Milenković: U Vranju 140 km kanalizacione mreže

Čuvena Sofkina ulica u Vranju nakon što je kroz projekat „Čista Srbija“ uradjena kanalizaciona mreža, a sam grad rekonstruisao i vodovodnu mrežu presvučena je zbog autentičnosti i trajnosti  kockom . Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković izjavio je da će zahvaljujući projektu „Čista Srbija“ biti uradjena kanalizaciona mreža u dužini od 140km.

Obilazeći završene radove u Sofkinoj ulici u Vranju  gradonačelnik  dr Slobodan Milenković je pojasnio da se tokom izvođenja radova, naišlo  na tursku kanalizaciju na koju je bio priključen određeni broj kuća, te je sve to moralo da se prethodno reguliše.

„Radovi su završeni i sada su sva ova domaćinstva priključena na novu kanalizacionu mrežu. S obzirom da je Sofkina ulica jedna od najstarijih u gradu, vodovodna mreža je bila od azbestnih cevi što je, takođe, prouzrokovalo probleme, te je obavljena i potpuna rekonstrukcija vodovodne mreže. Zahvaljujući projektu “Čista Srbija” i pomoći države uredićemo na teritoriji grada, ali i u prigradskim naseljima i seoskim sredinama, oko 140 kilometara kanalizacione mreže u vrednosti od 70 miliona evra,“ rekao je gradonačelnik Milenković.

On je najavio da će se osim u pomenutim ulicama u narednom periodu rekonstrukcija kanalizacione mreže raditi i u ulicama Bregalnička, Dečanska, Cerska, Jadranska, Koste Abraševića, Nemanjina, 1. Maj, Đure Đakovića, dr Kopše, Sutjeskina, Vojvode Mišića, Omladinska, Svetozara Markovića, Petra Lekovića, Filipa Filipovića, Marička, Kraljevića Marka, Nevesinjska.

foto:grad Vranje

 

Direktor CRBC Jang Dong posetio Pokrajinsku vladu Vojvodine

Direktor kompanije CRBC Srbija Jang Dong posetio je Pokrajinsku vladu Vojvodine gde je razgovarao sa predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem.

Na sastanku koji je  održan u Pokrajinskoj vladi bilo je reči o projektima koje ta kompanija realizuje na teritoriji AP Vojvodine.

Mirović je izrazio uverenje da će uspešna saradnja sa tom kineskom kompanijom biti nastavljena i upoznao kineske partnere sa novim projektima koje priprema Pokrajinska vlada.

Direktor Jang Dong informisao je predsednika Mirovića o stanju radova na Fruškogorskom koridoru, izgradnji novog mosta u Novom Sadu, realizaciji projekata iz Programa „Čista Srbija“, koji podrazumeva izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i o izgradnji kompleksa fabrike „Linglong“ u Zrenjaninu, gde se početak proizvodnje u punom obimu očekuje u narednim mesecima.

Projekat „Čista Srbija“ realizuje se trenutno u nekoliko gradova Vojvodine.

Opština Mali Zvornik finansira plansku dokumentaciju

Predsednik Opštine  Mali Zvornik  Zoran Jevtić prilikom usvajanja rebalansa budžeta za 2023. godinu najavio je da će ova Opština  finansirati izradu celokupne planske dokumentacije za potrebe realizacije projekta “Čista Srbija” u Malom Zvorniku.

Jevtić je govoreći o projektima na koje Opština Mali Zvornik stavlja akcenat je i projekat “Čista Srbija”  čija je vrednost oko 23 miliona evra.  Projektom je, podsetio je Jevtić, na teritoriji  ove opštine predviđena izgradnja kanalizacione mreže i 11 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Projekat “Čista Srbija”, kako je naveo jeste prioritet Malog Zvornika uz oživljavanje Radaljske banje, kao i obnova regionalnog puta ka Krupnju, čiji značaj će se, kada bude završen i stavljen u upotrebu, između ostalog, osim u pogledu turizma, ogledati i u značajnom skraćenju puta i smanjenju troškova pri odvoženju smeća na regionalnu deponiju Kalenić.

foto:infolol

Đurić: Nastavljamo realizaciju projekta “Čiste Srbije”

Novi gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić u intervju za novosadski Dnevnik istakao da Novi Sad ne odustaje od realizacije projekta “Čista Srbija” u ovom gradu.

Đurić I u svom ekspozeu istakao važnost projekata izgradnje Centralnog prečistača I kanalizacione mreže za ona naselja u kojima je do sada nije bilo.

