Momirović

Niš očekuje izgradnja Centra za upravljanje otpadom

Posted on 9. maj 2022. by administrator

Radovi na izgradnji kanalizacione mreže, u okviru projekta „Čista Srbija „ u Nišu trenutno se izvode u tri opštine, a na osam lokacija. U Svrljigu na tri lokacije, potom Varvarin i u Vranju na čak 4 lokacije. Ministar Tomislav Momirović razgovarao je prilikom posete ovom gradu sa gradonačelnicom Niša Draganom Sotirovski i o izgradnji regionalne deponije u Nišu.

„Jedna od tema bila je i izgradnja regionalne deponije, koja nas čeka kroz projekat “Čista Srbija”, u kojoj učestvuje jedanaest lokalnih samouprava, uključujući i Grad Niš. Niš je iz lokalnog budžeta izvojio 16,5 miliona dinara za učešće, kako bismo, zajedno sa ostalim lokalnim samoupravama, učestvovali u eksproprijaciji zemljišta za buduću deponiju, koja nama itekako mnogo znači, jer time delom zatvaramo našu staru deponiju i pomažemo lokalnim samoupravama da reše dugogodišnji problem sa otpadom,”rekla je Sotirovski nakon sastanka.

Za grad Niš planirana je izgradnja Centra za upravljanje otpadom sa termovaporizatorom (postrojenje za koinsineraciju čvrstog mešanog komunalnog otpada) kapaciteta do 250 T/dan, sa svim potrebnim pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procedne vode, upravnom zgradom…) Termovalorizator proizvodi električnu energiju i toplu vodu, koja se može koristiti za grejanje objekata. Ugovorom predvidjeni prostor je 500.000m². Takođe, predviđena je sanacija i rekultivacija postojeće sanitarne deponije na površini od 135.700 m². Regionalnom centru za upravljanje komunalnim otpadom Niš priključiće se i sledeće opštine i gradovi: Sokobanja, Prokuplje, Blace, Žitorađe, Kuršumlija, Merošina, Ražanj, Doljevac, Aleksinac, Svrljig i Gadžin Han. Broj stanovnika koji će biti obuhvaćen Regionalnim centrom u Nišu je 484.094.

foto: Grad Niš

Momirović:Obrenovac dobija 100 kilometara kanalizacione mreže

Posted on 26. april 2022. by administrator

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je danas u Obrenovcu da će na teritoriji te opštine biti izgrađeno 100 kilometara kanalizacione mreže i dve fabrike za preradu otpadnih voda. U Opštini Obrenovac do sada je završeno oko 40km kanalizacione mreže.

Ministar Tomislav Momirović obilazeći radove na realizaciji projekta “Čista Srbija” u Obrenovcu posebno je istakao da je samo osam posto stanovništa naše zemlje pokriveno postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. „Trenutno gradimo na 16 lokacija i u prethodna dva meseca smo izgradili 60 kilometara kanalizacione mreže. Koliko smo u zaostatku kada je rec o komunalnoj infrastrukturi govori podatak da je samo osam odsto stanovništva ove zemlje pokriveno postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Mi to moramo da promenimo, da očistimo naše reke, da otpadne vode preradimo i u prirodu izbacimo čistu vodu“, rekao je Momirović tokom obilaska gradilišta.

Moirović je naglasio je da su nam uzalud brze pruge i autoputevi ukoliko uništimo prirodu.

“Ovaj projekat koji sprovodimo u Obrenovcu je najveći ekološki projekat u istoriji naše zemlje i ja lično i cela Vlada i politički sistem na čelu sa predsenikom Aleksandrom Vučićem se nećemo zaustaviti dok ne završimo ovaj projekat”, rekao je Momirović.

Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković rekao je da je

U Obrenovcu je do sada završeno 40 kilometara kanalizacije koja je obuhvatila naselja: Šljivica, Belo Polje, naselje Braće Jugović, pravce prema Valjevu i Ubu,naselje Zvečka, kao i duž puta za Šabac.

