samo u ovom delu Kragujevca do sada se izvode radovi u dužini od 1.489,00m pri čemu se postavljaju cevi profila fi300 i 2.877,00m cevi profila fi 250. Ukupna predvidjena dužina za ovo naselje je 3.877,00m .

Ekvivalent domaćinstava koja će biti obuhvaćena izgradnjom kanalizacione mreže je oko 350.

Prvo asfaltiranje u Vranju je danas završeno

Posted on 21. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Prvo asfaltiranje u Vranju u okviru projekta “Čista Srbija” je danas završeno. “Pred nama je još mnogo rada, a Grad Vranje će nastaviti sa pružanjem pomoći, kako bi se radovi odvijali predviđenom dinamikom”, rekao je gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković.

Prvi radovi na realizaciji projekta “Čista Srbija” koji su počeli u decembru prošle godine u Vranju sada već ulaze u svoju završnu fazu. Danas je završeno asfaltiranje Ulice Save Kovačevića .

„Ovo je prvi asfalt koji se stavlja kroz program ‘’Čista Srbija’’u celoj zemlji. U Vranju se počinje sa asfaltiranjem isto tako, kao što se prvo u našem gradu krenulo sa realizacijom projekta “Čista Srbija“ u decembru prošle godine u Kosovskoj ulici. U Vranju treba da se izgradi 141 kilometar kanalizacione mreže u okviru projekta Čista Srbija, vrednosti 70 miliona evra, kao i 33.05 kilometara u Vranjskoj Banji“, kaže gradonačelnik Slobodan Milenković.

On j ena sastanku koji je organizovan sa predstavnicima projekat “Čista Srbija “ nakon obilaska radova na asfaltiranju konstatovao i da Vranje čekaju zahtevni radovi u narednom periodu na celoj teritoriji grada. Po njegovim rečima grad Vranje već intenzivno radi projektovanju.

“Već su obezbeđene i dozvole za 22,5 kilometara mreže, a već je izgrađeno 3,2 kilometra kanalizacione mreže”, pojasnio je Milenković.

U ulici Save Kovačevića asfaltirano je više od pola kilometra kolovoza širine 6 metara.

Kako svaki radovi iziskuju i ozežanu saobraćajnu komunikaciju za vreme njihovog izvodjenja na strpljenju gradjanima Vranja zahvalio se Wang Xuefeng, menadžer projekta ,,Čista Srbija” i kineske kompanije CBRC.

,,Zahvaljujem se na strpljenju građanima Vranja i očekujem da će u narednom periodu dinamika radova biti još bolja. Reč je o velikom i značajnom projektu, sa mnogo izazova. U narednom periodu izvođenje radova biće organizovano na više lokacija istovremeno, a sve u cilju poštovanja predviđene dinamike i rokova”, rekao je Xuefeng.

Asfaltiranju u Vranju prisustvovao je i savetnik ministra infrastrukture Dragan Jeremić, koji je rekao da je Vranje uradilo mnogo po pitanju neophodne dokumentacije kao osnovnog reduslova za ralizaciju projekta.

„Vranje je uradilo mnogo. Najpre, projektnu dokumentaciju, saradnju sa Gradskom upravom, sa gradonačelnikom. Mogu da pohvalim celu strukturu, jer bez onih koji rade, nema rešenja, nema posla. Svi zavise jedan od drugog, da bi došao jedan valjak i asfaltirka svi oni moraju da funkcionišu kao sat. Vranje je to uradilo i hvala na tome“, rekao je na sastanku Jeremić, i istakao da je ovo konkretan i pravi zeleni projekat, koji će ostati građanima Vranja na dugogodišnje korišćenje.

Gradjane Vranja kako je najavljeno sada očekuje I asfaltiranje ulice Cara Dušana gde su već izvedeni radovi na postavljanju kanalizacione infrastrukture.

Završni radovi – Asfaltiranje Ulice Save Kovačevića u Vranju

Posted on 20. jul 2022.21. jul 2022. by administrator

Izgradnja kanalizacione mreže u Ulici Save Kovačevića ušla je u završnu fazu. Sledeća ulica za izradu završnog sloja je Ulica Cara Dušana.