“Izgradnja Centralnog prečistača otpadnih voda jedan je od strateških prioriteta u narednom periodu, on je deo projekta „Čista Srbija“ koji se finansira iz republičkog budžeta. U toku je realizacija prve faze koja obuhvata izgradnju i rekonstrukciju kanalizacione mreže u Kisaču, Čeneju, na Podbari, Limanima jedan i dva. Sada je u postupku otkup zemljišta na lokaciji u Rokovom potoku gde će biti izgrađen prečistač po najsavremenijim tehničkim i tehnološkim rešenjima, koji će moći da „prate“ potrebe daljeg razvoja grada, rekao je Đurić.

Novi gradonačelnik Novog Sada istovremeno kaže I da je upravljanje otpadom ključno za grad.

“Izgradnjom regionalnog sistema za upravljanje otpadom obezbedićemo sve što je Gradu neophodno za upravljanje otpadom u narednih 50 godina. Ukupna vrednost projekta iznosi oko 114 miliona evra, i realizovaće se u tri faze, stim što je važno istaći da je Grad od IPA fonda obezbedio 41 milion evra bespovratnih sredstava za realizaciju prve faze. Plan je da se do proleća naredne godine raspiše javni poziv za realizaciju prve faze kako bi sami radovi mogli da počnu 2024. Godine”, rekao je Đurić za Dnevnik.

Dobrobit realizacije oba projekta osetiće pre svega gradjani Novog Sada I okolnih mesta I oba projekta su strateška za Novosadjane.

“Oba projekta su od strateškog značaja za Novi Sad, i prethodnih nekoliko gradskih vlasti ih je obećavalo i najavljivalo. Od kada je SNS na vlasti, uspeli smo da stvorimo sve uslove i ambijent za početak realizacije, i očekujem da će ona dalje teći dinamikom koja je utvrđena. Bitno je da Novosađani konačno dobiju i prečistač i deponiju, a ne to koji će političar na kraju presecati crvenu vrpcu”, konstatovao je Đurić za Dnevnik.

foto: Grad Novi Sad

Kanalizaciona mreža za četiri naselja u Lazarevcu

Radovi na izgradnji fekalne kanalizacije u Opštini Lazarevac na čak četiri lokacije polako se prrivode kraju.

U okviru prorjekta „Čista Srbija“ u Opšttini Lazarevac izgradjene su deonice kanalizacione mreže u  naseljima Momčila Pavlovića i Branka Radičevića, Beli potok i Miletića kraj .

Od ukupne projektovane dužine 16.884,0m fekalne kanalizacije u naselju Momčila Pavlovića i Branka Radičevića, izvedeno je 10.729,0 m.

Uporedo sa pomenutim radovima izgradnja  fekalne kanalizacije radjena je i u Belom Potoku, gde je  izvedeno  1.100,0 m od  ukupne projektovane dužine 1.897,0m.

Od ukupne projektovane dužine 1074,0m, u okviru izgradnje kanalizacione mreže u  naselju Miletića Kraj, izvedeno je 556,0 m .

Trenutno se izvode instalaterski radovi i radovi na pripremi terena na vraćanju u prvobitno stanje.

Vrednost radova u Opštinama Lazarevac I Veliki Crljeni je 48 miliona evra.

 

 

Napreduju radovi u projektu “Čista Srbija”

Kišovit septembar nije uticao na smanjenje obima radova u okviru projekta “Čista Srbija”. Nove desetine metara kanalizacione mreže uradjene su u svakom od gradova I opština u kojima se projekat realizuje dok je s druge strane septembar označio I završetak radova na pojedinim lokacijama. Tokom prethodnog meseca započeto je i projektovanje novih trasa kanalizacione infrastrukture kako bi već na proleće mogla biti otvorena nova gradilišta.

RB. Gradilište Šta se radi Dužina sad koja se radi metri Ukupna dužina metri Napomena

(ako treba)

1. Lajkovac Kanalizacija 587,00 8.594,99  
2. Knić Kanalizacija 3142.30 m 34390.80  
3. Kragujevac Kanalizacija 8720.60 m 41745.42  
4. Krupanj Kanalizacija 0,00 1.611,60  
5. Kladovo Kanalizacija Brza Palanka 1123m

Rit 796m

5271m U Rtkovu se radi ispravka kan.mreže
6. Lazarevac Kanalizacija 967,00 11.510,43  
7. Mionica Kanalizacija 649,00 1.829,47  
8. Obrenovac Kanalizacija 157,34 11.967,44  
9. Svrljig Kanalizacija 1212,90 2072,20 dužina po aneksu 6040m
10. Varvarin Kanalizacija 9686,95 27041 44739m
11. Vranje Kanalizacija 5785,45 11698,07 141675m
12. Kučevo Kanalizacija Kučevo faza I 313m

Kučevo faza II 1428m

17.428,50m  
13. Novi Sad Kanalizacija 26.683,56 42.072,51 2 aktivna gradilišta

 

14. Novi Bečej Kanalizacija 38.280,48 46.535,25 2 aktivna gradilišta.

 

15. Banja Vrujci Kanalizacija 0,00 3.595,86  
16. Veliki Crljeni Kanalizacija 799,00 6.236,90  

Kroz “Čistu Srbiju” do realizacije strateških ciljeva

Projekat “Čista Srbija” jedan je od ključnih projekata Vlade Srbije kroz koji se sprovode strateški ciljevi upravljanja vodama i otpadom u našoj zemlji.

