Projekat „Čista Srbija“ obezbediće zdravu životnu sredinu i evropske standarde života za sve gradjane Srbije. Izgradnjom kanalizacionih mreža, postrojenja za preradu otpadnih voda i čišćenjem naših jezera čuvamo naše reke i prirodu za sve buduće generacije.
Mesec: jun 2022.
Projekat izmuljavanja jezera Međuvršje osnov za zelenu energiju
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić otvorila je , zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović, ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem i gradonačelnikom Čačka Milunom Todorovićem, Prirodnjački centar u Ovčar Banji.
Brnabić je prethodno posetila Ovčarsko-kablarsku klisuru i jezero Međuvršje, gde joj je na pristaništu predstavljen projekat izmuljivanja, vredan skoro 40 miliona evra.
Premijerka Brnabić, najavila je na otvaranju Prirodnjaćkog centra projekat izmuljavanja jezera Medjuvršje kao najznačajniji poduhvat u procesu revitalizacije ovog područja.
“Na to se dalje nadograđujemo time što će Grad Čačak graditi jednu energanu na biomasu, tako da ćemo taj mulj da koristimo kao energent, pa ćemo praviti zelenu energiju od toga. Na taj način polako ulazimo u sistem cirkularne ekonomije u Republici Srbiji, a to sve počinjemo odavde,” naglasila je Brnabić.
Izmuljavanje jezera Medjuvršje predvidjeno je u okviru projekta “Čista Srbija”, a zahvaljujući Sporazumu o ekonomskoj saradnji sa Madjarskom.
„Mi ćemo završiti izmuljavanje ovog jezera koje od 1954 godine kada je napravljeno nikada nije očišćeno i završićemo sve aspekte ovog projekta i Ovčar banja će biti možda i najlepši deo naše države u narednim godinama , ali bez podrške gradjana, bez sinergije sa njima , pitanje je da li će to ostati u decenijama pred nama. Uložićemo maksimalnu energiju na čelu sa predsednicom Vlade da od Ovčar banje napravimo pravo malo čudo u Zapadnj Srbji na radost svih gradjana Čačka ,svih žitelja Ovčar banje i cele Zapadne Srbije“, rekao je ministar Tomislav Momirović.
Ključ za manje otpada od hrane na deponijama
Nedostatak podsticajnih sredstava, nivo znanja i zainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova su tri glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane, po mišljenju više od 80% ispitanika koji dolaze iz ovih sektora. Istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno je na konferenciji „Recept za otpad od hrane“, a jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.
– Podaci govore da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40% čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane. Sa sigurnošću znamo da je količina koja završava na deponijama izuzetno visoka i da će morati da se smanjuje, a ono što svi za početak treba da preuzmemo jesu mere prevencije, kako ne bismo bacali stvari koje su još uvek resurs i mogu se upotrebiti – rekla je Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.
Na skupu koji su organizovali NALED i kompanija Eso Tron, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, povodom završetka projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“, istaknuto je da se većina otpada od hrane i dalje najčešće transportuje na deponiju. Na drugom mestu služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.
– Obnovljivi izvori energije imaju sve važniju ulogu, a hrana je za njihovo dobijanje vredan resurs, što smo i dokazali ovim projektom. U prethodnom periodu uspeli smo da animiramo veće ugostitelje i institucije i uz određene finansijske olakšice, koje smo omogućili, sakupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane. Ovu količinu smo dalje predali na tretman za dobijanje biogasa, a istovremeno sprečili emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida. Kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavili bismo truljenje organskih jedinjenja na deponijama, koja uzrokuju i do 300 požara godišnje – istakao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.
Istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS za potrebe projekta, pokazala je da se u gotovo svim preduzećima otpadno jestivo ulje predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43% preduzetnika.
