Grupa stručnjaka i nevladinih organizacija iz 11 zemalja objavila je listu 88 prioritetnih reka za zaštitu i pozvala zemlje Zapadnog Balkana, potpisnice Bernske konvencije, na proširivanje Emerald mreže, saopštila je Organizacija za političku ekologiju i inicijativa „Pravo na vodu“, a preneo Agropress.
Emerald mrežu uspostavio je Savet Evrope 1989, prema Konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija), a čine je područja od posebne važnosti za zaštitu prirode kako bi se očuvale biljne i životinjske vrste u njihovim prirodnim staništima.
Podseća se da su, kao potpisnice Bernske konvencije Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija počele uključivanje u Emerald mrežu 2011, kada su predložile mali broj područja za zaštitu.
Do danas nijedna zemlja nije proširila taj spisak – većina područja nema nikakvu zaštitu prema nacionalnom zakonodavstvu, niko ne upravlja područjima niti je osigurano sistemsko prikupljanje podataka ili neophodnih resursa, navedeno je u saopštenju.
Zbog svega toga, kako je istaknuto, većina reka i ribljih vrsta još uvek nije zaštićena.Spisak reka koji je objavljen, rezultat je Emerald Green seminara koji je organizovala nevladina organizacija CEE Bankwatch Network u decembru 2022.
Učesnici tog seminara prikupili su relevantne naučne podatke o pojedinim ribljim vrstama i njihovim staništima na osnovu kojih je pripremljen spisak reka koje bi trebalo uključiti u Emerald mrežu.
Podseća se da je Zapadni Balkan globalno važno žarište biološke raznovrsnosti, posebno kada je reč o slatkovodnim vrstama i staništima, navodi Agropress
Planinski lanci, reke, jezera i obala predstavljaju dom brojnim ugroženim vrstama i važna su staništa za mnogobrojne endemske vrste koje ne žive nigde drugde.
Kada se uporede sa ostatkom Evrope, većina reka u regionu je u dobrom ili izrazito dobrom stanju, a mnoge su idealni kandidati za zaštitu, što je prepoznao i objavljeni spisak.
Stručnjak za biološku raznovrsnost, CEE Bankwatch Network Andrej Ralev kazao je da je zaštita reka i dobra implementacija Emerald mreže dugotrajan proces koji zahteva saradnju između vlada, stručnjaka, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica.
– Naš predlog, koji se temelji na iscrpnim naučnim podacima o ribljim vrstama u regionu, važan je doprinos tom procesu. Sledeći korak je podrška vladama u regionu u pripremi službenih predloga za nova Emerald područja – kazao je on.Predsednica Ekološkog udruženja „Rzav“ Nataša Milivojević rekla je da okupljanje stručnih lica koji su svojim dugogodišnjim radom pokazali da raspolažu vrednim podacima o biološkom diverzitetu u regionu, pokazuju da je seminar bio sjajna ideja koja će predstavljati mehanizam za ohrabrivanje i podsticanje donosioca odluka za brže proglašenje Emerald područja i njihovo održivo upravljanje.
Pravni stručnjak Organizacije za političku ekologiju Polekol i inicijativa „Pravo na vodu“ Strahinja Macić istakao je da Srbiju karakteriše velika genetička, specijska, ekosistemska i predeona raznovrsnost, kao deo Balkana predstavlja jedan od šest centara evropskog biodiverziteta.
– Međutim, ovu prirodnu raznovrsnost tek svojim malim delom obuhvataju Emerald područja, koja su od velike važnosti za zaštitu i očuvanje divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa – kazao je on.
Dodao je i da nova Emerald područja nisu predložena od 2011. godine, zato ishode seminara smatra dragocenim i dobrom osnovom za predloge novih područja, sa posebnim akcentom na rečne slivove prekograničnih vodotokova, navodi se u tekstu Agropressa.
foto:pixabay