Strategijom upravljanja vodama Republike Srbije do 2034. godine  ocenjeno je da

– od 8,5 milijardi evra potrebnih infrastrukturnih ulaganja u sektoru voda,

-čak 81% sredstava treba uložiti za unapređenje sistema vodosnabdevanja, sakupljanja i kanalisanja fekalnih i atmosferskih voda

Strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije  do 2025. godine ocenjeno je da

-od 1,2 milijarde evra potrebnih infrastrukturnih ulaganja u sektoru upravljanja otpadom,

-69% sredstava treba uložiti za izgradnju sistema za sakupljanje i odlaganja komunalnog otpada i

-21% sredstava za sanaciju i rekultivaciju postojećih nesanitarnih deponija

Projekat “Čista Srbija” je uključen u program „Srbija 2020-2025“, koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina, što potvrđuje njegov izuzetan značaj i naglašava potrebu za hitnom realizacijom, a kreiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje.

Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave.

Visoki ekološki standardi koje postavlja realizacija projekta “Čista Srbija” ključni su za budućnost naše zemlje , a izmedju ostalog i jedan od osnovnih preduslova za priključenje Evropskoj uniji.

Projekat izmuljavanja jezera Međuvršje osnov za zelenu energiju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić otvorila je , zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović, ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem i gradonačelnikom Čačka Milunom Todorovićem, Prirodnjački centar u Ovčar Banji.

Brnabić je prethodno posetila Ovčarsko-kablarsku klisuru i jezero Međuvršje, gde joj je na pristaništu predstavljen projekat izmuljivanja, vredan skoro 40 miliona evra.

Premijerka Brnabić, najavila je na otvaranju Prirodnjaćkog centra projekat izmuljavanja jezera Medjuvršje kao  najznačajniji poduhvat u procesu revitalizacije ovog područja.

“Na to se dalje nadograđujemo time što će Grad Čačak graditi jednu energanu na biomasu, tako da ćemo taj mulj da koristimo kao energent, pa ćemo praviti zelenu energiju od toga. Na taj način polako ulazimo u sistem cirkularne ekonomije u Republici Srbiji, a to sve počinjemo odavde,” naglasila je Brnabić.

Izmuljavanje jezera Medjuvršje predvidjeno je u okviru projekta “Čista Srbija”, a zahvaljujući Sporazumu o ekonomskoj saradnji sa Madjarskom.

„Mi ćemo završiti izmuljavanje ovog jezera koje od 1954 godine kada je napravljeno nikada nije očišćeno i završićemo sve aspekte ovog projekta i Ovčar banja će biti možda i najlepši deo naše države u narednim godinama , ali bez podrške gradjana, bez sinergije sa njima , pitanje je da li će to ostati u decenijama pred nama.  Uložićemo maksimalnu energiju na čelu sa predsednicom Vlade da od Ovčar banje napravimo pravo malo čudo u Zapadnj Srbji na radost svih gradjana Čačka ,svih žitelja Ovčar banje i cele Zapadne Srbije“, rekao je ministar Tomislav Momirović.

Evropske tehnologije okosnica projekta „Čista Srbija“

Srbija na žalost nije zemlja koja se može pohvaliti ispoštovanim ekološkim standardima Evrope i razvijenih zemalja sveta. Projekat „Čista Srbija“ je jedan od načina da evropski standardi budu dostignuti i naša prirodna bogatstva sačuvana za sve buduće generacije.

Projekat ČISTA SRBIJA obuhvata dva projekta: Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i projekat izgradnje infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji. U okviru ovih projakata predviđena  je izgradnja  kanalizacione mreže ukupne dužine 5.206.679,31m i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda koji obuhvataju oko 3.000.000 stanovnika, na 89 lokacija.

Takođe, projekat će obuhvatiti sanaciju, rekonstrukciju, rekultivaciju i izgradnju centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu sa dva termovalorizatora ( postrojenja koja će od otpada proizvoditi elektičnu i toplotnu energiju).

Radovi su već započeti i odvijaju se na 16 lokacija u 14 JLS (Novi Sad, Kragujevac, Knić, Novi Bečej, Kučevo, Obrenovac, Lazarevac, Mionica, Svrljig, Kladovo, Lajkovac, Vranje, Krupanj, Varvarin)  na kojima se gradi kanalizaciona mreža ukupne dužine 680,344.36m i 26 postrojenja za preradu otpadnih voda, koji obuhvataju 195.100 stanovnika.