– Otpad od hrane je jedan od najvećih tokova otpada na svetu i kao takav predstavlja izazov i sa društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta. Kako je ovakve izazove nemoguće adresirati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora, značaj ovog projekta najviše leži u tome što se kroz angažovanje sva tri sektora došlo do predloga i rešenja od kojih i privreda ali i ukupno društvo mogu imati koristi – rekla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS.
Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka. Kako bi se ove količine smanjile, sa konferencije je poručeno da su potrebne dodatne edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu, racionalnija nabavka namirnica u domaćinstvima, kao i uvođenje olakšica za velike trgovinske namirnice, kako bi mogle da doniraju robu koja je pred istekom roka.
Ovom prilikom, predstavljene su i smernice za inspektore, kako bi pre svega pomogli privrednicima i javnim ustanovama da postupaju odgovorno i prepoznaju nedozvoljene načine upravljanja otpadom od hrane. Jednu od takvih nebezbednih radnji predstavlja raširena praksa upotrebe otpada od hrane za ishranu životinja, tj. pomiju.
NALED
Uskoro asfaltiiranje i nova gradilišta u Vranju
Realizacija projekta „Čista Srbija“ u Vranju je započela 15. novembra 2021. godine, a nakon intenzivnih radova, u samom Vranju završena je izgradnja kanalizacione mreže u ulicama: Kosovskoj 590m, Save Kovačevića 461m. Trenutno se privode kraju radovi u Ulici Matije Gubca gde je od predvidjenih 471m kanalizacione mreže već uradjen 441metar.
Nakon završetka radova na postavljanju kanalizacione mreže u pomenutim ulicama narenih dana uslediće sanacija ulica odnosno asfaltiranje istih.
Pored pomenutih gradilišta u okviru projekta “Čista Srbija” u Vranju se trenutno radi na postavljanju kanalizacione mreže u još dve ulice Karadjordjevoj i Franše D’ Eperea .
Istovremeno u ovom gradu u okviru projekta „Čista Srbija“ očekuje se počatak radova u ulicama: Djure Djakovića, Kralja Milana i Drvarska-Makedonska.
Vrednost investicije je 70 miliona evra i to je jedna od najvećih investicija koja se realizuje u Vranju. Projektom će biti obuhvaćena sva sela moravskog sliva, tako da će sva otpadna voda biti usmerena ka Fabrici za prečišćavanje otpadnih voda.
Kroz obimne radove do ekoloških standarda
Radovi u junu u okviru projekta “Čista Srbija” napreduju predvidjenom dinamikom. U pojedinim gradovima I Opštinama radovi se izvode na više lokacija. Istovremeno pojedine lokalne samouprave rade na prikupljanju neophodne dokumentacije koja će im omogućiti ulazak u projekat.
Cilj Vlade Srbije je da se u narednih pet godina kanalizacionom infrastrukturom pokrije 80 odsto stanovništva naše zemlje, kao i da mreža obuhvata i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Ministar Tomislav Momirović je izjavio da je u budžetu za 2022. godinu izdvojeno 28 milijardi dinara samo za ekološke projekte izgradnje komunalne infrastrukture, što po njegovim rečima predstavlja rekordne investicije koje će doprineti da se postignu ekološki standardi kakvi postoje u zemljama Zapadne Evrope.