Kako je predvidjeno projektom sa početkom lepog vremena ove godine započeti su radovi na trasiranju Ulica Save Kovačevića i Dimitrija Tucovića da bi blagovremeno krenuli i izvodjački radovi.

Nakon iskopa rova, polaganja kanalizacionih cevi, njihovog zatrpavanja i postavljanja montažnih betonskih šahti, ugrađeni su slojevi peskovitog šljunka i priprema za asfaltiranje ulice. Po završetku svih radova i kontrolnih ispitivanja izvođač radova će sa investitorom uraditi primopredaju radova.

Sledeća ulica za izradu završnog sloja je ulica Cara Dušana.

Radovi u Vranju odvijaju se na više lokacija kako bi u određenim rokovima bila izgrađena ukupna dužina od 142 km koliko je predviđeno za grad Vranje i okolinu. Vrednost inevsticije u Vranju je 70 miliona evra .

Jedan od naših ciljeva:Da sprečimo ekološke akcidente

Posted on 20. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Iako kao država ne spadamo u red zemalja sa visoko razvijenom svešću o zaštiti životne sredine, akcidenti zagadjenja reka gotovo uvek izazivaju uznemirenje javnosti. Projekat “Čista Srbija” odgovor je države kako bi Srbija sačuvala svoju životnu sredinu sa posebnim akcentom na zaštitu naših reka.

Srpska javnost nedavno je obaveštena da su zbog zagadjenja reke Raške, izlivanja mazuta, podnete krivične prijave.

Zbog zagađenja Raške održana su i dva protesta na kojima su građani tražili da se sankcionišu odgovorni, spreče dalji ekološki incidenti i javnost obavesti o tome da li je izlivanje mazuta uticalo na zdravlje ljudi.

Realizacijom projekta “Čista Srbija” biće obuhvaćena upravo reka Raška. Za grad Novi Pazar projekat predvidja izgradnju 110.965,00m kanalizacione mreže pri čemu je ekvivalent obuhvata stanovnika 160 000.

Važno je istaći da svetska i domaća ekološka udruženja upravo kao preduslov očuvanja životne sredine navode izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacionu infrastrukturu kojom se otpadne vode usmeravaju ka pomenutim postrojenjima. Pomenuti preduslovi glavni su ciljevi projekta “Ćista Srbija”.

Kragujevac zeleni grad-„Čista Srbija“ i nova stabla

Posted on 14. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Grad Kragujevac u narednim godinama zahvaljujući projektu “Čista Srbija” I nizu ekoloških akcija mogao bi da postane prava zelena oaza. Novina u Kragujevcu je obaveza svakog investitora da posadi odredjeni broj stabala.

Dostupni podaci pokazuju da je samo prošle godine nadležna uprava izdala 1.389 odobrenja za gradnju. Ovako ubrazana gradnja dovela je do ozbiljnog ekološkog postupanja Gradske uprave Kragujevca pa će svaki investitor ubuduće imati obavezu da posadi odredjeni broj stabala bilo na parceli u koju sam investitira bilo na lokaciju koju grad za to odredi. Ova odluka stupa na snagu već 1. septembra ove godine . Odluka predvidja da prilikom gradnje poslovnih i industrijskih objekata do 1.000 kvadrata, investitor bude obavezan na sadnju deset stabala plus po jedno stablo na svakih dodatnih 500 kvadrata.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić kaže da to nije veliki trošak za investitore, ali će cela akcija doprineti ozelenjavanju grada.

“Uslov za dobijanje upotrebne dozvole upravo jeste i potvrda od „Zelenila“ da su te obaveze sadnje drveća ispunjene. Pored projekta “Čista Srbija” i uz prelazak daljinskog grejanja u gradu sa uglja na gas, približićemo Kragujevac zelenim gradovima Evrope”, rekao je Dašić.

Projektom „Čista Srbija“ čuvamo naša jezera

Posted on 12. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Pored očuvanja naših reka kao vodnog resursa i zaštite prirodne sredine , projektom „Čista Srbija“ predvidjeno je očuvanje i jezera u Srbiji.