“Dodali smo tome i naselja Urovci i Krtinska i kruna tog procesa treba da bude izgradnja fabrike za preradu otpadih voda. Zahvaljujući Vladi Srbije, gospodi Jeremiću i Tomislavu Momiroviću dobićemo dve fabrike u našem gradu.Fabrika za preradu otpadnih voda će se nalaziti između izletišta „Zabran“ i autputa, zbog čega je važno da bude urađena po najvišim ekološkim standardima, kvalitetna i dugotrajana”, rekao je predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

Čučković je izneo I zanimljiv podatak da su cene kuća u delovima Obrenovca gde su izgrađeni kanalizacija i toplovod skočile za 30 procenata, što je, po njegovom mišljenju, još jedan razlog za završetak tog projekta.

Predsednik Opštine, Čučković, je najavio da nastavak radova od 1.jula predvidja Baričku Reku i ulice Miroslava Čamdžije, Grobljansku i sve ulice koje gravitiraju ka tom delu Obrenovca, čime bi bile izvršene pripreme za puštanje u rad kompletnog sitema.

Tomislav Momirović:Transportna povezanost otvara vrata razvoju

Posted on 5. april 2022.5. april 2022. by administrator

Preuzeto: cordmagazine.com

Uprkos brojnim izazovima s kojima se svet i Srbija suočavaju usled energetske krize i sukoba u Ukrajini, u zemlji se nastavljaju obimni infrastrukturni radovi koji su osnov daljeg ekonomskog napretka u regionalnim i evropskim razmerama.

Stanje saobraćajne infrastrukture predstavlja jedan od ključnih faktora za privlačenje stranih investicija, ali i za povećanje konkretnosti domaće privrede. Otuda je rad Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uvek u žiži interesovanja javnosti.

Neposredno pre izlaska ovog izdanja, otpočeo je redovan saobraćaj brzim vozovima na relaciji Beograd Novi Sad. To međutim nije jedini železnički pravac koji je obnovljen. Upravo zato smo razgovor sa ministrom Tomislavom Momirovićem započeli pitanjem o povezivanju Srbije sa evropskim železničkim putevima, značaju ovih saobraćajnica za dalji ekonomski razvoj i ekološkim aspektima intenzivnijeg korišćenja železnice.

„Sasvim je izvesno da je čitava Evropska Unija prepoznala železnicu kao budućnost prevoza robe. Emisije CO2 po tonskom kilometru su 3,5 puta manje u odnosu na drumski transport robe. O tome jasno govori i podatak da je EU odlučila da finansira sa 600 miliona evra bespovratnih sredstava modernizaciju pruge Beograd – Niš – Tabanovce, čime će biti kompletiran Koridor 10 kroz našu zemlju“, kaže naš sagovornik.

“Najveća konkurencija nam trenutno dolazi od Koridora 4 preko Bugarske. Modernizacijom Koridora 10 preko naše zemlje bićemo na trasi najkraćeg puta između istoka i zapada. Sve to naravno znači i daleko veći obim prihoda za kompanije koje se bave pružanjem usluga železničkog transporta. Uz to, bilo koja kompanija koja razmatra donošenje investicione odluke vrlo pažljivo računa po kojoj ceni i kojom brzinom svoje proizvode može transportovati do potrošača“.

Poslednjih godina, dodaje naš sagovornik, većiki značj pridaje se uticaju transporta na životnu sredinu. „Razvijena železnica velikih brzina upravo daje najbolji odgovor na sva ta pitanja“ zaključuje Momirović.

Vlada Republike Srbije je apsolutno opredeljena ka politici „Open Balkan“ koja podrazumeva regionalno povezivanje radi efikasnijeg i bržeg protoka roba i usluga, ali ćemo videti kako će u narednom periodu sukob u Ukrajini uticati na povezivanje čitave Evrope

Beograd a zatim i Niš doživeće izmeštanje pruge iz centra grada. Imajući u vidu da su gotovo svi evropski gradovi sačuvali svoje železničke stanice u strogom centru grada, šta su vaši argumenti da posegnete za drugačijim rešenjima?