| RB. | Gradilište | Šta se radi | Dužina sad koja se radi metri | Napomena
|
| 1. | Lajkovac | Kanalizacija | 2.752,90m | |
| 2. | Knić | Kanalizacija | 2111.83m | |
| 3. | Kragujevac | Kanalizacija | 5154.9m | |
| 4. | Krupanj | Kanalizacija | 847,83m | |
| 5. | Kladovo | Kanalizacija | Rtkovo/ 0 m
Velika Vrbica/ 0 m Korbovo/0 m Ukupno: 0 m |
3 gradilišta,3 gradjevinske dozvole(ukupno:22.219,72m) |
| 6. | Lazarevac | Kanalizacija | 8.838,79m | |
| 7. | Mionica | Kanalizacija | 125,89m | |
| 8. | Obrenovac | Kanalizacija | 7.999,16m | |
| 9. | Svrljig | Kanalizacija | 577.00 | |
| 10. | Varvarin | Kanalizacija | 4513.00 | |
| 11. | Vranje | Kanalizacija | 2209.00 | |
| 12. | Kučevo | Kanalizacija | 240 m | Kučevo I faza (7115 m ) |
| 13. | Novi Sad | Kanalizacija | 24.141,00 | 2 aktivna gradilišta sa dve građevinske dozvole, Kisač i Čenej. |
| 14. | Novi Bečej | Kanalizacija | 30,519,48 | 3 aktivna gradilišta sa 3 građevinske dozvole. |
| 15. | Banja Vrujci | Kanalizacija | 1.942,63m | |
| 16. | Veliki Crljeni | Kanalizacija | 1.223,61m |
Projekti izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda
Predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sa lokalnim samoupravama, partnerima iz Mađarske i sa Nemačkom razvojnom bankom KfW, potpisali su prošle nedelje nekolicinu ugovora i najavili investicije u kanalizacionu infrastrukturu i izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda u više gradova Srbije. Najnoviji dogovori Vlade Srbije, uz ranije potpisane kredite sa Kinezima, čini ulaganja od 4 milijarde evra u prečišćavanje otpadnih voda i komunalnu infrastrukturu, koja bi trebalo da obuhvati oko 80 procenata stanovništva.
U Srbiji je u ovom trenutku nešto više od polovine domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu. Mali procenat takve kanalizacione infrastrukture obuhvaćen je nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Najveći gradovi Niš, Beograd i Novi Sad još uvek izlivaju otpadne vode direktno u reke.
Prečišćavanje otpadnih voda je u direktnoj vezi sa dostupnosti pitke vode, sa zdravljem građana Srbije, kao i sa zaštitom životne sredine.
Momirović: rekordne investicije u komunalnu infrastrukturu
Prema navodima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, Tomislav Momirovića, tokom 2021. je započeta izgradnju oko 800 kilometara kanalizacione i kolektorske infrastrukture u više od 20 lokalnih samouprava. Cilj Vlade je da se u narednih pet godina kanalizacionom infrastruktuom pokrije 80 odsto stanovništva, kao i da mreža obuhvata i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Momirović je izjavio da je u budžetu za 2022. godinu izdvojeno 28 milijardi danara samo za ekološke projekte izgradnje komunalne infrastrukture, što po njegovim rečima predstavlja rekordne investicije koje će doprineti da se postignu ekološki standardi kakvi postoje u zemljama Zapadne Evrope.
Ministar je dodao da Srbija danas ima ekonomski kapacitet da reši ovaj problem koji je decenijama guran pod tepih.
Momirović: Srbija danas ima ekonomski kapacitet da reši ovaj problem koji je decenijama guran pod tepih
Plan je da se u Srbiji u narednih pet godina investira više od 4 milijarde evra i izgradi 7 hiljada kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, naveo je Momirović.
Novi projekti u saradnji sa Mađarskom
Na osnovi sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Mađarske i Srbije, iz resornog ministarstva je najavljen projekat čišćenja i rekonstrukcije jezera Bubanj u Kragujevcu i Međuvršje kod Čačka. Radovi treba da krenu u narednih 6 do 8 meseci.
Ministar Momirović je u okviru saradnje sa Mađarskom najavio i projektovanje i izgradnju novih 10 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 351 kilometar kanalizacione mreže, na 12 lokacija u Srbiji.
U okviru saradnje sa Mađarskom projektovanje i izgradnja 10 novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
Projekat je vredan 4,3 miliona evra bespovratnih sredstava koji će biti korišćeni za izradu projektne dokumentacije, nakon čega sledi oko 80 miliona evra mađarskog kredita, rekao je ministar.
Mađarska firma Naturaaqua otpočela je projektovanje za čišćenje jezera Bubanj i Međuvršje.