Srbija raspolaže sa oko 150 jezera koja se razlikuju po načinu nastanka , veličini i položaju. Ona su bitan faktor u proizvodnji električne energije u Srbiji, kao resurs pijaće vode, zaštite od poplava, ali su istovremeno i značajne turističke destinacije.

U okviru projekta „Čista Srbija“ utiče se na očuvanje ne samo životne sredine gradova i opština , njihovih reka, srpskih banja već i jezera. Kroz realizaciju projekta uticaće se na zaštitu sledećih jezera: Vlasinsko jezero, Gružansko jezero, Borsko jezero, Oblačinsko jezero, Bovansko jezero, Jezero Rovni i Zvorničko jezero.

Do zagadjenja jezera dolazi usled ispuštanja zagadjujućih materija, direktnog ili indirektnog. Zagadjujućće materije utiču na biljni i životinjski svet koji živi u tim vodenim sistemima. Glavni zagadjivači, pokazuju istraživanja, jesu otpadne vode , a izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda , što predvidja projekat „Čista Srbija“ jedini je način da se jezera kao i reke sačuvaju.

GRUŽANSKO JEZERO

Izgradnjom brane 1981. godine, pregrađena je reka Gruža, jedna od najdužih i vodom najbogatijih reka Šumadije. Nakon izgradnje brane kod naselja Pajsijevići, u opštini Knić, formirana je višenamenska akumulacija čije je punjenje završeno 1983. godine. Primarna namena ovog jezera jeste vodosnabdevanje Kragujevca, Kraljeva i okolnih sela. Danas se vodom iz ove akumulacije snabdeva preko 300.000 građana Republike Srbije.

BOVANSKO JEZERO

Bovansko jezero je jezero koje se nalazi na sokobanjskoj Moravici kod Bovna između Sokobanje i Aleksinca. Jezero je veštačka akumulacija nastalo gradnjom brane 1978. godine, u sistemu regulacije sliva Morave i hidrocentrale „Đerdap“ sa zadatkom da zadrži nanose brdskih i planinskih reka, a istovremeno da akumulira velike količine vode. Dugo je 8 km, najveća širina mu je 500 m, a dubina 50 m. Bovansko jezero preko postrojenja za prečišćavanje vode vodom snabdeva grad Aleksinac.

JEZERO ROVNI

Rovni je veštačko jezero u zapadnoj Srbiji, nastalo pregrađivanjem reke Jablanice i najkrupniji je objekat regionalnog vodoprivrednog sistema „Stubo-Rovni“. Cevovodom dužine 11820 metara se sirova voda sprovodi do postrojenja za prečišćavanje vode za grad Valjevo.

BORSKO JEZERO

Jezero je nastalo 1959. godine pregrađivanjem Brestovačke reke, podizanjem brane i akumulacijom vode rečica Valja, Žoni, Marecove reke i dela sliva Zlotske reke. Zahvata površinu od 30 hektara, a dubina vode dostiže i do 48 metara. Voda je prvenstveno namenjena rudarsko-industrijskim pogonima u Boru, ali isto tako omogućava i razvoj turizma.

OBLAČINSKO JEZERO

Oblačinsko jezero je prirodno jezero u jugoistočnoj Srbiji, dvadesetak kilometara zapadno od Niša, u blizini Malog Jastrebca. Jezero se prostire na površini od oko 23 hektara. Nastalo je početkom šezdesetih godina prošlog veka kada su isušene Oblačinske bare i pretvorene u jezero. 1965. godine izgrađen je motel i zemljana brana, a korito nekadašnje zabarne površine je produbljeno, napunjeno vodom i, naravno, poribljeno. Ima izuzetan turistički potencijal.

VLASINSKO JEZERO

Vlasinsko jezero je akumulaciono jezero na jugoistoku srbije sa površinom od 15 km² i dubinom do 35 m. nalazi na području opštine surdulica, na 1.204 m (srednji nivo) nadmorske visine. ono što je posebno zanimljivo i specifino jeste stotinak plovećih tresetnih ostrva koje plutaju na njegovoj poveršini. okolina jezera bogata je prelepom prirodo, a ono što je specifično i što se izdvaja kao turistička atrakcija je ribolov.