Izmeštanjem navedenih železničkih stanica, ali i izgradnjom novih, rešiće se brojni problemi, a pre svega tu mislim na izmeštanje teretnog saobraćaja iz užeg centra grada, smanjenje rizika od nastanka saobraćajnih nezgoda sa učešćem železničkih vozila, kao i eliminisanje raznih izvora buke.Pored toga, napominjem da je projektom rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Niš-Dimitrovgrad predviđeno izmeštanje samo teretnog železničkog saobraćaja iz centra grada Niša, dok bi se železnički putnički saobraćaj i dalje realizovao kao do sada. Na taj način, izgradnjom pomenute obilaznice će se postići povećanje propusne moći pruge, što je jako bitno za efikasno funkcionisanje niškog čvora u budućnosti.

Kada je u pitanju glavna železnička stanica u Beogradu, u prethodnom periodu je na osnovu decenijskih analiza železničkog saobraćaja i raznih studija urađen Urbanistički projekat za izgradnju železničke stanice, parkinga i pratećih poslovno-komercijalnih sadržaja u okviru kompleksa železničke stanice „Beograd Centar. Jedna od prednosti ovog izmeštanja je mogućnost efikasnog povezivanja sa ostalim delovima grada, kao i mogućnost da vozovi iz sistema BG:VOZ-a prolaze i u ovoj stanici vrše razmenu putnika između različitih železničkih sistema, što znatno doprinosi poboljšanju multimodalnosti, a samim tim i poboljšanju kvaliteta železničkih usluga za putnike.

Ideja Otvorenog Balkan u velikoj meri se zasnivana na transportnoj povezanosti zemalja u regionu. Koliko smo u ovom trenutku blizu toj viziji dobre, moderne povezanosti na ovom prostoru?

Smatram da smo jako blizu ostvarenju ciljeva, ali to svakako ne znači da ne treba da nastavimo dalje sa sprovođenjem svih zadataka u pravcu još veće transportne povezanosti zemalja u regionu. Sve što radimo, radimo zbog prosperiteta naših građana, a to se oslikava i kroz projekat “Open Balkan” koji je sa velikom energijom pokrenuo predsednik Vučić. Zbog budućnosti Srbije pokrenut je projekat “Open Balkan”, kako bi se uklonile prepreke u regioni i da bi naše privrede profitirale i da bi se građanima olakšalo kretanje. Naš strateški interes je integracija, uvezivanje i ekonomski rast celog regiona. Vlada Republike Srbije je apsolutno opredeljena ka politici „Open Balkan“ koja podrazumeva regionalno povezivanje radi efikasnijeg i bržeg protoka roba i usluga, ali ćemo videti kako će u narednom periodu sukob u Ukrajini uticati na povezivanje čitave Evrope.

Iako je vazdušni saobraćaj bio veoma pogođen kovidom 19, krenuli ste u radove na proširenju kapaciteta niškog aerodroma? Kakav je strateški plan ministarstva u razvoju manjih aerodroma?

U februaru smo potpisali ugovor koji podrazumeva izvođenje radova na dogradnji pristanišne zgrade u okviru kompleksa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. Aerodrom u Nišu biće jedan od najmodernijih aerodroma u Jugoistočnoj Evropi. Dogradnja terminalne zgrade omogućiće kapacitet za 1,5 miliona putnika godišnje i moći će da opsluži 6 vazduhoplova istovremeno. Imaće 5 izlaza (gejtova) i mogućnost korišćenja avio mosta, što sada nije moguće. Obezbedićemo i veći komercijalni prostor i omogućiti značajno bolji konfor putnika.

Uprkos aktuelnoj situaciji u zemlji i svetu, planirani radovi na proširenju aerodromskih kapaciteta nisu zapostavljeni. Pored svih trenutnih investicija i daljeg plana razvoja aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, neophodno je da postoje i regionalni aerodromi koji opslužuju potrebe ostalih regiona u Srbiji, pre svega tu se misli na aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu i aerodrom „Morava“ u Kraljevu. Ovi aerodromi predstavljaju prozor u svet za ove regione, i ulaganjima ministarstva na čijem sam čelu stvaraju se još bolji uslovi za prihvat ljudi i roba. Nakon završetka važnih infrastrukturnih projekata u drumskom i železničkom saobraćaju, a zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti naše zemlje, može se govoriti o strategiji da i u Srbiji, kao i u razvijenim državama, postoji aerodrom u krugu od 50 kilometara od važnih regionalnih centara.