Partnerstva sa Nemačkom razvojnom bankom
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KfW, sprovodi projekte izgradnje komunalne infrastrukture u oblasti vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda u više gradova u Srbiji.
„Uz podršku KfW-a investirali smo i u 14 gradova sa preko 1,2 miliona stanovnika i time pokrili približno petinu stanovništva naše zemlje sa potpuno novom vodovodnom mrežom“, rekao je Momirović.
Centralno prostrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Jagodini imaće kapacitet za 72 hiljade stanovnika, a investicija će koštati 18 miliona evra. Projekat uključuje i rekonstrukciju i proširenje postojećeg kolektorskog i kanalizacionog sistema vrednosti 6 miliona evra, navode u ministarstvu.
Takođe, u Pirotu će biti uloženo blizu 20 miliona evra u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, u saradnji sa KfW-om.
Pored 3,3 miliona evra koja su do sada uložena u izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju vodovodne mreže, opredeljeno je još 16,2 miliona evra za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju i proširenje kanalizacione mreže.
Postrojenje u Pirotu imaće kapacitet za 52 hiljade stanovnika i obezbediće prečišćavanje otpadnih voda za 85 odsto stanovništva opštine.
Takođe, u martu je započela izgradnja fabrike za prečišćavanje vode za piće u Kikindi. Ukupna vrednost investicije iznosi 10,2 miliona evra, od čega je 6 miliona evra subvencionisani zajam KfW-a.
Ostatak od 4,2 miliona evra obezbedila Vlada Republike Srbije iz budžetskih sredstava, navode u resornom ministarstvu. Završetak izgradnje postrojenja je planiran za kraj 2023. godine.
Vranje i Kruševac
Dva grada na jugu Srbije, Vranje i Kruševac, dobili su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Vranju kapaciteta za 65 hiljada stanovnika koštala je 11,8 miliona evra i završena je u decembru prošle godine.
Izgradnja postrojenja u Kruševcu kapaciteta za 90 hiljada stanovnika završena je 2020. godine, a koštala je 14,3 miliona evra. Oko 75 odsto grada Kruševca je pokriveno kanalizacionom i kolektorskom mrežom.
Preko 3 milijarde evra vredan projekat Čista Srbija
Realizacija projekta izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture “Čista Srbija” zvanično je započela u avgustu prošle godine, kada su potpisani aneksi ugovora između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kineskih investitora China Road and Bridge Corporation (CRBC) i predstavnika 14 lokalnih samouprava, navode u resornom ministarstvu.
Ugovorima je predviđeno projektovanje i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpnih stanica u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije, kao i sanacija ili izgradnja regionalnih deponija na šest lokacija.
Komercijalnim ugovorima je određeno da rok za završetak svakog projekta ne može biti duži od 39 meseci, uključujući probni rad. Vrednost ovih ugovora je 3, 2 milijarde evra.
Odabrane lokacije za prvu fazu projekta izgradnje komunalne infrastrukture su Varvarin, Knić, Banja Vrujci, Krupanj, Mionica, Vranje, Novi Bečej, Kragujevac, Novi Sad, kao i započeti projekti:
- Svrljig – izgradnja 6,4 kilometara kanalizacione mreže, postojenje za preradu otpadnih voda. Vrednost projekta 4,5 miliona evra.
- Kladovo – 40,6 kilometara kanalizacione mreže, dva postojenja za preradu otpadnih voda. Vrednost projekta je 21 milion evra.
- Lajkovac – 30 kilometara kanalizacione mreže, dva postrojenja za preradu otpadnih voda (Lajkovac i Bogovađa). Vrednost projekta je 15,5 miliona evra.
- Lazarevac – 25 kilometara kanalizacione mreže, postrojenje za preradu otpadnih voda. Veliki Crljeni (opština Lazarevac) – 52,5 kilometara mreže, jedno postojenje za preradu otpadnih voda. Vrednost oba projekta 48 miliona evra.