ZVORNIČKO JEZERO

Zvorničko jezero je veštačko jezero na reci Drini, na granici koja se proteže starim tokom reke, između Republike Srbije i Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Jezero se drinskim kanjonom proteže uzvodno od Zvornika i Malog Zvornika, do ušća rečice Velike reke u istoimenom selu opštine Mali Zvornik. Ovo veštačko jezero je nastalo izgradnjom hidroelektrane „Zvornik” koja je počela 1948. godine, da bi jezerski bazen bio napunjen vodom 1955. godine. Visina brane iznosi 45 metara. Zvorničko jezero je prva veštačka akumulacija na reci Drini.

Momirović: Nikad veći projekti u Opštini Kučevo

Posted on 8. jul 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar gradjevinarstva , saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović obišao je danas radove na izgradnji kanalizacione mreže u Kučevu. Ministar, kome je Opština Kučevo danas dodelila povelju zahvalnosti najavio je u ovoj godini 300km kanalizacione mreže i 4 postrojenja za preradu otpadnih voda.

Radovi koji su na teritoriji Opštine Kučevo počeli u februaru napreduju predvidjenim tokom , a danas ih je obišao i ministar gradjevinarstva Tomislav Momirović.

“Do sada smo na teritoriji cele države izgradili 160 kilometara nove kanalizacione infrastrukture, do septembra bi trebalo da izgradimo 300 kilometara, i do kraja godine da izgradimo prva četiri postrojenja za preradu otpadnih voda”, rekao je danas ministar Momirović.

Kako se moglo čuti danas u Kučevu, radovi bi na jesen trebalo da pored samog Kučeva krenu i u selu Rabrovo.

“Značajno se pomeramo kada su u pitanju ekološki projekti i to je za mene prioritet. Džaba nam autoputevi i brze pruge, ako mi ovu zemlju ne ostavimo čistom za našu decu. Naš doprinos je skroman i ako postoji neko kome bi trebalo da budemo zahvalni to su naši građani na čijem poverenju gradimo ove uspešne projekte i naše rukovodstvo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji su sa velikom energijom pokrenuli najveći investicioni talas u istoriji Srbije”, naveo je ministar Momirović kome je Opština Kučevo dodelila povelju zahvalnosti za izgradnju infrastrukturnih projekata na teritoriji Kučeva.

Radovi koji se izvode u Kućevu vredni su 11 miliona evra i uzvesno je u pitanju najveća investicija u pomenutoj opštini ikada.

Projektom „Čista Srbija“ do očuvanja naših banja

Posted on 5. jul 2022. by administrator

Banje i klimatska lečilišta u Srbiji zauzimaju značajno mesto kada je turizam u Srbiji u pitanju. Projekat „Čista Srbija“ izgradnjom kanalizcionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda obuhvatiće čak 11 banja u Srbiji.

Voda, vazduh pa i zemlja na brojnim lokacijama u Srbiji imaju lekovita svojstva. Banje u Srbiji godišnje posete hiljade i hiljade turista , a medju njima je mnogo i onih koji ne dolaze na lečenja već da bi uživali u prirodnom okruženju koje banje pružaju .

Godinama unazad iako banjski turizam zauzima značajno mesto na turističkoj mapi Srbije, nedovoljnom brigom i nestručnim upravljanjem prirodnim resursima prirodno orkuženje brojnih banja preti da bude ozbiljno narušeno.

U okviru Projekta „Čista Srbija“ biće izgrađenja kanalizaciona mreža i PPOV u sledećim banjama u Republici Srbiji: Vrnjačka Banja, Banja Vrujci, Radaljska Banja, Lukovska Banja, Prolom Banja, Kuršumlijska banja, Gamzigradska banja,Vranjska Banja, Bukovička Banja,Brestovačka Banja I Selters Banja.

Izgradnja kanalizacionih mreža i postrojenja će pored zaštite životne sredine imati i izuzetno povoljan uticaj na razvoj turizma i privlačenje novih investitora na ovim lokacijama. U Srbiji trenutno postoji oko 50 banja od kojih su neke manje poznate , ali sve imaju svoje goste i izvanredne prirodne karakteristike.

Realizacijom projekta „Čista Srbja“ upravo se štite prirodni resursi koji pojedine banje čine jedinstvenima .