Jedan od velikih projekata kojim rukovodite je „Čista Srbija“. Koliko se na ovom projektu odmaklo i šta su realne mogućnosti u ostvarivanju ciljeva do kraja ove godine?

U Srbiji se danas prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda, dok je manje od 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Izuzetno mali broj domaćinstava je priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, i veliki broj i dalje koristi septičke jame. Naš plan da se u sledećih pet godina u Srbiji izgradi 7.000 kilometara kanalizicione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda. U realizaciju tih projekata planirano je ulaganje od četiri milijarde evra, kako bi rešili problem sa kojima se suočava oko 3.000.000 stanovnika.

Kad završimo sa infrastrukturnim projektima u drumskom i železničkom saobraćaju, okrenućemo se strategiji razvoja vazdušnog saobraćaja sa idejom da kao u razvijenim zemljama sveta imamo aerodrome u krugu od 50 kilometara od važnih regionalnih centara

Predsednik Aleksandar Vučić je i pokrenuo projekat “Čista Srbija” da bi se rešili ti nagomilani problemi i da bi konačno doveli infrastrukturu na evropski nivo. U naše reke više ne smeju da se izlivaju otpadne vode, deponije ne smeju da budu divlje i da smeće završava po šumama i dečjim igralištima. Ovo je danas najveći i najkritičniji ekološki problem sa kojim se građani suočavaju. Za ovu godinu smo za ekološke projekte izdvojili 300 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže, prečišćivača otpadnih voda i regionalnih deponija.

Beograd je veliko građevinsko poprište ali bar široj javnosti treba više informacija šta je ovde strateška vizija povezivanja gradskog saobraćaja i velikih čvorišta regionalnog i međunarodnog saobraćaja kao što su železnička stanica i nova autobuska stanica? Šta je vaša vizija a šta realni planovi u vezi sa izgradnjom nedostajućih delova tog mozaika?

Realni planovi su svima vidljivi, veliki investicioni projekti koji se približavaju početku upotrebe kao što su brza pruga i obilaznica oko Beograda, uz Metro koga smo konačno pokrenuli sa mrtve tačke, predstavljaju okosnicu našeg sna o modernom Beogradu, centru domaćih, regionalnih, evropskih i svetskih koridora. Od intermodalnog terminala u Batajnici do nove Luke Begrad, polako sklapamo slagalicu i podižemo konkurentnost Beograda i Srbije u svetskim okvirima. Jer putevi i saobraćajni koridori omogućavaju uzlet ekonomije i, ma koliko građani bili nestrpljivi i želeli da se sve to izgradi što pre, moraju da budu svesni ogromne količine energije i sredstava koje smo uložili posle decenija nerada prethodnih vlada.

U vreme kovid 19 jedan od najvećih izazova bilo je stvaranje zelenih koridora da bi se obezbedio prolaz srpske robe ka Evropi. Sa kakvim se sve izazovima susrećete povodom sukoba u Ukrajini i kakve mogućnosti za rešenje vidite?

Sukob u Ukrajini je nešto što će ostaviti dalekosežne posledice na čitavu Evropu, pa i svet. Ovde bih se osvrnuo na izuzetno tešku situaciju sa kojom smo se suočili, a reč je o bezbednom povratku naših vozača kamiona koji su bili „zarobljeni“ u Ukrajini. Pomenuo bih da je ministarstvo na čijem sam čelu preduzelo sve korake da kroz kontakt sa udruženjima autoprevoznika dobije tačne informacije o broju i lokaciji svih kamiona i vozača, naših državljana, koji su bili sprečeni da nastave svoj put iz Ukrajine ka Srbiji. Uspeli smo da obezbedimo povratak naših ljudi u Srbiju. Svakako ćemo nastaviti da preduzimamo sve korake u pravcu omogućavanja nesmetanog povratka vozača i robe u Srbiju.