- Obrenovac – 98 kilometara meže, dva postojenja za preradu vode (Obrenovac i Ratari), Vrednost projekta 54 miliona evra.
„Ugovorom je predviđeno i obavezno angažovanje srpskih podizvođača od strane naših kineskih parnera, kompanije CRBC, i to u procentu ne manjem od 49% ukupno angažovanih podizvođača’’ rekao je Momirović.
Preuzeto tekst i foto:balkangreenenergynews.com
Autor
Mihajlo Vujasin
Šta smo udisali od početka godine – najzagađeniji gradovi u Srbiji
U Srbiji je vazduh zvanično prekomerno zagađen u 15 gradova i aglomeracija. Ovo je ocena kvaliteta vazduha za 2020. godinu, koju je Beogradska otvorena škola dobila od Agencije za zaštitu životne sredine u septembru 2021. godine. Za ocenu vazduha u prethodnoj, 2021. godini, sačekaćemo septembar ove godine. Kakav smo vazduh do sad disali ove godine, zvanično ćemo saznati, pogađate, tek na jesen 2023. godine.
Kada se posmatraju rezultati dobijeni iz zvaničnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha, možemo zaključiti sledeće: Vazduh u Srbiji je čist samo u mestima gde ne postoji sveobuhvatan monitoring kvaliteta vazduha.
Grad Šabac je na neslavnom prvom mestu po zagađenju vazduha, budući da je granična dnevna koncentracija PM10 čestica prekoračena na više mesta u gradu. Ovo su rezultati na osnovu analize podataka o kvalitetu vazduha dobijenih iz građanskih senzora, putem aplikacije X-ECO, u dosadašnjem toku 2022. godine, koju sprovode Beogradska otvorena škola i Nacionalna ekološka asocijacija. Kao kriterijum korišćen je broj dana sa prekomernom koncetracijom PM10 čestica, koja je zakonski definisana. Na godišnjem nivou, granična dnevna koncentracija PM10 čestica od 50 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 35 puta.
Rezultati dobijeni iz građanskih senzora pokazuju visok nivo aerozagađenja širom države, kao i da je godišnja „zaliha“ od 35 dana „dozvoljenog“ prekomernog zagađenja uveliko potrošena, budući da su uzroci zagađenja u celoj državi veoma slični. Spisak gradova u kojima je bilo preko 100 dana prekomernog zagađenja kompletiraju Knjaževac, Zaječar, Požarevac i Kučevo. Godišnji limit od 35 dana prekomernog zagađenja prevremeno su potrošili i Leskovac, Gornji Milanovac, Aleksinac, Negotin, Sremska Mitrovica, Kula, Prokuplje, Majdanpek, Prijepolje, Brodarevo, Bosilegrad, Trstenik, Požega, Kruševac, Kovačica, Bela Palanka, Surdulica, Bečej, Senta, Ruma, Aranđelovac, Mladenovca, Kovin, Osečina. Među ovim gradovima ima i mesta u kojima je uspostavljen zvanični državni i(li) lokalni monitoring, kao i mesta gde postoje samo senzori koje su postavili građani.
U zimskim mesecima lokalna ložišta i toplane koje koriste fosilna goriva (mazut, ugalj), uz saobraćaj i uticaj industrije, daju nekontrolisan uticaj na povećan nivo koncentracije zagađujućih materija iznad dozvoljenih i preporučenih vrednosti, što je pogubno za zdravlje svih građana, posebno osetljivih kategorija, poput dece, starijih i ljudi sa hroničnim oboljenjima
Rasprostranjenost i funkcionisanje zvaničnog sistema monitoringa vazduha zavisi od odgovornosti i ažurnosti kako Agencije za zaštitu životne sredine, tako i jedinica lokalne samouprave koje su dužne da uspostave lokalni monitoring kvaliteta vazduha, i da rezultate tog monitoringa dele sa Agencijom. Izazovi su posebno prisutni u domenu lokalnog monitoringa, budući da gradovi i opštine u velikoj meri ne uspostavljaju odgovarajući nivo monitoringa kvaliteta vazduha. To znači da u nedostatku merenja ne postoji ni zakonski osnov za donošenje i sprovođenje zakonom propisanih mera u cilju smanjenja nivoa zagađenja vazduha.