Na pomenutih 16 lokacija do sada je već izgrađeno skoro 60.0000 m kanalizacione mreže. Postrojenja za preradu otpadnih voda za sve lokacije su u fazi projektovanja.

U tekućoj 2022. godini planirano je otvaranje još 21 lokacije za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda širom RS.

Ceo projekat je i inicijalno osmišljen kao POJEKAT ZAŠTITE SRPSKIH REKA , pre svega sve tri Morave, Drine i Kolubare.

Realizacija samog projekta za državu Srbiju od izuzetnog je značaja,  jer se naša zemlja upravo sada nalazi u  najvećoj i finansijski najzahtevnijoj fazi u oblasti zaštite kvaliteta voda, a ona se ogleda u izgradnji skoro 6.000 kilometara nove kanalizacione mreže i izgradnji preko 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih  ministarstvo gradjevine gradi skoro 200 postrojenja (pored „Čiste Srbije“, u ovoj oblasti se realizuju još dva projekta- projekat sa KFV bankom i sa Mađarskom državom).

Na ovaj način biće rešen problem 3.000.000 stanovnika u preko 90 gradova i opština u Srbiji.

Zvanični podaci ukazuju da se u Republici Srbiji prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda pre ispuštanja. To je posledica malog broja postrojenja koja su u funkciji i obezbeđuju odgovarajući stepen prečišćavanja, a time i zadovoljavajući kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u okruženje.

Najveći zagađivači voda jesu komunalne i industrijske otpadne vode koje se ispuštaju direktno u vodotokove, bez prethodnog tretmana.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema podacima  iz 2020. godine je iznosio 14,1% u 2018. godini, od čega je 13,1 % povezano najmanje na sekundarni tretman.

Dodatni problem je nedovoljno razvijena kanalizaciona mreža, što ima za posledicu nizak nivo sakupljanja komunalnih otpadnih voda.

Nesporna je činjenica, da je svega oko 1 572 314 domaćinstava  priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, dok ostatak domaćinstava koristi septičke jame.

Kao posledica niskog stepena sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, u vodotocima Srbije prisutan je nedopustivo visok sadržaj potencijalno toksičnih elemenata i prema nivou maksimalne dozvoljene koncentracije i učestalosti njenog pojavljivanja.

Poseban problem predstavljaju otpadne vode iz privrede, koje se veoma često upuštaju u sisteme za odvođenje otpadnih voda iz naselja bez ikakvog tretmana i kontrole kvaliteta, što dodatno opterećuje postojeće sisteme.

Prečišćavanje komunalnih otpadnih voda prepoznato je kao jedan od prioriteta u Republici Srbiji, nalazi se u svim strateškim dokumentima i nezaobilazan je deo   zvanične politike koja analizira oblast voda. U procesu definisanja pregovaračke pozicije za poglavlje 27. identifikovano je kao finansijski najzahtevnija oblast koja nosi dve trećine svih ulaganja u vodni sektor.

Navedene činjenice su opšte poznate i upravo su one motiv ministarstva gradjevine i samog projekta,  da Srbija sačuva svoja prirodna bogatstva , poboljša standard života gradjana i doprinese opštim naporima i težnjama da postanemo deo porodice evropskih naroda.

Izgradnja kanalizacione mreže u grdovima i opštinama Srbije biće zaokružena izgradnjom Postrojenja za preradu otpadnih voda (PPV).  Kada je reč o izgradnji pomenutih postrojenja, važno je istaći da projekat predvidja primenu najboljih i dokazanih  tehnologija za naše uslove, tehnologiju najeminentnijih svetskih proizvođača. Važno je istaći da sve tehnologije koje su već u postupku projektovanja su  primenjene u evropskim gradovima.

Projekat „Čista Srbija“ predvidja primene SBR, MBR i MMBR tehnologije. Podsećamo, da tehnologija koja će biti primenjena u projektu već je implementirana od strane evropskih kompanija u Raškoj, Kruševcu, Čajetini .

Samom početku realizacije projekta „Čista Srbija“ prethodio je niz  stručnih analiza svih dostupnih i široko primenjivanih tehnologija . Tri su ključna parametra na osnovu kojih su uradjene analize i to:veličina postrojenja koje zavisi od veličine grada, recipijent i kvalitet ulazne neprečišćene vode.

Pomenute analize uradili su najeminentniji srpski profesori čiji se angažman  nije završio analizom već su upravo oni lica koja sa stanovišta struke, učestvuju i prate realizaciju projekta.

NAŠA ZEMLjA MORA BITI ČISTA – NAŠE REKE MORAJU BITI BISTRE – VODA KOJU PIJEMO ZDRAVA I ISPRAVNA – ZDRAVLjE NAŠIH GRAĐANA JE PRIORITET I OSNOVNI CILj OVIH PROJEKATA