Ministar Momirović obišao radove u Kladovu

Posted on 22. mart 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar gradjevinarstva , saobraćaja I infrastrukture Tomislav Momirović sa saradnicima obišao je radove na izgradnji kanalizacione infrastrukture u Kladovu koji se realizuju u okviru projekta “Čista Srbija”.

Realizacija projekta “Čista Srbija u Kladovu je počela u novembru prošle godine , a radove izvode kompanije CRBC I PIM BEOGRAD.

Ministar Momirović je podsetio da će na teritoriji Opštine Kladovo biti uradjen 41 km kanalizacione mreže i dva postrojenja za preradu otpadnih voda: u Kladovu i nasеlju Podvrška. „Projekat „Čista Srbija“ je doprinos države svim lokalnim samoupravama Srbije u cilju da se ekološki problemi rešavaju sistematski. Zato sve ovo što radimo možemo sagledati i sa aspekta ravnomernog regionalnog razvoja. Cilj nam je da zaštitimo prirodnu sredinu, naše reke, planine, za buduće generacije, a svim gradjanima poboljšamo uslove života“, rekao je Momirović.

Radovi se trenutno izvode na tri gradilišta, a sa poboljšanjem vremena su intenzivirani :

KORBOVO (izvedeni radovi): Cevi DN 200 -100m, Cevi 250 – 1.303 m, Šahte – postavljeno 44

VELIKA VRBICA (izvedeni radovi): Cevi DN 250 – 1.158 m, Cevi DN 200 – 514 metara, Šahte – postavljeno 68.

RTKOVO (izvedeni radovi): Cevi DN 250 – 271m, Šahte – postavljeno 13.

Ukupna vrеdnost projеkta “Čista Srbija” u Opštini Kladovo jе 21.306.281 еvra.

Momirović: U Vrnjačkoj Banji 67km kanalizacione mreže

Posted on 13. mart 2022. by administrator

Ministar Tomislav Momirović u Vrnjačkoj Banji najavio radove na projektu “Čista Srbija”. Po njegovim rečima u ovoj opštini biće izgradjeno 67 km kanalizacione mreže, ali I Postrojenje za preradu otpadnih voda.

“Ja očekujem da ćemo mi u narednim mesecima krenuti sa kanalizacionom infrastrukturom. Ovde ćemo izgraditi 67 km potpuno nove kanalizacione infrastrukture, očekujem I da ćemo u narednih godinu dana krenuti sa izgradnjom Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Rok za kompletan završetak tog projekta je tri godine , ali ja očekujem da ćemo infrastrukturu, kanalizaciju, izgraditi za godinu I po dana, d aće nam trebati oko godinu dana još da završimo postrojenje I da ćemo moći da kažemo da sve otpadne vode iz Banje odlaze čiste u prirodu. To je najviši nivo koji postoji u Evropi I to su predoslovi za dalji razvoj Vrnjačke Banje”, rekao je Momirović.

Izgradnja kanalizacione mreže obuhvatiće centralnu zonu Opštine , ali I seosko područje , pojasnio je predsednik Opštine Boban Djurović.

“Što se tiče kanalizacije, ododjenja komunalnih voda mi ovim projektom rešavamo celu Vrnjačku Banju, projekat pokriva celu teritoriju . Ono što je najbitnije je da se rade ključne tačke u samom centru grada koje su bile problematične, pre svega što infrastruktura koja je dosta stara je bila projektovana za odredjeni broj stanovnika Broj stanovnika u Vrnjačkoj banji se povećava pogotovu onih koji kupuju apartmane I dolaze u toku godine više puta da borave ovde , a to znači da postojeći kapaciteti nisu dovoljni . Mi kroz ovaj projekat menjamo stare instalacije I novim rešavamo neka ključna tehnička pitanja I ono što je najbitnije kompletan deo seoskih površina pokrivamo čime ćemo rešiti kompletan odvod otpadnih voda,”rekao je Djurović.

Izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda biće obuhvaćeno 32.000 stanovnika Vrnjačke Banje i neposredne okoline.