U nedostatku zvaničnih podataka, i uz opravdanu bojazan, građani u alternativnim metodama za sad nalaze rešenje, kako bi se makar kratkoročno informisali o stanju kvaliteta vazduha u svojim sredinama. Potrebno je da odgovorne institucije i pojedinci odgovorno rade na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji cele države, kako u domenu širenja i održavanja državne mreže, tako i u domenu uspostavljanja sveobuhvatnog lokalnog monitoringa i pravovremene razmene informacija, jer bez merenja ne može biti ni adekvatnih mera za čist vazduh.
Beogradska otvorena škola
BOŠ foto_Izvor Unsplash
Bor se priprema za radove u projektu “Čista Srbija”
Grad Bor završio je idejno rešenje za prvu fazu radova koji će biti izvodjeni u okviru projekta “Čista Srbija”. Za grad Bor predvidjeno je 30 km nove fekalne kanalizacije, 60 km rekonstrukcije postojeće kanalizacione mreže i čak pet postrojenja za preradu otpadnih voda .
Na sastanku koji je održan u Boru , a kome su prisustvovali predstavnici “Čiste Srbije”, grada Bora, kompanije Zi Đin I izvodjača radova kompanije CRBC konstatovano je da obimni radovi tek predstoje te i da će s obzirom na obimnost projekta trajati najmanje još 3 godine.
U okviru projekta “Čista Srbija” predvidjena je rekonstrukcija oko 60 kilometara fekalne kanalizacije u naseljima Metalurg, Napredak, Bor 2, Sloga, Novi gradski centar i deo Starog i Novog selišta. Novi kilometri kanalizacije biće izgradjeni za Savaču i deo obuhvata Borskog jezera.
Slaviša Frišković rukovodilac projekta “Čista Srbija” u regionalnom centru Bor na sastanku je posebno istakao da je za grad Bor predvidjena izgradnja pet postrojenja za preradu otpadnih voda . “Za jedno postrojenje recipient je Borska reka I još tri za koja je recipient Brestovačka reka , a tu je i još jedno postrojenje koje je predvidjeno za Borsko jezero i Savaču. Tako da u bliskoj budućnosti mi ćemo imati rešeno pitanje otpadnih voda kada je u pitanju Borsko jezero i Savača. U toku je izrada idejnog rešenja , a u ceo projekat se uključla i kompanija Serbia Zi Đin Koper koja je zainteresovana za korišćenje prečišćene vode kao industrijske u procesu proizvodnje”.
Kako se moglo čuti na održanom sastanku neophodna dokumentacija za dobijanje gradjevinske dozvole trebalo bi da bude završena do jeseni, a istovremeno bi u tom periodu počeli i radovi.
Vrednost kompletnog projekta u Boru je 80 miliona eura.
U saradnji sa Madjarskom do čistijih reka i jezera
Zahvaljujući Sporazumu o ekonomskoj saradnji sa Madjarskom, u Srbiji započinje projektovanje i izgradnja 10 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 351km kanalizacione mreže na čak 12 lokacija u Srbiji. U sklopu ovog projekta biće uradjeno čišćenje i rekonstrukcija jezera Bubanj i Medjuvršje.
“Svi smo svesni i zahvalni koliku je podršku našoj zemlji Mađarska dala u prethodnom periodu. Kada Vlada Mađarske nastupa, kao da nastupa Srbija – uvek su bili tu za nas. Ovaj Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji je još jedan vid naših dobrih i čvrstih ekonomskih i političkih odnosa. Ovde pričamo o 4,3 miliona evra bespovratnih sredstava koji će biti korišćeni za izradu projektne dokumentacije nakon čega će doći investicije koje će biti oko 80 miliona evra i koji su rezultat kredita koji će Mađarska obezbediti Republici Srbiji.”, izjavio je ministar saobraćaja I gradjevine Tomislav Momirović.