Mionica prva u Srbiji pripremila dokumentaciju za „Čistu Srbiju“

Posted on 26. februar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović danas je zajedno sa predsednikom opštine Mionica Bobanom Jankovićem obišao radove na rehabilitaciji trotoara u Mionici. Oni su razgovarali i o projektu „Čista Srbija“ u koji je uključena i Mionica, a kojim je predviđeno izvođenje radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpnih stanica.

– Predsednik opštine Mionica Boban Janković sa svojim timom sjajno vodi opštinu koja po realizaciji projekata može da bude uzor i mnogo većim lokalnim samoupravama. Mionica je prva u Srbiji pripremila svu neophodnu dokumenatciju i tako postala deo ekološkog projekta „Čista Srbija“. U Mionici i Banji Vrujci gradimo blizu 20 kilometara nove kanalizacione mreže i dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Zajedno sa timom predsednika opštine želimo da dodatno poboljšamo kvalitet života građana Mionice, ali i da zaštitimo Banju Vrujci i unapredimo njen turistički potencijal. Izgradnjom brze saobraćajnice do Valjeva dodatno ćemo podstaći dolazak novih fabrika i otvaranje novih radnih mesta u Kolubarskom okrugu-rekao je Momirović.

Janković je istakao značaj ekološkog projekta „Čista Srbija“ i dodao da je kanalizacija u Jasenju završena, a da se uskoro očekuje i izgradnja glavnog kolektora u Banji Vrujci.

– Osim što ćemo zaštititi prirodu naše prelepe Mionice od zagađenja,

unapredićemo život naših stanovnika. Mionica će biti uspešna lokalna samouprava u uspešnoj i razvijenoj Srbiji, koju grade predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije-rekao je Janković

Mreža fekalne kanalizacije u obuhvatiće sva naselja u opštini Mionica koja do sada nisu imala kanalizaciju: Jasenje, Divčibarski put, Brežđanska, Kovačevića put, Tešanovića put, Kneza Grbovića krak, Kevića sokače, deo Aleksandra Obrenovića, Dragojevića strana, Milana Stanišića, Obilaznica, Đurđevića sokak, Novakovići sokak, Pajići sokak, Rankovići sokak, Jevtovića sokak, Antonijevići sokak, Valjevski put. A u narednom periodu počeće gradnja kanalizacije i kolektora u u 4 naselja u Banji

Vrujci: Piskavice, Višnje, Krstovo brdo i Ljiški put.

– Najfrekventnije ulice u Mionici nisu imale trotoare. To smo morali da rešimo. Povećana je bezbednost pešaka, a naša varoš sada lepše izgleda. U prethodnoj godini asfalitrali smo više od 50 kilometara puteva u opštini, a u poslednjih 7 godina u našoj opštini je asfaltirano oko 100 km puteva. Ovim tempom planiramo i da nastavimo-kazao je Janković.

U Mionici, 26. februar 2022. godine PR služba

Momirović: I u Valjevu radovi kreću vrlo brzo

Posted on 24. februar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar Tomislav Momirović je rekao da je „Čista Srbija“ najveći projekat ekoloških investicija u istoriji Srbije. “Grad Valjevo ušao je u prioritet,”rekao je Momirović prilikom posete Valjevu.

„Za mene lično je to najvažniji projekat koji sprovodimo. Džabe nam auto-putevi, brze pruge, plate od hiljadu evra, ako mi ne očistimo naše reke i ne ostavimo ih takve za našu decu. Predsednik Republike je to prepoznao i dao jasan signal da mi moramo da uključimo ove projekte u kompletne projekte koje sprovodi Vlada Republike Srbije. Naš cilj je da investiramo četiri milijarde evra u narednim godinama, da izgradimo 7000 kilometara kanalizacione infrastrukture, više od 250 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i od tog projekta mi nećemo odustati“, informisao je javnost o projektu „Čista Srbija“ ministar građevine Momirović.

On je rekao da je Valjevo podeljeno u nekoliko celina i da očekuje da će radovi krenuti od marta do juna, najpre na izgradnji kanalizacione infrastrukture, a onda i na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Pojektom je za Valjevo predviđeno skoro 200km kanalizacione mreže. O lokaciji na kojoj će najpre početi radovi, kako se moglo čuti, odlučiće se u saradnji sa lokalnom samoupravom.

„Ekološki problemi postoje svuda po Srbiji. Mi pre svega kao Vlada moramo da rešavamo probleme u Valjevu, Mionici, Ljigu, Tutinu i svuda po Srbiji. To uključuje najmanje gradove i one velike. Mi kao Vlada moramo pre svega da rešavamo gradove kao što je Valjevo , kao što je Mionica, kao što je Tutin . Kao što je Ljig jer i tamo krećemo vrlo brzo da radimo kanalizacionu infrastrukturu, postrojenje. Mi ćemo probleme na velikim rekama, poput Dunava rešiti sa evropskim partnerima. Ali ako mi ne očistimo Kolubaru, Pek, Ibar, Tisu, to neće niko uraditi, a to je ono što će uništiti našu decu”, naglasio je ministar.

Momirović je prilikom posete Valjevu posebno naglasio da je grad Valjevo u prioritetu:

“Valjevo je ušlo u prioritet, krećemo da gradimo na više lokacija , krećemo u narednim mesecima da gradimo i uveren sam da će za godinu i po dana biti završena kanalizaciona infrastruktura, a za tri godine i izgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. To će dugoročno doneti najveće benefite za građane Valjeva, za naša pokolenja, a to nisu političke teme i političku propaganda, ali mi to moramo da uradimo“, istakao je ministar Momirović.

Naučno-stručni skup „Čista Srbija“ u Istraživačkoj stanici Petnica

Posted on 23. februar 2022.26. februar 2022. by administrator

Istraživačka stanica Petnica bila je domaćin dvodnevnog naučno-stručnog skupa „Čista Srbija“, na kojem je predstavnicima više od 50 jedinica lokalne samouprave, kako je naglasio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, predstavljen najveći ekološki projekat u istoriji Srbije.

Ministar Momirović je govoreći gradonačelnicima i predsednicima opština uključenih u projekat „Čista Srbija“, rekao da ovaj, najveći ekološki projekat u istoriji naše zemlje, predstavlja investiciono ulaganje vredno preko četiri milijarde evra u komunalnu infrastrukturu. Plan je, kako je rekao, da u naredne četiri godine bude izgrađeno 7.000 kilometara nove kanalizacione mreže i više od 250 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, a da samo ove godine Vlada Srbije planira da uloži više od 400 miliona evra za investicije u komunalnoj infrastrukturi.

„Za mene su ovi projekti, projekti od najvećeg ličnog priopriteta. Džabe nam auto-putevi i prosečna plata od 1.000 evra, ako našu prirodu ne ostavimo čistom za našu decu. Mi to moramo da uradimo. Politika predsednika Aleksandra Vučića ima puno uspeha u ekonomskom rastu i očuvanju nacionalnih inetresa, ali mislim da je velika stvar što smo odlučili da našu prirodu očistimo i da naše reke dovedemo do nivoa reka ravijenog sveta Zapadne Evrope. Želimo da u naredne četiri godine naše reke dovedemo do toga da možemo, ne bukvalno, ali gotovo potpuno bezbedno po zdravlje da pijemo vodu iz njih“, izjavio je ministar Tomiclav Momirović, precizirajući da se projekat „Čista Srbija“ već sprovodi na teritoriji 30 lokalnih samouprava, a ove godine predviđeni radovi započeće na području još 20 opština i gradova širom Srbije.