Jezero Bubanj nalazi se u gotovo centru Kragujevca i zauzima površinu od 3,5km. Jezero je napravljeno 50-tih godina prošlog veka i nijednom od tada nije čišćeno.
“Očekujem da projekat krene sa građavinskim radovima u narednih 6 do 8 meseci, a do tada nas čeka puno posla pre svega kada je reč o uzimanju analize vode i izrade Studije opravdanosti. U samom gradu trenutno gradimo 46 kilometara kanalizacione infrastrukture, a plan nam je da naredne godine izgradimo 360 kilometara kanalizacione mreže. Kada završimo sve ove projekte očekujem da će Kragujevac imati ekološku infrastrukturu kao i moderni gradovi u Zapadnoj Evropi”, rekao je Momirović prilikom posete Gradu Kragujevcu.
Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Mađarske i Republike Srbije potpisan je dana 08.februara 2018. godine, ratifikovan u Skupštini Republike Srbije, i stupio na snagu dana 08. novembra 2018. godine.
Cilj ovog okvirnog sporazuma je unapređenje saradnje strana u oblasti infrastrukturnog razvoja. Projektom će biti obuhvaćena izgradnja komunalne infrastrukture, infrastrukture za snabdevanje pijaćom vodom, čišćenje i sanacija dva jezera, nekoliko projekata putne infrastrukture kao i izgradnja brodske prevodnice na reci Tisi kod Novog Bečeja.
Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Mađarske i Republike Srbije predviđa da će se projektovanje u okviru ovog projekta finansirati iz bespovratnih sredstava Mađarske, dok će se izvođenje radova finansirati iz budžeta Republike Srbije i kredita Mađarske.
Mađarska firma Naturaaqua zajedno sa srpskim ekspertima otpočela je projektovanje za čišćenje jezera Bubanj u Kragujevcu i Međuvršje kraj Čačka. Finansiranje projektovanja ide iz nepovratnih sredstava koje finansira Mađarska agencija za promociju izvoza (HEPA).
Momirović obišao radove u Kragujevcu
Ministar gradjevine i saobraćaja Tomislav Momirović obišao je radove na lokaciji u Brdjanskoj ulici u Kragujevcu, a koji se izvode u okviru projekta „Čista Srbija“.
Radovi u Brdjanskoj ulici izvode se u dužini od 2.270 m, a do sada je uradjeno 214m kanalizacione mreže. Ipak, kako je ministar istakao radovi u ovoj ulici nisu jedino gradilište.
“Pored gradilišta u Beloševcu, pokrenuli smo radove na još tri lokacije u Kragujevcu. U prvoj fazi gradimo nešto manje od 50 km kanalizacione infrastrukture, a plan je da izgradimo 360 km kompletno nove kanalizacione mreže i rešimo jedan veliki ekološki problem u Kragujevcu. Želimo da to bude grad moderne komunalne infrastrukture i da najveći deo građana priključimo na kanalizaciju, a posle toga da izgradimo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kako bismo ekološki standard u Kragujevcu podigli na nivo kakav imaju ljudi u Zapadnoj Evropi”, rekao je Momirović.
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić konstatovao je da će ovim projektom biti „pokrivena“ svaka kuća, svako domaćinstvo u gradu i okolini pa i da će konačno će biti rešen i problem takozvanih divljih priključaka koja ne završavaju u kolektorima JKP „Vodovod i kanalizacija“ nego u rečnim tokovima. Zbog toga je građanima omogućeno da legalni priključak na novu kanalizacionu mrežu izmire na 30 jednakih mesečnih rata.
U Kragujevcu, kako to i projekat predvijda, trenutno je u toku izradnja kanalizacione mreže u dužini od 3.808,5 m dok se radovi u Opštini Knić izvode u dužini od 1.711,83m.