„Nadam se da će za nekoliko decenija, kada ovaj projekat bude deo istorije, naša deca moći da kažu da su ponosna na to šta je urađeno i da kažu – to je bila ozbiljna država“, zaključio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Pored ministra, na naučno-stručnom skupu, o preduslovima na lokalu za realizaciju projekta, govorio je i profesor Tehnološko-metaluškog fakulteta dr Dragan Povrenović. U tematskoj celini “Otpadne vode” o predviđenim tehnologijama za preradu otpadnih voda govorio je Miroslav Živković iz kompanije China Road and Bridge Corporation, koja sprovodi realizaciju projekta. O zdravstvenim aspektima i posledicama neprečišćavanja otpadnih voda govorila je prof. dr Sanja Milenković sa Medicinskog fakulteta, o stanju kanalizacione infrastructure prof. dr Miloš Stanić sa Građevinskog fakulteta, a o upravljanju i tretmanu otpadnim muljem Nenad Radojević iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Druga tematska celina naučno-stručnog skupa u Istraživačkoj stanici Petnica bila je posvećena “Čvrstom komunalnom otpadu” i konceptu njegovog daljeg upravljanja, o čemu su govorili mr Gorica Aleksić Milosavljević (Institut CIP), prof. dr Željko Kamberović (Tehnološko-metalurški fakultet), mr Momir Milovanović (RD Duboko-Užice), Žarko Kovač (CRBC) i prof. dr Gordana Stefanović (Mašinski fakultet).

U nastavku skupa, organizovan je okrugli sto tokom kojeg su se vodile diskusije o pravcima daljeg razvoja oblasti otpadnih voda i u oblasti upravljanja čvrstim komunalnim otpadom. Sutra, drugog dana naučno-stručnog skupa “Čista Srbija”, predviđeno je formiranje operativnog tima za praćenje projekta i usvajanje zaključaka.

U Kučevu počeli radovi u okviru „Čiste Srbije“

Posted on 19. februar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Radovi na realizaciji projekta „Čista Srbija“ počeli su u Kučevu. Ukupna dužina kanalizacione mreže koja će se raditi je 25.142,10 metara.

Izgradnjom Postrojenja za preradu otpadnih voda biće obuhvaćeno 4.000 stanovnika. Radi očuvanja prirode i reka Pek i Rabrovskog potoka biće izgrađeni: PPOV 1 Kučevo1 ES-3.000, PPOV 2 Rabrovo ES-1.000. Izgradnjom kanalizacine mreže biće obuhvaćena sledeća naselja, sela i delovi opštine: Kučevo – 17.428,50m, Rabrovo – 7.713,60m.

Početku radova u Kučevu prisustvovao je ministar gradjevine Tomislav Momirović koji je naglasio da je dužnost ove generacije da rešava ekološke probleme.

“U narednih dvanest do osamnaest meseci završićemo najveći deo ovog projekta. Ovo je deo velikog investicionog talasa u komunalnu infrastrukturu kako bi naše reke učinile čistim i ekološke standarde podigli na nivo zapadne Evrope. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je otvorio temu i mi moramo da posmatramo ove ekološke probleme na nacionalnom nivou i tako moramo da ih rešavamo. Reka Pek mora da bude čista radi budućnosti ovog kraja, jer je naša dužnost da budućim generacijama ostavimo lepšu i bolju Srbiju. Nepristojno je da neki ljudi ekološke probleme koriste da bi pokupili jeftine političke poene. Ovo je dužnost ove generacije da problem reši“, rekao je ministar Momirović.

Ukupna vrednost projekta u opštini Kučevo je 11.203.113 evra, a izvođač radova je kineska kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Momirović za RTK: Još dve lokacije u Kragujevcu

Posted on 17. februar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislav Momirović za RTV Kragujevac izjavio da ovaj grad očekuju nova gradilišta u okviru projekta “Čista Srbija”.

“Država je uvidela da ne može da ostavi lokalnim samoupravama da same izgrade komunalnu infrastrukturu u koju decenijama nije ulagano, jer bi to trajalo previše dugo. Zato je u dvadesetak lokalnih samouprava već započeta izgradnja komunalne infrastrukture. Samo u Kragujevcu se, u ovom trenutku, gradi na tri lokacije”, rekao je Momirović za RTK .

On je navo da je plan da se u narednim mesecima otvore još dve lokacije . “Cilj nam je da u naredne tri godine završimo 350km kanalizacione mreže u Kragujevcu čime bi duplirali kanalizacionu mrežu, da izgradimo Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, da sve one otpadne vode koje se danas izlivaju direktno u reke, mi prečistimo i čini mi se da oko toga nema sporenja”, izjavio je Momirović za RTK.

Realizacija projekta “Čista Srbija” u Kragujevcu je započela 19. novembra 2021. godine. Projekat se realizuje u nekoliko faza.